Gospodine Markićeviću, zatražiću od RTS-a obaveštenje za smetnje nastale tokom ove sednice, a, kao što vidite, sedim ovde, informisana sam od vas poslanika, verujem u to. U pauzi ću zatražiti mišljenje, odnosno informaciju od RTS-a.
Reč ima gospodin Dragan Šormaz. Izvolite.

Javljam se po članu 104. Smatram da je grubo prekršen Poslovnik od strane predsednika Narodne skupštine. Smatram da su prekršeni članovi 27. i 98, kao što je već reklo nekoliko poslanika iz redova DSS-a.
Nadam se da ćete vi na to odgovoriti i da ćete, kao što ste pre par meseci priznali grešku i prekršaj u Poslovniku, to i sada učiniti. I ako to ne učinite, u svakom slučaju ću tražiti, samo bi me takvo objašnjenje zadovoljilo, izjašnjavanje u danu za glasanje o tome.
Naime, vi ste tada prekinuli veoma naglo sednicu, iznenadili ste sve iz Poslaničke grupe ZES-a, video sam vam lica, bili ste veoma iznenađeni svi.
Očigledno da su razlog tome bile one konsultacije koje ste imali preko puta, kod predsednika Republike. Ne sporim da možda niste znali za hapšenje Radovana Karadžića, ali sama vaša izjava, prva koju ste dali pošto ste izašli odavde i stali ispred narodnih poslanika, govori da ste došli ovde s pripremljenom pričom i s namerom da to učinite. Na taj način ste obmanuli javnost i sve vreme kasnije obmanjivali javnost pričama o opstrukciji opozicije.
Naime, pročitaću iz stenografskih beležaka sve što ste rekli ovde, a posle, i šta ste rekli medijima, pošto je sve to spremno. Vi ste izjavili da se prenosi atmosfera iz Gradske skupštine u Republičku skupštinu i da zbog toga dajete pauzu od dve nedelje da se poslanici saberu, nađu sebe, da se smire i da onda nastavite rad, iako nijednom rečju tog dana nije spomenuta situacija u Gradskoj skupštini. Čak se nijedan poslanik do tog trenutka iz SRS-a nije javio za reč, niti je spomenuo sednicu Gradske skupštine, koja se u isto vreme odvijala u Beogradu.
Znači, vi ste s jednom spremnom pričom izašli, iako se u sali nešto potpuno drugo događalo. U sali smo mi iz DSS-a protestovali zbog najave ministra o vraćanju ambasadora Srbije u zemlje EU koje su priznale Kosovo i Metohiju. Vi to u vašoj izjavi nijednog trenutka niste spomenuli i zbog toga tvrdim da ste obmanuli javnost. Kada dođe na red, kao tačka dnevnog reda, vaše razrešenje, o tome ću detaljno govoriti.
Samim tim ste dali za pravo da sumnjamo da je, u stvari, ova šestonedeljna pauza bila zbog toga što se pripremalo hapšenje, ili je već bio uhapšen Radovan Karadžić, i to moramo da utvrdimo, ova skupština mora da zna istinu o tome.
Zatim je tema, u svakom slučaju, morala da bude i povratak ambasadora u zemlje EU, kao i instaliranje Euleksa na Kosovu.
U vreme dok Skupština nije radila, šest nedelja, oni uveliko na tome rade, a Vlada ''Cvetković-Daček'' se sprema da to prihvati i prizna, čak i po rečima predsednika Vlade, a videćemo šta će sutra biti u Briselu; i tu vas čekamo, garantovano će se o tome govoriti.
Teme formiranja gradske vlasti, pripreme statuta Vojvodine, pokušaja poništenja ugovora o koncesiji za put Horgoš - Požega, pokušaja rušenja Energetskog sporazuma sa Rusijom, što vidimo kod nekih iz redova vlasti, sve to ste pokušali da izbegnete šest nedelja. Zbog toga ste lažno optuživali opoziciju za opstrukciju sve vreme. I vi ste u tome učestvovali, ali to što ste radili, vi ste narodni poslanik i imate pravo da komentarišete rad Skupštine.
Međutim, ovu priliku želim da iskoristim da protestujem, da tražim izvinjenje ministra Šutanovca Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ko je njemu dao za pravo da komentariše rad Narodne skupštine? Narodni poslanici su narodni izabranici, oni biraju Vladu i ministre. Ministar je sluga naroda, ministar je naš sluga ovde, on je dužan nama da odgovara za rad, a ne da prati šta mi radimo i, pored toga, da najavljuje ukidanje TV prenosa; kao što vidimo, u toku je ometanje TV prenosa.
Ko je on da to najavi, pitam vas iz DS-a? Zar to nije zaostavština borbe protiv režima Slobodana Miloševića, ili ste to već, u ovoj pripremi dokumenta pomirenja, koji niko drugi neće da vam potpiše osim vas, sa SPS-om, zaboravili.
Koliko se sećam, pokojni Zoran Đinđić se borio za prenose Narodne skupštine Republike Srbije. Zoran Đinđić je bio više od dve godine predsednik Vlade, imao je žestoku opoziciju protiv sebe i nikada nije tako nešto izgovorio, nikada mu nije palo na pamet tako nešto da uradi i dolazio je u ove klupe da se raspravlja s nama. Ja sam i tada bio poslanik, većina ovih iz DS-a nije, pa se možda toga ne sećaju, ali je vodio borbu u Parlamentu i raspravljao s nama u Parlamentu, uz TV prenos.
Ko je taj Šutanovac koji će tu zaostavštinu da ukine? Ne postoji takav i bolje bi mu bilo da se više na oglašava. Dužan je izvinjenje Narodnoj skupštini. Najviše je dužan izvinjenje vama iz DS-a, iako vam je potpredsednik.
Inače, Ivicu Dačića nisam zaboravio, ali čekam kada bude bolji prenos, o njemu ću kasnije i kada bude prisutno više poslanika iz DS-a u sali.

O razlozima za pauzu koju sam dala u više navrata sam obaveštavala javnost i vas, a dužinu pauze, kao što sam već rekla, opredelili smo na sastanku šefovi poslaničkih grupa i ja.
Reč ima Tomić Željko.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, najpre želim da konstatujem da se nakon jedne vrste pacifikacije političke scene, koja je trajala najmanje četiri-pet godina, ponovo u Srbiji upotrebljava pendrek, upotrebljava čizma, povređuju se ljudi, ubijaju se ljudi. Toga nije bilo dugo zbog političkih razloga.
Naravno da smo za to pripisali sebi, mi iz DSS-a, najveću zaslugu, jer smatramo da Srbija treba da se umiri posle svih turbulencija koje je imala. Međutim, ovi signali koji sada dolaze od strane policije i od strane vlasti, uopšte, jesu zabrinjavajući.
Posle svega toga, šefovi poslaničkih grupa dobijaju dopis od strane Ministarstva unutrašnjih poslova i od predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Ja ga doživljavam kao ponižavajući i on nedvosmisleno govori o sporosti i o neefikasnosti ove vlasti. To je notorna činjenica.
Želim još da kažem, više puta smo to rekli, kao i vi, gospođo predsednice, tako da i mi imamo pravo da ponavljamo, da je član 98. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije vrlo jasan.
Pročitaću prva tri stava i onda ću reći ono što želim: "Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici Narodne skupštine, dok se kvorum ne obezbedi. Predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje". To nismo mogli da primenimo u ovim odredbama.
Stav 3. kaže: "Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima ako to Narodna skupština zaključi". Nikakvog zaključka ovde nije bilo.
Mi smo u neformalnim razgovorima ustanovili da 249 poslanika nije znalo da će biti prekida rada, nije se znalo da će biti pauze. To ste samo vi znali kada ste došli sa Andrićevog venca, sa tih čuvenih konsultacija.
Kažete – opstrukcija. Mi pitamo – čija?
Poslanici SRS-a su bili za to da se radi tokom celog leta. Tokom proteklih šest nedelja, mogli smo da izglasamo šta smo zamislili, šta smo hteli, šta god je došlo iz Vlade, mogla je uveliko da bude druga ili, možda, čak i treća sednica u odnosu na ovu koja je prekinuta pre šest nedelja.
Uz sve ovo što su moji prethodnici govorili, akcenat mogu da stavim, tj. da postavim pitanje – šta se to sutra događa u Briselu? S kojom platformom idu predsednik Vlade, potpredsednik Vlade, predsednik države i ministar inostranih poslova? S čijom platformom, s kojom platformom i da li ijedan narodni poslanik u Skupštini zna jedno slovo te platforme, ako ona uopšte postoji?
Koliko su tačne sve glasnije informacije da će Srbija da prihvati Euleks da bi prošao Naftni i Gasni sporazum? Koliko je Narodna skupština Republike Srbije uključena u sve to, kao i u bilo koji državni aranžman? Koliko je Skupština, uopšte, uključena u politiku državnog vrha Srbije? To su naša pitanja.
Dok to dođe na red, tačka o kontinuitetu državne politike prema Kosovu i Metohiji će postati deplasirana. Tome treba dodati povlačenje, odnosno povratak ambasadora u zemlje EU koje su priznale KiM. Vi ste, predsednice, rekli da ćete poslati dopis ministru Jeremiću i kada dobijemo odgovor, daćete nam ga. Ponovo je prošlo mnogo vremena, mi taj odgovor nismo dobili.
Govorimo o apsolutnom diskontinuitetu državne politike prema Kosovu i Metohiji. Da sramota bude veća, i nevolja, to otvoreno najavljuje i premijer Cvetković, otvoreno podržava jednu vrstu diskontinuiteta politike koju je imala Vlada Republike Srbije u prethodnom periodu.
Mnogo je događaja, mnogi su navedeni, koji prevazilaze značaj Narodne skupštine Republike Srbije, najvišeg zakonodavnog tela Srbije. Apelujem na sve nas da dođemo sebi dok još imamo kome i da preuzmemo najaktivniju moguću ulogu u političkim dešavanjima u Srbiji. Toliko, hvala.

 Gospodin Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, reklamiram povredu odredbe člana 27. kojim se utvrđuju vaše nadležnosti i želim da kažem da ste prekinuli sednicu Narodne skupštine a da niste to obrazložili narodnim poslanicima, kao da su oni vaši pacijenti i kao da vi ovde držite nekakvu kolektivnu terapiju. Vi na to nemate pravo.
Gospođo predsednice, vi ste ovde dozvolili govor mržnje. Sa skupštinske govornice, svaki put, na svakoj sednici, širi se govor mržnje, i ranije i danas, a da biste to sprečili, niste se koristili svojim ovlašćenjima iz Poslovnika, iz čl. 105. i 106, niste preduzeli apsolutno nikakve mere. Onda se taj govor mržnje preneo na konferencije za štampu, na mitinge, na ulice i događa nam se ovo što se događa.
Imamo na dnevnom redu usvajanje Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji, a ovde svaki dan slušamo govor mržnje. To je potpuno suprotno ideji ujedinjene Evrope. Vi to, gospođo predsednice, dozvoljavate. Nakon toga, u svojim javnim obraćanjima medijima, vi u isti koš svrstavate sve poslanike opozicije i za sve što se događa optužujete opoziciju.
Vi na to nemate pravo. Onda ste olako obećali da je sve to bilo pa prošlo, sve će se od danas konsolidovati. Kako se konsolidovalo, vidimo, svedoci smo toga i mi, ovde prisutni narodni poslanici, i građani Srbije.
Još nešto, neki ministri iz vaše stranke i vi i danas govorite da Srbija treba da nastavi putem Slobodana Miloševića. Kao da se istorija ponavlja. Ispada da je Srbija stvarno nastavila tim putem.
Vi ste na čelu Parlamenta koji bi svakog dana trebalo da usvaja zakone. Ovaj parlament od svog formiranja nije doneo nijedan jedini zakon.
Kakvo je to najviše zakonodavno telo? To je ironija sudbine. Vi ste za to odgovorni, gospođo predsednice, i vreme je da razmislite o sopstvenoj odgovornosti, da razmislite da li ste sposobni da obavljate jedan ovako odgovoran posao.
Pošto ste onu sednicu prekinuli bez objašnjenja, bez obrazloženja, predlažem vam da, u skladu s odredbom člana 98. stav 2, odredite pauzu, da u toj pauzi dođe ovde ministar unutrašnjih poslova, jer kad god je na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova neko iz SPS-a, imamo mrtve i ranjene na mitinzima u Srbiji. To je ponavljanje istorije.
Naravno da su moji stavovi i ideje DHSS-a na neki način u kontradikciji s onim što zagovara SRS, ali ako postoji jedan uredno prijavljeni miting, ako na tom mitingu učestvuju i narodni predstavnici i poslanici, pa dobiju batine i pogine neko od ljudi na tom mitingu, onda se na to mora odgovoriti.
Podsetiću vas, gospođo predsednice, ovo je čak ispod nivoa koji je nekada ona vaša vlast vršila. Vratimo se malo unazad, 9. mart je prvi miting na kome je bilo žrtava; poginuo je jedan policajac, jedan student, Branko Milinović, i šta se nakon toga dogodilo? Skupština je nastavila da radi, formiran je anketni odbor, Radmilo Bogdanović, ministar policije, podneo je ostavku, Dušan Mitević, generalni direktor RTS-a, podneo je ostavku, nekoliko glavnih i odgovornih urednika RTS-a su podneli ostavke. To je izgledalo kao demokratija u onom nedemokratskom režimu, u odnosu na ovo danas.
A da nije bilo batina, bilo ih je, i te kako. Godinama, od 9. juna 1990. godine, kada je batine dobio pokojni Borislav Pekić, preko 9. marta, i Dragoljub Mićunović se nagutao suzavca, svi smo dobijali batine. Nakon toga je bio i Šormaz, nakon toga je bio i Vidovdanski sabor, opet kordoni, opet suzavci, opet batine. Prebijanje i batine. Onda su uhapšeni i prebijeni Vuk i Danica Drašković. Čini mi se da je bio 1. jul 1993. godine.
Onda su usledile protestne šetnje Koalicije "Zajedno", prebijanje, suzavac, kordoni, informativni razgovori, batine, onda su usledili protesti Saveza za promene.
Sve ovo pričam jer sam u svemu ovome lično učestvovao i ovo se događa kao ružan san.
I zato, gospođo predsednice, napravite pauzu, pozovite Dačića ili direktora policije, neka se pogleda istini u oči, neka se saopšti šta se zaista dogodilo, ko je zaista odgovoran i onda ćemo steći uslove da radimo i da više ne obmanjujemo građane Srbije, a da Skupština postane vrhovno zakonodavno telo. Hvala.

Zahvaljujem.
Htela bih da vas informišem da se RTS odmah, u Prvom dnevniku, izvinio poslanicima, gledaocima i predsednici Skupštine zbog tonskih smetnji prilikom izlaganja gospodina Ilića, ali još uvek nemamo obaveštenje kako su nastale te smetnje, a to je bilo pitanje, koliko sam shvatila. U pauzi ćemo još jednom postaviti to pitanje.
Reč ima Aleksandra Janković. Da li je tu? (Ne)
Gospodin Krasić Zoran. Izvolite.

Ja se pozivam na čl. 104. i 226. jer smatram da je situacija očigledna, da postoji preka potreba da se dobiju odgovori na neka pitanja, a onaj ko treba da da odgovor na vrlo važna pitanja ili ćuti, ili se krije, ili u prvi plan izbacuje neke periferne državne službenike ili svoje plaćeničke medije. Očigledno se vodi jedna osmišljena kampanja, tako da čovek koji nije bio u Srbiji proteklih mesec i po dana, pa dođe i pogleda ove naše novine, može da se prekrsti, da se začudi kako je to moguće da, dok je Skupština na godišnjem odmoru, a Skupštinu je poslala na godišnji odmor predsednik Narodne skupštine, opozicija blokira rad Skupštine. Verovatno u tim ''bistrim'' mozgovima može da se pojavi jedna takva konstrukcija, ali ona za razumnog čoveka deluje krajnje bolesno.
Da ne bih ponavljao ono što su moji prethodnici vrlo lepo istakli, moram da vam skrenem pažnju da se ova naša situacija ponavlja. Batić je pričao o tome šta je bilo 1990, 1991, 1992. i 1993, verovatno Tomislav i Filip mogu da pričaju šta je bilo 1995. u Gnjilanu i kako se to gleda na slobodu izražavanja mišljenja i slobodu okupljanja.
Ali, kada vlast čini Demokratska stranka, prepoznatljiva po tome što je, u liku i delu Nataše Mićić, izbacivala poslanike, u koaliciji sa SPS-om, koji je prvi krenuo s izbacivanjem poslanika i premlaćivanjem, onda dobijamo turbo varijantu, crveno-žutu, te ovo nikakvo iznenađenje nije.
Ja bih se vratio na 1937. godinu. I ona je bila karakteristična, tada je patrijarh Varnava otrovan, a u istoriji je, da kažem zbog ovih ''žutaća'' koji ništa ne znaju, pročitajte malo knjige, poznata kao ''krvava litija''.
Naime, građani su protestovali zbog konkordata sklopljenog sa Vatikanom, na čelu je bila Srpska pravoslavna crkva, bila je litija, ona je bila krvava, zato što je tadašnji ministar unutrašnjih dela Korošec, gle čuda, rimokatolički sveštenik, naredio premlaćivanje i poslanika i sveštenika i onda je SPC bacila anatemu na sve poslanike koji budu glasali za taj konkordat. Konkordat je pao, pala je Vlada Milana Stojadinovića.
Situacija gotovo identična.
Godine 2008, u uslovima kada je svakom normalnom čoveku na planeti Zemlji jasno da Haški tribunal nije formiran da bi se sprovela pravda i da bi se utvrdila istina, već da bi se pobili Srbi koji su tamo, pa ako ne može sudskom presudom, onda na drugi način, a imamo dokaza za to, jer je nekoliko Srba stradalo u Haškom tribunalu pod misterioznim okolnostima, oni koji su se zalagali za lustraciju SPS-a, sa SPS-om naprave novu vladu i, naravno, protivno principima lustracije, isporučuju naše građane, usput ih i kidnapuje neko, a da država ne zna ko je, gde – u instituciji gde smo apsolutno svi sigurni da neće doći do istine i pravde.
Naravno, u Crnoj Gori se prave nove pesme, kreće narodno stvaralaštvo s guslama, naravno da za ateiste to deluje iracionalno, ali me prosto zbunjuje da se oni plaše narodne kletve. Narod proklinje. Zašto narod proklinje?
Zato što svetovna vlast ne ispunjava volju naroda, ne pridržava se zakona, propisa, pravde, istine, već zloupotrebljava vlast da bi činila sebi, i samo sebi, neko dobro. Zar može biti dobro Borisu Tadiću ako je poginuo Ranko Panić? Zar može biti dobro Dačiću ako je premlaćen Pelević? Obojica su žrtve, obojica su bili mirni građani koji su došli da izraze svoj protest, protest protiv vlasti koja zloupotrebljava poziciju vlasti.
U Crnoj Gori neće da proklinju porodicu Tadić, nego Francetić, misleći na Borisa Tadića. Naravno da je nama politički interes da evakuišemo Borisa Tadića iz političkog života, jer on taj posao ne zna da radi i naravno da želimo da zabranimo da bilo ko ima kontakte s njim. Zašto? Zato što posle toga nastupa šteta.
Da vas podsetim, u februaru je bio veliki patriotski miting zbog otimanja KiM. Isti scenario kao pre nekoliko dana kada je bio ovaj miting. Žrtva – Srbin sa Kosova i Metohije, u Američkoj ambasadi. Nedavno, miting protesta protiv politike Borisa Tadića. Žrtva, ko? Izbeglica iz Republike Srpske Krajine.
Čuli ste ove ljude, poslanike, ne bole ih rane od ustaškog metka, ali boli ih i mrki pogled, i udarac pendreka, i gumeni metak koji je ispaljen u centru Beograda. Zašto? Koji još to prljav posao niste uradili? Naravno da ne čudi onda, ja preporučujem ova dva izdanja. Prvo, ''Ko izdade Radovana Karadžića, prokleto mu i seme i pleme''.
Zašto se, ateisti, bunite? To je nešto što ima veze sa religijom i sa hrišćanstvom. Vaša religija ne zna za Boga, zna za Borisa Tadića kao boga. Preporučujem i drugo izdanje: ''Tadić i Dačić, ubice Ranka Panića''.
Dajte, izađite s dokumentacijom, s izveštajima, demantujte to, ako možete.
Da li ste čuli građanina, nekog komšiju koji je osudio miting SRS-a? Niste mogli da čujete. Ja sam malopre čuo jednog fotoreportera, koji je rekao – rušili su grad. Napumpao se tu kao da je iz BIA-e, pa došao da provocira. Naravno da niko nije naseo na tu provokaciju.
Želimo da Borisa Tadića ogradimo, da ga izopštimo iz političkog života. Zato kažemo, da bude proklet i svaki radikal koji pristane s njim da razgovara. Njega treba izbaciti iz političkog života, jer je štetočina planetarne vrste.
Ja vas samo podsećam da sam prošle godine rekao – veća je šteta jedan dan Borisa Tadića na mestu predsednika Srbije, nego tri uzastopne sušne godine u Srbiji. Vidite i sami da se to dokazuje. Sada je ta koalicija sofisticirana, jača.
Naravno da tražimo odgovore na ova pitanja, postoji preka potreba da se na ovo odgovori, da bismo znali s kim radimo, šta radimo, zašto radimo i koliko možemo da radimo u Narodnoj skupštini, u skladu sa Poslovnikom i Ustavom. Što se tiče drugih stvari, zaboravite ih.
Molim vas, nemojte izjavama da pretite kako ćete da kažnjavate nekoga. Šta to znači, danima predsednik Narodne skupštine, koji je prvi među jednakima, preti ostalim poslanicima. Zašto? Šta treba da se sakrije?

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Janković.

Najpre da se izvinim. Nisam bila tu u trenutku kada ste me prozivali, zato što sam upravo dobila zahtev od srpskih nevladinih organizacija i građana koji protestuju, evo, 44. dan.
Pretpostavljam, predsednice Skupštine, da ste i vi, 29. jula, bar je tako zavedeno ovde, dobili zahteve za narodne poslanike. Te zahteve su vam izneli ljudi koji su mladi, koji se nalaze u raznim srpskim nevladinim organizacijama, od ''1389'', ''Dveri nomokanona'', ljudi koji protestuju već 44 dana i uputili su zahteve koji se odnose na odgovore i na sve narodne poslanike.
Šta ste vi uradili? Vi ste prosledili šefovima poslaničkih grupa nekakav dopis, koji vam je napisao ovaj tzv. ministar policije Dačić, jer tzv. ministar mora da bude neko ko se ne smatra odgovornim za ono što se dogodilo u Beogradu i neko ko je dao časnu Titovu pionirsku reč da nije hapsio Radovana Karadžića. Vi ste to prosledili šefovima poslaničkih grupa. Javnost pojma nema šta se zapravo dogodilo, niti ste vi toj javnosti, koja je 44 dana na ulicama, dali bilo kakav odgovor.
Pošto je situacija takva, ja sam, prosto, dobila preporuku i molbu tih ljudi da vam se u njihovo ime obratim.
"Poštovana gospođo Đukić-Dejanović, s obzirom da ste naše prvo obraćanje vama apsolutno ignorisali, pa samim tim doveli Skupštinu u poziciju da bude totalno blokirana, mi smo odlučili da ponovo dođemo ispred zgrade našeg najvišeg zakonodavnog tela i da vam pomognemo kao građani koji su zainteresovani da Parlament radi, kao i da sednica dobije svoj normalan tok.
Iskreni da budemo, začudilo nas je što nemate nimalo sluha da se utvrde sve okolnosti vezane za smrt Ranka Panića, koga je policija brutalno pretukla na svesrpskom saboru.
Takođe, ne možemo da verujemo da ne želite da zakažete posebnu sednicu, na kojoj bi se, u roku od pola sata, ratifikovao Gasni sporazum sa Rusijom. Mi smo ubeđeni da bi svi poslanici pristali da se zakaže ta posebna sednica, ali vi uporno izbegavate da tako nešto učinite. Ipak, nadamo se da ćete posle ovog našeg obraćanja imati malo više sluha, jer samo na ovaj način Parlament može da počne sa normalnim radom.
Naši zahtevi su sledeći:
Prvo, da kao predsednik Parlamenta pozovete ministra policije Ivicu Dačića i direktora policije Milorada Veljovića da budu saslušani pred Odborom za bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije, gde će javnosti konačno obelodaniti da li je pokrenuta bilo kakva istraga o ubistvu Ranka Panića i kakvi su rezultati dosadašnje istrage. Takođe, dužni ste da pozovete ministra policije da se javnosti obrati sa skupštinske govornice i da pred poslanicima i kompletnom srpskom javnošću, u raspravi sa opozicijom, objasni zašto je policija upotrebila neprimerenu silu prema demonstrantima i kako je došlo do smrti Ranka Panića.
Drugo, da zakažete posebnu sednicu Parlamenta na kojoj će jedina tačka dnevnog reda biti ratifikacija Gasnog sporazuma sa Ruskom Federacijom.
Gospođo Đukić-Dejanović, ovaj sporazum je od suštinskog značaja za dalji razvoj Srbije i njegovom ratifikacijom Srbija rešava svoje snabdevanje gasom za narednih 40 godina, pokreće se privreda i stvaraju se uslovi za zapošljavanje velikog broja nezaposlenih. Neshvatljivo nam je da ne želite da primenite ovu meru, tim pre što smo ubeđeni da bi sve poslaničke grupe pristale da se zakaže posebna sednica na kojoj bi se sve moglo završiti u roku od pola sata.
Ako to ne učinite u najhitnijem roku, smatraćemo vas delom lobija koji radi direktno protiv interesa Srbije, jer javna je tajna da pojedine zapadne firme sa krajnje sumnjivim kapitalom lobiraju preko naših ministara i uticajnih političara da Srbija ne ratifikuje Gasni sporazum sa Ruskom Federacijom kako bi oni ušli na naše tržište.
Treće, da kao predsednik Parlamenta inicirate razgovor sa šefovima svih poslaničkih grupa, na kome ćete vi lično, kao prva među jednakima, inicirati da se Vladin predlog za ratifikaciju UNSSP povuče sa dnevnog reda sednice.
Kao što znate, EU je, slanjem misije Euleksa, koja je preuzela određene nadležnosti na Kosovu i Metohiji mimo Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, zapravo, okupirala deo naše teritorije, primenjujući delove zloglasnog Ahtisarijevog plana, koji nije dobio podršku u Savetu bezbednosti UN-a. Ratifikacijom u takvim okolnostima, mi bismo priznali tu okupaciju i samim tim se odrekli Kosova i Metohije, što je čin veleizdaje."
U potpisu piše – Protest 2008.
Zaista mislim, gospođo Dejanović, da smo i kolega Šormaz i ja svojevremeno preterivali kad smo pričali ovde o tome da li vi nosite one ''miju-miju'' cipelice od tričavih 700 evra, to zaista nije pitanje, ima se – može se.
Doduše, mislila sam da je to onomatopeja a ne naziv nekakve firme obuće, ali, eto, uspela sam i tu informaciju da dobijem. Pravo pitanje za vas je, gospođo Đukić-Dejanović, ne kada ćete se pomiriti s opozicijom, nego kada ćete imati dovoljno sluha za zahteve naroda koji je tu opoziciju izabrao za sopstvene predstavnike?