Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zaista nemam nameru da polemišem ni sa čim što je ovde izgovoreno. Hoću samo da kažem da je naš interes da se utvrdi puna istina o svemu što se dešavalo, da je važno za ovu zemlju da Srbija ima policiju koja će štititi građane, a ne policiju koja će građane kažnjavati ili koristiti silu.
Mi možemo da imamo društvo u kome generali neće slati tenkove na mirne demonstrante, već će demonstracije biti pravo građana da iskažu svoj politički stav, svoje nezadovoljstvo, da iskažu nekakve svoje zahteve. Mi ćemo na izgradnji takvog društva raditi i dalje, kao što smo radili i sada. Zbog toga očekujemo da će vrlo brzo stići odgovor na to šta se tačno dešavalo tih dana.
Mi se razlikujemo u viđenju te stvarnosti. Ja zato o svom viđenju ne želim da govorim. Tražim da nadležne institucije utvrde činjenice oko kojih neće biti moguće različito gledati na istu stvar.
S ove govornice upućene su neverovatne uvrede, kletve, kvalifikacije. Dakle, ne želim da polemišem s tim, zato što se, prosto, pristojnost svaki put povuče kada nepristojnost tako nagrne. Svaki put kada nasilje provali, oni koji su za toleranciju povuku se što dalje od tog nasilja, kako ne bi bili ni odgovorni, ni saučesnici u tome.
Ja iskreno hoću da verujem da vi tražite odgovore na pitanja, da ne tražite odgovor koji će zadovoljiti vas, nego odgovor koji će biti istina. U tome imate našu podršku.

Reč ima narodni poslanik Marina Toman.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo mogli da čujemo da će ministar policije jednog dana, ko zna kada, nešto uraditi povodom događaja na mitingu. Pitanje je samo zašto to nije uradio do sada i da li ni mesec dana posle pomenutih događaja na mitingu i smrti Ranka Panića nije bilo vremena, ili, možda, nekome istina nije odgovarala.
Prema našim saznanjima, u tzv. obezbeđivanju mitinga 29. jula učestvovalo je nekoliko stotina pripadnika policijske brigade, Policijske uprave Beograda – više stotina pripadnika žandarmerije, pripadnika Interventne jedinice, inspektora Odeljenja za javni red i mir, Policijske uprave Beograda, kao i inspektori i uniformisani sastav policije iz policijske stanice Stari grad, na čijoj se teritoriji održavao miting.
Kako je moguće da stotine policajaca, pripadnika Interventne jedinice, nije moglo da izađe na kraj dva sata s huliganima, ali zato su, veštom i brzom intervencijom tih istih, mirni demonstranti brutalno pretučeni? Neki od njih, poput Ranka Panića, do smrti.
Ko je naredio policiji da nasilnim putem razbije miting SRS-a? Zašto policija u startu nije izolovala grupu izgrednika, već je napala mirne građane? Zbog čega je policija napadala redare i poslanike SRS-a koji su pokušali da udalje huligane od mirnih građana?
Više od mesec dana je od kako su građani Srbije brutalno pretučeni, a Ranko Panić preminuo, od zadobijenog udarca u trbuh, a ne zna se ko je naredbodavac, a ko izvršilac, ne zna se, barem, javno.
Dan nakon smrti Ranka Panića, policija je šest sati pregledala snimljeni materijal sa mitinga, sprovodeći internu istragu. Isti dan kada je Ranko Panić podlegao povredama, na razgovor u Mladenovačku policiju pozvan je i jedan njegov prijatelj, koji je s njim bio na mitingu. Njemu je saopšteno da će ga pozvati policija iz Beograda, međutim, to se nije desilo. Interesantno je da on tvrdi da je zapisnik u Mladenovačkoj policiji falsifikovan, da je iz njega izbačen deo u kome on tvrdi kako mu je Ranko Panić opisao način na koji je zadobio koban udarac.
Zašto je tek nakon deset dana u policiju pozvana Panićeva prijateljica, kojoj je Panić, takođe, saopštio da ga je tukla policija?
Hoće li policija uzeti u obzir tvrdnje jednog drugog Panićevog prijatelja, kome je Ranko Panić rekao da je udarac zadobio od policajca s maskom? Verovatno neće, jer, kako kaže supruga Ranka Panića, Tadića i Dačića naša sudbina ne interesuje, a majka Ranka Panića pita Dačića – što mi ubi sina?
Znači, uprkos saznanjima nadležnih organa, još uvek javnosti nije obelodanjeno ko je batinama Ranku Paniću oduzeo život. Zar će porodica, prijatelji Ranka Panića ostati uskraćeni za odgovor ko je oduzeo život njihovom sinu, suprugu, prijatelju?
Zar nemaju pravo da to znaju? Ili će im neko u ovoj državi oduzeti i to pravo, kao što im je oduzeo sina, prijatelja, supruga? Zar građani Srbije ne treba da znaju ko je naredio da budu brutalno pretučeni i ko je to naređenje izdao?
Na kraju, treba podsetiti da je policija brutalno intervenisala samo nekoliko sati nakon što je predsednik Srbije Boris Tadić rekao da će se u Srbiji znati red. Tadić je izjavio – ja sam, naravno, čovek koji uvek podržava i pravo na demonstracije i na suprotno mišljenje, jer mi smo jedna legitimna demokratija u Evropi, ali ovde će se znati red.
Predsednik Srbije je, zaista, pokazao kako se u Srbiji, odnosno kako on u Srbiji zavodi red. Nažalost, zna to i porodica Ranka Panića.

Reč ima gospodin Delić.

Gospođo Nado, kada ste izašli za ovu govornicu, rekli ste da oni koji izlaze treba da se koriste argumentima, da ne vređaju i da poštuju dostojanstvo Skupštine. Vi prvi to ne činite, jer ste pomenuli tenkove i generale.
U ovoj skupštini postoje dva generala, jedan je ovde, u vašoj većini, a ako mislite na 5. oktobar i na tenkove, onda sam ja jedini u Beogradu koji je imao tenkove. Ali, vi možda još uvek sanjate 5. oktobar, zapaljenu Skupštinu i zapaljenu Televiziju. I tada je bilo žrtava koje ste vi prouzrokovali, ali niste, tog 5. oktobra, videli nijedan tenk.
Treba toga već jednog da se oslobodite, toga straha. Verovatno vam je strah bio mnogo velik, kad i posle toliko godina i dalje mislite na moje tenkove. Moji tenkovi su bili u Bubanj potoku i po mom naređenju su vraćeni u moju kasarnu, kasarnu ''Stepa Stepanović''. Nijedan moj vojnik se nije video na ulicama Beograda, nijedan moj vojnik nije ispalio nijedan metak, nijedan moj vojnik nije ugrozio nikoga u Beogradu.
Prema tome, sramotno je ako prozivate generale i ako govorite o tenkovima na ulicama Beograda, i ako ste mislili na 5. oktobar, i ako ste mislili na mene. Znam da vas ne pogađa 9. mart neke godine ranije, jer tada vi niste bili na ulicama, tada je na ulicama bio SPO i tada su bili tenkovi.

Reč ima gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre smo videli kako izgleda na delu licemerje poslaničke većine. Mi danas ceo dan govorimo i tražimo da od nadležnih organa dobijemo podatke o određenim činjenicama, a onda gospođa Nada Kolundžija čeka četiri sata, vreme kada se Skupština, verovatno, malo više gleda, izlazi da kaže da mi imamo njihovu podršku u utvrđivanju činjenica, a da smo mi ceo dan ne znam zašto koristili skupštinsku govornicu.
Mi smo, gospođo Nado Kolundžija, svi poslanici SRS-a koji su izašli da govore, a to će činiti i oni koji će u narednom periodu da govore, ceo dan pitali za konkretne stvari. Ranko Panić je ubijen. Ubica ima ime i prezime. Nalogodavac ima ime i prezime. To su činjenice, pa pomozite da dođemo do tih činjenica.
Kažite nam ime i prezime ubice Ranka Panića. Taj ubica neka kaže ko mu je izdao nalog da ubija narod na ulicama Beograda.
Obdukcijski nalaz je stigao. Niste mogli, pokušavali ste, ne mislim vi lično, vi ''žuti'' i Boris Tadić, pre svega, da ubedite neke lekare da naprave lažni nalaz. Srećom, u pitanju su bili ljudi kojima je stalo do njihove profesije i dali su pravi nalaz. Ranko Panić je umro od udaraca zadobijenih čizmom srpskog žandarma. To je sramota vas ''žutih'' i vas ''crvenih'' koji ste danas vlast u Srbiji.
Bolelo vas to ili ne bolelo, to je činjenica. Možda nekoga ko malo savesti ima i boli, ali, nažalost, oni koji bi mogli nešto da urade po tom pitanju, ne misle, odnosno ne osećaju nikakav bol, niti saosećaju sa tom porodicom. Zašto ovo tvrdim? Juče mi je majka Ranka Panića, pokojnog Ranka Panića, rekla da su joj, kada je išla da sazna od čega je umro njen sin, rekli da porodica nema pravo da dobije obdukcijski nalaz. Da li vi mislite da bi ta žena u svom bolu tako nešto slagala? Rekla je istinu.
Tražili smo sledeću činjenicu. Mi nesporno znamo da je Radovan Karadžić negde držan tri dana. Pomozite da se utvrdi činjenica, ako kažete da hoćete da pomognete. Kažite ko je kidnapovao Radovana Karadžića, gde je držan tri dana, da li je u ta tri dana trebalo da se desi, što on već javno govori na statusnim konferencijama, da po nalogu američkih službi bude ubijen, da li je to trebalo da uradi neko u Srbiji, pa ste tri dana razmišljali da li to da uradite ili ne uradite. Sad, kao, neke face slažete kad mi ovde izlazimo i kad govorimo.
Mi se ne plašimo i mi se ne stidimo. Ono što mislimo, mi i govorimo. Ako kažemo da će biti proklet onaj ko je izdao Karadžića i onaj ko je ubio Panića, mislili vi da je to civilizacijski ili ne, to je vaša stvar, ali vi ste licemerni.
Malopre slušate Srđana Milivojevića, kada je gospodin Boža Delić ovde govorio. Kada je, zapisala sam, rekao, između ostalog – mi nešto moramo preduzeti, Srđan Milivojević vama, Bošku Ristiću i Stanimiroviću kaže – da, moramo nabaviti veće pendreke, a vas troje hoćete da umrete od smeha.
Šta me gledate? Nije tačno, je li? Pa, zakunite se da nije tačno. Čule su sve kolege okolo i sad kad mi ovde kažemo nešto, onda je tu – jao, Bože, strašno, a kad se vi ismejavate na taj način sa smrću Ranka Panića, ništa. Zaista, ne znam na šta vi možete da računate ako se s tim šalite. Ako vam je to tema za podsmeh, nemam šta da vam kažem – ljudi, plašite se Boga.
Srđanu Milivojeviću, izašao je, rekla bih, pošto ceo dan ovde dobacuje vrlo neumesne primedbe, da smo mi koji ovde govorimo pametni ljudi, hvala Bogu, pametni, ali znamo da Božijom voljom možemo ostati bez pameti, da možemo pamet da izgubimo, ali budala je još nikad nije našla.

Gospodin Petar Jojić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o unutrašnjim poslovima i o policiji Republike Srbije, u članu 85, normirano je: ''Ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da izda naređenje grupi lica da se raziđe ako se grupa protivpravno okupila''.
Pazite, da protumačim ovaj član. Nemojte ga samo tumačiti tako da se tamo sakupila grupa protivpravno, e, tad može doći do upotrebe; ovde nije bila rulja, ni grupa, ovde je bio prijavljen skup Srpske radikalne stranke na koji je došlo više desetina hiljada građana. Dakle, samo u slučaju da je došlo do protivpravnog okupljanja i da je policija opomenula okupljene, ukoliko narušavaju javni red i mir ili ugrožavaju bezbednost građana, policija može da preduzme određene mere i da primeni i upotrebi sredstva prinude, i to, pre svega, kao najblažu, fizičku snagu.
Na drugo mesto dolazi službena palica, na treće – specijalno vozilo, na četvrto – službeni psi, na peto – službeni konji, šesto - uređaj za izbacivanje mlaza vode i sedmo – hemijska sredstva. To su sredstva koja je policija mogla da upotrebi, samo ukoliko se okupio javni skup čija je bila namera da ugrožava bezbednost građana i poredak Republike Srbije.
Šta je za vas, gospodo iz Demokratske stranke, sporno? Što ne pročitate odredbe Zakona o policiji? Svaka upotreba fizičke snage, gumene palice ili bilo kog sredstva prinude mora se prijaviti pretpostavljenom starešiti odmah posle upotrebe, a najkasnije u roku od 24 časa.
Gospodo iz Demokratske stranke, ili gospodo koji činite ovu koaliciju, dajte sada odgovor na ovo pitanje.
Jel vam trebalo mesec dana, a zakonodavac, ova skupština, donosi zakone i predviđa kao normu rok od 24 časa; ko upotrebi sredstva prinude dužan je da izveštaj podnese nadležnom starešini u tom roku. Nadležni starešina, neposredni, utvrđuje da li je sredstvo prinude bilo opravdano upotrebljeno ili nije.
Imate li neke otvorene disciplinske postupke? Imate li, gospodo iz Demokratske stranke, smelosti da izađete u javnost, da građanima Srbije kažete – nismo imali upotrebu sredstava prinude, nismo imali upotrebu fizičke snage, gumene palice, hemijskih sredstava ni gumenih metaka?
Da li možete to da kažete? Da li imate broj upotrebljenih gumenih palica?
Svaki starešina policije koji je učestvovao sa svojom jedinicom na obezbeđenju morao je istoga dana da zna, posle svega toga, šta se dogodilo.
Postavljam pitanje, tj. tražim od Vlade da dostavi izveštaj Skupštini, to traži SRS i njeni poslanici koji se zalažu da se poštuje Zakon i Ustav, prvo, koje su područne jedinice učestvovale, po sekretarijatima, iz Republike Srbije, na obezbeđenju mitinga SRS-a, koji je starešina, iz kog područnog organa, bio rukovodilac te jedinice tog dana, spisak svih policajaca koji su učestvovali na tom obezbeđenju, broj izveštaja o upotrebi sredstava prinude, dakle, fizičke snage, gumene palice, hemijskih sredstava i gumenih metaka.
Dalje, tražim izveštaj i odgovore koliko je bilo zaduženja gumenih metaka po pojedincu pripadniku policije, koliko je izvršeno kasnije smotri i koliko je bilo razduženje, da bi starešina organa mogao da utvrdi koliko je, faktički, bilo upotrebljenih gumenih metaka.
Ta sredstva su opasna. Gumeni metak može da probije čak i lim. To nije dozvoljeno. Drugo, u Zakonu je predviđeno da drugo, blaže hemijsko sredstvo može da se upotrebi, a ne gumeni metak, sa dva i po ili tri metra. To ne može, dame i gospodo.
Dame i gospodo, tražim da se dostavi izveštaj i postavljam pitanje, u smislu odredaba čl. 225. i 226, ko je uhapsio Radovana Karadžića, na kom mestu, koliko je proteklo vremena od momenta kad je on lišen slobode do predaje istražnom sudiji, gde je proveo ona tri-četiri dana, a možda i više, da li postoji naredba određenog državnog organa da on mora biti priveden, lišen slobode? Pre svega, da li su pripadnici službe, i to koje službe, podneli izveštaj ili službenu belešku gde su pronašli Radovana Karadžića, jesu li nad njim izvršili pretres, jesu li izvršili snimanje, fotografsko, i da li su izvršili daktiloskopiranje u smislu daktiloskopske zbirke, da li je to dostavljeno nadležnom sudu? To su veoma važna pitanja, preko toga ne treba preći.
Dame i gospodo iz DS-a i iz vaše koalicije, ovde treba i anketni odbor da se angažuje. Vi kažete – formiranje grupe. Ukoliko je, dame i gospodo, upotrebljeno sredstvo prinude na više od tri lica i u tri slučaja, starešina mora da formira komisiju od tri člana, koja će u hitnom postupku da utvrdi je li bilo ili nije bilo zloupotrebe.
Razgovarao sam s nekim starešinama iz MUP-a, rekli su – sve je moglo da prođe da nije upotrebljena sila od strane žandarmerije. Možete da prepoznate, pošto je zamenik predsednika SRS-a i šef Poslaničke grupe, gospodin Tomislav Nikolić, najavio da postoji o tome video-snimak u globalu, gde se vidi broj gumenih palica, gde se vidi kako se mlate i premlaćuju građani.
Kao iskusan čovek, godinama sam radio u toj službi, ovo nisam doživeo, da kod mirnih građana, desetina hiljada građana koji stoje, obraćaju im se predstavnici SRS-a i govornici, u jednom trenutku, dame i gospodo, dolazi do prekomerne upotrebe ovih hemijskih sredstava i gumenih metaka. Čak nije bilo ni uslova za to.
Prema tome, dame i gospodo, ovde nije teško utvrditi odgovornost. U toj službi rade časni i pošteni ljudi, većinom. Policiju treba depolitizovati. Pojedincima, za koje ne mogu da kažem da su časni, onima koji su ubili Panića, koji su pucali na Pelevića i koji su tukli ostale iz SRS-a i mirne građane Republike Srbije, tim batinašima nema mesta u policiji. Ti ljudi treba da budu uklonjeni, a oni časni ljudi koji u toj službi rade, neka ostanu, neka rade i neka se bore da se primenjuje zakon i da se poštuje osnovno ljudsko načelo i međunarodna pravila koja regulišu rad policije, a svi se zalažemo da ta konvencija o ljudskim pravima i slobodama bude primenjena i na teritoriji Republike Srbije.
Nije vam teško, samo ako imate volju. Ako to ne učinite, vi ćete biti saučesnici u izvršenju najtežih krivičnih dela i odgovaraće neko za prikrivanje počinioca i krivičnog dela. Hvala.

Reč ima Nada Kolundžija.