Reč ima gospodin Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

Prihvatanjem ovog amandmana ostvaruje se načelo SRS-a: ''Uspravno u Evropu''. To je i bio naš motiv. Da nije prihvaćen amandman, sigurno bismo bili protiv.
Vas podsećam da osam godina vladate Srbijom, da ste vladali Srbijom tog dana kada je proglašena nezavisnost KiM. Šta ste preduzeli tog dana? Imali ste predsednika Vlade, imali ste svu moć. Šta ste preduzeli tog dana? Ništa. Jeste li na bilo koji način nastupali kao sada, kada ste u opoziciji? Pa, ne preokreće se Zemlja za noć u odnosu na to da li ste na vlasti ili u opoziciji.
Sa vama sam imao, gospodine Samardžiću, polemiku jer ste, kao ministar, potcenjivali narodne poslanike na sednici u Domu Narodne skupštine i na kraju ste rekli da mi ništa ne znamo, da ništa ne razumemo, da samo vi znate šta je KiM, da samo vi znate dokle se stiglo u odbrani KiM. Evo dokle se stiglo. Ovo je presek stanja Vlade u kojoj ste učestvovali. Ova vlada kreće sa te pozicije, pokušala je da krene jako loše, mi smo delimično ispravili taj kurs.
Znači, nema ponižavanja. Meni nije bilo dovoljno da predsednik Skupštine kaže: neprihvatljiva mi je nezavisnost KiM, da Vlada kaže: nećemo nikada priznati... Ne, meni treba zakon koji će da obavezuje Vladu, kada sprovodi Sporazum, da ga sprovodi sa Srbijom u čijem sastavu je KiM.
Situacija je izuzetno teška. Meni bi bilo najlakše, kao čoveku, da ova vlada padne, da nemamo ni hleba da jedemo, ali kao građanin Srbije, kao čovek koji želi da i njegovi unuci žive u nekoj bogatoj zemlji, osećam nekakvu odgovornost. Želeo bih da spotaknem ovu vladu kad god čini loš potez, a želeo bih da joj pomognem da ne načini loš potez.
I nikada nismo pisali amandmane zato da bi bili napisani pa da se bace, nego da se vidi naš stav o svakom problemu. Kad pišete amandman, šta ćete kad vam prihvate? Znači, neki tekst vam nije bio prihvatljiv, ideološki ili bilo kako, imate amandman kojim kažete da se to popravlja i oni ga prihvate. Šta sad treba da uradimo?
Vašeg predsednika sam dva meseca ubeđivao da ovo treba prihvatiti. Ni danas ne razumem zašto vi ovo ne prihvatate. U čemu je razlika iz vremena kada ste parafirali Sporazum i znali da će svi da priznaju nezavisnost jer ste osam godina bežali od problema Kosova i Metohije?
Sve vlade, od Zorana Đinđića do danas, bežale su od Kosova i Metohije. Nije ih interesovalo šta se dešava. Vi ste imali svoje zaposlene tamo, oni svoje, G17 plus svoje. Ko je bio u vašim strankama, taj je mogao da živi na Kosovu i Metohiji. Ona druga sirotinja je čuvala Kosovo i Metohiju. Hajde sada svi da se upregnemo u odbranu Kosova i Metohije. Hoće li to da sruši SRS? Neka je sruši, ali će da brani Kosovo i Metohiju.
Kad sam rekao da treba da izvršite mobilizaciju, onda kada je popaljeno sve živo srpsko po Kosovu i Metohiji, vi ste rekli da želim rat u kome će ginuti tuđa deca.
Evo, ja sad želim da branimo Kosovo na drugi način. Ne može ratom, upropastili ste vojsku, više uopšte nema načina da mi to vojnički branimo. Hajde onda na drugi način. Hajde spremnošću ove skupštine da glasa jedinstveno o Kosovu i Metohiji.
Lako je za rezoluciju o Kosovu i Metohiji. Zaklinjemo se – čuvaćemo Kosovo i Metohiju – ko je za? – svi smo za. Mislite li da je lako ovima sad da pođu na neke pregovore a znaju da je ih čeka Skupština koja im je naredila da uvek govore o Kosovu i Metohiji?
Neka izdaju samo, neka probaju, da vidimo šta će biti u zemlji. Ali, ne razumem taj otpor. U situaciji smo u koju ste nas vi doveli, svi zajedno, za ovih osam godina. Mi smo vama ostavili jednu nepovoljnu situaciju, a vi ste to sad doveli do minimuma ispod kojeg nema opstanka države. Možemo li da krenemo da podižemo polako prisustvo Srbije na Kosovu i Metohiji? Ja mislim da možemo. Da li treba da se ide u EU? Treba, ali ne po svaku cenu, nego ovako kako smo napisali i to mora da poštuje svaki vladin činovnik i ovi što osam godina primaju plate džabe jer su oni u nekim evropskim integracijama. Još 20 godina bi bili u tim evropskim integracijama, hvalili bi se na televiziji, a ne krećemo nigde.
Hajde sada da vas vidim, kada dobijete ovo. Hajde da vidim taj boljitak u Srbiji, da vidim te investicije, da vidim taj progres i da više nikad ne smete da priznate da Kosovo i Metohija nije naša teritorija. A bože zdravlja, ako se socijalisti opet opamete, neko će od njih reći: ratovaćemo za Kosovo i Metohiju. Takav je stav bio pre dva-tri meseca.
Samo da vam kažem, nije lako SRS-u da glasa kao bilo koja vlast kad smo u opoziciji, jer od nas nema bolje vlasti, ali, hajde, kad je Srbija u pitanju... evo, Rusija, sporazum, u ponedeljak, utorak, kad će biti na dnevnom redu, bićemo ''za''. Valjda će biti i svi predstavnici vlasti za taj sporazum. Ne verujem da će neko biti protiv.
Nemojte, gospodine Samardžiću. Ne bih želeo sa vama da pravim bilo kakav sukob. Mi ćemo vama trebati, vi ćete nama trebati. Ovo je jako loša vlada. Ovu vladu treba da srušimo što pre. Samo, ne treba da joj dozvolimo da načini bilo koji loš potez kojim bi nas uplela u nešto što mi nećemo moći da ispravimo. Znam da ćemo mi formirati novu vladu Srbije i zato vas molim – nemojte vi da ulazite u sukob sa nama. Ako treba da dođe do sukoba, neka to uradi Vojislav Koštunica.

Reč ima gospodin Čedomir Jovanović.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 100.
Manje ili više verujem da je svima vama u sali jasno da je rasprava koja je sada pokrenuta u parlamentu, u atmosferi koja priliči parlamentu, možda nešto najozbiljnije što smo slušali u poslednjih nekoliko godina u ovoj našoj skupštini.
Razlike koje su postojale i koje trenutno postoje među nama su ozbiljne, velike, i meni je drago što smo svojom jučerašnjom inicijativom i diskusijom, koja je pre svega bila usmerena ka vladajućoj koaliciji, doprineli da te razlike makar u jednom segmentu umanjimo, i to u onom segmentu kojem nas obavezuju interesi naših građana.
Svi oni koji usvajanje ovog amandmana tumače kao izdaju nacionalnih interesa treba da znaju ono što je juče toliko puta rečeno i ono što je rečeno tokom današnje diskusije. Prvo, nikada nije kasno za preispitivanje politike. Drugo, nije tačno da je ovakvim glasanjem promenjen odnos srpske države prema Kosovu.
Gospodine Samardžiću, verujem da je vama kao i svakom poslaniku jasno da odnos srpskog parlamenta prema Kosovu proizilazi iz Ustava Republike Srbije. Vi ste taj ustav podržali. Mi smo vodili antireferendumsku kampanju zbog toga što se sa tim ustavom nismo slagali. Kada budemo želeli da menjamo odnos Srbije prema Kosovu, mi ćemo izaći pred građane Srbije i tražiti od njih podršku za neku novu politiku.
U ovom trenutku nas evropske integracije obavezuju na prevazilaženje onih razlika koje se mogu prevazići. Dobro je što je Vlada to razumela, nadam se da će i potpredsednik Vlade, kao predstavnik Vlade, zapravo tu formu, o kojoj se tako puno danas govori, gurnuti u stranu i pred nas staviti činjenice, koje su zaista ohrabrujuće.
Ako želimo da menjamo zemlju, moramo menjati svoje međusobne odnose. Ako se ti odnosi menjaju, oni se moraju menjati pre svega vodeći računa o onim vitalnim interesima našeg društva, o onim interesima koji su trenutno tako izraženi i živi, ne zapostavljajući ona pitanja koja su ozbiljna, koja su nasleđena, na koja moramo dati ponovo odgovor.
Mi ne vidimo smisao u evropskim integracijama koje podržava 142 narodnih poslanika, ali vidimo smisao u onim evropskim integracijama koje svojom širinom nadilaze svaki partijski kontekst. Ne bi bilo ove rasprave da SRS to juče nije omogućila.
Pre dva dana ovde smo proklinjali decu, okretali glavu od činjenice da je jedan stranački simpatizer poginuo u demonstracijama, a danas razgovaramo o temama i pitanjima od kojih će korist imati velika većina građana ove zemlje.
Mi glasanje za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju doživljavamo kao korak u onom pravcu u kojem je, makar formalno, toliko puta Srbiju pokušao da vodi i Koštunica. Nismo mogli da se složimo sa vašom kosovskom politikom, ali smo vrlo jasno govorili o tom neslaganju u onim trenucima u kojima je ta kosovska politika bila prioritet našeg parlamenta.
Promenjen je amandman. Taj promenjeni amandman ničim ne dovodi u pitanje status Kosova u okviru Srbije i ne vidim zašto srpska skupština ne bi mogla da kaže ono što govori svaki zvaničnik Brisela, da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne može biti posmatran i doživljen kao davanje saglasnosti za ono što se na Kosovu desilo 17. februara 2008. godine. Nijedna od stranaka u srpskoj skupštini se s tim nije složila. Neko se nije složio sa načinom, a neko uopšte ne misli da se treba pomiriti sa tom realnom slikom.
Mi ćemo još dosta razgovarati o Kosovu, ali bilo bi dobro kada bi nam se pružila prilika da živimo i nešto više od te kosovske stvarnosti, da posvetimo više pažnje, između ostalog, i interesima srpske zajednice na Kosovu, koja je i te kako zapostavljena i koja je velika žrtva pogrešne politike koja se godinama ovde vodila.
Ne bi bilo dobro da ovu raspravu pretvorimo u odmeravanje našeg patriotizma i ljubavi prema zemlji, ali bi bilo dobro da ovu raspravu doživimo kao prvi pozitivan pomak u višegodišnjoj istoriji našeg parlamentarizma koju smo živeli u rovovima, ne vodeći računa o činjenici da smo iznad tih rovova tako slični jedni drugima.
Mene raduje i spremnost Vlade da ponovo razmotri amandman i spremnost SRS-a da pokaže javnosti ono što smo tako često videli u njoj samoj. Dobro je što će za ovaj sporazum glasati više od 200 poslanika srpske skupštine i nadam se da ćete se pre ili kasnije pridružiti toj politici koja ničim ne smanjuje sve one druge razlike koje su tako izražene među nama.
Po narednoj tački dnevnog reda složićete se sa DS i SRS, pa ako postoji takvo razumevanje u odnosu prema Rusiji, hajde onda da uspostavimo ravnotežu i pokažemo isto tako razumevanje i u odnosu prema Evropi, a da i u prvom i u drugom slučaju vodimo, pre svega, računa o interesima ove zemlje, našeg društva i svakog čoveka za kojeg smo preuzeli odgovornost. Hvala vam.

Reč ima gospodin Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li da se branim od ovih Čedinih pohvala, ali da se vratim na gospodina Samardžića.
Gospodine Samardžiću, prosto je neverovatno da danas govorite neke činjenice koje smo mi vama govorili u decembru 2007. godine. Vi ste i tada znali situaciju sa Kiprom, način kako je primljen u Evropsku uniju, i mi smo vam to spočitavali i upozoravali vas da niste uradili ništa da Srbija u Evropsku uniju bude primljena na isti način kao što je primljen Kipar.
Vi kažete da Rezolucija 1244 više ne važi. Nije tačno. Ona važi, ali su je pogazile 21 država Evropske unije. Jedan broj država nije. Ogroman broj država u svetu ne priznaje nezavisnost Kosova i Metohije.
Znate šta je sada problem? Da vi sad izražavate strah i bojazan da će nas prevariti. Od oktobra 2000. godine, gospodine Samardžiću, koliko su vas puta prevarili do 2007. godine, pa ste ušli u pisanje ovog sporazuma? Da li se sećate ko je SRJ posle 50 godina uveo u Ujedinjene nacije kao potpuno novu državu? Ko je tu SRJ pretvorio u Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore?
Pa, ko je, gospodine Samardžiću, omogućio i priznao rezultate referenduma u Crnoj Gori koji je, očito, prvo, bio pokraden, a drugo, pitanja i način kako je odlučeno da će se prihvatiti brojanje glasova u Crnoj Gori je unapred stavljalo do znanja da je sve namešteno i da će se Crna Gora odvojiti od Državne zajednice Srbije i Crne Gore i da će defakto i dejure Evropska unija i Amerika učiniti ono što pokušavaju od 1990. godine.
Nas uopšte nisu prevarili. Mi smo učinili sve koliko je bilo u našoj moći da se odbranimo svim mogućim i raspoloživim sredstvima. Koliko smo uspeli, uspeli smo, o tome će govoriti istorija, ali ste vi krenuli potpuno drugim pravcem, drugim putem, i došli u istu situaciju kao što smo došli i mi, s tom razlikom što smo se mi branili, a vi ste mislili da ćete pregovorima, ustupcima, uspeti eventualno da sačuvate to što ste mislili da sačuvate.
Uopšte ne mogu da budem protiv toga da ste želeli da to sačuvate na način kako ste mislili da će biti najbolje, ali se on pokazao bezuspešnim. Sada nam ta jedna jedina rečenica ili pasus daje mogućnost da kažemo Evropskoj uniji ono što je SRS sve vreme govorila - hoćemo u Evropsku uniju, ali pod jednim uslovom, da u Evropsku uniju uđe Srbija sa Kosovom i Metohijom.
Imaće ovaj predlog. Ako ga ne prihvate, za nas to ne važi. Za nas, srpske radikale, to apsolutno ne važi i to je nešto što je potpuno jasno. Da li će oni prevariti? Moguće je – zar nisu prevarili toliko puta do sada? – ali imamo bar ono što je za nas važno, napismeno da mi ovaj sporazum prihvatamo jedino ukoliko se prihvati Kosovo i Metohija u sastavu Srbije.

Reč ima gospodin Samardžić.

Mislim da ne treba da se ubeđujemo više u bilo šta. Moja namera nije ni bila da nekog ubedim u ispravnost politike DSS-a, daleko od toga.        
Samo hoću neke stvari da razjasnim. Nisam pomenuo reč ''prevara'' u našim odnosima sa bivšim koalicionim partnerom. Jednostavno, politike su se izmenile dovoljno da mi izađemo iz te vlade i da više ne sledimo tu politiku koja je bila zajednička. To je jedna stvar.
Drugo, ne treba mešati uzroke i posledice. Ovo je na račun onoga što je rekao Tomislav Nikolić za politiku DSS-a.
Naime, nije DSS danas promenio svoju politiku o Kosovu i Metohiji zato što je u opoziciji, nego je u opoziciji zato što je vodio politiku o Kosovu i Metohiji onako kako je vodio. To je, dakle, potpuno jasno.
Nemam nameru da nastavljam polemiku ili ovaj dijalog, pošto se sve zna i pozicije su potpuno čiste i jasne. Jedino hoću da, u nekoliko rečenica, branim onu politiku koju je ta stranka vodila dok je bila na vlasti. Ona je, dakle, insistirala na pregovorima, pregovarala je, pokušala je tim legitimnim metodom da sačuva državu.
Sve dok je država imala jedinstvenu politiku (to je moje čvrsto mišljenje) na osnovu najjasnijeg i najčvršćeg stava DSS u toj vladi, ona je branila to Kosovo i Metohiju u međunarodnoj zajednici kako je znala i umela.
Kada je politika našeg koalicionog partnera poklekla pod pritiskom realnosti, pod pritiskom priznanja, pod pritiskom raznih pretnji iz Evropske unije itd., mi smo jednostavno iz toga izašli i tu nema nikakvih dilema. Hoću da se ta činjenica još jednom potvrdi u ovoj skupštini, makar i ja govorio o tome.
Inače, nema nikakvih suštinskih problema. Svi povlačimo poteze za koje smo sigurni da su ispravni. Praksa će uskoro pokazati, ili neko kasnije vreme, ko je gde bio i kakve su posledice njegovih odluka. Mislim da je to nešto što je krajnje legitimno u ovoj skupštini. Samo toliko.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Velimir Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno mi je žao što je došlo do ovih nesporazuma, replika i ovih diskusija na kraju rasprave. Mislio sam da smo shvatili nešto što je trebalo da shvatimo, da oni koji misle dobro Srbiji učine sve da uđemo u Evropsku uniju dostojanstveno, uspravno i kao partneri Evropske unije.
Ja ne verujem nikome (to me je život naučio), a najmanje Evropskoj uniji jer smo mi više puta doneli odluku u našem parlamentu da donosimo deklaracije, rezolucije, da ih opominjemo da se krše ljudska prava, da se događa to što se događa, da se protivpravno uzima Kosovo itd., a oni rade svoj posao. Ahtisarijev plan je, pored svih naših primedbi, prihvaćen do poslednjeg slova.
Amandman SRS-a, dobar amandman, govori o našem Ustavu. Mi poštujemo Ustav i tražimo da se ugradi u Sporazum.
Prema tome, budimo ozbiljni. Ne možemo prihvatiti Sporazum a oni će mahati sporazumom koji je ratifikovan u srpskom parlamentu ogromnom većinom, pa kažu - ne interesuje nas vaš amandman i vaša odluka, bilo kakva, vašeg parlamenta, jer ste vi potpisani sporazum ratifikovali.
Zamolio bih naše vođe, premijera, predsednika, gospodina Đelića koji se aktivno ovim bavio i potpisnike ovog sporazuma da razgovaraju ovih dana, do glasanja, sa Evropskom unijom, da se oni izjasne da li prihvataju ovu našu primedbu, ovaj naš amandman koji je u skladu sa Ustavom Srbije, sa Rezolucijom i Deklaracijom, naravno sa odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da Srbija, kao jedna suverena država, želi da zaštiti svoj suverenitet na čitavoj teritoriji. Inače, ako se izjasne protiv toga, nema smisla ratifikovati ugovor i imati neki naš interni dogovor koji niko u svetu neće prihvatiti.
Zato vas molim da budemo ozbiljni ljudi, da veoma ozbiljno ovo sagledamo. Isto to sam i na Vladi tražio i nisam bio za to da se potpiše Sporazum ovakav kakav je dok se ne ubaci u njega ovo o čemu smo razgovarali i o čemu smo ovih dana vodili raspravu. Srbija je jedinstvena, sa Kosovom – da se to ugradi. To su dve rečenice i sve će biti u najboljem redu, otpoštovaćemo naš Ustav.
Gospodo, ako mislite da naš Ustav nije dobar, uđite u proceduru njegove promene. Dok se to ne završi, mi ga moramo poštovati. Ne poštujemo li naš Ustav, kršimo li ga i dozvolimo li da ratifikovanim sporazumom maše čitav svet i da kaže - evo, oni su prihvatili, a to interno što su doneli, to nas ne interesuje – onda smo ponizili, potcenili, omalovažili sopstvenu državu. Hvala vam.