Hvala, gospodine Markoviću. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 10. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 11. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Judita Popović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman sa ispravkom pravno moguć, pa konstatujem da je amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 22. amandman sa ispravkom podneo je Zaštitnik građana.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio amandman sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman sa ispravkom pravno moguć.
Da li neko želi reč? Ima reč narodni poslanik gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivala sam da će gospodin Zaštitnik građana da dodatno obrazloži ove svoje amandmane. Čudi me i što su ostali poslanici, pogotovu iz vladajuće većine, malopre bez komentara propustili, odnosno nisu prihvatili, ili ne znam šta će biti u danu za glasanje, amandmane Zaštitnika građana koji su odlični i koji su mnogo bolji od onih koji su ranije prihvaćeni. To je ono o čemu sam govorila ranije - ono što želite da tek tako prođe kroz Narodnu skupštinu usvajate, da ne bismo mogli o tome da raspravljamo. Kada imamo amandmane koji zaista zaslužuju pažnju onda vam ne pada na pamet da o tim amandmanima govorite.
Ukratko ću nešto da kažem, najpre, o amandmanu na član 14. koji je podneo Zaštitnik građana, a koji govori da se podaci prikupljaju od lica na koja se odnose i onda kaže da se mogu prikupljati i od drugih lica.
Zaštitnik građana je predložio da se brišu dve tačke iz ovog stava, odnosno da se briše tačka da podaci mogu da se prikupljaju od drugih lica ako je to neophodno s obzirom na prirodu posla i ako prikupljanje podataka od samog lica na koje se odnose zahteva prekomerni utrošak vremena i sredstava.
Smatramo da je ovaj amandman dobar i da zaista suštinski menja ovaj član 14, jer je već u članu 14. u stavu 2. u tački 2) propisano da se podaci mogu prikupljati od drugih lica ako je to propisano zakonom ili drugim propisom donetim u skladu sa zakonom.
Ovo je dovoljno široka formulacija da zaista može da podrazumeva i ovo što ste vi predložili da se briše. Ovo bi zaista bilo celishodno, jer valjda je svima nama cilj da pravne norme budu jasne, precizne i da nema potrebe da se preširoko neki detalji obrađuju, pogotovo što zaista ova tačka 3), koja kaže da se podaci mogu prikupljati od drugih lica ako je to neophodno s obzirom na prirodu posla, otvara veliku mogućnost zloupotrebe. Šta to znači da je to neophodno s obzirom na prirodu posla? Ko to procenjuje, kojeg posla itd.? Mislimo da obavezno treba brisati ovu tačku 3), svakako i tačku 4), ali ako ova tačka 3) ostane u zakonu to je poprilična opasnost za primenu zakona. Zbog toga nije dobro.
Pogotovo nije dobro obrazloženje koje smo dobili od Vlade, jer Vlada kaže da ne prihvata amandman iz razloga što smatra da je u određenim slučajevima potrebno da se podaci prikupljaju od drugog lica, ako je to neophodno s obzirom na prirodu posla, odnosno ako prikupljanje podataka od samog lica na koje se odnose zahteva prekomerni utrošak sredstava i vremena. U svakom slučaju, rukovalac koji podatke prikuplja dužan je da pre prikupljanja obavesti o obradi podataka lice na koje se podaci odnose.
Dakle, Vlada nijednom zapetom nije obrazložila zbog čega ne prihvata ove amandmane. Namerno sam to pročitala u obrazloženju, pročitala sam ono što sadrži ovaj amandman o kojem smo govorili.
Amandman na član 16. Vlada ne prihvata iz razloga što je mišljenja da pojam "žrtve nasilja" obuhvata i pojam "žrtve trgovine ljudima", tako da je navedeno preciziranje nepotrebno. Član 16. se odnosi na naročito osetljive podatke, pa je Zaštitnik građana predložio da se pored žrtava nasilja doda "žrtve trgovine ljudima".
Ovo obrazloženje koje je Vlada dala, gospođo ministre, nije u skladu sa Krivičnim zakonikom, jer u Krivičnom zakoniku postoje krivična dela koja se odnose na žrtve nasilja i posebno krivična dela koja se odnose na trgovinu ljudima.
Pretpostavljam da je to vama bio to motiv kada ste podneli ovaj amandman. Zato mislimo da i ovaj amandman treba da se prihvati u cilju poboljšanja teksta ovog zakona.
Sada je, ako sam dobro zapamtila, na redu amandman na član 22.
Zbog toga sam se zapravo i javila, ali sam morala i ovo prethodno da kažem da se ne bih svaki put javljala kao advokat Zaštitnika građana. Ali, zaista, kada neko predloži nešto što je u cilju poboljšanja teksta zakona onda mi srpski radikali nemamo nikakav problem sa tim da i to kažemo.
Predloženo je da se u članu 22. menja stav 2. Član 22. odnosi se na prava lica povodom izvršenog uvida: "Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva ispravku, dopunu, ažuriranje, brisanje podataka, kao i prekid i privremenu obustavu obrade." U stavu 2. kaže: "Lice ima pravo na brisanje podataka", pa onda se navodi u kojim slučajevima.
Ovde je predlog da "lice ima pravo na prekid i privremenu obustavu obrade ako je osporilo način zaštite podataka, svrhu za koju su podaci upotrebljeni, tačnost, potpunost i ažurnost podataka, kao i pravo da se ti podaci označe kao osporeni, dok se ne utvrdi način zaštite podataka, svrha za koju se podaci upotrebljavaju, njihova tačnost, potpunost i ažurnost".
To je dobro i bolje je od ovoga što je predviđeno u zakonu - da lice ima pravo na brisanje podataka ako svrha obrade nije jasno određena. Ovde opet dolazimo do pitanja zašto nisu usvajani prethodni amandmani, jer da jesu, onda ne bi bilo moguće da se desi da se naknadno utvrdi da svrha obrade nije jasno određena.
Dalje kaže - ako je svrha obrade izmenjena, a nisu ispunjeni uslovi za obradu za tu izmenjenu svrhu.
Ovo opet znači da tamo neki službenik može da bude maksimalno neodgovoran, neozbiljan i da počne obradu nekih podataka i onda u pola posla, kada već pola podataka bude dostupno javnosti, recimo, on shvati da nisu ispunjeni uslovi za obradu za tu svrhu ili da je svrha obrade ostvarena, odnosno podaci više nisu potrebni za ostvarivanje svrhe. Šta ovo znači? Onda nam ne trebaju zakoni i onda možemo da kažemo da svako može da koristi ove podatke.
Zaista je mnogo nedostataka u Predlogu zakona. Mi iz Srpske radikalne stranke smo podneli jedan broj amandmana. Sećate se, u vreme kada je ovaj zakon podeljen narodnim poslanicima imali smo svega tri dana za osam zakona da podnesemo amandmane. Zato smo insistirali samo na onim najbitnijim stvarima. Svakako treba uzeti u obzir i amandmane ostalih poslanika i, naravno, Zaštitnika građana, pogotovo kada se radi o amandmanima koji suštinski poboljšavaju tekst zakona.
Kada sam govorila o prvom amandmanu rekla sam – kakav je odnos Vlade prema nekome ko će primenjivati ovaj zakon i na koga se on odnosi upravo govori činjenica da je Zaštitnik građana maltene na svaki član, takoreći, podneo amandman i da je već usvojen od strane Vlade Republike Srbije deo tih amandmana koje je podneo Zaštitnik građana.
Ako u međuvremenu još neki amandman bude usvojen, zapravo imamo potpuno suštinski drugačiji predlog zakona u odnosu na ono što je nama Vlada dostavila u parlament i o čemu smo mi u načelnoj raspravi govorili.
Trebalo bi da obavimo raspravu u odnosu na ovaj novi tekst, jer vidite i sami, ako ste pažljivo pratili, da imamo potpuno novi tekst, uz prihvatanje ovih amandmana. Na kraju, kada budete usvojili ovaj zakon i kada novinari sačekaju narodne poslanike da ih pitaju šta je suština ovog zakona i šta ste zapravo usvojili, verujte da većina narodnih poslanika neće znati šta je na kraju usvojeno, s obzirom na ovoliko prihvaćenih amandmana od strane Vlade i na ove amandmane za koje se slažemo da su dobri a neće biti prihvaćeni, ili će možda biti prihvaćeni, u danu za glasanje.
Dakle, kada Vlada prihvati veliki broj amandmana na neki predlog zakona trebalo bi da bude praksa da Zakonodavni odbor uradi pravno-tehničku redakciju i da imamo ispred sebe zakon o kojem možemo zaista da raspravljamo. Na ovaj način zapravo ne znamo o kojem tekstu zakona se radi, jer kada smo govorili o ovom zakonu u načelnoj raspravi, podsetiću vas, nismo imali mišljenje Vlade, nismo imali ni sve amandmane, pogotovo nismo imali mišljenje o tome koje amandmane Vlada prihvata.
Dakle, neozbiljno, neodgovorno i ne postoji opravdanje zbog čega moramo ovako traljavo i trapavo da donosimo zakone.
Ali, znamo šta će se desiti, i to nije prvi put. Evo, molim vas, zapamtite današnji dan, dan kada budete usvojili ovaj zakon. Videćete, za najduže tri meseca imaćemo ovde predlog zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, samo zato što vi, predstavnici Vlade, nećete da slušate narodne poslanike. Odnosno, vi nas uredno slušate, beležite ono što kažemo i onda se za dva-tri meseca, umesto da sada kažete koje amandmane možete da prihvatite, pojavite pred Narodnom skupštinom sa predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona i u tom zakonu su 99% sadržani amandmani o kojima ovde govorimo prilikom usvajanja osnovnog zakona.
To je loša praksa. To je gubljenje vremena. To je nepoštovanje parlamenta i rada narodnih poslanika. Bilo bi dobro da i vi kao ministar... a i da upozorite ostale kolege u Vladi da ozbiljnije pristupaju ovom poslu.

Hvala, gospođo Radeta. Da li još neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 23. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Meho Omerović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici iz Sandžačke demokratske partije, koji su u sastavu poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, podržavaju i glasaće za Predlog ovog zakona.
Međutim, danas niko ne sme da bude protiv osnovne ideje ovog zakona, a to je ideja da svaki građanin ima pravo da sazna da li se o njemu vode nekakvi podaci, kakva je sadržina tih podataka, u koju svrhu se ti podaci koriste, ko podatke vodi i ko njima raspolaže. Pravo je potrebno da bi svaki pojedinac ostvario ovo, jer je to jedini način da proveri da li su podaci o njemu tačni, da li su svrsishodni i svaki pojedinac ima pravo da reaguje i da spreči zloupotrebu podataka ako smatra da ta zloupotreba postoji.
Kada je reč o članu 23. Predloga ovog zakona na koji je Zaštitnik građana podneo amandman, a koji su Vlada, čuli smo od predsedavajućeg, i resorni odbor odbili, onda postoji problem i kroz jednu kraću analizu pokušaću da ukažem šta je suština tog problema.
Naime, član 23. predloženog zakona propisuje ograničenja, tj. propisuje slučajeve kada se pojedincu može uskratiti pravo da ostvari uvid u podatke koji se o njemu vode. Zato ću pročitati ceo član 23. Predloga zakona i molim predsedavajućeg da ovo što ću citirati ne računa u vreme.
"Pravo na obaveštenje, uvid i kopiju može se ograničiti ako: 1) lice traži obaveštenje iz člana 19. tač. 2) i 7) do 10) ovog zakona, a rukovalac je podatke o njemu uneo u javni registar ili ih je na drugi način učinio dostupnim javnosti; 2) lice zloupotrebljava svoje pravo na obaveštenje, uvid i kopiju; 3) je rukovalac ili drugo lice, u skladu sa članom 15. ovog zakona, već upoznao lice sa onim o čemu traži da bude obavešteno, odnosno ako je lice izvršilo uvid ili dobilo kopiju, a u međuvremenu nije došlo do promene podataka; 4) bi rukovalac bio onemogućen u vršenju poslova iz svog delokruga; 5) bi davanje obaveštenja ozbiljno ugrozilo interese nacionalne i javne bezbednosti, odbrane zemlje ili radnje sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela; 6) bi davanje obaveštenja ozbiljno ugrozilo važan privredni ili finansijski interes države; 7) bi se obaveštenjem učinio dostupnim podatak za koji je zakonom, drugim propisima ili aktima zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao tajna, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške posledice po interes zaštićen zakonom; 8) bi obaveštenje ozbiljno ugrozilo privatnost ili važan interes lica, posebno život, zdravlje i fizički integritet; 9) se podaci o njemu koriste isključivo za naučnoistraživačke i statističke svrhe, dok takvo korišćenje traje. Lice nema pravo na uvid dok traje obustava obrade ako je obrada obustavljena na njegov zahtev."
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je sporno u ovom članu jeste nepreciznost pojedinih odredaba i upotrebljavanje različitih termina koji prete da ugroze osnovnu ideju ovog zakona. Šta znači kada se, na primer, kaže da će pojedincu biti uskraćeno pravo na uvid u podatke ako to pravo zloupotrebljava, a pri tom znamo da je zloupotreba širok pojam ako se precizno i jasno ne definiše ovim zakonom.
Šta znači kada se, na primer, u tački 4) kaže da će pravo biti ograničeno ako bi rukovalac bio onemogućen u vršenju poslova; ili, u tački 6) - ako bi davanje obaveštenja ugrozilo važan privredni ili finansijski interes države; ili, u tački 8) ako bi obaveštavanje ugrozilo važan interes lica? Takve odredbe, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ćete se složiti sa mnom, predstavljaju opšta mesta. Nisu dorečene i nisu precizne i zato otvaraju veliku mogućnost za zloupotrebu od strane organa koji vodi podatke o ličnosti.
Međutim, i neki drugi zakoni, i to reformski zakoni koje smo usvojili poslednjih nekoliko godina, imaju takođe slične odredbe, na koje sam u svojstvu narodnog poslanika i ranije upozoravao sa ove govornice i podnosio amandmane.
Na primer, Zakon o policiji, setimo se, koji je usvojen u novembru 2005. godine, u delu koji govori o nadležnosti sektora unutrašnje kontrole, čiji je posao da kontroliše rad policijskih organa i sprečava zloupotrebe u policiji, u članu 177. stav 2. kaže: "Ako postoji osnovana opasnost da bi vršenje unutrašnje kontrole rada policije nad primenom njenih i policijskih ovlašćenja, utvrđenih ovim ili drugim zakonom, onemogućilo ili bitno otežalo njihovu primenu ili ugrozilo život i zdravlje lica ako ih primenjuje policijski službenik, može do odluke ministra policije privremeno da odbije uvid u dokumentaciju, pregled prostorija i dostavljanje određenih podataka i informacija." Znači, može se privremeno odbiti kontrola do odluke ministra, ali do tada može i da prikrije dokaze ili, nažalost, i da spreči blagovremeno otkrivanje zloupotrebe.
U jednoj sasvim drugoj oblasti, na primer, u oblasti zaštite konkurencije, u članu 54. st. 2. i 3. kaže se: "Stranka može da zahteva da se drugim zainteresovanim licima zabrani uvid u pojedine isprave u spisima ili podatke sadržane u njima ako te isprave i podaci predstavljaju državnu, vojnu, službenu ili poslovnu tajnu. O zahtevu za uvid i o zahtevu za zabranu uvida odlučuje predsednik saveta ili član koga on odredi." Ta odredba zvuči vrlo logično i smisleno, ali kako će taj predsednik saveta u ime Komisije za zaštitu konkurencije da odluči šta je u poslovanju privrednih subjekata državna, vojna, odnosno neka druga službena tajna?
Dolazimo na teren glavnoga. Dame i gospodo poslanici, imamo, sa jedne strane, opravdan interes države da zaštiti tajnost pojedinih podataka, a sa druge strane imamo opravdan interes pojedinca, građanina i pravnog lica da budu obavešteni. Ono što nedostaje jeste zakon o klasifikaciji tajnih podataka, koji bi bio osnova da državni organi, preduzeća i ustanove na pojedina dokumenta mogu da stavljaju oznaku poverljivosti ili tajnosti. Kako se sada vrši stavljanje ove oznake poverljivosti naslutićete i sami; verovatno je nema tamo gde bi trebalo da je ima. To ne može biti stvar nečije slobodne volje ili procene, ta oblast se mora urediti novim zakonom, a tek onda podzakonskim i pojedinačnim aktima.
Na samom kraju, poštovane dame i gospodo poslanici, predlažem da se ovaj amandman Zaštitnika građana prihvati i usvoji, jer on u tekstu zadržava zaštitu i nacionalne i javne bezbednosti, i odbranu, i krivična dela, a predlažem da se brišu ove neprecizne odredbe, opšta mesta koja umanjuju vrednost ovog, u osnovi veoma dobrog, zakona. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Omeroviću. Za reč se javio narodni poslanik Zoran Ostojić.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo kolege i koleginice narodni poslanici, primer ovog člana i diskusija gospodina Omerovića je još jedan dokaz, a na mnogo mesta u zakonu se to vidi, da nam fali zakon o klasifikaciji tajni, odnosno zakon o tajnosti informacija. To je ono na šta smo u načelnom pretresu upozorili. Teško je primenjivati ovaj zakon ako nemamo zakon koji definiše pod kojim uslovima i uz kakve kriterijume nadležni državni organi određuju šta je državna, poslovna, službena tajna. Sada postoji voluntarizam, svako određuje kako želi, tako da imamo primere da su stare karte, koje se nalaze po podrumima u vojnim ustanovama, iz pedesetih i šezdesetih godina, dokumenti o JNA iz Makedonije ili Slovenije još uvek državna tajna i ne mogu da se bace na đubrište zato što se ne mogu deklasifikovati.
Sa druge strane, u proceduri imamo zakon o klasifikaciji podataka, odnosno o tajnama, koji je na jedan dobar način, koristeći praksu drugih zemalja, rešio to pitanje. Prošli put sam u načelnom pretresu postavio pitanje na koje treba da mi odgovori ministar Milan Marković – da li je on formirao radnu grupu koja piše taj zakon. Na stranu to da li tom radnom grupom rukovodi čovek iz BIA, ali je činjenica da mi nije jasno zašto Vlada nije stavila u proceduru zakon koji su napisale nevladine organizacije koje su uz 72.000 potpisa predale Skupštini ovaj predlog još u novembru. Ako je mislila da je loš mogla je da ga prepravi, ako je mislila da je dobar, mogli smo već da ga usvojimo. To bi prosto bilo kompatibilno sa ta dva zakona koja već imamo.
Mislim da zato dolazi do ovakvih situacija da se pominje zakon o tajnama. Mi ga nemamo; daje se, faktički, prostor državnim organima da i dalje manipulišu tim tajnama, da rade kako oni žele, a to nikako nije nešto što bismo mogli da nazovemo evropskom praksom, evropskim ponašanjem.
Taj zakon o tome šta je tajna i kako se klasifikuje dokument u nekim zemljama se primenjuje 10-15 godina. U Sloveniji je za petnaestak godina primene tog zakona samo pet ili šest dokumenata ispunilo kriterijum da se klasifikuju kao tajna. Sve drugo je dostupno javnosti, svakako Povereniku za informacije. U Španiji je za 20 godina tek desetak dokumenata označeno tim najstrožim stepenima tajnosti.
Zato još jednom apelujem na Vladu – glasaćemo i mi za ovaj zakon kada vidimo šta je sa tim članom 45, a imamo naznaka da je tu nešto promenjeno – da se ovaj zakon koji postoji u Skupštini što pre nađe na dnevnom redu da bi ovaj zakon o kome danas raspravljamo mogao da se primenjuje.
Nije suština usvajati zakone koji su neprimenjivi, nego usvajati zakone i sprovoditi ih. Na kraju krajeva, ljudi iz Evrope će u evaluaciji našeg ponašanja u Srbiji na tom evropskom putu ceniti primenu zakona, a ne samo broj i količinu. Hvala.

Zahvaljujem. Poštovani narodni poslanici, samo jedno obaveštenje pre nego što pitam da li još neko želi reč.
Stekli su se uslovi, pa predlažem da konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Upravo su vam uručeni izveštaj RIK-a o dodeli mandata narodnom poslaniku i izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku.
Na osnovu izveštaja RIK-a i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Bajramu Šehoviću, izabranom sa izborne liste Za evropsku Srbiju - Boris Tadić.
Čestitam narodnom poslaniku i pozvaću ga da odmah nakon što odredim pauzu, na osnovu člana 85, do 15.00 sati, uđe u salu. Hvala.
Odredio sam pauzu od jednog sata. Rad nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze – 15.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice.
Saglasno članu 85. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas produžiti rad posle 18.00 časova do završetka pretresa u pojedinostima po započetoj tački dnevnog reda, gde se misli na onaj zakon o kome se bude raspravljalo u 18.00 časova.
Povodom amandmana na član 23. javili su se za reč narodni poslanici Meho Omerović i Zoran Ostojić. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za pravosuđe i upravu prihvatio je amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 31. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Vladan Jeremić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvi put se u poslaničkoj praksi susrećem sa podnošenjem amandmana na određene predloge zakona i smatram da se uglavnom potvrđuje nepisano pravilo da čim amandman stiže iz redova opozicionih poslanika mogućnost da bude prihvaćen meri se u promilima.
Smatrao sam primerenom, logičnom i pravno utemeljenom reakcijom podnošenje amandmana na član 35. stav 1. ovog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, gde se posle reči "proglašenja nestalog lica za umrlo" dodaju reči "odnosno u skladu sa rokom utvrđenim u zakonu po kome se podaci prikupljaju", uz jedno potpuno smisleno obrazloženje da se ovim amandmanom sprečava brisanje podataka o umrlim licima nakon godinu dana od njihove smrti, što bi uslovilo da se bespovratno izgube podaci o ranijim vlasnicima, stečenim pravima umrlih lica i slično.
Amandman je, imajući u vidu malopređašnju konstataciju, odbijen uz obrazloženje da Vlada ne prihvata amandman budući da je članom 35. stav 1. Predloga zakona propisano da se podaci u slučaju smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo, čuvaju najmanje godinu dana od dana smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo, dok se podrazumeva da će, ako je posebnim zakonom propisano da se ti podaci čuvaju duže, isti biti čuvani u rokovima propisanim tim zakonom.
Upravo ova formulacija podrazumeva ono što mi daje za pravo da smatram da je ipak trebalo da bude prihvaćen ovaj amandman, da bi samo doprineo kvalitetu ovog predloga zakona koji se danas nalazi u skupštinskoj raspravi.
Sam Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti predstavlja, to se već sad jasno potvrdilo, jedan i te kako nedovršen projekat, s obzirom na to da smo danas u prilici da vidimo da je dosta kvalitetnih amandmana i kolega poslanika, kao i Zaštitnika građana, odbijeno; takođe, na neki način, priznanje od strane predlagača ovog zakonskog akta jeste i prihvatanje jednog popriličnog broja amandmana.
Ako se već hvale komparacijom sa evropskim zakonskim rešenjima, oni koji su nam predložili ovakav zakonski akt trebalo je da povedu računa o nekim sličnim propisima koji vladaju u zemljama Evropske unije. Tu, pre svega, mislim na britanski propis "Data protection act", u kome se, između ostalog, detaljno regulišu i uslovi postupanja redovnih sudova u postupcima vezanim za povredu prava i obaveza u pogledu zaštite podataka, a predviđeno je i jedno posebno telo koje bi rešavalo sporove između Poverenika i drugih organa, odnosno lica.
U skladu sa ovom pričom, kao i mojim pravom iz Poslovnika o radu Skupštine Srbije, obavestiću vas da je pre pet dana akcijom pripadnika MUP-a uhapšen Mladen Novaković. Isti taj Novaković je direktor FK Mladenovac, ali on nije uhapšen zbog loših igara u prvenstvu, već zbog toga što je najveći narkodiler na području ove beogradske prigradske opštine. Ono što je najinteresantnije u toj priči jeste da je nakon bezuspešnog pokušaja samoubistva prilikom hapšenja Novaković, prema pisanjima jednog štampanog medija, obelodanio da je finansirao lokalne političare kako bi im omogućio vlast, a da je zauzvrat dobio već pomenuto mesto direktora fudbalskog kluba.
Izražavam i svoju želju i želju javnosti, pre svega mislim na građane Mladenovca, da dočekamo taj dan da nadležni organi napokon barem jednu stvar isteraju na čistac, odnosno da se utvrdi koji su to političari u Mladenovcu dobijali novac od droge i zelenaštva kako bi bili na vlasti, a zauzvrat se narkodileru zahvaljuju postavljanjem na mesto direktora jednog sportskog kolektiva. Stoga i ne treba da čudi što je Mladenovac po stopi narkomanije među vodećim opštinama u Srbiji i pored konstantnog rada na suzbijanju tog problema; to je evidentno i očito upravo zbog ovakvih stvari koje se dešavaju. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Da.) Narodna poslanica Vjerica Radeta, izvolite.