Zahvaljujem.

Potpuno mi je jasna vaša sugestija da naš Odbor za finansije radi, a da u radu učestvuju i guverner Narodne banke Srbije i ministar finansija i da pozovemo predsednika Vlade, i to ćemo učiniti. O tome ćemo vas obavestiti. Predlažem da se mi bavimo malo i zakonodavnom aktivnošću.

Reč ima gospodin Aligrudić. Izvolite.

Član 226. Moje pitanje premijeru, koga ovde ne vidim, vidim jednog od ministara, ali vidim predsednicu Narodne skupštine, a na osnovu svega ovog što smo do sada čuli, bi bilo: kada će se zakazati Odbor za finansije?
Jako nam je važno da on bude zakazan, jako nam je važno da vidimo ljude na koje je ovde ukazano, na Odboru za finansije, jer se mi suočavamo sa svetskom ekonomskom recesijom koja ne može da nema uticaja na našu državu.
Sve se to dešava u okolnostima kada Vlada vodi samo politiku, a ne i ekonomsku politiku, jer ekonomska politika Vlade ne postoji. Ne samo to, postoji narušavanje osnovnih postulata ekonomske politike u ovoj državi.
Radi političkih igrarija uništavaju se veliki državni ekonomski projekti. Toga smo svi bili svedoci, od autoputa, do ugrožavanja sporazuma o gasu sa Rusijom. Jednostavno, to su izvori velikih budućih prihoda za Srbiju, koji su, neodgovornom politikom ove vlade i ove političke konstelacije koja je sada na vlasti, odrezani ili pokušavaju da se odrežu.
Dakle, rade se nenormalne stvari u trenutku kada u ovoj državi mogu da nastanu katastrofalne posledice onoga što je trenutno svetski proces.
Nismo primetili, niti smo od bilo koga čuli do sada u javnosti, u novinama, u medijima, bilo gde, da se preduzimaju iole ozbiljne mere odbrane od ove vrste nepogode. Ta vrsta nepogode je pogodila SAD u ovom trenutku i pogledajte šta se tamo dešava. Pogledajte kako ljudi koji su na suprotnim polovima političkog miljea u SAD, kako pokušavaju da izvade državu iz jedne ogromne krize i kako vide tu vrstu opasnosti, taman onako kao što bi se video cunami, zemljotres ili neka druga vrsta elementarne nepogode.
Prosto je neverovatno da neko ovde u Srbiji, ko ima odgovornost vršenja vlasti, ne izađe otvoreno, makar u jednoj TV emisiji da bi sebe reklamirao, sa jednom pričom, koja će koliko-toliko da deluje uverljivo, da se makar nešto na tome radi. Onda nije ni čudo što današnjeg radnog dana (umesto da u 10 sati nastavimo raspravu o tačkama dnevnog reda) imamo sat vremena ili koliko će to trajati, sat i po, polemike na ovu temu.
To je normalno da imamo, dok ne dobijemo mi, kao narodni poslanici, koji u ime građana Srbije imamo pravo da postavimo ova pitanja, kakav-takav odgovor koji može da nas zadovolji.
Prema tome, umesto da čekamo neišček, to jest, onaj skupštinski dan, po Poslovniku, kada bi trebalo da budu ovde ministar i članovi Vlade da ih nešto pitamo, a oni nama nešto da odgovore, mislim da bi zadovoljavajuća mera bila da se makar održi Odbor za finansije kome bi prisustvovao ministar finansija, guverner Narodne banke i premijer, kao što je do sada od strane mnogih narodnih poslanika već predloženo, da dobijemo odgovor na to pitanje u neko dogledno vreme. Da taj odbor uradi svoj posao, da nakon toga uradimo šta je potrebno da i Narodna skupština u celini čuje odgovor koji se dao na tom sastanku i da to čuje javnost. To je jako bitno za sve nas.
Bojim se da je ustezanje od takvog poteza sa vaše strane, ako je reč o vladajućoj većini, u stvari, objašnjivo samo jednim jedinim razlogom, a to je, da nemate odgovor na ovo ključno pitanje. Bojim se da, onda, u tom slučaju, Srbiju čekaju crni dani.

Zahvaljujem.

Narodni poslanik Nenad Popović ima reč.

Dame i gospodo, gospođo predsednice, nisam dobio odgovor ni juče, a evo danas ponovo postavljam pitanje. Usvojeni rebalans budžeta za ovu godinu –  da li je on ušao u skupštinsku proceduru? Zašto ovo govorim?
Vlada nije postavila ekonomske prioritete. Razumem da su oni imali neke ekonomske prioritete kada su se formirali, kada je premijer Cvetković ovde pred nama izlagao svoj ekspoze, pri čemu je obećao inflaciju od 4% i mnogo drugih stvarno nelogičnih elemenata, ali ono što želim da kažem jeste, Vlada nije postavila ekonomske prioritete.
Ne može istovremeno, a to su nam rekli u Svetskoj banci, da se povećavaju i penzije, da se razvija infrastruktura, da se razvija i ekologija, i socijalna davanja, i razvoj populacije, u momentima kada imamo deficit budžeta, u momentu kada imamo najveću javnu potrošnju u Evropi.
Sada je verovatno momenat kada Vlada mora da osmisli potpuno novi investicioni plan. Zašto?
Mi imamo NIP koji je usvojen u nekim drugim vremenima. Ozbiljne države bi danas trebalo da sve zaustave, da analiziraju – neki projekti koji su zaista kvalitetni, oni moraju da se završe do kraja. Neki će projekti morati da se zaustave, a neki će verovatno morati potpuno da se izbrišu iz tog NIP-a. Jer, ne možemo mi da gradimo potpuno iste projekte, da usvajamo rebalans budžeta u momentu kada je na pragu najveća ekonomska kriza posle Drugog svetskog rata.
Zato, zaista, želim da dobijem odgovor i na drugo pitanje, da li ćete pozvati premijera Cvetkovića da se on u ovom kritičnom momentu za našu ekonomsku budućnost obrati poslanicima i da svoj ekspoze kako on i Vlada vide sledeće dve, tri godine u uslovima najviših mogućih kamatnih stopa i, praktično, u uslovima nemogućnosti dobijanja ''krosborder'' kredita.
Ovo što mi tražimo već su uradile, ponoviću, sve evropske države. To radi i Rusija, premijer Rusije i predsednik se obraćaju skoro svakodnevno narodu. U Americi, takođe, svakog dana. To je glavna tema svih razgovora. Mi želimo da ne čekamo taj momenat kada nastane kriza, već u ovom momentu dok još nisu vidljivi veliki krizni elementi, da u ovom trenutku odreagujemo.
Zato bih, još jednom, ponovio, da je ova vlada kada je izlagala svoj predizborni program obećala tri stvari. Obećala je da će penzije biti 70% od prosečne plate, prevarili su narod. Obećali su da će biti vrtoglav rast akcija na berzi, prevarili su desetine i stotine hiljada građana Srbije i, takođe, obećali su da će svi dobiti besplatne akcije po hiljadu evra, ne mogu više da kažem, to je zaista ogromna prevara...
(Predsednik: Vreme.)
... neće dobiti ni po 50 evra. Zahvaljujem.

Vreme gospodine. Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Čedomir Jovanović.

Gospođo predsednice, naša inicijativa ovde u Parlamentu nije pokrenuta sa namerom da se prenese naša zabrinutost nosiocu nekih drugih funkcija ili nekoj drugoj instituciji. Prosto, svi oni koji su dolazili u Parlament tražeći od Parlamenta podršku za svoje imenovanje dužni su, po našem mišljenju, da u ovom trenutku Parlament upoznaju sa nekim potezima i merama, da nam kažu da li nešto postoji, da li su u planu, da bismo zajedno sa njima mogli da odgovorimo na probleme sa kojima se zemlja suočava.
Kao što ćemo se oko mnogo čega razilaziti u budućnosti, poput prošlosti, lako je danas dogovoriti se oko nekih, po našem mišljenju, opštih mesta u svakodnevici – zaštita ekonomske sigurnosti u društvu i obaveza Parlamenta i mi toj obavezi mislimo da odgovorimo. Ako tome ne možemo da odgovorimo tokom rasprave u Skupštini, pokušaćemo na nekom drugom mestu. Ono što je sigurno, nećemo o tome ćutati.
Ovaj parlament je donosio odluke koje sa vremenske distance, koja nije toliko duga, kompromituju većinu koja danas ćuti kada mi želimo jasan odgovor na pitanja koja nismo postavili mi, nego koje postavlja svakodnevni život, problemi koje potresaju čitav svet i ne samo Srbiju, problemi o kojima čitav svet priča dok Srbija ili srpska vlast ćuti.
Pre mesec dana su vodili raspravu o rusko-srpskom energetskom sporazumu. Govorili smo zbog čega je to loše. Tri nedelje posle toga dobili smo kao odgovor na sve naše sumnje i skepsu konstataciju od ruskog partnera da će gasovod biti u funkciji oko 2020. godine, a u najboljem slučaju 2015. godine, a u onom realnijem 2024.
Hajde da govorimo o nekoj zlatnoj sredini. Nema tog argumenta koji bi unapred nama ulio sigurnost u namere Vlade i nosioca lidera onih institucija koje su do sada ćutale i nisu ništa preduzele kako bi se kriza sanirala. Vašu Vladu zbog ekonomske politike kritikuje guverner, vaša Vlada kritikuje guvernera, a kada dođe do krize vi jedni druge podržavate, bez osećaja odgovornosti za činjenicu da ste sami proizveli tu krizu. Juče smo o tome razgovarali na konsultacijama. Ništa se nije desilo.
Juče smo tokom skupštinske sednice otvorili to pitanje i ništa se nije desilo. Mi smo jedini učestvovali u raspravi o zakonima koji su na dnevnom redu i iz vladajuće većine niko nijednu reč o njima nije rekao.
Kako nije tačno? Vrlo jasno, jedini smo učestvovali u ozbiljnoj raspravi. Ono što se čulo nije bila argumentovana i ozbiljna rasprava, jer je izbegnut odgovor na vrlo konkretna pitanja koja su ovi postavili. To su bile recitacije i recitati. To nije ono što je danas potrebno Srbiji. Mi više nećemo učestvovati u raspravi o ovim pitanjima koja smo pokrenuli.
Ne morate da prenosite našu zabrinutost ni Jelašiću, ni direktorki berze, ne morate da prenosite našu zabrinutost Komisiji za hartije od vrednosti, ni premijeru, ni ministru finansija. Siguran sam da oni bez naše zabrinutosti znaju koliko je teška ova situacija. Možete da poručite da u nama imaju partnere za svaku situaciju u kojoj će pomislite da rešavaju krizu, a za koje ne smatramo njih direktno odgovornim, ali za odsustvo inicijative svakako jesu odgovorni. Vratićemo se raspravi o šest zakona...
(Predsednik: Vreme.)
... u prostoru predviđenom za jedan zakon, a ostajem pri svojoj konstataciji da vladajuća većina ne može ni da ponovi set zakona o kojima raspravljamo.

Doživljavam da je zainteresovanost i zabrinutost Parlamenta jedan izuzetno konstruktivan korak. Ono što mi u Parlamentu možemo učiniti, a već smo učinili dok traje ova rasprava, to je da pišemo pisma i guverneru Narodne banke, i predsedniku Vlade i ministru finansija da razjasne i daju svoje procene i moguće predloge rešenja za postojeću situaciju u Odboru za finansije u ovom parlamentu.

Ovaj odbor će u najkraćem roku biti sazvan, čim budemo imali potvrdne odgovore da će oni doći da učestvuju u radu.

Mislim da je tema izuzetno i aktuelna i značajna. Mislim da smo ovom raspravom pokazali i zabrinutost i zainteresovanost, a pri tom ne mislim da je to nešto negativno. Reč ima gospodin Palalić.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, želim da pozovem predsednika Narodne skupštine da javno pozove predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića, da dođe u ovaj parlament. Mnogo je pitanja otvoreno u nekoliko prethodnih meseci. Atmosfera koja je danas u Skupštini, i juče kakva je bila, govori da je jedino premijer taj koji može da odgovori na ova krupna pitanja.
Podsetiću vas, mi nismo dobili odgovore – zašto je propao Sporazum sa EU i zašto EU nije pokazala ono što je obećala vladajućoj koaliciji, na šta smo mi ukazivali?
Gospodin Cvetković mora da odgovore da Narodnoj skupštini, takođe, u smislu – zašto ovaj parlament četiri meseca ne može da reaguje na događaje koji su na KiM, razmeštanje Euleksa i proglašenje ustava od strane institucija koje su proglasile nezavisnu državu? Mora da odgovore da – zašto se sprečava realizacija Gasno-naftnog sporazuma sa Ruskom Federacijom od strane pojedinih partnera u Vladi, čiji je on predsednik.
Mi se pokazujemo kao neozbiljna država, jer nismo sposobni da realizujemo i ispunimo obaveze koje smo preuzeli i koje su preuzete od strane najviših predstavnika države Srbije. Naravno, i u vezi ovoga što se danas događa, odnosno da li Vlada Republike Srbije živi u jednom svetu koji je van realnosti – da ne vidi zabrinutost građana, da ne vidi kako građani reaguju na ovo što se danas događa, a ovde čujemo poruke da sve ovo na šta mi ukazujemo jeste širenje panike.
Mnogo je otvorenih pitanja na koja mi nemamo odgovore. Logično je da predstavnici opozicije, koji svakodnevno slušaju građane i žele da prenesu poruke koje dobijaju od njih, žele da predsednik Vlade dođe ovde u Parlament.
Ja vas pozivam, gospođo predsednice Skupštine, da pozovete Mirka Cvetkovića da odgovore da – o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, o politici Vlade o KiM, da odgovore da na pitanje o realizaciji Gasno-naftnog sporazuma i zašto se on minira u samoj Vladi, i da odgovore da kakva je politike Vlade i kakvi su odgovori Vlade na ovu veliku ekonomsku krizu koja preti da Srbiju dovede u velike ekonomske probleme i, naravno, sve građane.
Molim vas, da ne pišete pismo, nego da ga javno pozovete. Ovo je zahtev većine narodnih poslanika. Hvala.

Ono što je poslovnički moguće jeste da zakažemo posebnu sednicu, da gospodin Cvetković učestvuje u radu sa nama i da odgovara na sva vaša pitanja. To je vaša poslovnička mogućnost i moja obaveza, o tome se apsolutno možemo dogovoriti.

Pri tom, mislim da imate na umu da gospodin Cvetković treba da koristi model prethodnih predsednika Vlade po frekventnosti učešća u radu Parlamenta.

Ima reč gospođa Milica Vojić-Marković

Poštovana gospođo predsednice, poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, ministra ne vidim, s obzirom na to da je u toku proteklog dana DSS više puta ukazivala kakvu farsu, zapravo, opstrukciju rada Skupštine vrši vladajuća većina time što je objedinila raspravu o izuzetno važnim zakonima koje je sama predložila – poslanici DSS smatraju da svim građanima Srbije treba da bude predstavljen zakon po zakon, jer je vrlo važno da ovakav set zakona bude predstavljen javnosti. Zapravo, o tim zakonima je bilo i najviše nedoumice u prošlosti, a koliko vidim u medijima i danas.
Tako ću ja danas biti zadužena za Zakon o zaštiti podataka ličnosti. Kada govorimo o oblasti zaštite podataka ličnosti, moram da kažem da je u Srbiji još na snazi Zakon iz SRJ donet 1998. godine i da je to Zakon koji se oslanja na Konvenciju Saveta Evrope iz 1981. godine, potpuno zanemarujući standarde koje je postavila Direktiva Saveta Evrope, koja je doneta tri godine kasnije, znači 1984. godine. Ovaj zakon koji je na snazi odnosi se samo na onaj deo zaštite podataka, kao da je tajnost podataka jedina potreba čoveka čije podatke neko uzima i zloupotrebljava, a ne odnosi se na onaj drugi deo priče, znači ne odnosi se na prikupljanje, obradu i korišćenje podataka.
Moram da kažem da ovaj zakon, koji je na snazi od 1998. godine, ni jedan jedini put, ni jedna jedina ličnost nije zatražila zaštitu svojih prava na osnovu ovog zakona, a bogami, što se toga tiče bilo je i te kako zloupotreba. Hoću da navedem samo nekoliko slučajeva onih koji su svim građanima ove zemlje poznati, zato što su oni direktni učesnici u njima.
Recimo, dešava se da u toku predizborne kampanje svako od nas punoletnih dobije SMS-om poruku od pojedinih političkih stranaka, čiji je to manir, da glasaju za njih. Sa druge strane, na sam dan izbora od RIK-a svaki punoletan građanin Srbije dobije SMS poruku da iskoristi svoje biračko pravo. Ne bi bila sporna poruka, nego se radi o tome da su naši podaci iz neke baze podataka, koju skuplja verovatno neki državni organ ili institucija, dati na korišćenje onome kome nisu namenjeni.
Sa druge strane, hoću da govorim o još jednom načinu na koji se zloupotrebljavaju podaci. Vrlo često se dešava, da u sredstvima javnog informisanja pročitamo neke podatke koji se tiču pojedinih lica, koji očigledno, niti su trač niti su dezinformacije, radi se potpuno o ličnim podacima koji su dati javnosti, a verovatno najpre u cilju da tu ličnost diskvalifikuju u javnosti. Lakše je ako govorimo u primerima.
Kada je jedna ličnost pre nekoliko godina važila za jednu od vodećih funkcija u Institutu za bezbednost odjednom su u svim medijima isplivali podaci iz zdravstvenog kartona te ličnosti i, naravno, jeste cilj bio da se diskvalifikuje ta ličnost, što je i uspelo – nikom ništa.
Isto tako, svako od nas u svom poštanskom sandučetu pronalazi gomilu prospekata raznoraznih firmi za koje nikada nije ni čuo, ni video, a one dolaze na njegovu adresu. Šta hoću da kažem – naši podaci koji se nalaze u nekoj drugoj bazi iskorišćeni su, potpuno, za stvari za koje nisu namenjene.
Dakle, potpuno je jasno da u današnje vreme informacija predstavlja jedan od osnovnih izvora moći i potpuno je jasno da mi dajemo hiljadu podataka u toku dana: bankama, poštama, penzionom osiguranju, socijalnom osiguranju, zdravstvenom, školi, pošti, i da ne nabrajam sve tamo gde ostavljamo podatke, za ličnu kartu, pasoš i sve drugo – hoću da kažem da svi ti podaci istovremeno ukršteni sa onim nivoom tehnologije informacionog sistema koji danas vladaju, mogu zaista da budu zloupotrebljeni i mogu i jesu najčešće zloupotrebljeni. Vrlo je moguće da dođemo do toga da jednoga dana u ovoj našoj zemlji ''veliki brat'' kontroliše sve. Znači, naši podaci su potpuno na uvidu javnosti.
Ponovo bih rekla jedan primer koji nije toliko dalek da smo ga zaboravili. Pre nekoliko meseci u Velikoj Britaniji su između dva odeljenja poreske uprave nestali podaci 25 miliona građana Velike Britanije, sedam miliona porodica, dakle, sa svim podacima i brojevima bankovnih računa, socijalnog, zdravstvenog i svega ostaloga. Šta mislite, da li je moguće da u našoj zemlji na isti način nestane neka disketa – moguće je, naravno, prosto, zato što su to materijali koji nestaju.
Zbog toga je vrlo važno da ovaj zakon bude danas u proceduri, vrlo je važno da država konačno uredi ovo područje, jer je, pre svega, reč o zakonu koji je važan za Srbiju kako bi se našla na ''beloj šengenskoj'' listi. Ovaj zakon treba da obezbedi svakom građaninu zaštitu prava na privatnost i ostalih prava i sloboda vezanih za obradu podataka o ličnosti. On praktično uređuje puno oblasti vezanih za zaštitu podataka, ali i na prikupljanje, obradu i na korišćenje tih podataka. Ono što je još značajno, on bi trebalo da dovede do značajne harmonizacije pravnog sistema Srbije u dve oblasti koje su vrlo povezane – slobode pristupa informaciji i zaštite podataka ličnosti.
Ali mene brine i zbog toga zapravo govorim na ovaj način o ovom zakonu, jeste niz problema, niz nedorečenosti, niz praznina. Kada vidim kako tumačite i čitate Poslovnik Skupštine koji je i te kako jasan i precizan, onda se plašim da su ove nedorečenosti i praznine upravo ostavljene kao veliki prostor za manipulaciju i zloupotrebu. Evo, ukratko ću reći sledeće.
Recimo, član 8, kod nedozvoljenosti obrade podataka, odnosno uslova nedozvoljenosti obrade podataka, kada je podatak neistinit – kako i ko određuje da je podatak neistinit? Pazite, kako je to prostor za zloupotrebu.
Kod člana 11. stav 1. jeste opoziv pristanka lica – ne postoji procedura po kojoj lice može da opozove svoj pristanak na davanje informacija o sebi.
Član 14. koji govori o prikupljanju podataka od drugog lica onda kada je lice udaljeno, pa treba mnogo vremena i sredstava da se dobiju informacije o njemu. Zamislite prostor da drugo lice daje informacije o nekom drugom.
Zatim, član 53. koji govori o tome da lični podaci naših građana mogu biti dostupni državama koje su potpisnice Konvencije o zaštiti pojedinaca, međunarodnim organizacijama, a navodno sve u propisima koji su obezbeđeni u skladu sa Konvencijom.
Šta, u stvari, hoću da kažem? Neću da govorim o tome šta je u ovom zakonu, o kakvim prazninama je govorio čovek koji je zadužen da brine o informacijama. Neka nam je Bog u pomoći ako vi treba da čuvate podatke o nama.
Na kraju, još jedna konstatacija. Šta je sve zajedničko svim ovim zakonima koje ste stavili u ovu grupu zakona? Zajedničko je to da, zapravo, radite kozmetičke promene, da želite da se suštinski ništa ne promeni tim zakonima, osim, eventualne, terminologije koja je očigledno evropska ili bar treba da zvuči evropski. Bojim se da to nije dovoljno za ove zakone. Hvala.