Gospodin Dušan Marić, pa onda Miloš Aligrudić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle čitanja ovog izveštaja o događajima na mitingu 29. jula u Beogradu, moram da priznam da sam zbunjen. Za tu zbunjenost mogu da postoje dva objašnjenja. Prvo je da je udarac koji sam dobio palicom u glavu ostavio posledice, pa sam postao zaboravan. Možda je to poprimilo odlike epidemije, jer nas u poslednje vreme u SRS-u ima više zaboravnih. Drugo objašnjenje je da je ovo lažni, frizirani izveštaj.
Podsećam vas da sam batine dobio od policajaca koje sam pre toga zaštitio od huligana, koji su pokušali da ih napadnutu razbijenom staklenom flašom i komadom betona. U Urgentnom centru, gde sam primljen u 22,45 časova, doktori su konstatovali sledeće povrede: kontuzija glave, hematom i nagnječenje na glavi, hematom i nagnječenje na vratu i levom ramenu, krvave poderotine na obe ruke, tragovi udarca po krstima. U ovom izveštaju o tome nema ni reči. Pominju se samo povrede u predelu kičme.
Postoje samo dve mogućnosti, ili lažem ja i 30 ljudi koji su videli povrede koje sam dobio, ili lažu doktori iz Urgentnog centra, pročitaću njihova imena – dr Slađana Anđelković i dr Mirko Mićović, ili lažu ljudi koji su napisali ovaj izveštaj.
Tvrdim da je ovaj izveštaj od početka pravljen tendenciozno, sa namerom da u što većoj mogućnosti prikrije pravu istinu. Osnovni dokaz, argument u smislu dokazivanja ove tvrdnje je sledeći. Od događaja je prošlo dva meseca. Za dva meseca, niko iz MUP-a, niko od članova ove komisije nije našao za shodno da me kontaktira, bar telefonom, da pita šta se dogodilo.
Zaista se pitam, ne kao čovek koji je udaren, ne kao pripadnik SRS-a, nego kao građanin – kako je moguće da visoki policijski službenici prave izveštaj o jednom događaju na kojem je pretučen narodni poslanik, koji je uz to i novinar, a da za dva meseca ne nađu za shodno da ga kontaktiraju, da pitaju šta je bilo, da čuju njegovu verziju događaja?
Zaista, moram da pročitam imena tih policijskih službenika: policijski savetnik Dušan Puača, zamenik rukovodioca radne grupe, samostalni policijski inspektor Goran Milinković, glavni policijski inspektor Milan Stanić, glavni policijski inspektor Nenad Mitrović, samostalni policijski inspektor Milenko Munižaba, major Bogdan Kosanović, major Zoran Sekulović.
Zaista bi bilo zanimljivo čuti objašnjenja navedenih policijskih službenika, da nam kažu gde su oni izučavali zanat, pa su napravili jedan ovakav propust. Jedino ako nije u pitanju sledeće objašnjenje – da nisu znali gde da me nađu.

Zahvaljujem.
Gospodin Aligrudić.

Gospođo predsednice, kada ste dali objašnjenje povodom moje primedbe o povredi Poslovnika, trebalo je prvo da me pitate da li sam zadovoljan odgovorom.
Ja odgovorom nisam zadovoljan i imam pravo na tu neposrednu repliku nakon vašeg izlaganja. I ako mi omogućite da govorim popodne, u odnosu na ovo što ste vi jutros rekli, to nema nikakvog smisla, uvažavajući okolnost da svako ko se javi zbog povrede Poslovnika ima pravo da dobije reč odmah. Naravno, kad je o mom javljanju reč, reč je o istom osnovu i, kada se utvrđuje redosled, naravno da prethodno ima prioritet nešto što po svojoj prirodi predstavlja repliku vašem izlaganju. U čemu se ono sastoji?
Vi ste naveli član 86. stav 5. kada ste govorili o kvorumu za rad Narodne skupštine, a prethodno sam ja utvrdio da ste povredili Ustav, član 105, kada je reč o glasanju.
Vi ste to priznali, rekli ste da nije bilo uslova za glasanje, da nije bilo više od 124 prisutna u sali i da glasanje, praktično, nije bilo valjano, na tome vam zahvaljujem, ali ste zatim, bez ikakve potrebe, u svom objašnjenju govorili o tome kako je Skupština utvrdila da ima više od 84 prisutna poslanika za rad, što nije sporno. Nikog nisam čuo ovde da je sporio činjenicu da postoji 84 poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine; to su dve različite stvari.
Ako je vaš cilj bio da time omalovažite moju pređašnju intervenciju zbog povrede Poslovnika i da stvorite utisak kod onih koji gledaju TV prenos da sam nešto pogrešio, onda vam to ne može uspeti i upravo je to razlog zbog čega se javljam za repliku. Dakle, vi ste odgovarali na nešto što vas niko nije pitao. To je suština.
Kada sam se već javio, hajde da iskoristim još jedan osnov po članu 27. Poslovnika Narodne skupštine i da vas podsetim da u članu 106. Ustava, u stavu 3, stoji: "Narodna skupština se sastaje u vanredno zasedanje na zahtev najmanje jedne trećine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred određenim dnevnim redom".
Ta odredba je imperativna. Ona u sebi ne sadrži nikakav rok, ali ako ne sadrži rok, zbog uskog tumačenja ustavnih odredaba, jer se one mogu samo restriktivno tumačiti, jer brane ljudska prava, pre svega, a ovde se brane ljudska prava onih koji su birali narodne poslanike, to jest građana, u toj situaciji, ne možete da birate hoćete li ili nećete sazvati vanredno zasedanje po zahtevu grupe narodnih poslanika, s unapred utvrđenim dnevnim redom.
Vi ste imali zahtev 108 narodnih poslanika za donošenje, da to skratim, zbog građana, rezolucije o Kosovu, pre više meseci. Od tada do danas, to niste stavili na dnevni red. Prihvatili smo da napravimo neke konsultacije o mogućem krajnjem izgledu tog teksta, nakon što je Vlada Republike Srbije svoj tekst rezolucije povukla, po meni, s pravom, jer ništa valjao nije.
Na tim konsultacijama, javnosti radi moram da kažem, nismo uspeli da prevaziđemo jedan ozbiljan problem, a to je da se ne shvata od strane vladajuće većine da je jedan predlog i još jedan, jedne manje grupe narodnih poslanika, ali jedan – po članu 106. Ustava Republike Srbije, u proceduri i da vi prema tom predlogu imate određene obaveze i da te obaveze ne možete izbeći, gospođo predsednice. Naše konsultacije i dogovor oko konačnog izgleda teksta neke rezolucije smatramo kao dobar osnov da se izađe s jednim većinskim mišljenjem u Narodnoj skupštini i od toga nikada nismo bežali.
Znači, umesto da zakažete tu sednicu, vi ste za sutra, za 10 sati ujutru, zakazali sednicu s potpuno drugačijim sadržajem, po zahtevu Vlade. To je ono što je neprihvatljivo.

Vreme.

Kada je reč o današnjoj sednici, to mogu da razumem, jer se ova personalna pitanja mogu staviti, završavam, u toku bilo koje sednice, samo se mogu ubaciti. Zašto zakazivati novu sednicu, s novim dnevnim redom, a da se prethodno nije ispunila vaša obaveza iz člana 106. Ustava Republike Srbije? To je nešto što mi ne možemo da razumemo.
Mislimo da i dalje permanentno kršite Ustav Republike Srbije. Shvatamo da treba neko vreme da bi se neki finalni dogovor postigao.
Ne možete zameniti tu sednicu nekom drugom pre toga. To je, prosto, nemoguće. To ne biste smeli da radite.

Gospodine Aligrudiću, moraću da pročitam član 105. Ustava kako bih potencirala ono što sam malopre rekla: "Narodna skupština donosi odlukee većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika. Većinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština", pa su navedene sve situacije u kojima je potrebno da bude 126 poslanika.
To je 15 situacija: kada se daje amnestija za krivična dela, proglašava i ukida vanredno stanje, propisuju mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju, donosi zakon kojim Republika Srbija poverava autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti, odlučuje o Poslovniku o radu, kada se ukida imunitet narodnim poslanicima i članovima Vlade, Zaštitniku građana, usvaja budžet i završni račun, biraju članovi Vlade i odlučuje o prestanku mandata Vlade, odlučuje o odgovoru na interpelaciju; zatim, kada se biraju sudije Ustavnog suda, odlučuje o njihovom razrešenju i prestanku mandata, kada se bira predsednik Vrhovnog kasacionog suda, predsednici sudova, Republički javni tužilac i javni tužioci i odlučuje o prestanku njihove funkcije; kada se biraju sudije i zamenici javnih tužilaca, u skladu sa Ustavom, kad se bira i razrešava guverner Narodne banke Srbije, Savet guvernera i Zaštitnik građana, kao i kad se vrše druge izborne nadležnosti Narodne skupštine.
Ovde nije navedena situacija objedinjavanja tačaka, pa, prema tome, nisam povredila član 105. Ustava. No, ako niste zadovoljni ovim odgovorom, u danu za glasanje, Skupština će se izjasniti.
Reč ima gospodin Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi, srpski naprednjaci, učestvovali smo na mitingu SRS-a, bili, takođe, meta napada policije i moram da izrazim svoje nezadovoljstvo izveštajem MUP-a Republike Srbije.
Moram da kažem da jedva čekam da oni koji sada baštine SRS otvore pravu raspravu o tome. Mi ćemo sačekati da ta tačka bude na dnevnom redu i želimo da vam kažemo odmah da ova situacija ne može da ostane, da ovo stanje ne može da ostane, da Srbija ne sme da se pokriva pepelom, da je policija brutalno napala građane Srbije i da odgovornost ne može da padne na nekoliko neidentifikovanih policajaca. To je sramota. Već sada se izvinjavam porodicama tih policajaca koji će, možda, ostati bez hleba, zato što država čuva najodgovornije za ovo što se desilo.
Pozivam ministra unutrašnjih poslova da dostavi novi izveštaj, koji bi zaista bio izveštaj koji ne potcenjuje Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ovo je potcenjivanje Skupštine Republike Srbije. Da sam ovlašćeni predlagač za tu tačku i ova sednica bi imala, verovatno, drugačiji tok.
Evo, unapred vam kažem, spremite se dobro da branite ono što je neodbranjivo, ponašanje policije onog dana i izveštaj kojim policija opravdava svoje ponašanje. Sačekaćemo tu sednicu samo zbog građana Srbije, zbog buduće situacije u Srbiji.
Gospođo Slavice Đukić-Dejanović, mislim da to mora odmah i što pre, hitno da se nađe na dnevnom redu. Ako vi mislite da ovo vanredno zasedanje treba da se završi, neka se završi, ističe za nekoliko dana. Prva sednica Drugog redovnog zasedanja mora da bude posvećena ovome, zato što je otvoren nov način ponašanja prema građanima Srbije koji su u opoziciji.
Ne bih voleo da sada MUP pomisli kako je ovim izveštajem dobio ''kart blanš'' za svako buduće ponašanje prema građanima Srbije. Ne zaboravite, gospodo iz DS-a, vas uskoro čeka da organizujete proteste protiv vlasti. Sigurno ne želite da se vlast sa vama obračunava kao što ste se vi obračunavali sa nama onoga dana.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Todorović, pa gospodin Aligrudić.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici DS-a, snosite veliku odgovornost za sve ono što se dešava na političkoj sceni Srbije.
Nažalost, nije prvi put da vlast pokušava sve kako bi uspela da sebi obezbedi rezervu i kako bi što duže ostala na vlasti. Nije to prvi put. Sve dosadašnje vlasti su to pokušavale da urade. Normalno je da se uvek u tim prilikama izbacuju parole, poziva na neke stvari koje bi trebalo taj čin da zamagle i da opravdaju.
SRS se prvi put s tim susrela 1994. godine, kada je u Veću građana tadašnja vlast, uz pomoć Službe državne bezbednosti, uspela da kupi određeni broj poslanika i tako obezbedi većinu da izglasa predsednika Veća građana. Tada smo imali prilike da čujemo mnoge optužbe protiv SRS-a, načina kako funkcioniše, o borbi za demokratiju i ljudska prava itd.
Posle određenog vremena, saznali smo ono što je nama bilo jasno i tada, da je to urađeno uz pomoć novca. Između ostalog, jedan od učesnika u jednoj emisiji, koja se zove ''Insajder'', znate vi to dobro, rekao je da je za tu operaciju Služba državne bezbednosti potrošila nešto oko 100.000 evra i čak smo podneli krivičnu prijavu za primanje mita onih koji su u to vreme uzeli pare.
Posle toga došao je DOS, 2001. godine, i, sećate se, trebalo je pocepati SPS. Iskoristili su Baneta Ivkovića, pa je tada krenula krilatica – DOS, plus Bane. Sada smo došli u novu situaciju. Sećate se Baneta kako se busao u grudi i govorio kako on ne može da bude u stranci koju vodi Mirjana Marković.
Vi svi znate, pogotovo vi iz SPS-a, kakav je bio Bane Ivković kada je u pitanju Mirjana Marković. Trebalo je da mu bacite konopče da ga izvučete iz jednog dela Mirjaninog tela.
Sada nova situacija – ''diktator iz Haga onemogućava reformisanje SRS-a. Protiv toga moramo da se borimo'', pa se stavlja lažna dilema – Vojislav Šešelj ili taj prethodni zamenik predsednika SRS-a. Ovde je dilema – Boris Tadić ili Vojislav Šešelj, da se razumemo. Nema druge dileme. Što se nas tiče, stvari su potpuno jasne. Odgovornost je na vama. Postoje nemoralni ljudi koji uzimaju nešto što im ne pripada. Čuli ste – naprednjaci. Samo postavljam pitanje, gde su bili ti naprednjaci na izborima? Ne sporim da je svako imao određeni doprinos, manji ili veći, u SRS-u, ali to je bila SRS. Prema tome, tu nema dileme.
Postavljam vam drugo pitanje, koje je vrlo precizno – kako je moguće da na lokalu sudovi, skupštine opština, komisije za mandatna pitanja vraćaju mandate SRS-u, a u Skupštini Srbije to nije moguće? Gde je tu moral, gde je logika?
Vi mislite da ste time što ste trenutno obezbedili rezervu završili posao? Sve vas to čeka ako jedanput taj problem ne rešimo. Imate Ustav, imate zakon. Radite kako god hoćete.
Što se tiče SRS-a, ona je na izborima osvojila 78 mandata i to pripada SRS-u. Po tom pitanju nemamo nikakvu dilemu.