Replika, gospodin Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam pominjan, a i sam sam dobio ovo pismo od gospođe Đukić-Dejanović, koje niste, verovatno, svi dobili, želim da vam ga pročitam da biste znali o čemu se radi.
Dakle, gospođa Đukić-Dejanović nam je rekla da je povodom zahteva podnetog od strane predstavnika SRS-a zatražila posebne informacije od MUP-a i danas nam dostavlja dobijeno obaveštenje:
"Poštovana predsednice, želim da vas obavestim da je po mom nalogu u MUP-u Republike Srbije formirana osmočlana radna grupa radi utvrđivanja svih okolnosti pod kojima je došlo do incidenata i povređivanja građana i policajaca za vreme javnog skupa SRS-a, održanog 29. jula 2008. godine u Beogradu. Takođe, želim da vas podsetim da sam više puta izjavljivao da je policija imala nalog da ne upotrebljava silu, osim u slučajevima napada na nju. Stoga, svi slučajevi eventualnog prekoračenja policijskih ovlašćenja biće najstrože sankcionisani, bez izuzetka. Po završetku rada ove radne grupe, biće sačinjen detaljan izveštaj koji će biti dostavljen Odboru za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije i svim narodnim poslanicima, kao i svim nadležnim državnim organima i javnosti".
To je odgovor koji smo dobili od MUP-a.
Najpre, nije bilo incidenata i povređivanja, bilo je ubistava. Kakva osmočlana radna grupa, kada je Vlada izašla sa saopštenjem sutradan i rekla da je policija postupala po zakonu? Vlada je rekla da policija ima pravo da ubije Ranka Panića, zato što je policija postupala po zakonu. Ne vredi osmočlana radna grupa pri Ministarstvu, po Zakonu o policiji, on je već sutradan trebalo da ima izveštaj na stolu, po službenoj dužnosti, a i sam da ga traži dodatno.
Kakav Odbor za odbranu i bezbednost, kada vi blokirate sve odbore u Skupštini? Vi ne date da se održi sednica Odbora za Kosovo i Metohiju, vaša većina ne dolazi na sednice Odbora. Ili biste došli na sednicu Odbora sa spremljenim odgovorom Odbora za odbranu i bezbednost i za njega biste glasali.
Gospodinu ministru unutrašnjih poslova recite, ako nije saznao, ubijen je čovek, ubila ga je policijska čizma, žandarmerijska. Kao 7. jula, kada je Žikica Jovanović-Španac ubio dva žandarma iz Krajine, danas su se osvetili, pa su ubili Srbina iz Krajine, posle 60 i nešto godina.
Opet Srbi ubijaju Srbe. Zbog čega? Zbog vlasti. Samo što Ranko Panić nije učestvovao da ruši vlast. Čak i njegova majka juče kaže – nije ni došao toliko zbog SRS-a, nego zbog Radovana Karadžića. Hteo je svojim prisustvom da pokaže da se ne slaže s izručivanjem. Taj Ranko Panić je ubijen, a ministar treba da zna, onog časa kada javni tužilac preuzme ovaj slučaj, njegove nadležnosti prestaju.
Gde je sada taj javni tužilac? Koliko dana se već zna da je čovek ubijen? Vodi li neko u Srbiji zakonsku zvaničnu istragu povodom događaja, ili će Skupština da vodi tu istragu?
Hajde, vodićemo je danas. Mi ćemo da vam opišemo ceo skup i kako je ministar rekao da se ne upotrebljava sila prema onima koji tuku policiju, ali da se upotrebi sila prema radikalima kada krenu da šetaju. Da vidimo da li je direktor policije odobrio upotrebu vatrenog oružja, da li je ministar bio saglasan s tom upotrebom, da li o tome zna nešto predsednik Vlade, da li o tome zna nešto predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine.
Gospođo Đukić, koliko god da vi nas ne svrstavate u svoju grupu, mi smo vaše kolege. Da vas podsetim, dok je Slobodan Milošević vodio Srbiju, kordoni jesu sprečavali ove da idu, ali je on izvikan za diktatora zato što nikoga nisu udarili. Kordoni su sprečavali demonstrante i građane da idu tamo gde su hteli, što je bilo nezakonito delo, ali vas nisu tukli, čak i kada ste ih ponižavali.
Nemojte da klimate glavama, dobićete prehladu, uhvatiće vas promaja. Oživeste vi iz DS-a kada vam se pomenu kordoni. Nisu vas ubijali kada su vas sprečavali da se krećete ulicama Beograda. Ministar je bio iz iste političke stranke iz koje je i danas ministar. Danas ste nam pokazali kako vi zamišljate ljudski život, koji je po Ustavu neprikosnoven.
Samo vi galamite i perite svoju savest. Ako vam svaki moj izlazak za govornicu posluži da se malo osetite relaksirano, evo, relaksirajte se do mile volje, galamite i gunđajte, ali ja vam kažem – svi ste za to odgovorni, i vi koji imate decu, i vi koji još nemate decu. Mislite vi na tu decu.
Šta to pripremate u Srbiji? Hoće li vaša deca da imaju ista prava kao i tuđa deca? Hoćemo li bar u smrti da budemo jednaki? Hoće li neko od vas da kaže – aman, ljudi, zaista je policija ubila čoveka? Pa, šta ako je naša policija, daj da utvrdimo ko je ubio čoveka, ili mislite da ubistva mogu da prolaze nekažnjeno?
Mogu, kada ubijaju mafijaši, pa se iskupe za novac, a kada ubija policija, mora da se utvrdi ko je ubio. A žandarmeriji poručujem – lepo ste nabildovani, naučeni da ubijete, čuvajte se kada dođu radikali na vlast. Vi sada ubijate nas, a vas ćemo da rasformiramo i da vas najurimo. Hiljadu evra plata se ne dobija da se ubijaju ljudi na ulici, nego da se zaštiti Srbija.
Srbija ima neku elitnu jedinicu, od njih ste napravili zlikovce, jer ne mogu da zamislim tog policajca koji nišani sa šest metara daljine Peleviću u oko. Ne mogu da zamislim ni policajca koji na mene baca suzavac, da vam kažem iskreno.
Hajde da vidim šta sam ja to zgrešio tog dana da na mene padne suzavac. Ko je naredio da se nišani u mene i da se baca suzavac? Da li sam ja to počinio neko delo zbog koga se koriste hemijska sredstva?
Ovo je novi suzavac, socijalisti su izmislili novi. Onaj kojim su vas gađali je samo izazivao suze, a ovaj obara na pod i policija prileće i odmah tuče, koristi palicu na nedozvoljeni način. Imate i vi ovde ljude koji su se bavili borilačkim veštinama. Policija koristi palicu za ubijanje ljudi, ne za udarce na mestima gde je to zakonom dozvoljeno, nego za divljačko premlaćivanje.
Baš me briga šta će o meni svaki policajac danas na ulici da misli, neka ga bude sramota, svakoga ko je učestvovao u onom razbijanju skupa SRS-a, a ja danju i noću sam idem na ulicama i sam se vozim drumovima. Ja sam na raspolaganju toj vašoj policiji, ali nemoj meni da se žale noću, posle, kod kakvih zlikovaca rade, nego neka se pobune. Nemojte meni da se žalite, vi, socijalisti, da ne smete da šupnete, nego šupnite, uspravite se. Godinu-dve bez poslaničkog mandata, posle ćete biti heroji.
Ako ovaj mandat održavate ubistvima ljudi, razmislite dobro. Da li vam je to interes? Ovaj će da ode u Pariz čim se ova agonija završi. Proda kuću na Dedinju i ode u Pariz, kupiće dve u Parizu za onu kuću što ima na Dedinju. Gde ćete vi? Gde ćete kad se budemo gledali u Skupštini za godinu ili dve?
Nosite teret, nosite breme na leđima. Hajde, svako ko ima teret na leđima, neka ga sad snese. Hajde, mi ćemo reći šta smo mi krivi, što je rekao gospodin Jovanović, zaista smo krivi što drugačije mislimo od vas, samo što to još uvek nije kažnjivo delo, samo što to još uvek nije zabranjeno. Zabranjuje se u državama u kojima Amerika uspostavi svoju vlast, ali u Srbiji još uvek nije zabranjeno da napravite skup i da na njemu iznesete svoje mišljenje.
Ako vama nije dovoljno ovo što vam ja govorim, gospođo Đukić-Dejanović, da shvatite da ovo danas može da se nastavi samo ovako, u ovom tonu, onda ne znam koliko treba na vaš mozak izvršiti uticaja da shvatite da nešto treba da se uradi.
Ovde nešto treba da se uradi, ovo nije dovoljno, ovo za decu nije dovoljno. Nama treba odgovornost i imena ljudi. Šta je to teško, ljudi? Znate svakog policajca. Policija je trebalo da prijavi da snima skup, ona ga je snimala i bez prijave. Sve znate, znate i gde su bili ovi iz Niša, gde su bili ovi iz Kruševca, sve znate. Zna se ko je ubio čoveka. Samo je policajac, pa ne sme da se zna.
Pa, mora da se zna. Bez toga, nema Narodne skupštine. Nama nije u interesu opstrukcija Narodne skupštine, da jeste, podneli bismo zahtev za izglasavanje nepoverenja Vladi, to mora da se održi u ovom zasedanju, pa bismo jednu interpelaciju održali još do kraja zasedanja, a to je za ovih mesec dana, i vi, svakako, ne biste radili.
Ali, nije nama želja da vas sprečavamo da radite, nama je želja da popravimo ono što radite, ako može, a ako ne može, čekaćemo svoje dane.
Ovo je jedna potpuno normalna i razumna želja, želja koja vas treba da vodi, da vam komšije, da vam deca ne kažu – je li, bre, tata, je li mama, da li ti učestvuješ zaista u tome, jesu li stvarno ubili policajci? Da li je to naša vlast, ''žuta'', demokratska, socijalistička, ova ili ona, da li je to naša vlast i koliko ćemo ljudi još da pobijemo i kad ćemo da ubijemo čika Tomu? Možda ste im usadili takvu mržnju prema svima nama, otkud znam.
Mi svoju decu učimo da vole, da vas ne mrze. Ima nas koji smo pretrpeli svašta, neko reaguje, a neko ne reaguje. Mi sa vama i razgovaramo ovde normalno, a ne bi trebalo posle ovoga. Slučajno je ubijen čovek koga, čak, nisam poznavao, mogao je da bude ubijen čovek koji mi je veoma blizak. Kako onda da razgovaram s vama?
Vama, skoro, kao da je i milo, nekako ne vidim na vama, bar neko da digne ruku i da kaže – stvarno, hajde da damo još dva-tri dana Vladi da izađe s podacima u javnost. Mesec dana! Ja sam predložio ovu pauzu i mislim, ljudi, za mesec dana znaćemo sve. Mi danas dolazimo kao da smo nastavili pre mesec dana. Želja vam je da mediji kažu da vršimo opstrukciju, Radio-televizija Srbije i onaj vaš glasnik, "Blic".
Pa, neka kažu. Nismo izvršili veliku nuždu u sali Skupštine, nego smo vršili opstrukciju. Pa šta, je li to sramota? Nije, nije sramota vršiti opstrukciju kad imate diktatorsku i tiransku vlast. Vi razmislite dobro da li to vodi u demokratiju ili u diktaturu.
S vama u demokratiju možemo da idemo, u diktaturu nećemo. Nećemo da trpimo, a diktatori su večiti samo dok su živi i to dobro znate.

Reč ima gospodin Velimir Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, smatrajući da smo mi, narodni poslanici Skupštine Srbije, uvređeni, povređeni, omalovaženi poslednjih mesec dana, jer se vodila jedna izuzetno velika kampanja kako mi kočimo razvoj Srbije, kako mi zaustavljamo demokratske procese, kako mi kočimo ulazak u Evropu, a mi nemamo nikakve veze s tim.
Želeo bih da podsetim na onaj dan kada je prekinuta Skupština. Deo narodnih poslanika Nove Srbije i deo narodnih poslanika iz opozicije čekao je da dobije kartice. Nismo uspeli ni da uđemo u salu, rekli su nam – nema sednice. Nismo stigli ni da se upišemo, a sednica je prekinuta. Zašto je prekinuta, nismo znali. Razgovarali smo među sobom, naravno, a vi koji ste znali, ćutali ste, da nas samo pošaljete kući, da nas sklonite iz ove sale, da nas ne gledate, da biste obavili neke prljave poslove.
U međuvremenu se dogodio niz problema na koje vi danas treba da odgovorite. Hapšenje Radovana Karadžića, kako, ko hapsi i na koji način, otkud neka dokumenta u kanalu posle 15 dana?
Da li smo mi banana država ili ozbiljna država? Događa se jedan protestni skup, na kome sam i ja učestvovao i gledao sa bine sve što se događa i, naravno, mirni građani aplaudiraju, slušaju, sve je bilo u granicama pristojnosti, na najdemokratičniji način, kao što je uvek i bilo, i odjednom, pojavljuje se gužva iz Makedonske, počinje haos.
Ko je izazvao haos? Niko od prisutnih nije reagovao, niko nije dao nekog povoda za tako nešto, i nastaje ono o čemu smo slušali ovde.
Neko mora da podnese izveštaj, da obavesti javnost. Mi tražimo demokratsku Srbiju. Mi ne kočimo razvoj Srbije, mi hoćemo da se usvoje i ratifikuju ovi ugovori. Ja znam najbolje, 90% ugovora sam ja pravio, i studije, i konkurisao za te kreditne linije i dobijena sredstva. Godinu dana sam tražio od bivšeg predsednika Parlamenta da stavi to na dnevni red i nije stavio.
Zar neko više voli da se ratifikuje Gasni sporazum od mene? Ja sam potpisnik tog sporazuma. Molim vas lepo, nemojte nas vređati, omalovažavati, izlaziti u medije i govoriti – evo, oni koče rad.
Mi hoćemo ekonomski jaku Srbiju, hoćemo da se u Srbiji zapošljava, radi, gradi, ali nećemo laži u Srbiji i nećemo da neko drži pet miliona građana Srbije u redovima, da im obeća akcije i da od toga danas nema ništa. Nećemo to dozvoliti, nećemo dozvoliti da neko potpisuje sa "Fijatom" ugovor pola godine, svakih sedam dana – promocije, te promocija pisma o namerama, promocija predugovora, promocija....
Pa, ljudi, umete li da potpišete taj ugovor? Šta je problem? Obećali ste ugovore sa "Mercedesom", "Folksvagenom", 200 hiljada radnih mesta, vi ste to obećali, nisam ja. Hajde, radite nešto, ispunjavajte nešto, ali mi hoćemo demokratsku Srbiju i ceo život se borimo za demokratiju. Nećemo diktatorsku Srbiju, nećemo Srbiju straha, nećemo, ako neko izađe na protest, da mislimo da li će se vratiti kući. Imaju pravo da protestuju oni koje laže Vlada, koje lažu određeni ministri, izaći ćemo uvek da protestujemo, protestovali smo kad je bilo najteže i niko nas u tome neće sprečiti i zaustaviti.
Hoćemo da polažete račune narodu, da se zna šta se radi u Srbiji i ko za šta odgovara. Uzeli ste vlast, imate odgovornost. Poginuo je čovek, povređen je poslanik, pucali su u poslanika. Objasnite ko je to uradio, na koji način. Ništa nije strašno. Mora neko da je naložio, ako taj nije dobio nalog, neka odgovara. To je prosta stvar.
Nastavićemo rad Parlamenta. Mi nismo za opstrukciju, mi smo za rad i hoćemo rad, ali hoćemo i demokratsku Srbiju.
Hoćemo da se poštuju lokalne vlasti, hoćemo da se poštuje izborna volja građana, i u Beogradu, i u svim gradovima širom Srbije. Narod je tako glasao, neka tako i bude. Nećemo ucene, nećemo da se prekraja na raznorazne načine izborna volja koju je narod dao u poverenje nekim ljudima.
Prema tome, u nama možete imati saradnike, ali morate biti odgovorni, korektni i sa nama sarađivati. I, naravno, ne možete nas lagati. Mi imamo veliko iskustvo u ovom parlamentu, od 1990. godine mi ovde sedimo. Prošle su silne vlade, premijeri, poslanici itd., i mi hoćemo da jednom Srbija krene pravnim putem, da se polože računi, da se radi odgovorno, a ne da se optužuje neko ko s tim nema nikakve veze.
Ponavljam, sednica nije zakazana šest nedelja. Šta, trebalo je da dođemo na sednicu koju niko nije zakazao i da nastavimo rad Parlamenta?
Vi hoćete sad da nam uvedete neki kodeks ponašanja, kako da se ponašamo, gde da sedimo, šta da pričamo, kako da se krećemo ulicom. Toga nigde nema, ni u najvećim diktatorskim zemljama.
Prema tome, narodni poslanik predstavlja narod i morate ga poštovati, uvažavati. Naravno, mi ćemo uvažavati Vladu, ali Vlada mora da ispunjava svoja obećanja. Morate doći ovde u najjačem sastavu, a ne dovoditi tamo neke činovnike da sede ovde, da gubimo vreme s njima. Za ovako ozbiljne teme mora da se pojavi premijer.
Da li je premijer ovde Mlađan Dinkić ili Cvetković, meni uopšte nije jasno. Čitam svaki dan – Dinkić rekao - ukida se koncesija, koju je ovaj parlament doneo, vlade usvojile, sve završeno. Juče su bile dve sahrane poginulih na Ibarskoj magistrali. Kako vas nije sramota da se ukine koncesija na putu gde ima 27.000 auta dnevno, gde tehnički ne može da se odvija saobraćaj, gde svaki dan pogine neko?
Naći ćete sredstva iz budžeta. Uradili ste rebalans, koliko ste dali – 400 miliona dinara za obilaznicu oko Beograda. To je kilometar puta. Gde ćete naći sredstva i da li mi u centralnoj Srbiji, u Šumadiji, u zapadnoj Srbiji, treba da ginemo svakodnevno? Da li nama treba autoput? Ne možete da ga napravite? Pustite da naprave oni koji mogu.
Gasiti koncesiju? Ceo svet gradi autoputeve koncesijom. Pravite neki savet, devalvirate ministarstva, ministre, Vladu, predsednika Vlade. Kako može u Savetu prva violina biti Dinkić, a resorni ministar – neki član, premijer – neki član Saveta? O čemu se ovde, zapravo, radi?
Nećemo to dozvoliti. Vi dozvolite Dinkiću da radi šta god hoće, nas ne interesuje, ali mi nećemo. Ovde mora da dođe, da položi račune ovome narodu.
Ponavljam, 5 miliona građana je upisivalo akcije, danonoćno upisivali ljudi, i šta je sad?
Dajete akcije za nešto što nije ušlo u proces privatizacije. Delite akcije ''Telekoma''. Ko vas je to naučio? Gde to može da se vara i obmanjuje narod sa ministarske funkcije.
Prema tome, molim vas, gospodo iz vladajuće koalicije, uozbiljite se. Nemojte da budete neozbiljni, jer imate ozbiljnu opoziciju na drugoj strani, veoma ozbiljnu i organizovanu opoziciju.
Prema tome, pamet u glavu i radite u skladu sa zakonom, Poslovnikom, Ustavom Republike Srbije, ako mislite da napravite nešto od ove Srbije. Ako ne može, doviđenja, otiđite, ima onih koji mogu.

Reč ima gospodin Borislav Pelević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice, poštovani građani Srbije, iskoristiću jedan deo vremena za citiranje nekoliko članova Ustava i Zakona o policiji, pa vas molim da mi to vreme ne računate u vreme u koje je predviđeno.
Član 23, koji govori o ljudskim pravima i slobodama, glasi: ''Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite''. Član 24: ''Pravo na život: Ljudski život je neprikosnoven.'' Član 25: ''Fizički i psihički integritet je nepovrediv. Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju.''
Član 46. Ustava Srbije – Sloboda mišljenja i izražavanja, glasi: ''Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje''.
Zakon o, policiji koji je usvojen 2005. godine, objavljen u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', član 85 – Upotreba sredstava prinude protiv grupe lica, glasi: ''Ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da izda naređenje grupi lica da se raziđe ako se grupa protivpravno okupila, protivpravno se ponaša i tako može da izazove nasilje. Ako se grupe ne raziđe, mogu da se upotrebe samo sledeća sredstva prinude: 1. fizička snaga, 2. službena palica, 3. specijalna vozila, 4. službeni psi, 5. službeni konji, 6. uređaji za izbacivanje mlazeva vode, 7. hemijska sredstva. Sredstva iz stava 2. ovog člana mogu se upotrebiti samo po naređenju načelnika policijske uprave, odnosno policijskog službenika koga načelnik ovlasti''.
Ovde se nigde ne pominje vatreno oružje i nigde se ne pominju gumeni meci.
Dalje, službena palica, član 89: ''Udarci službenom palicom ne nanose se u predelu glave, vrata, kičmenog stuba, grudnog koša, trbušnog zida, genitalija i zglobova, osim kao krajnja mera''. Posebne vrste oružja i eksplozivnih sredstva, član 99: ''Odluku o upotrebi posebnih vrsta oružja'', tu se podrazumeva gumeni metak i eksplozivna sredstva, ''donosi direktor policije, uz saglasnost ministra''.
Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam na sastanku predstavnika poslaničkih grupa, kao ovlašćeni predstavnik SRS-a, zahtevao da se do današnjeg zasedanja oglasi Vlada, odnosno Ministarstvo policije, s izveštajem o tome ko je naredio i ko je izvršio ubistvo i premlaćivanje narodnih poslanika i demonstranata.
Ovo što smo dobili, zahvaljujući intervenciji predsednika Skupštine, ponižavajuće je za sve poslanike i za sve građane Srbije. Ovo je uvredljivo i smešno. Dobro znate kada se organizuju radne grupe, onda kada se želi da se taj predmet stavi van snage, sa strane, i da se to zaboravi. To je bilo vreme komunizma. Ovo je, kako vi kažete, vreme evropskih integracija.
Nigde nećete u svetu, ni u jednoj evropskoj, niti svetskoj državi naći ovakav primer, da se čovek u 21. veku ubije na demonstracijama, a da se niko povodom toga ne oglasi. Čak ni javni mediji koje kontroliše vlast nisu objavili da se čovek nalazi u bolnici, da je čovek u komi.
Niko nije objavio ranjavanje narodnih poslanika, osim par listova koji su, nažalost, niskotiražni i koji su rodoljubivi, koji zaista hoće da objektivno prikažu stvari.
Ubijen je simpatizer SRS-a, Ranko Panić. Povređen je narodni poslanik Dušan Marić, pretučen. Doživeo sam pokušaj ubistva, što su potvrdili svi advokati u jednim dnevnim novinama, ''Glasu javnosti'', nekoliko najviđenijih advokata iz Beograda. Takođe, potvrda za to je dobijena i na VMA i u Kliničkom centru. Povređeni su i pretučeni visoki funkcioneri SRS-a Aleksandar Vučić, Dragan Todorović, Kokez i mnogi drugi mirni demonstranti.
Od huligana smo branili policiju. Razdvajali smo. Tada smo ubijani i tada smo tučeni, mi koji smo razdvajali njihove huligane, koje su oni doveli, svojim autobusima, i naložili im da sa ''fantomkama'' napadnu policiju, kako bi policija imala razloga da napadne mirne demonstrante i da spreči mirnu šetnju prema RTS-u. Pozivali smo, naročito Tomislav Nikolić, za vreme mitinga da ne bude incidenata, da budu mirni protesti i da dokažemo time da se razlikujemo od onih koji prebijaju, koji kradu, koji ubijaju i koji pljačkaju.
Nisam ovde da kukam, niti kukam, dobio sam ja dva metka u ratu za oslobođenje Krajine, na planini Velebit, postao sam invalid 80%, ali ovaj metak, ovaj gumeni metak, ovaj srpski metak me mnogo više boli nego ta dva ustaška metka zbog kojih sam postao invalid.
Ovo je taj gumeni metak koji je zabranjen, gospodo. Zabranjen je da se upotrebljava protiv demonstranata svuda u svetu, pa i po zakonu koji smo doneli ovde, mi, narodni poslanici.
Zašto se ne oglašava ministar policije više od mesec dana? Zašto se Vlada oglasila samo prvog dana, govoreći kako je sve urađeno po zakonu i kako je efikasno delovala policija?
Evo, nas je ovde 78 ratnih zločinaca, 78 demonstranata, pobijte nas sve, tako rešite problem. Jer, ovo govorim ne zbog sebe, nego zbog javnosti Srbije, da građani znaju šta ih čeka, da se više nikada nikome ovo ne desi, čak ni vama demokratama, čak ni vama iz vladajuće koalicije, daleko bilo, da se nikome više ne desi, ne poslanicima, nego građanima. Zato govorim o tome, a ne da kukam o svom stanju.
Ja sam, nažalost, opet postao invalid, dobio sam jednu boru između obrva, koja ostaje zauvek, i dve iznad čela, ali sada izgledam malo strože, pa će moji studenti više da me se plaše.
Malo šale nije na odmet, ali kontuzija mozga nije za šalu. Stalne glavobolje, stalna povraćanja, sa strahom da će to ostati zauvek, makar što se tiče glavobolje. To je mišljenje neurohirurga sa VMA, ali nije to strašno. Biće strašno ako se to bude ponovo dešavalo.
Mi preko ovoga ne možemo da pređemo iz pijeteta prema pokojnom Ranku Paniću, iz poštovanja prema njegovoj porodici. Mi samo tražimo minimum minimuma, samo da se kaže ko je naredio, a zna se ko je naredio, jer to piše u Zakonu o policiji; ne pišu imena, ali pišu funkcije, ja sam ih pročitao – direktor policije i ministar policije. Ako nisu mogli u ovih sramnih devet redova da stave makar komandira te jedinice, šta su radili mesec i po dana? Zna se tačno koja je bila jedinica, ko je bio komandir i zna se tačno ko je po zakonu odgovoran za tako nešto.
Dakle, tražimo to i preko toga ne možemo da pređemo, da se to ubuduće ne bi dešavalo, da sledeći put ne bude više mrtvih, da ne bude više povređenih poslanika i građana, samo zato tražimo. Zaista, ne želimo da vršimo opstrukciju Narodne skupštine, ima tu čak i zakon koji ćemo zdušno podržati, Gasni sporazum sa Rusijom, ali ne možemo preko nekih stvari preći, ne možemo preći preko onoga što se desilo na potpuno mirnim demonstracijama.
Setite se, i vi ste pravili demonstracije. Kada je jedan Haški optuženik trebalo da ide u Hag, general Sreten Lukić, vi ste organizovali demonstracije i niko nije ubijen. Vlast je 2003. godine pravila demonstracije. Zašto mi onda nemamo pravo da pravimo demonstracije i proteste kada je naš simpatizer, naš čovek, pravi Srbin, koji je najviše voleo Srbiju i srpski narod, uhapšen?
To pravo nam je zagarantovano Ustavom, malopre sam pročitao. Zato vam kažem da ostajemo pri svome i zaista ćemo učiniti sve da prvo rešimo to, pa da onda pređemo na usvajanje zakona po dnevnom redu.

Reč ima gospodin Dušan Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, po čl. 225. i 226, tražim objašnjenje zbog čega sam brutalno pretučen na mitingu SRS-a 29. jula, u centru Beograda.
Pretučen sam na uglu između Makedonske i Kolarčeve ulice, u trenucima dok sam pokušavao, zajedno s ostalim funkcionerima SRS-a, da sprečim sukob policije i demonstranata. Konkretno, u tom delu Makedonske ulice, grupica od četiri-pet demonstranata koje nisam poznavao zatrkivala se prema kordonu policije i pokušavala da ih gađa; jedan im je držao u ruci razbijenu staklenu flašu, drugi je držao komad betona.
Zajedno sa još jednim demonstrantom kojeg nisam poznavao, ubedili smo te ljude da ne bace tu flašu i taj komad betona, gurali smo se s njima. Neposredno posle toga, jedan od policajaca pokušao je da me udari. Okrenuo sam se prema njemu i rekao – čoveče, zašto hoćeš da me tučeš, vidiš da pokušavam da smirim situaciju.
Nakon toga, pokazao sam novinarsku, a zatim i poslaničku legitimaciju. Samo što sam se okrenuo, nije prošlo desetak sekundi, odjeknuli su uzvici – ajde, ajde, kojim su, valjda, hrabrili sebe, skočili su na mene, dobio sam jedan snažan udarac palicom po vratu, drugi po ramenu. Udarci su bili toliko snažni da sam pao na asfalt. Kada sam pao na asfalt, dobio sam još jedan udarac palicom po desnoj strani glave i dva udarca nogom u krsta.
U Urgentnom centru su konstatovali, doneo sam lekarske nalaze, sledeće povrede: kontuzija glave, nagnječenje temena, kontuzija leđa,
poprečni hematomi po vratu, više hematoma po ramenu, krvave povrede obe ruke. Jedan od doktora mi je rekao da je udarac po vratu koji sam dobio palicom mogao biti koban da je bio samo jedan centimetar više. Sticajem okolnosti, od ranije imam povredu vratnog dela kičme.
Od tada je prošlo više od mesec dana, niko iz policije, niko iz državnih organa nije našao za shodno da me pozove i da me pita šta se dogodilo i u kakvom stanju se nalazim.
U ovoj zemlji stalno slušamo od predstavnika režima, od predstavnika vlasti, predstavnika policije, da novinare niko ne sme da dira.
Kada neko, makar telefonom, zapreti nekome od novinara koji podržavaju Borisa Tadića, koji podržavaju tzv. evropske integracije, koji podržavaju Haški tribunal, istog dana se digne strašna dreka, odmah uveče direktora policije privode na informativni razgovor u ''Poligraf'', traži se preki sud.
Sada je pretučen novinar koji je uz to, sticajem okolnosti, i narodni poslanik, i nikome ništa. Niko se ne interesuje za to osim SRS-a i dnevnog lista "Pravda". Šta to znači?
To znači, praktično, da mi u Srbiji imamo dve vrste novinara, imamo novinare koji podržavaju aktuelni režim, koji podržavaju Haški tribunal, koji podržavaju nevladinu organizaciju na čelu sa Natašom Kandić, Sonjom Biserko, i oni su zaštićeni zakonom, njih ne sme niko popreko da pogleda, ne sme da im preti. Imamo drugu vrstu novinara, koju svako sme da bije, bez obzira, iako su, sticajem okolnosti, narodni poslanici.
To je jedno lice nakazne demokratije koju u Srbiji nekoliko meseci izgrađuju politički naslednici Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića.
Na kraju ću reći još jednu stvar. Proveo sam na ratištu četiri godine. Dve i po godine sam vodio izviđačko-diverzantske jedinice vojske Republike Srpske, išao iz akcije u akciju. Samo na Kupreškom ratištu, u julu 1993. godine, zarobili smo na ovaj ili onaj način oko 900 neprijateljskih vojnika.
Ja vam dajem reč, nijedan moj vojnik nijednom zarobljenom neprijateljskom vojniku nije opalio šamar, a kamoli da ga je udario. Svi su razmenjeni. Petnaest godina posle toga, ja sam doživeo, kao narodni poslanik, da dobijem batine u centru Beograda.
Na kraju ću reći samo još ovaj podatak, smatram da je bitan zbog slike koja se širi o SRS-u. U toj izviđačkoj jedinici koja je zarobljavala hrvatske vojnike, koja ih nije tukla, pretežno su bili članovi SRS-a i zaista se time ponosim.

Reč ima gospođica Nataša Jovanović.
Dozvolite da vas obavestim da će sednica Administrativnog odbora biti održana u pauzi, u Plavom salonu.

Dame i gospodo narodni poslanici, 29. jula, na mitingu slobode za Srbiju, kada se podigla Srbija da ustane, ne samo zbog svog nacionalnog ponosa i dostojanstva, koje ima i ova srpska omladina, kako je neki nazivaju – nova srpska omladina, mladići i devojke koji nisu bili ni u pelenama, nisu prohodali kada je profesor Šešelj branio Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, srpski četnici, kada je dr Radovan Karadžić stvarao Republiku Srpsku, već se podigla Srbija, a među njima, od strane režima ubijeni Ranko Panić iz Mladenovca.
Trebalo bi da ućutite, Božidare Đeliću, i da slušate šta vam govorim, zato što vi imate 45 godina, a ubili ste čoveka koji je imao 41 godinu, koji je ratovao sa 23 godine, koji je ranjavan od strane ustaša i koji je sa 41 godinom, sa svojom suprugom i majkom, koje ste vi i vaš režim zavili u crno, hteo da se skući, dok vi kradete i otimate svakog dana.
Zato treba da vas izbaci predsedavajući i da ćutite i slušate, vi, lopovi i kriminalci, kako ubijate časne i poštene ljude na ulicama Beograda...