Naravno, evo, ja ću slediti nivo diskusije onih koji su bili pre mene i završiću, vidim da je vreme da se prekidaju izlaganja u kojima se postavljaju konkretna pitanja. Dakle, mnogo se pitanja otvorilo. Vlast nije pokazala efikasno vršenje svoje funkcije, vlast je pokazala izrazitu nesposobnost i, konačno, jedan teroristički akt koji će se morati ispitati. Evo, u interesu činjenice da još neko od radikala dođe za govornicu, prekinuću. Ima mnogo pitanja koja treba postaviti ovoj nesposobnoj vlasti.

Reč ima gospodin Sulejman Spaho.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se zbog povrede Poslovnika, člana 225.
Kada je prekinuta Skupština, tj. kada je gospođa predsednik prekinula Skupštinu, pitao sam se zbog čega i nije mi jasno bilo sve do trenutka kada sam čuo da je uhapšen srpski junak Radovan Karadžić.
To je moglo odmah da se kaže, ali, najverovatnije, zbog svih ovih previranja do sada što se tiče i Haškog tribunala i, uopšte, u Srbiji, nije smelo da se iznosi tog trenutka.
Evo, posle više od 40 dana, isto se dešava. Ne znamo kako je uhapšen Radovan Karadžić, ko ga je uhapsio, a tražimo i obaveštenje o svemu onom što se dešavalo na mitingu u organizaciji Srpske radikalne stranke.
Radovan Karadžić je uhapšen; verujte mi, čovek, koliko god je branio svoj narod, branio je, takođe, i građane koji su druge veroispovesti, tj. islamske. Hiljadu građana Republike Srpske je on odbranio i ostali su da brane i Srbiju i Republiku Srpsku, zato što znaju da na tim prostorima mogu da opstanu jedino ako budu u zajednici sa Srbima. To što je bilo, bilo je, ali mi tražimo odgovor zašto je Radovan Karadžić uhapšen.
Posle svega onoga što se dešavalo u Haškom tribunalu, tj. posle sramne presude Naseru Oriću i Ramušu Haradinaju, trebalo je čekati da vidimo, trebalo je da budete malo konstruktivniji, i zbog svega onoga i zbog 50% građana koji drugačije misle od vas. Radovan Karadžić će se odbraniti, sigurno, kao što će se odbraniti i kao što se već odbranio dr Vojislav Šešelj.
Ono što je interesantno, to ćete nam najverovatnije reći, da li sutra, ili prekosutra, to vi na, neki način, morate, zato što će biti sednice ovakve kakve su do sada, jer će se iznositi javnosti sve ono što se dešavalo 29.
Organizovan je miting 29, kao revolt zbog hapšenja Radovana Karadžića. Sami znate, neću mnogo da pričam, zato što moje kolege sve vreme, evo, osam sati, pričaju zbog čega ovako delujemo u ovom parlamentu. Tražim odgovornost, pre svega, predsednika Srbije, za smrt mladog čoveka koji je trebalo da poživi, Ranka Panića. Izgubljen je život, a bio sam, kako mi, pripadnici islamske veroispovesti kažemo, na đenazi, tj. na sahrani i video sam koliko je gneva u svim ljudima koji su bili na toj sahrani.
Morate shvatiti da tražimo samo odgovornost za one koji su to uradili. Kako pogledati u majku, kako pogledati u suprugu, kako pogledati u sve one ljude koji su došli da isprate našeg pokojnog Ranka Panića? Ono što moramo shvatiti, i vi i mi i svi, jeste da ova strana ruši na neki način ugled Srbije. Verujte mi da ima ko će braniti ugled Srbije, to je SRS i dr Vojislav Šešelj.
Ono što vam moram reći je zbog javnosti. Jedan ministar, ali Srbin, govori da se preda Ratko Mladić. Evo, ja kao musliman kažem da se Ratko Mladić nikad ne preda. Neka pričeka još koji mesec, doći će vlast koja neće hapsiti građane Srbije i izručivati ih Haškom tribunalu.
Ono što moram da napomenem, to je da je u ovom mesecu post Ramazan i, verujte mi, svaki dan ću se moliti Bogu da što pre izađe dr Vojislav Šešelj iz Haškog tribunala, Radovan Karadžić i svi zatvorenici koji se trenutno nalaze u Haškom kazamatu.
Kao i moja uvažena koleginica Nataša, kažem, živeo dr Vojislav Šešelj.

Reč ima gospodin Gojko Radić.

Evo, danas, ceo dan oko istog pitanja pokušavamo da dođemo do istine i da oni koji su u mogućnosti izađu sa istinom, da pomognu da se Skupština okrene radu kojem bi trebalo da se okrene i, na kraju ovog današnjeg dana, vidi čuda, i ovi iz pozicije se ohrabriše i izađoše i oni za govornicu i počeše da nas ubeđuju kako i oni isto žele što i mi, da se istina ugleda, da istina izađe na videlo.
Gospođo Kolundžija, možda bih i poverovao da želite istinu i da čujemo istinu, ali vi imate mnogo veće mogućnosti da istina ugleda svetlost dana. Moglo je i ranije to da se desi. Ne bismo danas ni morali ceo dan ovako da ste vi imali želje i htenja, vladajuća pozicija; međutim, kod vas te volje nema.
Nakon hapšenja Radovana Karadžića, opoziciji ništa drugo nije ostalo nego da se organizuje i izađe na ulicu. Opozicija izlazi na ulice onog trenutka kada nema mogućnosti da izađe u javnost, da javnost sazna istinu o tome šta se dešava u državi, pošto ste zaveli totalni informativni mrak u Srbiji, kakav se ne pamti ni iz vremena kada je Televizija nazivana Bastiljom.
Evo, sada imamo još veći medijski mrak i onda nema druge mogućnosti, pa smo izašli da saopštimo istinu narodu, bar ono što znamo da se dešavalo oko hapšenja.
Želeli smo svojim izlaskom da iskažemo mirni revolt i protest, da pokažemo jedno drugo lice Srbije, ne ono koje vi nosite, da drugačije Srbija misli i razmišlja. Da ste hteli istinu, ne biste nas sprečavali u tome, ne biste organizovali i imali želju da pokažete sve učesnike.
Verujem, da je bilo i drugačije opredeljenih ljudi, ne samo srpskih radikala, na tom mitingu, ne biste pokušali da razbijete te demonstracije, da unapred pripremite razbijanje demonstracija, da pokažete Srpsku radikalnu stranku kao rušilačku i da u svim tim vašim proračunima i organizovanju napravite greške, ili, možda, namerno, pa da dođe do krvi i ode jedan mladi život. Sada pokušavate iz svega ovoga da se izvučete.
Mene iznenađuju predstavnici SPS-a. Danas gospodin Ružić izlazi i optužuje nas kako nismo prekinuli sednicu kada je hapšen Slobodan Milošević.
Gospodine Ružiću, niste toliko mladi koliko izgledate, prilikom hapšenja Slobodana Miloševića, nisam vas ispred te vile ''Mir'' primetio da puno šetate to veče kada je hapšen Slobodan Milošević. Oni koji su šetali, svojim telima su pokušali da spreče hapšenje Slobodana Miloševića i danas im se sudi i gone se, a vi ste s onima koji gone, koji optužuju skupa, u vlasti. Voleo bih da dovedete, na konferenciju, ili bilo gde, one koji su telima štitili Slobodana Miloševića, pa da kažu da li oni podržavaju ovakvu vašu politiku i da li podržavaju ovakvu vlast u kojoj se vi nalazite.
Mene više ponašanje ove vlasti podseća na, kako ste to vi prozivali, one 90-te godine mraka, ''totalitarni režim, sile mraka'', ne znam sve kakve ste izraze koristili, više me podseća na onu izjavu gospodina Gelbarda, američkog ambasadora, kada su pokradeni predsednički izbori, kada je više glasača glasalo na Kosovu i Metohiji nego što se nalaze u biračkim spiskovima. Onda je gospodin Gelbard izašao na televiziju, na ''Studio B'' i rekao – sva sredstva protiv srpskih radikala su dozvoljena, pa čak i tenkovi.
Možda ste se vi danas tih tenkova prisećali kad su pozivani da idu na SRS. Možda ste i vi hteli tenkove da izvedete, pa ste se setili da vaši bajni ministri, koji su uništili JNA, jugoslovensku vojsku, sad Vojsku Srbije temeljno uništavaju; izveli bi tenkove, ali ih nema, neko im pokrao; dobro su ih čuvali, dobro gazduju Vojskom, pa su otišli na otpad.
Takve tenkove više ne možete da izvedete. Mene vaša želja i htenje više podsećaju na ta vremena nego na ova vaša. Mislim da ste s puno ironije govorili da želite istinu. Istinu vlast uvek može da iznese i s njom izađe pred građane, opozicija to nikad nije u mogućnosti.

Reč ima gospodin Milan Dimitrijević i to će biti za danas poslednji govornik. Nastavljamo rad sutra u 10, nakon izlaganja gospodina Dimitrijevića.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 27. i član 98. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, kao i na član 124. Ustava Republike Srbije.
Gospođo predsednice, vi ste 21. jula prekinuli sednicu Narodne skupštine Republike Srbije i dali ste objašnjenje, pozivajući se na stav 2. člana 98, koji kaže da predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije, ali i pribavila mišljenja. Ta pauza je trajala mesec dana i više.
Dakle, da li je potrebno mesec dana da bi se pribavilo mišljenje? Sigurno da nije. Suština je u nečem drugom. Ali, kako sva događanja imaju svoju hronologiju, red je da tu hronologiju objasnite.
Dakle, krenuli ste odmah s kršenjem Poslovnika i Ustava, od vašeg postavljenja, od prvih zakona koje smo donosili ovde, u Skupštini, od Zakona o izboru Vlade i Zakona o ministarstvima.
Sećate li se onog cirkusa kad smo vam postavili pitanje kako to i gde piše u Ustavu da postoji prvi potpredsednik Vlade? Niste imali odgovor na to pitanje. Kako to i gde piše u Ustavu da postoji ''zlatni glas''?
Došlo se dotle da se ni u jednom trenutku nije znalo koliko ministarstava imamo, da li 23 ili 24. Desilo se da se amandman koji je stavljen u redovnu proceduru izgubi, pa se ne može umnožiti od 9 do 17 časova posle podne.
Tako se krenulo. To je stanje duha u Srbiji. To je stanje bahatosti, kršenja ključnih zakona. Dakle, na sva ta pitanja niste imali odgovor.
Kao što sam rekao na početku, svi događaji imaju svoju istoriju. U Srbiji se i pre i posle izbora pojavila jedna stvar, a to je novi pojavni oblik ''ćoravih'' kutija. Te ćorave kutije su bile objavljene u štampi, dakle u medijima, kako u štampanim, tako u elektronskim. Ćorave kutije su se zvale – plašenje naroda, pa se narod plašio da se vrati u 90-te godine, pa se narod plašio izolacije u samoj izolaciji. Ćorave kutije koje ste vi reaktivirali bile su 50-tih godina, 1953. i 1954. godine. O tim ćoravim kutijama neki vaši poslanici mogli bi vrlo dobro da vam ispričaju, kao što je predsednik Političkog saveta DS-a, jer on tu pojavu vrlo dobro poznaje.
No, suština pitanja koje smo vam postavili, na čemu smo insistirali, jeste – šta se dešava sa državnom politikom Srbije?
Zbog čega ovo govorim? Zbog toga što ću vam citirati član 124. Ustava Republike Srbije, a on kaže: ''Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave''.
Dakle, kad smo postavili pitanje – po kom osnovu se vraćaju ambasadori u zemlje Evropske unije, jel to promena državne politike, bio je nemušt odgovor.
Povodom, ne znam kako se predsednik Vlade izrazio o tome, 28. avgusta 2008. godine, rekompozicije Euleksa, kaže: "i to ne samo da se uključimo, već i da to što se budemo dogovorili bude pretvoreno u neku rezoluciju koju će potvrditi Savet bezbednosti".
Da li je predsednik Vlade podneo izveštaj Narodnoj skupštini, dobio saglasnost od Narodne skupštine za menjanje državne politike? To je suština te priče.
Stanje duha u Srbiji i dalje je takvo da se ljudi hapse, a kada se postavlja pitanje ko, kada i gde, na Odboru za bezbednost, nema odgovora.
Ministar policije kaže da policija nije hapsila, načelnik BIA-e se ne pojavljuje na toj sednice skupštinskog odbora, načelnik VBA ne dolazi na sednicu Odbora za bezbednost. Dakle, mi ne znamo ni ko, ni kada, ni gde.
Stanje duha u Srbiji, pored jednog mirnog perioda, jedne pacifikacije političke scene, takvo je da se danas u Srbiji ljudi prebijaju, da se prebijaju narodni poslanici, da se puca u narodne poslanike i da se mitinzi završavaju sa smrtnim ishodom. Dakle, to je stanje duha u Srbiji.
Zbog čega se to radi? Da bi se bacila prašina narodu Srbije u oči, da bi se promenila državna politika i da bi se deo svoje teritorije otuđio zbog ulaska u Evropsku uniju. Dakle, to je suština vašeg delovanja. Kako sve ima svoje ishodište, tako će i ova politika imati svoje ishodište, i to vrlo brzo.

Dame i gospodo, na osnovu vaših izlaganja i zahteva, a posle razgovora s ministrom Ivicom Dačićem, želim da vas obavestim da nas je ministar izvestio da radna grupa koju je MUP formirao još uvek radi, ali da će svoj izveštaj o svim činjenicama i okolnostima pod kojima je došlo do povređivanja građana i policajaca za vreme mitinga u organizaciji SRS-a, 29. jula 2008. godine, biti gotov do kraja ove nedelje. Nakon toga, biće preduzete najstrožije mere protiv svih onih koji su prekoračili ovlašćenja.
U vezi sa smrću Ranka Panića, istražni organi su već započeli sve radnje i predmet je otvoren kod istražnog sudije, kome će, takođe, biti dostavljen ovaj izveštaj. To je informacija koja će biti u pismenoj formi sutra dostavljena, ali, prosto, želim da je imate i večeras.
Nastavljamo rad sutra, u 10 časova.