Reč ima narodni poslanik Rade Obradović, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem, predsedavajuća. Javljam se po čl. 225. i 226, da bih dobio informaciju.
Ustav Republike Srbije, to svi ovde znamo, definiše nespojivost funkcija i da bi neko bio izabran za ministra, on mora da podnese ostavku kao narodni poslanik. To se obično dešava. Bilo je takvih slučajeva i prilikom izbora prethodne dve vlade, da se obavi glasanje, a ministar se postaje činom podnošenja zakletve. U tom međuperiodu su poslanici koji su tu bili, koji su izabrani za ministra, podnosili zakletvu.
Moje pitanje je sledeće. Danas smo izabrali tri člana Saveta Narodne banke. Član 28. Zakona o Narodnoj banci kaže da članovi Saveta ne mogu da budu poslanici i ne mogu da budu funkcioneri političkih stranaka. Jedan od izabranih članova Saveta je poslanik ispred jedne političke organizacije. Da li je on podneo ostavku i u kom trenutku? Hvala.

Pitanje o statusu svakog od izabranih članova biće poslato Odboru za sukobe interesa, a narodnog poslanika Radeta Obradovića ću zamoliti da pruži dodatne podatke, ukoliko to bude potrebno.

Da li želite još jedanput?

Isticanje povrede Poslovnika. Narodni poslanik Rade Obradović, izvolite.

Mislio sam da su narodni poslanici u Skupštini Srbije pročitali biografiju i da znaju o kome se radi. Reč je o poslaniku, gospodinu Vunjaku, pošto je poslanik i u Skupštini Vojvodine, mislim. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovana ministarko Malović, na početku svog izlaganja o predloženim zakonima koji su na dnevnom redu, želeo bih da se još jednom osvrnem i, naravno, nadovežem na svu ovu diskusiju koja je vođena po Poslovniku, a koja je osporavala poslaničko pravo parlamentarne većine da izvrši spajanje ovih tačaka dnevnog reda.
Zaista, ako želimo da poštujemo Poslovnik, konkretno, član 140. stav 2. jasno govori na koji način je moguće spajanje tačaka dnevnog reda – da su one u međusobnoj vezi. Sagledavajući ovih pet tačaka dnevnog reda o kojima zajedno raspravljamo, vidimo da pojedine tačke baš nikakve veze nemaju.
Neke, zaista, imaju i one se odnose na jednu važnu i veliku temu, koja se sada u Srbiji ponovo otvara, a u prethodnom periodu je, kada je bila na vlasti DSS, snažno započeta, to je borba protiv korupcije.
Nesporno je da je borba protiv korupcije jedan od prioriteta svake ozbiljne vlade, kao i kod građana. Sve političke stranke ovde imale su priliku da rade razna istraživanja u periodima kampanje, pa su mogle da vide da je borba protiv korupcije jedan od imperativnih zahteva građana.
Nema sumnje da su građani ti koji su nezadovoljni funkcionisanjem institucija u Republici Srbiji. Ono što je u ovom trenutku rašireno širom Srbije, ono što preovladava kod građana, jeste jedno veliko nepoverenje u državu, u državu čije institucije ne funkcionišu po jednom ključnom pitanju, a to je pitanje ostvarivanja pravde.
Kada je u pitanju pravda, građani traže jaku državu, traže red, traže da se onemogući ono što se kršenjem zakona stiče, bilo da su u pitanju materijalne koristi, bilo da je u pitanju ostvarivanje prava koja pojedinci ne bi imali po pojedinim propisima i pravnom poretku Srbije. Građane to iritira i građani od političkih stranaka i predstavnika izvršne vlasti, od narodnih poslanika, traže da država funkcioniše, da se vidi i red i zakonitost i sve ono što krasi jednu ozbiljnu i uređenu državu. Takvu državu Srbiju svi mi želimo da stvaramo.
Mi smo u najvećoj meri, kao stranka koja je u prethodne dve vlade vodila državu, započeli procese u borbi protiv korupcije, to niko u Srbiji ne može da ospori. Naravno, u tom smislu pozdravljamo svaki korak koji stremi suzbijanju korupcije u Srbiji na svim nivoima. Najvažnije je pitanje vraćanja poverenja građana u državu. U tom smislu, danas imamo kao predmet rasprave pred Narodnom skupštinom niz zakona koji treba da doprinesu efikasnosti u borbi protiv korupcije, da ožive pojedine institucije države, da se formiraju nove koje bi trebalo takav doprinos da daju.
Jedna je od institucija koja se ovde predviđa, koja se formira, a koja je definisana Nacionalnom strategijom borbe protiv korupcije iz 2005. godine, koju je ovaj parlament usvojio na predlog tadašnje vlade Republike Srbije, na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica, jeste formiranje Agencije za borbu protiv korupcije.
Sećate se diskusije koja je vođena u Parlamentu, 2005. godine, kada je bila data jednodušna podrška toj nacionalnoj strategiji, prvenstveno, jedna snažna poruka da država zna šta želi kada je u pitanju borba protiv korupcije, da ima cilj i mehanizme, preko institucija, kako da se ta borba realizuje. Agencija koja je predviđena tada trebalo je da bude jedan od snažnih instrumenata.
Kada je u pitanju Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, osvrnuo bih se na niz stvari koje mogu da utiču na to da borba protiv korupcije ne bude efikasna.
Ima dosta nedorečenih pitanja, niz pitanja koja mogu stvoriti ozbiljne probleme u primeni i koja mogu da u narednom periodu u znatnoj meri umanje efekat te borbe protiv korupcije.
Prvo važno pitanje koje se postavlja jeste može li jedna osoba, bez obzira na to kakve kvalifikacije ima, koliko iskustvo ima u borbi protiv korupcije, u primeni prava, društveni ugled, da dobije tolika ovlašćenja da sve mere koje ova agencija ima, i nadležnosti, primenjuje? Govorimo ovde o organu Agencije koji se zove direktor.
Mi smo u prethodnom periodu imali jedno vrlo važno telo, to je republički Odbor za sprečavanje sukoba interesa, koji je formiran na osnovu Zakona donetog 2004. godine.
Samo donošenje Zakona i formiranje Odbora jeste snažan iskorak u borbi protiv korupcije i suzbijanju sukoba interesa. Taj odbor je bio kolektivno telo i taj odbor je imao važnu, pionirsku ulogu, i dao je veoma veliki rezultat u ovom pitanju, u skladu sa nadležnostima koje je imao, prema Zakonu o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija.
Ne možemo da ne kažemo da je on kao kolektivno telo dobro funkcionisao, više ljudi, sa više iskustava, iz više institucija, moglo je da da određene sugestije za predlog pojedinih mera kada je dolazilo do sukoba interesa. Sada, Agencija ima dva organa, od kojih je o onom koje je kolektivno telo ovde bilo diskusije, da li tako treba da bude formirano. Mi mislimo da ne treba.
Od svih tih institucija koje predlažu pojedine članove, sve se svodi na organ koji rešava u drugostepenom postupku po žalbi, a ona inicijativa o utvrđivanju činjenica kada je došlo do korupcije, do sukoba interesa, svodi se na direktora, na jednu osobu i na službu koju on formira. Smatramo da jedan čovek ovako važan i krupan zakon ne može da stavi u život. Prva principijelna primedba.
Naravno, pojavljuje se tu niz stvari koje u praksi mogu dovesti do problema. Ako je već Vlada predložila da se direktor bira na konkursu i ako to rešenje dobije većinu, zašto se zamenik direktora ne bira na konkursu, ako ima ista ovlašćenja kao i direktor, u slučaju njegove sprečenosti?
Videli smo danas, Zaštitnik građana je predložio svoje zamenike, koji su birani ovde, u Narodnoj skupštini, a sada čovek koji ima tako velika ovlašćenja da zadire u krupna pitanja i ljudska prava, svog zamenika direktno imenuje, a taj, u slučaju njegove sprečenosti, ima sva ta ovlašćenja. Narodna skupština treba da bira tog čoveka ili, u krajnjoj liniji, da se bira na javnom konkursu.
Ovde ima nekoliko stvari koje nisu jasne.
Član 30 – vršenje funkcija u političkoj stranci, kaže: ''Funkcioner može da vrši funkciju u političkoj stranci i da učestvuje u njenim aktivnostima u meri u kojoj to ne ugrožava vršenje javne funkcije i ako to nije zakonom zabranjeno'', a onda, u poslednjem stavu: ''Funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke''.
S obzirom na to da se u zakonu ne razdvaja pozicija narodnih poslanika, ako na jedan politički skup dolazi narodni poslanik, po ovom zakonu, on bi trebalo da kaže koji je stav Narodne skupštine o nekom pitanju. Možda Narodna skupština nije zauzela stav o ovom pitanju i on bi, striktno tumačeći ovu odredbu, mogao da konstatuje da ne može da govori u ime Narodne skupštine, da ne zna kakav je stav Narodne skupštine. Možda se nije ni složio s tim stavom kada je bilo glasanje. Time bi on prekršio ovu odredbu predloženog zakona.
Drugo, smatramo da ima nekih odredaba zakona koje poprilično stavljaju u neravnopravan položaj pojedine funkcionere. Navešću član 49: ''Agencija proverava blagovremenost podnošenja Izveštaja i tačnost i potpunost podataka''. Stav 2: ''Agencija obavezno proverava tačnost podataka iz Izveštaja prema godišnjem planu provere za određeni broj funkcionera i kategorije funkcionera''.
Zašto ne za sve funkcionere? Zašto direktor pravi selekciju funkcionera kojima će se vršiti provera podataka? To je njegova nadležnost. Zašto se ovakva odredba definiše i dolazi u poziciju da direktor bira funkcionere koje će da kontroliše, a pojedine funkcionere, po ovoj odredbi člana 49, ne mora da kontroliše?
To su neke stvari koje je potrebno razjasniti. Verujem da će uvažena ministarka Malović izaći i dati odgovor na ta pitanja.
Kada je u pitanju prijavljivanje imovine i vanredno prijavljivanje imovine, u članu 46. se kaže da pojedine kategorije funkcionera nisu u obavezi da podnose izveštaj o imovini koja je definisana u članu 45. Govorim o vanrednom podnošenju izveštaja. Zašto se pravi ta razlika, nije jasno. Bez obzira na to što nemaju naknadu u pojedinim institucijama u kojima su funkcioneri, nije potrebno unositi u startu tu razliku između funkcionera i stvarati sumnju da postoje funkcioneri koji su privilegovani i funkcioneri koji to nisu.
Pored ovih ključnih i načelnih pitanja, smatramo da nisu dobro definisane, prosto se vidi da to može stvoriti probleme u praksi, one odredbe koje regulišu pitanje obavljanja pojedinih poslova funkcionera. To je definisano u članu 31 – Obavljanje drugog posla i delatnosti. Veliko se ovlašćenje daje direktoru da on određuje da li pojedini funkcioneri mogu ili ne mogu da obavljaju pojedine delatnosti.
Zašto se takvo diskreciono pravo daje direktoru, a da on nema neku veliku obavezu da obrazloži jednu takvu svoju odluku?
Bez obzira na to što je predloženom nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije predviđeno formiranje Agencije i mi smo, kao stranka, podržali to, smatramo da pojedina rešenja u Predlogu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije nisu dobra i da mogu stvoriti ozbiljne probleme u primeni ako amandmanski ne poprave.
Poslanička grupa DSS-a je podnela niz amandmana i verujem da će predstavnici Vlade, u diskusiji o amandmanima, imati volju da sagledaju ono što smo izneli, a naši poslanici će vrlo konstruktivno diskutovati o tim pitanjima.
Što se tiče ostalih zakona, moje kolege će u načelnoj diskusiji nešto više o njima reći. Samo bih želeo da kažem da ostaje jedna dilema u pravnoj teoriji – o zakonu o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
Prosto, ima se utisak da krivično-pravna teorija tu materiju nije dovoljno raspravila. Svi koji su pravnici imali su prilike da se sretnu sa kolegama koji ovu ozbiljnu temu razmatraju, koja je novina u našem pravnom sistemu, a koju uvodimo kroz jedan zakon, koji jeste važan, jeste antikorupcijski, ali se ima utisak da se to nije u dovoljnoj meri pretreslo u pravnoj teoriji.
Imamo nekih podataka da se u pojedinim zemljama, npr. u Francuskoj, mnogi postupci nisu završili i da primena ovog zakona nije dala efekte.
Postavlja se pitanje, zar nije bilo jednostavnije da odgovorno lice u pravnom licu odgovara za krivično delo, ako je ono učinjeno, bez obzira na to što je imovinski efekat prešao i na samo pravno lice? Time bi to bilo jasnije i konkretnije. Ta vrsta odgovornosti uvek je bila u srpskom pravnom sistemu personalizovana. Sama namera nije loša, ali prebrzo je došla, bez ozbiljnije i duže javne rasprave.
Što se tiče zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, nesporno je da je to antikorupcijski zakon, ali ima tu nekih tema za koje pretpostavljam da će cenjena ministarka dati odgovor, a to je da se u više odredaba spominje da se rasprava o pokrenutim postupcima, bilo za privremeno, bilo za trajno oduzimanje, vodi na ročištima.
Da li je to parnični postupak? Prosto, pitanje vrste postupka ostaje nešto što visi.
To je ono što su neke načelne primedbe. Moje kolege će više o tome govoriti u načelnoj diskusiji. Glavna intencija, glavna tema je borba protiv korupcije, koju smo mi kao stranka započeli, koja treba da bude osnovni moto svih političkih stranaka.
Verujemo da će svim merama i svim mehanizmima, pravnim sistemom koji stvaramo u Srbiji, donošenjem novog zakona, jačanjem i efikasnošću institucija, Srbija postati pravedno društvo, društvo od poverenja za građane, kako bi sve ono što građani smatraju da treba da dobiju od države dobili kroz institucije u koje veruju.
Pored borbe za državu kada je u pitanju teritorijalni integritet, potrebno je da se borimo za državu i za red kroz jake i efikasne institucije, i to je obaveza svih političkih stranaka i svake vlade.
Pozivam vas da podržite naše amandmane, naše predloge za popravku ovih zakona kako bi ta borba protiv korupcije bila efikasnija i jača.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Vrlo kratko. Pošto smo danas ukazali na povredu člana 27, u vezi s članom 106. Ustava Republike Srbije, kada je reč o redovnom i vanrednom zasedanju Narodne skupštine, a zna se da u članu 106, pošto član Poslovnika u tom smislu ne mogu citirati, citiraću član 106. još jednom. U stavu 2. stoji – Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne može trajati duže od 90 dana.
Čisto, da ne bi ostala današnja priča o kršenju Poslovnika i Ustava Republike Srbije, člana 106, nedorečena, dovoljno je da se ode na sajt Narodne skupštine Republike Srbije, odakle je ovo skinuto i gde lepo piše, kod Arhive skupštinske aktivnosti – Poslednje zasedanje, Peto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini, to je naslov, pa sa strane, u zagradi, stoje datumi, koje je počelo 25.9.2008. godine, završilo se 7.10.2008. godine.
Koliko znam da računam dane u nedelji, radne dane u nedelji, prosto je nemoguće da je 7. oktobar bio pre prvog radnog dana u oktobru, kada je moralo da počne redovno zasedanje u smislu stava 2. člana 106. Ustava Republike Srbije.
Dakle, ponavljam, kao i onda, mislim da je o ovoj povredi potrebno da se izjasnimo u danu za glasanje, jer nekog racionalnog i logičnog odgovora sa strane mesta predsedavajućeg ne možemo ni dobiti.

Istaknuta povreda Poslovnika odnosi se na današnji dan za glasanje. Ne znam da li narodni poslanik očekuje išta drugo od podataka na sajtu Narodne skupštine osim da smo danas imali dan za glasanje.

Narodni poslanik Dragan Šormaz dobacuje da je sastavni deo sednice dan za glasanje. Dan za glasanje, po Poslovniku Narodne skupštine, zakazuje se i na kraju dana za glasanje zaključuje se sednica. To je jedina veza sa tokom sednice, tokom vanrednog zasedanja.

Da li narodni poslanici imaju nameru da se javljaju zbog povrede ovog člana ili da dobacuju?

Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Nova Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodo iz Vlade, gospođo ministre, pred Parlamentom je set zakona vrlo važnih za borbu protiv korupcije i kriminala, kao i nekih drugih zakona.
Još jedanput moram, na početku izlaganja, da istaknem da je ovo, zaista, nespojivo i da nije trebalo spajati sve ove tačke dnevnog reda. Međutim, poslanici Nove Srbije će se potruditi da, kroz dosta amandmana koji su podneti od ove poslaničke grupe, ukažu na sve nedostatke zakonskih odredaba i da pokušaju da poprave nešto, da, eventualno, svi zajedno učinimo nešto u borbi protiv korupcije, kriminala. Sigurno da je to cilj svake države. To je veoma važno kako za građane Srbije, tako i za pravni sistem jedne države.
Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela je jedan od predloga. Ovim predlogom zakona uređuju se uslovi, postupak i organi nadležni za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje takvom imovinom. Nadležni organi su javni tužilac, sud, MUP, sa posebnom organizacionom jedinicom za finansijsku istragu.
Ja bih ovde postavio jedno izuzetno važno pitanje – zašto Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, uopšte, postoji?
Treba sve to staviti u redovne sudove, kroz izvršna odeljenja, i nikakvog razloga nema da se pravi i gomila jedan ovakav aparat, da se pravi posebna direkcija, da se stanovništvo Srbije izlaže troškovima kroz budžet.
Nikakvog razloga nema za jednu novu direkciju, gospođo ministre. Možete da pojačate rad kroz sudska i izvršna odeljenja, ionako je u mnogim sudovima u Srbiji to najosetljiviji deo; kada se završi parnični i krivični postupak, znamo da su izvršenja najveći problem, kako klijenata, tako i advokata i celog suda.
Predlog zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Zaista, ne vidimo zbog čega se toliko žuri s ovim zakonom. Jasno je da svi želimo u EU, jasno je da hoćemo da donosimo ovako dobre zakone, koji mogu da budu dobri ukoliko se prihvate, ali odgovornost pravnih lica je vezana za odgovornost odgovornog lica i potreban je psihički odnos za svako krivično delo, a fizičko lice je prilično odgovorno, tako da ne vidimo koji je to psihički odnos pravnog lica kada govorimo o njegovoj odgovornosti.
Imamo i zakon o borbi protiv korupcije, jedan od najvažnijih zakona.
Sigurno je da se ovim zakonom uređuje osnivanje, pravni položaj, nadležnosti, organizacija i način rada Agencije za borbu protiv korupcije, pravila za sprečavanje sukoba interesa, ali mislim da se o nekim stvarima nije dovoljno vodilo računa kada se ovaj predlog zakona našao pred Parlamentom.
Mislim da je, pre svega, nepotrebno jednim zakonom uređivati plate direktora ovakve agencije. Zbog čega? Imamo Zakon o državnim službenicima i nameštenicima, koji je izuzetno jasan i tačno predviđa koje su to kategorije, kako se određuje plata, a ovde se tome pridaje veliki značaj i kaže da će plata biti u rangu ministra.
Mislim da je to nepotrebno. Ne mogu da shvatim zašto se jedan dobar zakon, koji je donet, o državnim službenicima na položajima, nameštenicima, ne poštuje, zašto se izdiže jedan ovakav direktor iznad mnogih institucija. Ako je već trebalo, onda je sigurno da bi ga trebalo izjednačiti ili sa državnim sekretarom, a pomoćnika direktora, odnosno zamenika – s pomoćnikom ministra.
Izuzetno je sporan i izbor zamenika direktora. Zašto se on bira direktno na predlog direktora? Znamo da u svim državnim službama i zamenici i pomoćnici idu na konkurse, prema tome, jedan ovakav izbor treba da se sprovede i za zamenika direktora.
Ako se već radi o zakonu koji je izuzetno važan za funkcionisanje zemlje, mislim da je bilo mesta da, možda, čak, i opozicija da predlog za zamenika u tom organu, iz prostog razloga što se menjaju oni koji vrše vlast i jedan takav zamenik bi bio izuzetno važan da se transparentnost podigne na viši nivo i da to bude jedna zajednička agencija, dakle, celog Parlamenta, kompletnog stanovništva.
Prema tome, u tom pravcu treba neke stvari menjati i sigurno je da smo se mi potrudili da kroz amandmane ukažemo na koji je način to najbolje uraditi.
Ovoliko agencija, ovoliko direkcija, evo, ja sam nabrojao Direkciju, Agenciju kod dva zakona. Gomilanje aparata je, posebno se odnosi na ovu direkciju, nepotrebno, nema nikakvog razloga i treba voditi računa o tim stvarima.
Ostali zakoni koji su pred nama, takođe su predmet jedne dobre diskusije. Poslanici Nove Srbije će aktivno učestvovati u njima, podneti su amandmani.
Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti ima utemeljenje u Ustavu, članu 42, prema kojem je zajamčena zaštita podataka o ličnosti, prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka. Naravno, treba izvršiti i određene sankcije.
Napomenuo bih još da je kod ovog zakona za borbu protiv korupcije veoma važno istaći da se nadležnost Odbora za sprečavanje sukoba interesa sada prebacuje, praktično, na ovu agenciju.
Smatram da je to izuzetno osetljivo. Treba voditi računa da se ne dođe u jednu pravnu prazninu, dakle, da Odbor za sprečavanje sukoba interesa prestane da funkcioniše, a iz iskustva ostalih agencija koje imamo znamo da se one jako sporo konstituišu i nailazi se na probleme.
Možda i tu ima mesta razmišljanju, da se ne bi Agencija za borbu protiv korupcije prevela u jednu glomaznu instituciju, da postojeći odbor ostane, a da se sankcije primenjuju kroz ovu agenciju. Mislim da je moglo da se razmisli o tome zašto se jedan odbor koji je tek profunkcionisao, koji donosi neke stvari od javnog upozorenja itd., zamenjuje.
Čini mi se da nećemo mnogo postići time što ćemo ovu agenciju za borbu protiv korupcije imati, jer ovde i sada sede neki koje je Odbor za sprečavanje sukoba interesa opomenuo; i dalje sede ovde i nema, praktično, nikakvog efekta. Čini mi se da će se slično dešavati i s Agencijom za borbu protiv korupcije. Toliko što se tiče ovog dela.
Dakle, poslanici Nove Srbije su predali amandmane. Nadamo se da će Vlada imati u vidu njihov sadržaj, da će neke stvari na koje smo ukazali prihvatiti, a od takvog odnosa će zavisiti kako ćemo se prilikom glasanja izjasniti.
U principu, dobro je da Srbija dobije ovakve zakone, jer je to izuzetno važno. Na neke zakone se jako dugo čekalo da budu doneti, ali mislim da ćemo imati velike probleme ukoliko prihvatimo sve baš ovako i ukoliko ne budete imali u vidu da su ovi zakoni toliko značajni da treba prihvatiti i amandmane opozicije. Hvala vam.