Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 46. koji kaže: "Odbor za odbranu i bezbednost razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta iz oblasti javne i državne bezbednosti, izveštaj o radu Ministarstva unutrašnjih poslova o stanju bezbednosti u Republici Srbiji, dostavljen Narodnoj skupštini na njen zahtev, vrši kontrolu nad radom službi bezbednosti, kao i druga pitanja iz oblasti bezbednosti, u skladu sa zakonom".
To citiram zato što mi ovde postavljamo pitanja koja su za SRS na prvom mestu, a to je život našeg predsednika Vojislava Šešelja, koji je ozbiljno ugrožen u Haškom tribunalu. Mi za to imamo nesporne dokaze i polako javnost dolazi do svih činjenica koje su vezane za Vojislava Šešelja. Nije Vojislav Šešelj prvi političar u Srbiji kome preti opasnost da će biti ubijen, već se to dešavalo. Pre svega, desilo se Zoranu Đinđiću. Jer, po svim ovim napisima u "Kuriru", postoji, izgleda, i druga verzija o tome ko je ubio Zorana Đinđića, još nemamo definitivno očigledne dokaze ko je to organizovao. Da su ti napisi vrlo blizu istine pokazuje ovih dana Haški tribunal tako što zahteva od "Kurira" da im dostavi od koga je dobio informacije kada su u pitanju oni transkripti razgovora koje je "Kurir" objavio baš vezano za Karlu del Ponte i Zorana Đinđića.
Između ostalog, vi se sećate, ja sam to već jednom prilikom i rekao, prošla su dva meseca otkako sam uputio zahtev Bezbednosno-informativnoj agenciji da mi dostavi sve činjenice vezane za tri operacije prisluškivanja jednog broja građana, mislim da ih ima preko 40, nije uopšte bitno. Te operacije se zovu "Mačva", "Kaktus" i "Šumadija". Za svaku od ovih operacija postoje, imenom i prezimenom, operativci, znači, to ne može da se izgubi.
Svi oni koji se bave ovim poslom znaju da postoji više mera zaštite, veći broj dokumenata koji se ostavlja na određena mesta. Međutim, ja do dana današnjeg ne dobijam informacije.
Između ostalog, jedna od ovih operacija vezana je i za Zorana Đinđića. Zašto BIA izbegava da stavi na uvid neke stvari koje bi možda pomogle da mi...
(Predsednik: Vreme.)
Zašto izbegava da Odboru za odbranu i bezbednost dostavi te informacije? Kome je u interesu da se sakrije ili da se ne otkrije istina vezana za ubistvo Zorana Đinđića? Ovde su, kada je u pitanju Vojislav Šešelj, stvari nesporne. Evo imate ih, što bi se reklo, kao na dlanu.
Sećate se kako ste nas napadali u početku, strani plaćenici, odmah optužujete itd.
(Predsednik: Završite.)
Evo, završavam. Nije prošlo mnogo vremena, kad u novinama informacija, a i samo priznanje, zato što su izgleda saznali da će to da izađe u novinama – da, sastao sam se sa američkim ambasadorom na jednom zatvorenom skupu. Ko je još bio? Ambasador Vatikana, ambasador Hrvatske, ambasador Albanije, ambasador Velike Britanije...
(Predsednik: Govorite minut duže.)
Izvinjavam se, samo da završim.
(Predsednik: Molim vas, završite rečenicu.)
Kakav je to zatvoren skup na kome prisustvuje čovek koji je očigledno u nečijim rukama i očigledno za nečije interese radi to što radi? Vi sami odgovorite, mi samo iznosimo činjenice. Vi sami sebi postavite to pitanje.
(Predsednik: Molim vas, biću prinuđena da vam izreknem...)
Izvinjavam se.
