Hvala gospodinu Munjiću.
Da li još neko želi reč? Reč ima gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste obrazloženje kolege Mirka Munjića zašto bi bilo dobro da Vlada ili predstavnik Vlade, ili u danu za glasanje narodni poslanici, prihvati amandman koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo na čl. 9. Predloga ovog zakona.
Obrazloženje je zaista toliko uverljivo da bi mi bilo prosto neverovatno da narodni poslanici u danu za glasanje ne glasaju za ovaj amandman. Zbog toga ću samo da se osvrnem na mišljenje Vlade. Zašto Vlada kaže da neće da prihvati, odnosno ne može da prihvati amandman kolege Mirka Munjića? Kaže Vlada: "Rešenje iz Predloga zakona je celishodnije iz razloga što bi u slučaju prihvatanja amandmana moglo da dođe do zloupotrebe automatske obrade podataka od strana organa uprave, a imajući u vidu široku nadležnost organa uprave."
Da li to znači da Vlada Republike Srbije nema poverenja u organe uprave? Da li to znači da Vlada Republike Srbije zna kakvi ljudi sede u određenim organima uprave, na koji način se zloupotrebljavaju podaci? Prosto je neverovatno da Vlada može da kaže da unapred sumnja u organe uprave. Kaže: "imajući u vidu široku nadležnost organa uprave"; upravo u tome i jeste stvar, široka nadležnost organa uprave, i onda naravno, u skladu sa ovim amandmanom, i određeni podaci koji treba da se koriste prilikom donošenja odluke pomoću automatizovane obrade podataka. Vidimo, svaki dan otvarate neke automatizovane šaltere. Kažete - dovoljno da se dođe u neku opštinu, da se kaže na daljinski šta vam treba, da dobijete odmah taj akt. To je, naravno, u redu. Zašto onda nije u redu da se ovaj amandman prihvati kad se lepo kaže da bi se upravo ovim amandmanom i ovakvim rešenjem stvorila mogućnost da nadležni organ uprave može u izvršavanju svoje zakonske nadležnosti da koristi isključivo evidencije koje se vode automatizovano? Onda kaže koje, znači: evidencije za razrez poreza, matične knjige, birački spiskovi, registar stanovništva, knjiga državljana itd. Ovo su mahom javne isprave.
Onda je neverovatno ovakvo nemušto obrazloženje. Zapravo, ovo obrazloženje govori da ovo niko ozbiljan u Vladi nije ni razmatrao i da vi iz Vlade Republike Srbije amandmane koje dobijete date nekom od službenika da samo ištancuje kakve-takve odgovore. Da biste se zaštitili od toga da mi narodni poslanici kažemo da ne možemo da raspravljamo o zakonu u pojedinostima zato što nemamo mišljenje Vlade, vi onda to radite samo da otaljate posao.
U čemu je problem? Problem je možda u tome što je ovde pomenut birački spisak. Podsetiću vas, to je ono što nedostaje Republici Srbiji i za šta se mi zalažemo od uvođenja višestranačkog sistema, za šta su se nekad zalagali i oni koji sede na ovoj strani – to je jedinstveni birački spisak kao jedina prava zaštita od izbornih krađa.
Vi to svesno i namerno nećete da uradite, uvek to obećavate u nekoj izbornoj kampanji, valjda da bi se stekao utisak kako imate ozbiljnu nameru da izborni proces teče u skladu sa zakonom i da ne dozvoljavate izborne krađe.
Vi ne samo da nemate taj zakon o jedinstvenom biračkom spisku i jedinstveni birački spisak, da se na taj način zaštitimo od krađe na izborima, vi ne želite da štitite biračku volju ni posle izbora. Mi danas imamo u parlamentu jednu grupu građana koji nisu narodni poslanici i kojima vi danima tolerišete da ovde sede, da primaju platu, da uzimaju dnevnice, da poneko od njih izađe ponešto da kaže, i za vas su to narodni poslanici. To nisu narodni poslanici.
To je jedan od razloga zbog čega vi ne prihvatate nijedan ozbiljan argument, ozbiljan amandman poslanika, pre svega, SRS-a. Mislite da će te na taj način da se zaštitite, zato što unapred donosite zakone koji su puni, kako se to kaže, rupa. Takvi zakoni samo omogućavaju da se eskivira prava primena zakona i da uvek može da se pronađe neka mogućnost, neka rupa u zakonu. Na taj način vi funkcionišete već osam godina.
Pitanje je kako će ovaj zakon da zaštiti građane, recimo, od nekih ljudi koji sede u nekom kol-centru i koji danima pozivaju brojeve mobilnih telefona određenih ljudi iz SRS i lepo znaju, kažu "da li je to taj i taj", pa onda šalju određenu poruku.
Dakle, ne postoji zaštita u državi Srbiji, svi mogu da nas slušaju, svi mogu da nas gledaju, svi to rade, zato što to država omogućava, zato što je to u interesu vladajuće oligarhije.
Koleginica Nataša Jovanović je malopre govorila o jednom amandmanu i pominjala je Gospodar Jevremovu, zgradu gde se pripremaju haški svedoci. Više puta sam pitala nadležne ministre ko kontroliše tu zgradu, ko je tu zgradu iznajmio, kome ona pripada, ko su oni ljudi što tamo sede. Nikada nisam dobila odgovor, odnosno tadašnji ministar Jočić mi je svojevremeno dva puta odgovarao da on kao ministar unutrašnjih poslova uopšte ne zna šta se tamo dešava, da on zna da postoji neka policija koja čuva tu zgradu, ali da ta policija ne pripada njegovom ministarstvu, da postoji neka policija koja je, on je tako tada pretpostavljao, u nadležnosti Specijalnog tužilaštva za ratne zločine.
Dakle, ovde svako može da ima policiju, parapoliciju, paraorgane svih vrsta, samo da bi se udovoljilo nekima koji to od vas traže.
Ti ljudi koji su dovođeni u Gospodar Jevremovu su maltretirani na najgrublje načine, ponižavani su, prećeno im je, nekakve svetiljke su im uperivane u oči, nuđene su im ne znam kakve pogodnosti itd.
Sve ovo govorim iz iskustva koje imamo mi koji smo u timu za odbranu dr Vojislava Šešelja. Ovo su apsolutno precizni i sigurni podaci. Mi smo na osnovu toga čak podneli tužbu protiv Karle del Ponte i Kristine Dal zbog nepoštovanja člana 77. Pravilnika Haškog tribunala. Nažalost, mi u državi Srbiji ne možemo da dobijemo odgovarajuće podatke, mi u državi Srbiji imamo "Velikog brata" sa svih strana; više ne znamo ko nas prisluškuje, ko nas gleda. Ne znam da li neko od vas može da bude siguran da mu se telefon ne sluša, jer nažalost, to danas može da radi svaka šuša koja ima 20, 30, 50 hiljada evra, i još se hvale javno kako mogu svakoga da slušaju. Mi iz Srpske radikalne stranke ovih dana smo opsednuti takvim pozivima iz nekog kol-centra.

Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Mojsilović Radoslav.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, javio sam se za reč ne sa namerom da sprečavam normalan tok sednice, postavljam poslanička pitanja i reklamiram povredu određenog člana Poslovnika, već sa namerom da od vas, kolege narodni poslanici, zatražim da svi zajedno pružimo podršku velikom čoveku i patrioti, fudbalskom stručnjaku Ratku Dostaniću, koji je svojim prošlonedeljnim gestom, podnoseći ostavku na mesto šefa stručnog štaba skopskog "Vardara", oduševio srpsku naciju. Učinio je to i pored toga što je svestan činjenice da mu se može zabraniti obavljanje trenerskog posla na određeni vremenski period, i pored toga što je "Vardar" pod njegovim vođstvom ubedljivo prvi na tabeli, i pored toga što ima izuzetno finansijski povoljan dvogodišnji ugovor sa ovim klubom.
Ovo samo potvrđuje činjenicu da je gospodin Ratko Dostanić pošten i častan čovek i nadasve veliki Srbin i patriota. Njegovo objašnjenje ovakvog čina, na konferenciji za novinare koju je održao u Vranju, na moje veliko zadovoljstvo, pošto sam i ja Vranjanac, bilo je veoma jednostavno: "Ne mogu više da boravim i radim u državi koja priznaje nepostojeću državu Kosovo i na taj način želi da učestvuje u otimanju dela teritorije moje države Srbije".
Njegov čin je izazvao reakciju makedonskog premijera i makedonske vlade. To ne silazi sa naslovnih strana štampanih medija u Makedoniji i kao glavna vest se emituje u svim elektronskim medijima u Makedoniji. Smatram da najmanje što u ovom trenutku možemo da učinimo za gospodina Dostanića jeste da mu svi mi narodni poslanici u ovoj skupštini pružimo veliku podršku i poželimo uspeh u daljem radu.

Reklamirali ste povredu Poslovnika i na osnovu člana 100. zbog toga ste dobili reč preko reda, pa vas upozoravam da ste ovakvim izlaganjem zloupotrebili taj isti poslovnik, a nadam se da se svi zajedno trudimo da ga poštujemo i da nam je to jedna od prevashodnih obaveza.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Milica Vojić-Marković.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, član 10. u Predlogu zakona u stavu 1. kaže: "Punovažni pristanak za obradu može dati lice koje je sposobno da se u datom slučaju samo stara o svojim interesima, nakon što ga rukovalac prethodno obavesti, u smislu odredbe člana 15. ovog zakona". Terminološki, kada govorimo o "licu koje je sposobno da se u datom slučaju stara o svojim interesima", mislim da ga pravno prepoznajemo pod terminom "pravno sposobno lice".
Gospodin Batić u svom amandmanu predlaže da se u članu 10. reči "koje je sposobno da se u datom slučaju samo stara o svojim interesima" brišu. Meni se čini da je to onda mogućnost da se zloupotrebi jako mnogo ljudskih prava i sloboda i da u tom slučaju ne treba uvažiti ovaj amandman.
Sa druge strane, mislim da je bilo pametno da se ovde koristi "pravno sposobno lice" umesto "lice koje je sposobno da se u datom slučaju samo stara o sebi". Hvala.

Reč ima narodni poslanik potpredsednik Nataša Jovanović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću priliku da novoizabranom poslaniku sa liste SRS - dr Vojislav Šešelj gospodinu Zoranu Popoviću, časnom Šešeljevom radikalu iz Ljiga, čestitam na izboru i da iznesem drugačije mišljenje od ovoga koje je, u skladu sa svojim demokratskim pravom i onim kako je ona to razumela, iznela koleginica Vojić-Marković.
Mislim da je ova definicija koju je kolega Batić predložio dobra zato što je ovo što je on svojim amandmanom tražio da se izbriše višak. Dakle – punovažni pristanak za obradu može dati lice nakon što ga rukovalac prethodno obavesti, u smislu odredbe člana 15. ovog zakona. Jer, polazimo od toga da je obrada uz pristanak lica koje je i psihofizički i pravno i u svakom smislu sposobno da da pristanak da se vrši obrada podataka. Zato je on, tako sam razumela, mada on nije u sali, nameravao da kaže da je ovo apsolutni višak u tekstu zakona i da se podrazumeva, jer dalje se ovim drugim stavovima definiše na koji način se to radi kada lice nije sposobno.
Više bih se osvrnula na ovo, gospodine zaštitniče, vama se pre svega obraćam, i vama, gospođo ministre, kada je u pitanju neuvršćivanje ovog termina koji je Batić predložio a to je – staralac, jer ovaj zakon, odnosno ovaj član 10. poznaje samo pravnog zastupnika.
Polazimo od toga da je pravni zastupnik zakonom određen. Polazimo od toga da ako neko nema mogućnost da ima pravnog zastupnika, dobija ga po službenoj dužnosti dobija, država mora da mu omogući, da li je tako koleginice Radeta, da dobije pravnog zastupnika.
U slučaju kada je u pitanju lice čija je sposobnost rasuđivanja umanjena, ako je u pitanju maloletnička delikvencija, ako je u pitanju lice koje ima svog zakonskog staraoca, onda je bilo normalno da se pored zakonskog zastupnika ostavi mogućnost da to bude ili staralac, koji je takođe zakonom određen. Ko određuje staraoca nad maloletnim licem koje je napravilo neki maloletnički delikventski prekršaj, ili je u nekoj grupi koja ima neko dejstvo koje je usmereno protiv države, ustavnog poretka itd., bez obzira na to da li je maloletno lice ili je odrasla osoba sa umanjenom sposobnošću?
Nećete valjda da mi kažete da ne postoje takvi slučajevi? Svakog dana imamo, nažalost, prilike da o tome čitamo u ovim crnim hronikama, da su veoma često i bračni drugovi staraoci nad onim drugim kojima je takva mogućnost i sposobnost rasuđivanja umanjena, ili roditelji nad decom ili obrnuto, iako su to možda odrasli ljudi, nakon hospitalizacije i nakon takvog činjeničnog stanja koje nažalost upućuje na to da neko ima zakonskog staraoca.
Zato je bilo neophodno da se i to definiše, jer ne možete za onoga ko je već od strane nekog državnog organa (ako je u pitanju maloletnik onda je to centar za socijalni rad) određen da se stara o toj osobi (ili o odrasloj, svejedno) sada da minimizujete to i da kažete - nema veze, on mora da ima zakonskog zastupnika i, po pravilu, ako nema mogućnost da ga angažuje da to država uradi.
Zato je bilo potrebno, radi bolje definicije i takvih slučajeva koji su u praksi zaista mogući, da se ostavi ovo što je Batić predložio – ili staralac, odnosno staratelj, kako god i kako mislite da je jezički ispravnije.

Reč ima poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo, u potpunosti se slažem sa diskusijom gospođice Nataše Jovanović, samo želim da skrenem pažnju ministru i Povereniku na neke stvari koje ovaj zakon i prethodni zakon koji je ovaj parlament doneo dovode u koliziju.
Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti trebalo bi da se zove - predlog zakona o tajnosti podataka. S druge strane, imamo predlog zakona o javnosti podataka, i on je vezan za Poverenika za informacije od javnog značaja i taj zakon već duže vreme funkcioniše u Srbiji. Kada pogledate ovaj predlog zakona i kada pogledate odredbe zakona o javnosti podataka, prvo što dolazi u određenim slučajevima u koliziju... S druge strane, neke nedorečene odredbe ovog zakona, jedna drugoj, tako da kažem, "skaču u usta" i dovode zakon do neprimenjivosti.
Član 8. stav 1. zakona o javnosti informacija, govorim o onom zakonu po kome postupa Poverenik za informacije od javnog značaja, kaže ovako: "Prava iz ovog zakona mogu se izuzetno podvrgnuti ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu", a mislim ne vidim razlog za ovo - demokratskom društvu, ali hajde, "radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnog interesa zasnovanog na Ustavu i zakonu". Ovde ograničenja striktno propisuje Ustav i zakon.
Kada pogledamo član 52. stav 7. ovog zakona, onda ćemo doći do nekih stvari koje možda meni samom, pretpostavljam i mnogim građanima na koje će se ovaj zakon sutra odnositi... Kaže ovako: "Poverenik će uskratiti pravo na uvid u evidenciju o zbirci podataka ako to zahteva rukovalac, pod uslovom da je to neophodno za ostvarivanje pretežnog interesa očuvanja nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, rada organa vlasti, finansijskog interesa države ili ako je zakonom, drugim propisom ili aktom zasnovanim na zakonu određeno da se evidencija o zbirci podataka čuva kao tajna".
Sada da pogledamo član 3. koji reguliše u stavu 5. ko je rukovalac podataka. Kaže: "Rukovalac podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti koji obrađuje podatke (u daljem tekstu: rukovalac)." Dakle, pored poslanika koji rade na ovom zakonu, o zaštiti podataka odlučuje i fizičko lice. Pojedinac dobija pravo da štiti javni interes i na tajnost podataka o ličnosti.
Ovaj stav 7. člana 52. dovodi do jedne nelogičnosti, jer sam stav 7. člana 52. otprilike utvrđuje da se zakonom utvrđuje da se može i bez zakona. Ova odrednica "ili" koja se pojavljuje u članu 52. jasno i nedvosmisleno ukazuje da može zakon, ali može i bez zakona. Zbog toga je ovaj zakon kao i mnogi drugi zakoni koje su poslanici unazad sedam-osam godina usvajali i koji su onog trenutka kada su usvojeni postali neprimenjivi i odlazili na police ministara.
Upravo zbog ovoga smatram da ovaj zakon neće biti primenljiv, a predlažem da se amandman narodnog poslanika Vladana Batića usvoji.