Gospođo Čomić, malopre se javio moj kolega u vezi sa članom 100. Ja se takođe javljam ovog puta da reklamiram povredu ovog člana Poslovnika, stav 3, u vezi sa drugim članom. "Narodni poslanik je", citiram, "dužan da navede koja je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat". Taj treći stav glasi: "Predsednik Narodne skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje". Ovde je akcenat na ovome "nakon". Ja mislim da kolega Stevanović nije bio dovoljno eksplicitan, pa ga možda niste razumeli.
To da vi ne poštujete baš ovaj stav najbolje se videlo kada je narodni poslanik Momir Marković govorio. Dva-tri puta ste ga grubo omeli pritiskajući, pretpostavljam da je crveno, dugmence koje se nalazi ispred vas. Dakle, donosite zaključke pre nego što čovek završi rečenicu. To je onaj isti sistem po kojem haški inkvizitori isključuju našeg predsednika – kada god im se ne sviđa ono što on govori, pritisnu spasonosno crveno dugmence.
Vi, gospođo, nemate pravo da donosite zaključak dok me ne saslušate, kao i bilo kog poslanika. To su osnovne pretpostavke demokratije. Vi citirate članove napamet, znate ih. Eto, ja u svojoj skromnosti uvek ovu knjižicu nosim sa sobom i zato što je redovno čitam ne promaknu mi ovako važne rečenice, ovako važne reči. Ova reč "nakon" ovde, koja je doslovno podvučena, veoma je važna i nije slučajno stavljena u ovu sveščicu.
Takođe koristim ovu priliku da skrenem pažnju javnosti na to da je život našeg predsednika ugrožen, a mi smo, kao članovi SRS, dužni da opetovano ponavljamo i ponavljamo šta se sa njim dešava. Zašto? Pa, on je predsednik naše stranke. Stranka bez njega ne funkcioniše, nije kompletna. Svi vi ovde, iz svih ostalih stranaka, imate svoje predsednike, živi su, zdravi su i u Beogradu su. Naš predsednik je u Haškom tribunalu, u kazamatu, šest godina, spremaju se da mu oduzmu život, i mi treba da ćutimo? To je, gospodo draga, neprirodno; mi nećemo ćutati sve dok ta stvar ne bude isterana na čistinu i dok njegov život ne bude siguran.
Moram da kažem ovom prilikom da Tomislav Nikolić nije neobrazovan čovek, nije naivan čovek. Ako je citirao neke zapisnike sa sednica tima za odbranu, ne verujem da je to učinio slučajno, baš zato što je on obrazovan čovek; zna on da to mora povući konsekvence. Svaka njegova odbrana da je to urađeno u nastupu žuči ili bilo kakvog drugog raspoloženja jednostavno pada u vodu. Morao je svoje emocije da stavi u drugi plan i da to ne uradi. Hteo je, možda, da dokaže neku svoju istinu, ali tim postupkom je samo dokazao da ima nameru da naudi našem predsedniku.
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Hvala, i nadam se da ste me ozbiljno shvatili.