Prva sednica, Drugog redovnog zasedanja, 08.10.2008.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica, Drugog redovnog zasedanja

2. dan rada

08.10.2008

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 20:20

OBRAĆANJA

Boris Aleksić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, evo, danas smo stigli do apsolutnog hita među predlozima zakona, to je Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu zaključenog između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope.
U ovoj verziji Predloga zakona postoji engleska varijanta i srpska varijanta, a one se suštinski razlikuju. Srpska varijanta je prepuna grešaka i razlikuje se od engleske varijante. Na svu sreću, na kraju su napisali da su originali na engleskom jeziku, dakle, dva originala.
Međutim, narodni poslanici rade prema ovoj verziji na srpskom jeziku, ali hajde da vidimo o čemu se radi.
Dakle, ovaj predlog zakona ima za cilj obezbeđenje trajnih stambenih jedinica za oko 400 izbegličkih ili bivših izbegličkih domaćinstava i još 100 nekih drugih domaćinstava. Opet jedna neprecizna odredba koju ćemo teško tumačiti. Naravno, možemo svi da primetimo da je velika sramota što naša država ranije nije rešila pitanje izbeglica.
Do ovog zaduživanja dolazi u trenutku kada je svetska kriza u zamahu. Kao što znate, do nje je došlo preko hipotekarne krize u SAD, na taj način je stradala i "Siti banka", jedna od najvećih banaka, a nakon toga je došlo do problema sa finansijskim derivatima, nisu poštovana pravila koja su donesena u Bazelu 2, na osnovu tog ugovora. Sektor za upravljanje rizicima u ovim bankama izgleda nije odlučivao previše. To je ujedno i upozorenje za naše banke da malo više pažnje obrate na savete svojih kolega iz Sektora za upravljanje rizicima i iz Sektora pravnih poslova.
U članu 3, ovog zakona, piše da se za svaku tranšu Zajmoprimca i banke zajedno utvrđuju, putem faksa, dobro je da nisu predvideli, recimo, goluba pismonošu, iznos, kamatna stopa, valuta, datum povlačenja itd. Dalje, u sledećem stavu govori se da do prve isplate mora da dođe najkasnije do 8. septembra 2008. godine. Veoma interesantno.
Ali, najznačajniji deo ovog predloga zakona jeste član 4. u kome se kaže – Zajmoprimac i Institucija koja realizuje Projekat preko banke se obavezuju da pozitivno prime sve eventualne informacije koje budu sprovodili zaposleni banke ili spoljni konsultanti banke koje ona angažuje, i da pruže ''su'', ovde je verovatno trebalo da stoji ''svu'', neophodnu saradnju. Dakle, to je prva greška.
Međutim, imamo jedan novi detalj – Banka bi, posebno, isti stav je u pitanju, mogla na licu mesta da ima reviziju računovodstva Projekta koju bi izvršio jedan ili više konsultanata po njenom izboru a o trošku Zajmoprimca ne ispuni bilo koju od svojih obaveza po ovom zajmu. Dakle, opet imamo jedan problem sa jezikom, tj. sa prevođenjem ovde, gramatički problem. ''O trošku Zajmoprimca'', ispada da će Zajmoprimac snositi sve troškove koje ima banka, po ovom stavu.
Dakle, to obavezno mora da se ispravi, ovo ovako ne može da stoji, jednostavno, narušavaju se interesi Republike Srbije. Sledeći put biste morali dobro da obratite pažnju, da pročešljate tekst predloga zakona na srpskom jeziku ili da ga prevedete na valjan način.
Kad je u pitanju kamatna stopa, reč je o kašnjenju. Predviđena je kamatna stopa euroribor plus 2,5%. To je visoka kamatna stopa, s obzirom na to da za stambene kredite imamo euroribor od plus 1,7%, znači, u našoj državi. Kao što sam rekao, u engleskoj varijanti ovog predloga zakona stoji precizno o čemu se radi, tako da vam predlažem da ovaj član 4. ponovo prevedete na valjan način, kako ne bi došlo do problema u primeni ovog zakona.
Što se tiče zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke vezano za ''Obilaznicu oko Beograda'', podsetio bih vas da je deo te obilaznice uništeno u agresiji NATO pakta 1999. godine. Dakle, posle NATO bombardera dolaze polako i određene njihove banke i građevinske firme da bi ostvarile profit ovde.
Podsetiću vas, takođe, da je jedan španski pilot, kapetan Adolfo Luis de la Os, koji je učestvovao u agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju, rekao otvoreno u intervjuu jednom španskom časopisu – da su namerno gađani civilni ciljevi i da je upotrebljivano biološko i hemijsko oružje.
Ovde je reč o zaduženju od 60 miliona evra. Pravnu nesigurnost već imamo u trećem članu ovog predloga zakona gde se kaže –garant se obavezuje da svoje obaveze izvrši na prvi pisani zahtev Banke kad god dođe do takvog zahteva, te da dospele iznose isplati bez ikakvih ograničenja, kad god dođe do takvog zahteva. Veoma interesantno kako ćemo to da tumačimo.
U članu 5, Izmene Ugovora o finansiranju – Banka ne može da menja uslove Ugovora o finansiranju osim uz prethodnu pisanu saglasnost Garanta, s tim da se pomenuta saglasnost ne može bez razloga uskratiti. Ovde, takođe, nije definisan razlog, znači, ponovo imamo problem sa pravnom nesigurnošću.
To su neke primedbe vezane za ova dva zakona. Ja vam se zahvaljujem. (Aplauz.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Milorad Buha

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, malo ću šire oko Okvirnog ugovora o zajmu zaključenog između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope. Naime, ovim ugovorom su predviđena sredstva u iznosu od 10 miliona evra za izgradnju stambenih jedinica i to: 400 za izbegličku populaciju i 100 za ostale građane.
Treba da podržimo ovu inicijativu države i da prihvatimo sve kreditne linije, ali ova skupština ne treba da bude nosilac tih ugovora, to treba da bude Sabor Hrvatske, njihova Skupština. Zašto?
Izbeglička populacija iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske došla je na ove prostore genocidnom politikom hrvatske države i hrvatska država ne dozvoljava povratak prognanih i izgnanih Krajišnika. Po podacima UNHCR-a vratilo se svega 55 hiljada Srba koji su proterani, a ukupno je proterano blizu 800 hiljada, i živi u Hrvatskoj.
Njihovi podaci dalje kažu da je oko 14, verovatno sada i više Srba koji su se tamo vratili, a bilo je 800 hiljada, u međuvremenu upokojeno, umrli su.
Znači, negde, četrdesetak hiljada, što je pet posto. Hrvati ne dozvoljavaju obnovu imovine, ne dozvoljavaju povrat imovinskih, socijalnih i ostalih prava.
Zato kažem, kada govorimo o obavezi ove države, obaveza ove države je da vrati u Hrvatsku sve Srbe, na temelju sporazuma između dve države. Imamo Sporazum o normalizaciji odnosa iz 1996. godine i Sporazum o sukcesiji iz 2001. godine. Hrvatska je ratifikovala i jedan i drugi sporazum.
Zato i kažem, ovo treba dati Hrvatskoj da ona obezbedi sredstva, jer ne dozvoljava povratak izbeglicama. Integracija je sve ono što je rezultat genocida i etničke politike – zadržati Srbe na ovim prostorima.
Uzeli smo im svu imovinu, i kuće, i imanja, i penzije! Uzeli smo im stanarska prava!
Nijedan stan nije vraćen, nijedno stanarsko pravo Srbinu u Hrvatskoj nije vraćeno, a to je vraćeno i u Sloveniji, vraćeno je i u BiH. Diskriminisani su u Hrvatskoj! Evo samo po osnovu stanarskih prava, a i po svemu drugome.
Nadalje, nijednu akciju nijedan Srbin koji je proteran nije dobio na osnovu privatizacije društvene imovine i državne imovine u Republici Hrvatskoj. Sada ću vam pokazati kako to radi Hrvatska.
Ova skupština je krajem prošle godine donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojim je omogućena prodaja društvenih preduzeća, odnosno preduzeća iz bivših republika: Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije. Ona tehnička vlada je u junu donela uredbu kojom je u zemljišne knjige upisala društveno vlasništvo na temelju koga se moglo ući u privatizaciju. Izvršena je privatizacija 16 preduzeća čiji su osnivači bili preduzeća iz Slovenije i Republike Hrvatske. Tog trenutka smo bili zatrpani.
Kažem, bili zatrpani, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije je bilo zatrpano prigovorima, protestnim notama iz Slovenije. Janez Janša reče ovako: "Nema vam ulaska u Evropu ukoliko prodate naša preduzeća!" A sva naša preduzeća su prodali u periodu od 1992. do 2000. godine i u Sloveniji i u Hrvatskoj. Vrednost imovine koju su imala srpska preduzeća bila je oko milijardu i 800 miliona evra. Vrednost imovine preduzeća iz Slovenije, Hrvatske i BiH je oko 800 miliona.
Znači, razlika je 800 miliona. Prodali su, naplatili su, živeli su od tih sredstava, a to je srpska imovina!
Onog trenutka kada je srpska država krenula da proda ono što pripada njima i uredbom je definisano da će ta sredstva biti ostavljena na posebnom računu u budžetu Republike Srbije, tog trenutka je krenula salva protestnih nota.
Slovenci su uputili ukupno tri protestne note. Sada ću vam pročitati i pokazati kako oni brane svoju imovinu.
Prva nota je došla 20.3, druga 28.7. ove godine, sledeća 25.7. i posle toga 19.8. Šta su izazvali? Izazvali su prekid svih aktivnosti oko privatizacije. Šta je sa našom imovinom od milijardu i 800 miliona? Da li je naše Ministarstvo spoljnih poslova uputilo ijednu protestnu notu? Ne! Neka dokažu da jesu.
E, vidite kako mi vodimo računa o našoj državnoj imovini. Radi se o ogromnim sredstvima, sredstvima koja su nekada bila u vlasništvu NIS, EPS, "Vino župa", "Tigar", "Sintelon" i mnoga druga preduzeća koja su imala imovinu u bivšim republikama.
Zato kažem, što se tiče ovoga, ovo treba dati Hrvatima da oni plaćaju. Izdržavanje izbeglica u periodu od 1990. godine, kada su počeli da dolaze na ove prostore, snose građani Srbije. Ne! Sve to moramo obračunati, obratiti se Hrvatima i reći – vi ste ih proterali, vi ne dozvoljavate da se vrate, vi morate snositi troškove njihovog boravka na prostoru Srbije.
Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu ima okvirnu računicu kolika su ta sredstva – oko 17 milijardi evra, od 1990. godine do danas, ovu državu je koštao izbeglički korpus, a vrednost naše imovine koja je ostala samo u Hrvatskoj je oko 30 milijardi.
Ne dozvoljavaju da uđemo i vratimo tu imovinu, ne dozvoljavaju da vratimo imovinska i socijalna prava. Imovinu srpskih preduzeća su prodali i žive od tih sredstava. Kada smo mi hteli da prodamo ono što nam pripada i obavezali smo se, shodno Sporazumu o sukcesiji, da ćemo ta sredstva koja se dobiju od privatizacije staviti na poseban račun, tog trenutka su Slovenci uputili tri protestne note, izazvali reakciju prekida privatizacije, a hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova je uputilo tri protestne note. Mi sagnemo glavu i ćutimo. Ne smemo da ćutimo!
Vlast odgovara za sve ovo, i za proterane Srbe koji se ne vraćaju, za imovinu koju im Hrvati ne vraćaju, odgovara za svu onu imovinu koju su Hrvati, Slovenci i BiH prodali. Nema je više. To je imovina naših građana. Mi i danas po Sporazumu o sukcesiji imamo pravo na tu imovinu. Moramo voditi sporove, ali moramo krenuti. Ne činimo ništa da krenemo i da vratimo tu imovinu onome kome pripada. Pripada našim preduzećima.
Sporazumom o sukcesiji je dalje predviđeno – sva imovina fizičkih lica, evidentirano je 6.000 fizičkih lica, građana Srbije iz 1990. godine koji su imali imovinu u Sloveniji, BiH, Republici Hrvatskoj. Ukupna vrednost se procenjuje na 500 miliona evra. Neko je vratio, neko je ušao u zgarište, u zapaljeno, uništeno i devastirano.
Neki su imali tu situaciju da su ih dočekali Hrvati koji su ih izbacili.
Pokrenuti su sporovi. Ti sporovi traju desetak, petnaestak godina, sa neizvesnom sudbinom kada će to biti završeno. Govorim o Krajišnicima, 30 milijardi evra. Mi o svemu tome ćutimo. Rat je prošao.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ako možete da privedete kraju, pošto je vreme poslaničke grupe iskorišćeno.)
Završio sam. Hvala vam. (Aplauz.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Povredu Poslovnika izriče narodni poslanik Zoran Ostojić.
...
Liberalno demokratska partija

Zoran Ostojić

Liberalno demokratska partija
U suštini, nije ovo klasična povreda Poslovnika – član 225.
Pre nego što postavim pitanje, želeo bih da izrazim zadovoljstvo rezultatom današnjeg zasedanja i reakcijom vladajuće većine na predlog LDP sa početka današnjeg dana – da svi zajedno učinimo sve da pojačamo imuni sistem naše ekonomije zbog onoga što se dešava u okruženju i zbog onoga što se dešava u našoj zemlji.
Izražavam zadovoljstvo što je predsednica Skupštine zakazala sednicu Odbora za finansije za sutra. Naš predsednik partije i poslaničke grupe je uputio pismo i premijeru Cvetkoviću, i guverneru, i direktorki Berze i Udruženju banaka.
Nadam se da ćemo sutra u jednoj kvalitetnoj raspravi moći da nađemo nekakva rešenja koja će relaksirati ovu situaciju koja zaista postaje neprijatna, zbog pada vrednosti berze itd. Možda je ovo put kojim možemo pokazati građanima Srbije da su moguća rešenja kada Parlament preuzme svoj deo posla da pomogne Vladi. Mislim da mi, narodni poslanici, imamo tu odgovornost.
Mi predlažemo da država poveća garancije na depozite u odnosu na sadašnji nivo, kako bi se pomoglo bankama. Ono što će možda vama biti neprijatno, ali očigledno da je to nužda, jeste da javna potrošnja u situaciji kada novca nema ni u Evropi, ni u svetu, i kada pada likvidnost domaće ekonomije, mora da se smanji.
Mi smo pred rebalansom budžeta. Možda će to biti prilika da pomognemo privredi, da više novca ostane privredi, a da država zategne kaiš. Jer, na kraju krajeva, naši građani će, kojima ovih dana skaču rate za kredite zbog pada dinara, takođe, morati da zategnu kaiš. Nekako je fer da država prva pokaže to.
Nadam se da je ovo početak neke nove prakse i da zajedno možemo da uradimo stvari koje će biti na korist građana, jer zato su nas i birali.
A pitanje, da bi ostalo strogo po proceduri – uvažena potpredsednice, imate li informaciju da li će na sednicu doći pozvani premijer, guverner ili ministar finansija, ili svi zajedno? Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Predsednica Odbora za finansije sazvala je 6. sednicu Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije, za četvrtak, 9. oktobar 2008. godine, sa početkom u 12,00 časova, sa sledećim dnevnim redom, od jedne tačke – Izveštaj o preduzetim merama na ublažavanju negativnih efekata svetske finansijske krize na finansijski sistem Republike Srbije, a preko njega na stanje privrede i standard građana. Sednici Odbora za finansije će prisustvovati guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić i državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić. Sednica će se održati u zgradi Narodne skupštine, u ulici Kralja Milana 14, u sali presa.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93.
Ovlašćeni predlagač? (Da.)
Reč ima ministarka Verica Kalanović.

Verica Kalanović

Poštovani poslanici, najpre želim da vam se zahvalim na diskusiji, na konstruktivnim predlozima. Želela bih da dam neka pojašnjenja vezana za predloge zakona za ova četiri velika projekta koja bi finansijskim zaduženjem trebalo da budu u značajnoj meri završena.
Prvu grupu pitanja vezala bih za strah određenog broja poslanika da će država ući u dužničku krizu ili dužničko ropstvo ili živo blato ili, već, kako smo u prethodnim diskusijama nazivali zaduženjem od 186 miliona evra. Nema straha da će država ući u dužničku krizu, jer Srbija spada u grupu malo zaduženih zemalja po mastriškim kriterijumima. Napominjem da zemlje koje smo pominjali, kao što je Hrvatska, imaju daleko, daleko veća zaduženja.
Potpuno otvoreno kažem da će ova vlada i dalje nastaviti da vodi odgovornu politiku koja će obezbediti makroekonomsku stabilnost i ova država se neće naći u grupi visokozaduženih zemalja, bez obzira na određene kredite i kreditne aranžmane u koje ulazi.
Napominjem da je u 2008. godini ukupan BDP ove zemlje bio 2.773 milijarde i molim sve poslanike da pogledaju na sajtu Vlade Memorandum u budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za period od 2009-2011. godine, čime će da bude potpuno jasno gde se u ovom trenutku nalazi Srbija po stepenu zaduženosti.
Druga grupa pitanja, vezana za bojazan da će doći do zloupotrebe kod korišćenja sredstava predviđenih kreditima, posebno kada su u pitanju stanovi vezani za rešavanje problema stanovanja izbeglih i raseljenih lica, odnosno izbeglica koje su u prethodnom periodu kao mesto stanovanja izabrale Republiku Srbiju i 100 porodica koje ne mogu da nađu drugi način za rešavanje svog stambenog problema.
Na sreću, ovaj sporazum, ako ga detaljno pročitamo, u potpunosti daje objašnjenje da do takvih zloupotreba neće moći da dođe. Sam Ugovor definiše i kriterijume koje postavlja Banka za razvoj Saveta Evrope za izbor kako opština tako i za izbor ljudi koji će dobiti te stanove.
Najpre, kriterijumi za izbor opština vezani su za one opštine koje imaju najveći broj izbeglih lica na svojoj teritoriji, a drugo, opštine koje su spremne da obezbede besplatno zemljište na kom će zgrade da budu izgrađene. Takođe, u pripremi za ovaj projekat napravljena je anketa kod onih koji bi bili potencijalni korisnici stanova i istraživanje je pokazalo da je veoma dobar odnos lica prema sopstvenim sredstvima koja su spremna da ulože kako bi rešili svoje stambeno pitanje.
Za rešavanje 500 stambenih jedinica biće korišćena sredstva iz predviđenog zajma, ali i sredstva Republike Srbije koja će biti obezbeđena iz NIP i u jednom delu sredstva onih koji su budući nosioci stanarskog prava, odnosno vlasnici tih stanova. Ta sredstva neće biti velika. Ta sredstva će biti pod izuzetno povoljnim kamatama i oni koji su spremni da budu korisnici tih stanova su spremni da ta sredstva obezbede iz plata od svog rada. Napominjem da se radi o velikom broju lica koja su u međuvremenu našla posao u Republici Srbiji.
Treće pitanje koje je vezano za NIP. Naravno, mogla bih da dam puno uglova iz kojih bismo mogli da komentarišemo prethodna izlaganja, ali želim da skrenem pažnju na nekoliko. Najpre, da li je ova država sposobna da, sem kredita, finansira određene projekte. Znači, 842 projekta u ovom trenutku se finansira sredstvima iz NIP koji je, još jedanput napominjem, najveći razvojni projekat u Republici Srbiji. U prošloj godini 842 projekta su angažovala sredstva od 400 miliona evra. Znači, Republika Srbija je za 2008. godinu obezbedila 400 miliona evra za projekte koji se izvode u svim opštinama Republike Srbije.
Odgovor na postavljeno pitanje o projektu iz ekologije u Pančevu. Iz sredstava NIP ni 2007, ni 2008, pa ni u aplikacijama za 2009. godinu nema projekta koji je ovde pomenut. Takođe, napominjem da za sve projekte o načinu trošenja sredstava, apliciranju, stepenu realizacije, veoma brzo, u pet minuta, možete dobiti informacije, a u 2009. godini i na sajtu Ministarstva za NIP imaćemo presek sa svakom promenom, svakodnevni presek o stepenu fizičke i finansijske realizacije.
Ovi projekti o kojima se danas govori, i infrastrukturni vezani za obilaznicu, i stanovi vezani za Banku za razvoj, i ekološki, imaju budžete koji su komponovani ne samo iz zajmova, nego i budžete u kojima su značajna sredstva obezbeđena iz budžeta Republike Srbije. Mi sa punom odgovornošću smatramo da se troše na transparentan i odgovoran način.
Hvala. (Aplauz.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj "Beogradski autoput i obilaznica", Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke "Obilaznica oko Beograda", Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu zaključenog između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope i Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije Nemačkoj finansijskoj instituciji KFW po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije" (Mere zaštite životne sredine u termoelektranama na lignit).
Obaveštavam vas da rad nastavljamo sutra, 9. oktobra u 10,00 časova. Hvala vam.