Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospodo ministri, govoriću o Predlogu zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Kada se prvi put čita ovaj zakon, ima se utisak da je on solidan, da je primeren političkoj, odnosno pravnoj teoriji u praksi.
Već posle drugog čitanja uočavaju se poneki pomalo, rekao bih, tendenciozni propusti, a kada se još jednom pročita, uočava se da ovaj zakon ipak najviše liči na onaj švajcarski sir sa dosta šupljina i, rekao bih, da svaka od ovih šupljina, svaka od ovih rupica daje mogućnost za neku zloupotrebu.
Da počnemo od razloga za donošenje zakona. Predlagač kaže –česta je pojava da i učinioci teških krivičnih dela, a naročito krivičnih dela za koja je sasvim izvesno da su izrazito ''profitnog'' karaktera, u manjoj ili većoj meri zadržavaju imovinsku korist koja je proizašla iz njihove kriminalne aktivnosti. Dakle, saznadosmo ovde da postoje profitna i neprofitna krivična dela. Profitna su ona gde uz smeštanje počinioca krivičnog dela tamo gde mu je i mesto može da se ostvari neki profit, za razliku od neprofitnih, a verovatno to tako treba i razumeti.
Da pođemo redom. Intencija predlagača je: 1) da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, i 2) da bi se oduzimanjem imovine koja je pribavljena krivičnim delom pribavila znatna imovinska korist za budžet.
Rekao bih da je zečić u ovom drugom grmu. Vaši prijatelji iz Međunarodnog monetarnog fonda pre nekoliko dana su doslovce rekli da Srbija troši 500 milijardi dinara više nego što zaradi i to uoči projekcije novog budžeta za 2009. godinu. Znači, doslovce su vam rekli da treba da krešete budžet, a izgleda da je nadomeštanje, jedan deo nadomeštanja toga, jeste u stvari iz ovih izvora.
Nemamo mi ništa protiv što će to da bude od toga, međutim, vi tu, rekao bih, ulazite u jedan drugi problem. Ukoliko organi koji su predviđeni u ovom predlogu zakona, javni tužioci, budu doslovce nepristrasno radili svoj posao, mnogi vaši prijatelji naći će se na udaru ovog zakona, pa ćete izgleda morati da se odreknete mnogih od njih. Međutim, to je sada vaš problem.
Dalje, deklarativno objašnjenje da niko ne može da ima korist od izvršenog krivičnog dela direktno je u suprotnosti sa članom 25. stav 3. i članom 34. stav 3. Predloga zakona. A evo i kako. U članu 25. stav 3. kaže se da – sud može ostaviti vlasniku deo imovine ako bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje vlasnika ili lica koja je on dužan da izdržava.
Pa se pitam, šta bi bilo da nema krivičnog dela? Šta bi bilo da nema imovine koja je proistekla iz krivičnog dela? Od čega bi se taj počinilac krivičnog dela izdržavao? Od čega bi on izdržavao svoju porodicu?
Znači, ukoliko je intencija da niko ne može imati koristi od izvršenog krivičnog dela, pa najmanje treba da ima koristi taj počinilac. Mislim da je to potpuno jasno.
Dalje, osnov za manipulaciju postoji i kod institucije privremenog i trajnog oduzimanja imovine, a posebno u čl. 27. i 28. predloženog zakona. U članu 27. govori se o trajanju privremenog oduzimanja. I ako bi ostalo ovako kako je predviđeno u Predlogu zakona postojao bi izvestan vakuum od donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje do konačnog rešenja po ovom zahtevu, dakle, do faktičkog oduzimanja imovine. I u ovom vakuumu, takođe, može doći do zloupotrebe. Vidite, malo-malo, pa mogućnost za zloupotrebu.
Dalje, član 28, da ne preskočim i njega, daje tužiocu mogućnost od godinu dana, po pravosnažnom okončanju krivičnog postupka, da podnese zahtev za trajno oduzimanje imovine. Pošto je ostavljen ovako dug rok, pa, ja mislim da je najbolje da se počiniocu ostavi, jedno, dve-tri godine rok da on, jedno dva-tri puta okrene ovu imovinu i posle toga, normalno je, po onom principu, da je najteže da se dokaže prvi milion, a posle toga je već sve jasno.
U članu 34. sud može da odluči da vlasniku ostavi deo imovine ako bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje vlasnika ili lica koja on izdržava.
Pod jedan, neprecizno je i nejasno koliki i koji deo imovine može da zadovolji vlasnika, odnosno počinioca krivičnog dela i zašto uopšte nekome da se ostavlja deo imovine od učinjenog krivičnog dela. Ako je to iz razloga socijale, pa ima ko da misli o socijali i o socijalnim slučajevima. Na kraju, ko misli o penzionerima koji su zaradili svoju penziju, a primaju je u iznosu od devet, deset hiljada dinara? Ko misli o radnicima koji primaju 15 hiljada itd.
I na kraju da kažem, vrhunac cinizma je u članu 39. gde se kaže: ''Direktor može odlučiti da privremeno oduzeta imovina ostane kod vlasnika'', dakle, učinioca krivičnog dela, ''uz obavezu da se o imovini stara sa pažnjom dobrog domaćina.''
Gospodo, vi biste da ostavite imovinu koju je počinilac stekao krivičnim delom, da je on čuva sa pažnjom dobrog domaćina, pa, to je vrhunac cinizma. Pa, zašto mu ne pronađete još kupca da proda ovu imovinu, da se čovek ne muči, jer mnogo je lakše da on čuva novac nego da čuva ovu imovinu. Hvala.