Poštovani, da ne budemo u dilemi, ne razgovaramo mi ovde samo o smrti Ranka Panića, o jednoj tužnoj činjenici. Izgleda da u ovoj skupštini pričamo najviše mi, srpski radikali, ako ne i jedini. Ovde se radi o policijskoj brutalnosti, prekoračenju ovlašćenja, nečemu sa čim su se još poodavno suočila i obračunala razvijena demokratska društva.
Da li mi živimo u totalitarnom režimu, u kom vladajuća partija manipuliše policajcima u svrhe koje njima odgovaraju?
Nemojte nikada zaboraviti da je Ranko Panić poginuo na mitingu koji je organizovan povodom hapšenja dr Radovana Karadžića. To je jedna od činjenica koja se zamagljuje ovim nazoviizveštajem na 15-16 stranica koji je pred nama. Naravno, potpisnici ovog izveštaja su iz petnih žila pokušavali da dokažu kako je Ranko Panić, verovatno, nisu se usudili to da kažu otvoreno, ali između redova to probija, sam kriv za svoju smrt, od opisa majice u kojoj je bio, pa nadalje, sve do ona dva vinjaka koja je popio kada se vratio kući. Sve je bitnije od onoga što se, u stvari, desilo.
Potpisnici, ponavljam, ovog izveštaja su mislili da su postupili pametno i da su zaštitili svoju profesiju ili one svoje nalogodavce, o kojima sam već govorio, iz vlasti, naravno. Međutim, tu se jasno vidi da se radi o jednoj velikoj prevari. Oni otkrivaju u svemu ovom svoju nesposobnost, svoju neprofesionalnost.
Znači, da se razumemo, ne govorim ja o policiji kao struci koju je zahvatila potpuna dezorijentacija. Ima tu ljudi koji su završili policijsku akademiju zbog osećaja pravde, pozornika koji su, zaista, osetljivi na nepravde, poštenih ljudi koji rade svoj posao. Očigledno, ima i ubačenih, koji su tu zbog partijske pripadnosti i koji rade sve osim svog profesionalnog posla.
Evo ko su ti ljudi. Mislim da bismo mogli da saznamo i njihova imena. To su ona dvojica koji su izgubili svoje značke, a to piše u ovom izveštaju, gde je pobrojano šta je policija izgubila od materijalnih sredstava: štitove, palice, dve značke i jedan službeni pištolj. Ne vidimo šta se kasnije desilo s tim pištoljem, da li je on pronađen, da li je u rukama policije. Osim toga, pravi profesionalci, pravi policajci znaju da nema ništa nečasnije nego kada jedan policajac izgubi svoj pištolj ili svoju značku. Ako nije u stanju to da sačuva, kako će da sačuva građane?
Sve ovo nedvosmisleno govori o tome da je nekom bilo stalo da skup koji je organizovala SRS propadne na ovakav način, u jednom delirijumu opšte tuče, da se stvori opšte nezadovoljstvo u narodu, pa i razočaranje. Međutim, vaša zavera, gospodo iz DS-a, lako je uočljiva. Zaista stoji ona konstatacija koju je iznela moja koleginica Vjerica Radeta – da se radi o jednoj režiji, i to veoma lošoj, režiji DS-a.