Gospođa Vjerica Radeta reklamira Poslovnik, a neka se pripremi gospodin Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi već skoro sat vremena radimo suprotno članu 194. Poslovnika Narodne skupštine, a gospođa predsednik Narodne skupštine ne reaguje.
Ovim članom je regulisano da ovde mora da bude predstavnik Vlade. Gospodin Đelić je otišao, neznano kud. Trebalo je odmah, onog momenta kada je on otišao, da prekinete sednicu, da napravite pauzu i da obezbedite prisustvo ovlašćenog predstavnika Vlade u ovom parlamentu.
Od onog 21. jula, kada ste prekinuli sednicu u dogovoru sa Borisom Tadićem, vi lično i ministri Vlade Republike Srbije i svi žuti mediji ste vrveli od toga kako opozicija opstruiše rad parlamenta, a pogotovo je to prisutno u poslednja tri dana, od kada smo nastavili rad ove sednice, a u stvari uporno dokazujete kako vi iz vladajuće koalicije kršite Poslovnik i vršite opstrukciju parlamenta.
Juče je ovde bila jedna pauza, takođe na intervenciju poslanika SRS-a, zato što potpredsednik Vlade Božidar Đelić nije bio u sali kada se raspravljalo o dnevnom redu. On, kada je ovde, ne može da bira kada će da izađe a kada će da bude u sali, ne može da procenjuje da li mu se dopada kada narodni poslanici govore po Poslovniku ili mu se to ne dopada. Sve što se danas govorilo po Poslovniku bila je tema koju je trebalo da čuje i potpredsednik Vlade, a to mu je obaveza, i tražim od vas, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, da obezbedite prisustvo ministra, a dok on ne dođe, da napravite pauzu. Ovaj narod mora da zna ko ovde radi u skladu sa Ustavom, zakonom, Poslovnikom, a ko to uporno krši, a pokušava da se predstavi kako to nije tako i kako to radi neko drugi.
Uostalom, da je malopre ovde bio Božidar Đelić, ne bi morao da se pojavljuje gospodin Petronijević kao portparol ministra Žarka Obradovića i da nam pokaže da opet imamo feudalnu vladu i da svaki ministar ima ovde svog portparola. Na pitanje koje je bilo upućeno ministarstvu na čijem je čelu gospodin Obradović odgovor bi dao Božidar Đelić, jer pretpostavljam da zna, kao potpredsednik, šta se radi u svakom ministarstvu.
Dakle, ponavljam, na osnovu člana 194. insistiramo da prekinete rad parlamenta dok ne obezbedite prisustvo Božidara Đelića. Jer, posle onolikog skakutanja i podvriskivanja juče "Hajde da usvojimo, hajde da raspravljamo, hajde da govorimo!" – gde je danas da raspravljamo, da govorimo, da nas čuje, da nam odgovori? E, dobrodošao, Đeliću!

Gospodin Đelić je bio u zgradi i čuo je vaš poziv, inače bih ja bila spremna da ga pozovem.
Gospodine Markoviću, izvolite, imate reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, Bog, kao glavni knjigovođa i evidentičar svega onoga što radimo, što činimo, što mislimo, jedini ima pravo da sudi o delima.
Ono što plaši vas, gospodo iz žute, crveno-žute koalicije, (svejedno, sada vam se više boje ne znaju) jeste spoznanje da Bog ima pravo i da sprovede sankciju za prokletstvo. Da vas podsetim, vas su samo podsećali poslanici SRS da činjenjem, zlodelom, stičete prokletstvo.
Da vas podsetim na to da porodice, familije, plemena Obrenovića više nema upravo zato što su Karađorđa isporučili, a vi ste jednog novog Karađorđa, odnosno nekoliko Srba, koji komotno mogu poneti epitet Karađorđa, već isporučili Haškom tribunalu.
To što to traje do devetog ili trinaestog kolena, o tome razmišljajte, ali je činjenica da vas je pogodilo, da vam je otvorilo spoznaju da ste dužni pred Bogom, ne pred ljudima. Pred ljudima ćete pred ljudskim zakonima, a o vašim zlodelima neće raspravljati ni Dilparići, ni Vukčevići, nego isključivo Gospod bog, a vi koji sebe smatrate ateistima, ipak ste u duši bar malo verujući i znate da će vas to stići.
Da tako zatvorimo ovu priču i da se vratimo na ono što se zove Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, na ono što, kako reče juče ministar i potpredsednik Vlade – ''Hajde da uradimo, hajde da usvojimo, hajde da omogućimo!'' – e, hajde da raspravljamo o tome. Hajde da raspravimo da je 6. novembra 2007. godine Vlada usvojila tekst Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i ovlastila vas, gospodine Đeliću, da odete da ga potpišete. Vi ste to uradili sedmog.
Dana 16. februara Savet ministara EU (jedino se Kipar uzdržao) usvojio je pismenim postupkom dokument koji se zove: Zajednička akcija, Misija vladavine prava EU na Kosovu, odnosno Euleks Kosovo. Ovim su istisnuti i KFOR i Unmik, odnosno istisnute su Ujedinjene nacije, i Evropa preuzima, daje sebi za pravo da sprovede ono što je napisao Marti Ahtisari. Tog trenutka se znalo da će sledeće biti nezavisnost KiM i da će sledeći postupak biti priznavanje od država članica EU.
Da vas podsetim da je 17. februara 2008. godine proglašeno otcepljenje i počelo pojedinačno priznavanje Kosova i Metohije kao nezavisne države. Od ukupno 27 država, 22 su priznale nezavisnost KiM. Te države, parlamenti tih država, vlade tih država će danas, sutra, preksutra, kada usvojimo (ako usvojimo) ovaj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, morati da urade samo dve stvari. Ili da povuku svoju odluku o priznanju Kosova kao nezavisne države, ili da ne potpišu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Treće mogućnosti nema.
A vas, gospodine ministre, da podsetim da je Ustav najstariji pravni akt u svakoj, pa i u našoj državi, bez obzira što našu državu vodi ovakva vlada i što joj je na čelu onakav predsednik. Supremacija Ustava nad ostalim zakonima je podrazumevajuća svuda u svetu i nema zakona koji može da bude stariji od Ustava. Sve što je starije od Ustava, mora da se prilagodi Ustavu. Ustav je okvir kroz koji možete da provučete sve zakone. Sve što štrči iznad tog okvira, mora da bude podrezano.
Preambulom Ustava je jasno i nedvosmisleno rečeno da je Kosovo neotuđivi deo države Srbije. Citiraću, tako da mi to odbijete od vremena. Član 8. Ustava kaže: ''Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava.
Član 16: ''Spoljna politika Republike Srbije počiva na opštepriznatim principima i pravilima međunarodnog prava. Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom''.
Član 135. je do proglašenja republike Kosovo, odnosno nezavisne države Kosovo, do otcepljenja teritorije Srbije, imao sasvim drugačiji karakter.
Kaže: ''Ovaj sporazum se primenjuje, s jedne strane, na teritorije na koje se primenjuju ugovori kojima se osnivaju Evropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i u skladu sa uslovima utvrđenim tim ugovorima i na teritoriju Srbije, s druge strane. Ovaj sporazum se ne primenjuje na Kosovu, koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999.godine. Ovo ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova...''.
''Sadašnji status Kosova'' u trenutku kada je parafiran Sporazum. To je 7. novembra 2007. godine. Tada je na KiM bio KFOR, tad je na KiM bio Unmik i tad je na KiM bila Rezolucija 1244. Pošto je 17. februara proglašeno Kosovo kao nezavisna država i pošto su 22 od 27 zemalja priznale nezavisno Kosovo, onda je ''sadašnji status Kosova'', što se Evropske unije tiče, u koju sad hrlimo uz pomoć ove knjižurine, Kosovo i Metohija kao nezavisna i posebna država.
Zbog toga je SRS podnela amandman na član 135. koji će definisati upravo ono što sad ostaje nedorečeno u rešavanju statusa države Srbije, statusa KiM i svih mogućih statusa koji bi eventualno mogli sutra da prouzrokuju nerazumevanje.
Mi amandmanom tražimo da se nedvosmisleno kaže – uključujući i KiM, shodno Rezoluciji 1244, kao sastavni deo Republike Srbije.
Hajde odgovorite, ministre, da li prihvatate amandman. Prihvatite amandman SRS i odmah možemo da idemo na glasanje o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Mi imamo mnogo primedbi na ovaj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, mnogo toga je moglo sasvim drugačije, lepše, jednostavnije i bolje po Srbiju da bude rešeno. Ali, ovo je uslov svih uslova. Ako ovo prihvatite, onda možemo razgovarati. Uostalom, predsednik poslaničke grupe SRS je rekao: usvojite ovaj amandman i onda ćemo ići na glasanje.
Još jednu stvar samo, pre nego što završim. Hajde da idemo u Evropu. Hajde, evo novih ličnih karata i pasoša. Ali, gospodine ministre, vi uvedoste biometrijski čip i u ličnu kartu i u pasoš.
Da vas pitam: po kom zakonu? Ne sećam se da je parlament ove države raspravljao o zakonu o biometrijskom čipu i da smo doneli odluku.
Ako je i odluka Vlade, ni to ne može. Ne možete vi lično ili vaša vlada, onako skrpljena kako je skrpljena, da donosite odluke. Ovo je pitanje za referendum. Osamdeset posto građana Srbije vam sigurno neće prihvatiti biometrijski čip.

Zahvaljujem. Reč ima Aleksandra Jerkov.

Dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, poštovana predsednice, predsedništvo, pred nama se nalazi istorijski sporazum i ovo jeste jedna od onih sednica na kojima se odlučuje o toku kojim će ova zemlja krenuti u narednom vremenu i u godinama i decenijama koje dolaze. Zbog toga je zaista za žaljenje atmosfera u kojoj se ova rasprava odvija.
Poražavajuće je to što u ovoj zemlji nema konsenzusa oko toga gde ova zemlja treba da ide. Poražavajuća je neozbiljnost pojedinih aktera i činjenica da je ova sednica prekidana na šest nedelja, da je nastavljena bez ikakve promene, da neki ne žele da shvate tokove kojima se zemlja mora kretati i kojima treba da se kreće i što je nekima uvek ispred svega interes njihove stranke a ne interes građana Republike Srbije, jer interes građana Republike Srbije jeste Evropska unija.
Isto tako, iako sam članica vladajuće koalicije, moram da kažem da je poražavajuće i to što u ovom klupama danas ne sede svi ministri iz Vlade Republike Srbije mada smo imali prilike da na drugim sednicama često viđamo celu Vladu, da viđamo i druge državne zvaničnike i žao mi je što cela Vlada ne shvata ozbiljnost ovog trenutka.
Ono što je, međutim, najžalosnije u ovom trenutnu, je to što se ovo dešava tek sada. Pre Republike Srbije ovo pred čim se mi danas nalazimo uradile su sve zemlje koje su bile u procesu stabilizacije i pridruživanja osim BiH. Albanija je, primera radi, ovaj sporazum ratifikovala pre dve i po godine.
To je tragično zbog toga što je Srbija zaista imala šansu koju nije imala ni jedna druga zemlja na Balkanu, a to je da bude lider u evropskim integracijama. Od Srbije se to očekivalo jer je imala kapaciteta i mogućnosti resursa za tako nešto. Ona tu šansu nije iskoristila.
Prethodne dve vlade Vojislava Koštunice nisu imale volje, ponašale su se licemerno u odnosu na evropske integracije i imali smo izostanak volje Vojislava Koštunice i izostanak odlučnosti onih koji su ga na to morali naterati, koji su morali insistirati na tome da se ovo desi ranije.
Plašim se da su u ovoj zemlji građani pokazali veću odgovornost od političara.
Oni su nas jasno, svojim odlukama na izborima, i predsedničkim i prethodnim parlamentarnim, obavezali na to da svi, kao politički akteri u ovoj zemlji, radimo na što bržem priključivanju zemlje Evropskoj uniji i zbog toga je veoma veliko zadovoljstvo Lige socijaldemokrata Vojvodine što može da podržava Vladu koja konačno ima snage, spremnosti, volje i kapaciteta da uvede Srbiju u Evropsku uniju.
Razlozi za priključenje Srbije Evropskoj uniji su brojni. Iako ekonomski razlozi ovde nisu najvažniji, oni su za društvo kakvo je Srbija danas veoma bitni i zbog toga treba pobrojati neke.
Evropska unija, pre svega, predstavlja tržište od 500 miliona ljudi. Evropska unija je, sa svojih 15 članica pre procesa ovog velikog pridruživanja, bila izvor 48% stranih direktnih investicija u svetu. Iz EU potiče, takođe, 18% svetske trgovine robom i 24% svetske trgovine uslugama. Nove članice Evropske unije imaju veći privredni rast od zemalja starih članica EU. Evropska unija je najveći donator u Srbiji. Do sada, od 2000. godine, EU je investirala dve milijarde evra u Srbiju, a još jedna milijarda je u planu do 2011. godine. Ovo je, treba reći, nepovratna pomoć, koja je namenjena stvaranju novih radnih mesta.
EU je najveći direktni investitor u Srbiju. Sa 7,4 milijarde evra dve trećine svih stranih direktnih investicija koje dolaze u Srbiju dolaze iz zemalja EU. Ovo znači i nova radna mesta, nove tehnologije i taj tzv. know how koji će učiniti kompanije iz Srbije konkurentnim na evropskom i svetskom tržištu.
EU je najveće tržište za izvoz iz Srbije jer se više od 55% izvoza iz Srbije vrši upravo u zemlje EU. Evropska unija je Srbiji dala velike zajmove pod najpovoljnijim uslovima. Tako je Evropska banka od 2001. do 2007. godine pozajmila Srbiji 1,3 milijarde evra. Ovi zajmovi su namenjeni infrastrukturi, rehabilitaciji puteva, mostova, pruga i za podršku i razvoj malih i srednjih preduzeća. Neki od ovih zajmova se nalaze danas pred ovom skupštinom na dnevnom redu i, nažalost, do sada, zbog neozbiljnosti onih političkih aktera o kojima sam govorila na početku svog govora, nisu bili usvojeni.
Za industriju novih zemalja članica EU ovo znači pristup jedinstvenom tržištu, zajedničku trgovinsku politiku, regionalnu pomoć zasnovanu na solidarnosti, što znači ravnomeran regionalni razvoj. Ovo znači zajedničku politiku iz različitih oblasti, kao što su poljoprivreda, zaštita životne sredine, energetska politika i slično.
Ovo znači - evro čim se za to steknu uslovi. Ovo znači politiku Evropske unije na polju pravde i unutrašnjih poslova i ono što je interesantno i posebno važno za mlade ljude - vizne olakšice, tako da oni mogu konačno da vide šta to postoji sa druge strane, zato što nisu imali priliku to da urade do sada.
Međutim, za Ligu socijaldemokrata Vojvodine su možda čak i bitniji oni politički razlozi. To su te evropske vrednosti koje dolaze sa Evropskom unijom, zato što EU nije hrpa zakona koju treba usvojiti, to je, pre svega, poštovanje ljudskih prava, to su stabilne institucije, razvoj demokratije, princip supsidijarnosti, decentralizacija, regionalizacija.
Ono što Srbija treba da shvati, to je da je politika uslovljavanja koju EU vodi - normalna. To je nešto što Evropska unija vodi prema svim zemljama u pristupnom i pretpristupnom periodu i to nije nešto što neko radi zato što mrzi Srbiju ili Srbe ili da bi napakostio bilo kome.
Ti uslovi, koje Srbija na svom putu do Evropske unije treba da ispuni, zapravo nama pomažu da budemo bolje društvo. Sve i da Srbija ne ulazi u EU, ona bi trebalo da ispuni te uslove zato što to znači stabilne institucije, efikasnu i jeftinu administraciju koja neće predstavljati građanima dodatni trošak nego će im pomagati da žive u ovoj zemlji, to znači slobodno tržište, konkurenciju na tržištu, poštovanje ljudskih prava, bezbednost.
Evropska unija nije uvek tvrda u svojim uslovima, što je Srbija, možda bolje od svih drugih zemalja, imala priliku da vidi. Srbija je do sada u nekoliko navrata, ne ispunjavajući uslove EU, nastavljala svoj proces evropskih integracija. Plašim se da je do sada Evropska unija učinila više nego Srbija u procesu evropskih integracija i na tom zadatku da Srbija uđe u EU.
Prvi test za ovu skupštinu i za ovu skupštinsku većinu na tome da pokaže svoju evropsku opredeljenost biće onda kada se pred njom bude našao statut AP Vojvodine. Tada će ova skupština imati priliku da pokaže da li prihvata sve evropske vrednosti ili ih prihvata selektivno, zato što je decentralizacija jedna od osnovnih evropskih vrednosti, a princip supsidijarnosti postavljen kao jedan od osnovnih principa na kojima počiva Evropska unija.
Princip supsidijarnosti znači da se sve ono što može da se rešava na lokalnom nivou i rešava na lokalnom nivou, da se sve ono što može da se reši na regionalnom nivou ne prenosi na nacionalni nivo, na nacionalnom nivou se rešava sve ono što ne može da se reši na druga dva niža nivoa, a na evropski nivo se prenose samo one teme i samo oni problemi koji same države članice ne mogu da reše.
Koliko je princip supsidijarnosti dobar, možda pokazuju iskustva iz Vojvodine. Vojvodina je prošle godine iz Fonda Evropske unije ostvarila 40 projekata i na taj način dobila 90 miliona evra. Poražavajuće je što tu šansu nisu imali građani i Niša, građani Užica, građani Čačka ili građani bilo kog drugog dela Srbije zato što nemaju načina da pristupe tim fondovima.
Međutim, treba reći da je Vojvodina mogla dobiti mnogo više zato što je imala kapaciteta za to, ali nije mogla sama da aplicira za fondove Evropske unije, nego je to morala da radi preko nekoga u Beogradu ko je tom prilikom odlučivao šta to građanima Vojvodine treba, koliko im treba i kada im treba.
Treba pustiti građanima Vojvodine, ili građanima svih drugih delova Srbije, da sami određuju svoje prioritete i da sami apliciraju za fondove Evropske unije zbog toga što će na taj način poneti odgovornost za svoje živote i moći da uređuju okruženje u kojem žive.
Vojvodina treba da bude primer i uzor drugima zato što svi građani Republike Srbije mogu da imaju pravo da utiču na kvalitet svog života i na poboljšanje svog života.
Zato joj novim statutom Vojvodine mora biti zagarantovano pravo da aplicira za fondove Evropske unije, a taj primer treba da slede i drugi regioni zato što niko ne zna bolje od građana koji žive na određenoj teritoriji šta je to što je njima potrebno.
Multijezična, multikonfesionalna i multinacionalna Vojvodina treba da bude most između Evropske unije i Srbije. Treba da bude onaj, kako to političari u Beogradu kada dolaze po glasove u Vojvodinu vole da kažu - najevropskiji deo Srbije, a ova skupština treba da nedvosmisleno pokaže svoju evropsku opredeljenost, treba da pokaže da prihvata sve evropske vrednosti a ne da ih prihvata selektivno i da na tom putu Srbije ka Evropskoj uniji neće biti izuzetaka.
Zbog toga će poslanici LSV, naravno, podržati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, zato što znamo da je to prvi korak ka evropeizaciji naše zemlje i stvaranju istinski demokratskog društva. Hvala vam.

 Zahvaljujem.
Poslovnik reklamira gospodin Krasić. Izvolite.

Na početku samo moram da vas obavestim da to kada se reklamira ili neko prigovara da je povređen Poslovnik neminovno proizvodi za posledicu da je predsedavajući napravio neku grešku. Dobar primer je prethodna diskusija. Niko na Planeti nije mogao da utiče na diskusiju prethodnog govornika.
Zašto sam se javio? Javio sam se zato što smatram da je kompletno izlaganje započeto sa nepoštovanjem člana 104. našeg Poslovnika. O čemu se radi? Nemam ništa protiv što moj prethodnik izražava veliko zadovoljstvo što može da da podršku Vladi i što bi možda zbog toga mogao da ima posledice u svojoj stranci s obzirom na to da je predsednik te stranke rekao da je morao da pojede... a sada ga teraju da voli kuvara. Ali, to je njihova stvar i neka to oni rasprave u okviru svojih evrodunavskih integracija u kafiću na Spensu itd. Nije to bitno.
Bitno je što se ovde promoviše jedna opasna teza. Teza se zasniva na tome da neko izražava veliko zadovoljstvo što smo napokon mogli da vidimo gospodina Đelića posle letovanja u Narodnoj skupštini i kako je navodno neko kriv što Narodna skupština nije radila već nekoliko nedelja.
Podsećam vas na nešto što je opštepoznato i svima je jasno, do prekida rada Narodne skupštine je došlo povodom odluke predsednika Narodne skupštine. Ne znam da li vi sada nas prozivate što nismo u međuvremenu vukli predsednika i sekretara Narodne skupštine za rukav ili tražite od nas da ih jurimo ovih šest nedelja, da kažemo: dođite u Narodnu skupštinu, dođite u Narodnu skupštinu. Onda biste poslali policiju protiv nas. Vi, jednostavno, niti se terate, niti se vodite.
Ne mogu nikako da utičem na to kada se pojavite na B92 ili na RTS i tamo razvijate svoje milozvučne ideje koje nemaju blage veze sa razumom, ali Narodna skupština mora da ima neko dostojanstvo.
Uostalom, moram da vam skrenem pažnju, do prekida rada Narodne skupštine je došlo zbog toga da bi se sprečila diskusija o tome kako je neko kidnapovan i isporučen tamo gde se ne poštuju ljudska prava. Drugi razlog jeste da ne bi javnost znala ko je ubio Ranka Panića.
Imali ste prilike pre nekoliko dana da čujete ovde odredbe zakona za koje ste vi glasali, koji kaže: upotreba palica - izveštaj, upotreba gumenih metaka - zabranjeno, vatreno oružje - zna se kako može da se upotrebi. Mora izveštaj. Nama ministar kaže da nema izveštaja i onda vi sve to okrećete – kao, neko drugi je kriv. Ko je kriv? Prvi potpredsednik, zamenik predsednika. Ovo je verovatno drugi potpredsednik, mada ni ovaj ni onaj nisu ustavna kategorija. O čemu vi pričate ovde?
Naravno, neću da pričam o onome što mislim da nije povreda Poslovnika, ali jeste odsustvo zdravorazumskog zaključivanja, one nebuloze o statutu AP Vojvodine i dobar primer za sve druge, da i oni krenu sa statutima, ili ono o supsidijarnosti. Sa onim kod nas ne biste mogli da budete ni član Izvršnog odbora SRS, a kamoli magistar za evropske integracije - magistrirao kod Nenada Čanka.

Reč ima gospođa Radeta.

Pravni osnov javljanja je član 104. Poslovnika, a zaista je teško slušati predstavnike ove NATO pešadije kako nas ovde zatrpavaju neistinama, kako provlače vrlo opasne protivustavne teze, a da čovek ne reaguje na to.
Znate, rekao je kolega Krasić, vi opet pokušavate, gospođa Jerkov je to malopre uradila, vrlo često poneko od vas pokušava ovde, a pogotovo u medijima, da ubedite građane Srbije kako to neko ovde opstruiše rad parlamenta.
Kada god takvu neku insinuaciju ovde budete izneli, javljaćemo se i podsećati građane Srbije na to da vladajuća koalicija opstruiše rad parlamenta.
Vi to radite vrlo svesno i zbog vas parlament nije radio ovoliko dugo, zato što vi zapravo odugovlačite što je više moguće, nećete da se na dnevnom redu nađe sledeća tačka, a to je gasni sporazum koji je problem u velikom delu vladajuće koalicije, odnosno Vlade Republike Srbije. Ali, o tome ćemo kada to dođe na red.
I Nemojte više da nam objašnjavate, da nam hvalite te evropske vrednosti, da nam hvalite evropske zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova. Pogledajte, otvorite zvanični sajt Velike Britanije i videćete tamo veliku kartu Srbije bez Kosova i Metohije. Da li mi treba da ostvarujemo neku blisku saradnju sa tom državom? Mi srpski radikali mislimo da je to nedopustivo.
Kažete da je strašno što nema konsenzusa oko usvajanja ovog sporazuma. Najstrašnije je, koleginice, što nema konsenzusa kada je u pitanju teritorijalni integritet Srbije. Ne samo kada je u pitanju Kosovo i Metohija, nego ovo što ste pokušali da proturite kao priču o nekom novom statutu Vojvodine, o pozivanju ostalih, kako kažete, regiona. Odakle vam regioni u Srbiji, gospođo Jerkov? Nema toga u Ustavu, nemate pravo da, kao narodni poslanik, sa ovog mesta širite protivustavne nekakve vaše fantazije i teze.
Govorite ovde o evropskim vrednostima. Da li su evropske vrednosti poštovanje ljudskih prava, ono što ste pre dva dana izjavili u jednim novinama? Trebalo je, kaže gospođa Jerkov, koja se zalaže za evropske vrednosti, lepo da ukinemo SRS i danas ne bismo imali problema u parlamentu. E pa neće moći, gospođo Jerkov.