Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji su podnele kolege Milica Vojić-Marković, Milica Radović, Miroslav Petković, Arsen Đurić i, takođe, dr Vladan Batić, jeste amandman koji je u jednom delu identičan amandmanu koji je podneo Zaštitnik građana.
Kada ova vlada predlaže Narodnoj skupštini određene zakone, onda nekoliko dana pre toga u medijima čujemo kako je vođena široka javna rasprava, kako postoji saglasnost stručnjaka za te predloge i, naravno, da su ti predlozi usaglašeni sa zakonodavstvom EU.
Onda imamo situaciju da Zaštitnik građana, na čiji rad se zapravo odnosi ovaj zakon, podnese veći broj amandmana na ovaj predlog zakona, što govori o tome da Vlada uopšte nije konsultovala Zaštitnika građana, jer on možda ima neko iskustvo, s obzirom na to da je ranije izabran, da je uredno primao platu ali nije imao uslova za rad, jer mu Vlada nije obezbedila čak ni kancelariju i kompjuter, osnovne stvari, da bi mogao da vrši tu funkciju za koju ga je Narodna skupština izabrala. Uzgred, vidim da Zaštitnik građana nije ovde, videla sam ga u zgradi parlamenta i bilo bi dobro, gospođo Čomić, da ga pozovete. Izvinjavam se, nisam vas videla sa ove strane.
Dakle, mislimo da je ovakav odnos Vlade Republike Srbije prema narodnim poslanicima, pre svega prema narodnim poslanicima opozicije, u najmanju ruku nekorektan. Obrazloženje Vlade da se amandmani kolega iz DSS-a i gospodina Vladana Batića ne prihvataju zato što je prihvaćen amandman Zaštitnika građana jeste nešto što je neprihvatljivo za poslaničku grupu SRS. Zašto nije rečeno da se amandman Zaštitnika građana ne prihvata zato što je već u tom delu prihvaćen amandman, odnosno ova dva amandmana koja su gotovo identična? Znam da će biti obrazloženje da je Zaštitnik građana dodao još jednu reč iza reči "socijalno poreklo" a to je reč "status", što takođe nije problem, mada ne vidim zašto socijalno poreklo nije ostalo u ovom članu 1. zakona.
Ako se kaže da se zaštita podataka (govorim o stavu 2, na koji su sva ova tri amandmana podneta) o ličnosti obezbeđuje svakom fizičkom licu, bez obzira na državljanstvo i prebivalište, rasu, pol, jezik, veroispovest, političko i drugo uverenje, nacionalnu pripadnost, socijalno poreklo, imovinsko stanje, rođenje, obrazovanje, društveni položaj ili druga lična svojstva, mislimo da se socijalno poreklo nikako nije moglo zameniti rečju "status", pošto je status mnogo šireg karaktera; reklo bi se da, maltene, sve ovo što je sadržano u stavu 2. može da bude obuhvaćeno tom rečju "status". Ovo nije trebalo prihvatiti, jer nema nijednog opravdanog razloga zašto i socijalno poreklo nije bitno za zaštitu građana.
Bilo bi u najmanju ruku korektno od strane Vlade Republike Srbije da je prihvatila amandmane narodnih poslanika, a potom i ovaj amandman Zaštitnika građana. Naravno, znamo da Zakonodavni odbor nakon toga može da uradi pravno-tehničku redakciju teksta koji bi na taj način bio uspostavljen u stavu 2. člana 1. Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Ovde se radi o nečem drugom. Gospodin Zaštitnik građana je bio veoma nezadovoljan vladinim Predlogom zakona. Uostalom, to se vidi kroz ovoliki broj amandmana koje je podneo. To svakako jeste njegovo pravo i nemamo ništa protiv toga. On može da predlaže i zakone, pa što ne bi mogao da predlaže amandmane.
Radi se o tome da je Zaštitnik građana bio spreman da podnese ostavku ukoliko mu Vlada ne prihvati sve amandmane. To je ono što je bilo prisutno u javnosti prethodnih dana.
Iz tog razloga, mislimo da Vlada ne može tako da se ponaša. Zaštitnika građana bira Narodna skupština. Zaštitnik građana ne može i ne sme da ucenjuje Vladu. Vlada predlaže zakone, Narodna skupština donosi zakone. Amandmane podnose poslanici; naravno, može i Zaštitnik građana. I, da je poneki od njegovih amandmana ostao neprihvaćen, kao što su amandmani svih poslanika opozicije, onda bismo mogli da budemo u uverenju da se radi o tome da je Vlada zaista procenila da su svi amandmani Zaštitnika građana toliko dobri da treba po svaku cenu da postanu sastavni deo Predloga zakona. S obzirom na to da je Vlada usvojila apsolutno sve amandmane Zaštitnika građana, to samo potvrđuje ono što je, rekoh, bilo prisutno u javnosti - da Zaštitnik građana preti ostavkom ukoliko ne budu prihvaćeni njegovi amandmani.
Ovo je još jedan dokaz odnosa Vlade Republike Srbije prema parlamentu, prema narodnim poslanicima. Uobičajeno je da narodni poslanici opozicije uglavnom, ili u skoro 99% slučajeva, podnose amandmane na vladine predloge.
Nemoguće je da narodni poslanici nikada ne mogu da podnesu amandman koji je prihvatljiv za Vladu Republike Srbije ili za vladajuću većinu. Kada ste videli da ima dobrih amandmana opozicije i ako ne budu sastavni deo zakona da će zakon biti veoma loš, odnosno da će u zakonu nedostajati neke, maltene, osnovne stvari koje su suština iz ovog člana 1. stava 2. Predloga zakona, dosetili ste se da prihvatate samo amandmane Zaštitnika građana.
To nije dobar odnos prema Narodnoj skupštini i zaista je pravo vreme da Vlada Republike Srbije prestane da doživljava Narodnu skupštinu kao svoj instrument koji će u danu za glasanje da pritisne odgovarajuće dugme, jer se tako ponašaju poslanici skupštinske većine. Vlada mora da vodi računa i o tome šta narodni poslanici misle o njenim predlozima.
Mi smo svojevremeno govorili i iznosili naš stav i o potrebi uvođenja institucije Zaštitnika građana, kao i o samom zakonu. Poslanici Srpske radikalne stranke nisu imali pozitivno mišljenje ni u jednom ni u drugom slučaju. Sada, kad već imamo tu činjenicu, morate da vodite računa o tome da zakon koji će primenjivati, odnosno na osnovu koga će između ostalih raditi i Zaštitnik građana mora da bude takav da odgovara i stavovima opozicije, barem u jednom delu. Jer, ponavljam, nemoguće je da među poslanicima opozicije ne postoji nijedan odgovoran i stručan čovek koji je u stanju da napiše amandman koji istinski popravlja zakon.
Kada govorimo o amandmanima koji su podneti, ako oni ne bi bili usvojeni dobili bismo zakon koji je neprimenljiv ili koji bi već u samom startu bio diskriminatorski. Da nije prihvaćeno ovo da se u stavu 2. govori o zaštiti podataka ličnosti i s obzirom na godine života, onda bismo zaista bili u situaciji da ne znamo da li se ovaj zakon odnosi na decu, da li se odnosi na stare i nemoćne, da li se odnosi samo na ljude koji su radno sposobni.
Dobro je što je ovaj amandman prihvaćen, ali nije dobro što je na ovaj način diskriminisano mišljenje opozicionih stranaka i poslanika opozicije.
Tako će ići redom, evo pogledajte, svaki amandman koji je predložio Zaštitnik građana za Vladu je apsolutno prihvatljiv. Mi ćemo, naravno, govoriti pojedinačno.
Prihvatanjem amandmana od strane Vlade Republike Srbije ti amandmani postaju sastavni deo zakona i na taj način poslanici opozicije su onemogućeni da govore šta misle o tim amandmanima, što takođe nije dobro. Trebalo je dozvoliti da se o tim amandmanima raspravlja, jer ni Zaštitnik građana nije bogomdan. Ne znači da je svaki amandman koji je on predložio takav da treba da postane sastavni deo zakona. Ali, to je stav Vlade.
Slušali smo prethodnih dana na koji način svi oni takozvani predstavnici nezavisnih institucija utiču na rad Vlade, odnosno na samo funkcionisanje Vlade. Ako neko zapreti ostavkom, Vlada mu ispunjava sve uslove, a pre toga čovek uživa, ne radi, zato što nema gde da radi; prima platu koja je za uslove u Srbiji izuzetno visoka, formira neki svoj tim, nema kancelariju, nema osnovne uslove za rad. Zaštitnik građana nije jedini koji je prošao kroz to.
Vama je bitno da ispunite formalno uslov koji od vas traže – da donesete neki zakon, da na određene funkcije postavite neke svoje ljude. Naravno, obavezno ih prozovete nestranačkim, a svakom je jasno da to nije tačno. Mada, nema razloga da se bilo ko krije kao nestranačka ličnost, jer mi ne mislimo da su ljudi koji pripadaju određenim strankama kužni i da ne treba da budu birani na sve funkcije koje u državi postoje. Ali, nema razloga i nema potrebe da se građani obmanjuju pričama da je neko vanstranačka ili nestranačka ličnost.
Imate većinu, imate pravo da na sve funkcije postavite ljude koji pripadaju nekoj od stranaka vladajuće većine. Što se toga tiče, mi iz SRS nikada vam nećemo staviti primedbu, ali ćemo uvek da vam stavljamo primedbe i da insistiramo da Narodna skupština nije instrument u rukama Vlade Republike Srbije, da nismo instrument u rukama Borisa Tadića. On svoju diktaturu može da provodi negde drugde, a mi ćemo uporno da se protivimo zavođenju njegove diktature u parlamentu.
Znate, već danima pričamo o tome da ste omogućili jednoj grupi građana da ovde glume, izigravaju narodne poslanike, da na to nemaju pravo. Najmanje što smo očekivali jeste da i Zaštitnik građana o tome progovori, jer bi trebalo da i on vodi računa o izbornoj volji građana. Naravno, znamo da to nije njegova isključiva nadležnost i znamo na koji način se štiti volja građana. Vi ne želite to da učinite. Ali, zaista bismo bili prijatno iznenađeni kada bi nam Zaštitnik građana, kako vi kažete, kao nestranačka ličnost i nezavisan organ, rekao bar svoje mišljenje o tome da li građani mogu da sede u parlamentu, da li građani imaju pravo da otmu 20 mandata, pa makar i ako ih predvodi neko ko danas reče da je završio pravni fakultet. Ne znam kad, da li u toku zasedanja Narodne skupštine, da li pre nego što je ona grupa profesora uhapšena, ili je to možda uradio sada kada su oni ponovo vraćeni na fakultet?

Ima reč narodna poslanica Donka Banović, pa narodni poslanik Vladan Batić. Povreda Poslovnika, nakon toga Momir Marković.

Poštovana predsedavajuća, narodni poslanici i kolege, kada smo dobili Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti odmah je stiglo i podosta predloga amandmana od strane institucije, a i od gospodina Saše Jankovića koji jeste Zaštitnik građana. To je pokazalo da Ministarstvo nije ozbiljno sprovelo proceduru kada je nastajao ovaj predlog zakona. Za očekivati je, mislim da to očekuju i poslanici koji su u opoziciji, a i oni koji su u vladajućoj koaliciji, da svaki predlog zakona koji stigne pred nas prolazi jednu ozbiljnu proceduru. Ukoliko Zaštitnik građana nije učestvovao u donošenju predloga ovako značajnog zakona, koji jeste iz njegovog neposrednog delokruga, onda to pokazuje da taj predlog zakona nije ozbiljno shvaćen.
Imamo tri predložena amandmana na član 1: jedan amandman je predložio Zaštitnik građana, i on je prihvaćen; drugi amandman na isti član, stav 2, podnela je grupa poslanika Demokratske stranke Srbije, a treći predlog amandmana na isti član i isti stav podneo je gospodin Vladan Batić. Kao što vidite, poslanici veoma detaljno čitaju sve zakone, pa smo, kao i Zaštitnik građana, primetili da ovde kod nabrajanja koje su sve kategorije, odnosno da su svi zaštićeni, nedostaje reč "godine života".
Ja ću pročitati šta stoji u stavu 2. Mislimo da zaista tu treba dodati godine života, zato što su maloletna lica jedna posebno osetljiva i ugrožena kategorija. "Zaštita podataka o ličnosti obezbeđuje se svakom fizičkom licu, bez obzira na državljanstvo i prebivalište, rasu, pol, jezik, veroispovest, političko i drugo uverenje, nacionalnu pripadnost, socijalno poreklo, imovinsko stanje, rođenje, obrazovanje, društveni položaj ili druga lična svojstva".
Dakle, tu zaista treba dodati reči "i godine života".
Prihvaćen je amandman koji je podneo Zaštitnik građana zato što je, pretpostavljam, sveobuhvatniji, u smislu da se posle reči "socijalno poreklo" briše zapeta i dodaje: "i status". Međutim, ukoliko su narodni poslanici, to su sada slučajno poslanici opozicije, podneli iste takve amandmane, ne vidim razlog zašto i ti njihovi amandmani nisu prihvaćeni. Hvala.

Narodni poslanici, jedno kratko obaveštenje: Republička izborna komisija je na sednici održanoj 9. oktobra utvrdila izveštaj o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije. U postupku izbora Republička izborna komisija je utvrdila da je Narodna skupština Republike Srbije na Prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini konstatovala da je sa izborne liste SRS - dr Vojislav Šešelj prestao mandat narodnom poslaniku Veranu Paniću i da mandat za ovo upražnjeno poslaničko mesto pripada izbornoj listi SRS - dr Vojislav Šešelj.
Uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku.
Na osnovu izveštaja RIK-a i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Zoranu Popoviću, izabranom sa izborne liste SRS - dr Vojislav Šešelj. Čestitam narodnom poslaniku na izboru i pozivam ga da uđe u salu.
Primili ste i ostavku Ferza Ćelovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stavova 2. i 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i st. 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslaniku Ferzu Ćeloviću, izabranom sa izborne liste Za evropsku Srbiju - Boris Tadić.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Vladan Batić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarka, tražim jedno objašnjenje jer mislim da to kao podnosioci amandmana zaslužujemo.
Prvo, tačna je konstatacija koju je iznelo nekoliko uvaženih kolega narodnih poslanika da ne može ovde biti privilegovanih predlagača ili privilegovanih podnosilaca amandmana i da u zakonodavnoj proceduri, koja podrazumeva i predlaganje amandmana, svi moraju imati isti tretman.
Stoji činjenica da je, ne znam iz kojih razloga, Zaštitnik građana dobio Predlog zakona 15 ili 20 dana pre nego što je on prosleđen Narodnoj skupštini ili, preciznije rečeno, narodnim poslanicima. Nama je preostalo dan ili dva da uložimo, eventualno, amandmane. To je jedan nivo onoga što sam želeo da kažem.
Drugo, nije mi jasno kako može da bude, s jedne strane, prihvaćen amandman koji je u jednom delu potpuno identičan sa amandmanom koji sam i ja kao narodni poslanik podneo. Ako je amandman Zaštitnika građana obuhvatniji, onda je trebalo reći – prihvataju se amandmani narodnih poslanika koji su pomenuli godine života kao dodatni kriterijum i prihvata se deo amandmana Zaštitnika građana koji se odnosi na socijalni status. Istine radi, to je realnost.
Ovako ispada da je Zaštitnik građana predložio identičan tekst u jednom delu svog amandmana i to se prihvata, a ono što su poslanici predložili, to se ne prihvata. Zbog korektnosti kada se radi o statusu predlagača, predložio bih predstavniku Vlade, uvaženom ministru pravde, da prihvati ovu sugestiju i prihvati onaj deo amandmana koji je potpuno identičan sa delom amandmana Zaštitnika građana. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, isticanje povrede Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ovog trenutka ste prekršili Poslovnik član 100. koji kaže: "Narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika". Pošto sam se javio i reklamirao povredu Poslovnika, dva govornika su bila za ovom skupštinskom govornicom pa ste tek onda meni dali reč.
Inače, javljam se povodom povrede člana 104: "Narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine". Ovog trenutka, u jednoj drugoj sali, pri zasedanju jednog odbora grubo je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine. Građanin koji je predsedavao Administrativnim odborom je nasred sednice, pri 3. tački dnevnog reda, ustao sa mesta predsedavajućeg i otišao, i tako se završila sednica Administrativnog odbora.
Tačnije, sednica Administrativnog odbora nije završena i ove odluke koje je Administrativni odbor doneo mogu biti validne tek onog trenutka kada se konstatuje da je sednica Administrativnog odbora završena.
Uostalom, od tog građanina se nije moglo ništa drugo ni očekivati. Podsećam građane Srbije, podsećam DS da je odgovornost na vama. Podsećam vas da je Srpska radikalna stranka dobila mesto predsednika Administrativnog odbora. Podsećam vas da je jedna grupa izašla iz SRS, isključena je iz SRS, i mesto predsednika Administrativnog odbora bi moralo da bude vraćeno Srpskoj radikalnoj stranci. Tek kada to budete rešili biće rešeno i sve ostalo.
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da se ovakvo ponašanje na odborima Narodne skupštine ne može više tolerisati. U ime poslaničke grupe SRS, zahtevam da se ovo konačno razreši, da odbori mogu da funkcionišu onako kako treba. Mislim da nije dozvoljeno da predsedavajući na pola sednice digne sidro i ode. Svi smo se našli, i to u trenutku kada je meni dao reč, u situaciji da nema ko da vodi sednicu, da nema ko da predsedava i da sednica bude bukvalno prekinuta.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Aleksandra Janković.

U amandmanu stoji da u članu 3, koji se odnosi na obrađivača podataka, mora da se doda da obrađivač podataka "ima sedište, odnosno prebivalište u Republici Srbiji." Isto tako, u članu 3. stavu 1. tački 7), koja se odnosi na korisnika podataka, dodaje se "i ima sedište, odnosno prebivalište u Republici Srbiji", a u članu 3. stavu 1. tački 8) posle reči "u vezi sa obradom" dodaje se "i ima sedište, odnosno prebivalište u Republici Srbiji".
Sledeći deo amandmana je da u članu 3. posle tačke 10) treba da se doda i stav 2. koji glasi: "Ukoliko rukovalac, korisnik ili obrađivač podataka nema sedište, odnosno prebivalište u Republici Srbiji, mora imenovati svog predstavnika u Republici Srbiji, koji ispunjava uslove da ima sedište ili prebivalište u Republici Srbiji i da koristi opremu koja se nalazi u Republici Srbiji".
Naime, Predlog zakona, generalno, ne precizira dodatne uslove za status rukovaoca, obrađivača i korisnika. Poverenik, shodno članu 50. ovog zakona, vrši prethodnu proveru, čiji se način određuje aktom Poverenika. Smatram da bi okviri takvog akta trebalo da nađu svoje mesto u zakonu, kao i da bi zakonom bilo neophodno regulisati minimum uslova prihvatljivosti pravnih odnosno fizičkih lica koja se mogu naći u jednom od ova tri svojstva. U tom smislu bi trebalo ustanoviti različita pravila, u zavisnosti od toga da li rukovalac ima sedište, odnosno prebivalište u Srbiji. Ukoliko ne, mora da ima svog predstavnika, koji takvo sedište ima u Srbiji, odnosno da koristi opremu koja se nalazi u Srbiji. Kao relevantnu analogiju moguće je navesti član 5. britanskog zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Osnovni nedostatak ovog zakona u celini, a posebno ovog člana 3, jeste ta nepreciznost u definisanju koja uvek ostavlja prostor za svesne ili nesvesne zloupotrebe. Nisam pravnik, ali kao psiholog znam da je vrlo opasno kada se nešto podrazumeva. To najčešće vodi u tumačenja, a ne u doslovnu primenu preciziranih uslova.
Možda smo mogli, isto tako, da podrazumevamo da Crna Gora neće, pošto je prethodno glasala za inicijativu Srbije u Generalnoj skupštini UN, priznati tzv. nezavisnu državu Kosovo dan kasnije. Podrazumevalo bi se, takođe, da se prvo u Skupštini Srbije razgovara o Rezoluciji koju je 108 narodnih poslanika podnelo, što bi nekako doprinelo jačanju pregovaračkih pozicija predstavnika Srbije. Nikako se ne bi podrazumevalo da se Kosovo i Metohija skine sa dnevnog reda. Podrazumevalo bi se štošta.
Kada smo već kod opreme, podrazumevalo bi se da u Skupštini Srbije imamo, na primer, domaću opremu, ali sada ću vam pokazati šta smo mi preko skupštinskih službi dobili od kancelarijskog materijala. Evo, vidite, ovaj fini, žuti blok sa poetičnim nazivom "Pčela" proizveden je u Zagrebu, u Hrvatskoj. Sasvim je normalno da poslanici u srpskom parlamentu koriste hrvatsku opremu. Upravo zato ili možda zato što je žut blok, pa je najbolje prošao na tenderu ili možda Srbi nemaju dovoljno dobre blokove sa perforacijom.
Drugo, ovom delu vladajuće većine ti blokovi nisu ni potrebni, često ne znaju o kom se zakonu radi, nemaju potrebe da vode računa o amandmanima. Jedva ih na'vatate za kvorum, a za glasanje nekako dođu.
Zato ne mislim da je svejedno da li je u zakonu precizirano ili se podrazumeva da oni koji rukuju, koriste i obrađuju ovako značajne podatke o ličnosti imaju prebivalište i sedište u Srbiji, odnosno koriste opremu koja se ovde nalazi.
Zašto bi Englezi imali više razloga za sumnjičavost od nas, kada iskustvo pokazuje da paranoja u Srbiji više nije bolest.
To je, u stvari, posledica dobre informisanosti i veće svesnosti. Upravljanje informacijama jeste upravljanje ljudima. Kompromitujući podaci o ljudima služe za trgovinu, za ucenu, uzimanje otkupnine, dobijanje ustupaka, smirivanje novinara koji zadru u zabran, privoljavanje političara na saradnju, odvraćanje javnih ličnosti od davanja podrške protivnicima režima. Gotovo da smo već navikli na medijske zloupotrebe, tako što smo na naslovnim stranama novina više puta videli razne medicinske dijagnoze, podatke iz pretkrivičnog postupka, transkripte telefonskih razgovora.
Ovakva zloupotreba informacija o ličnosti može predstavljati osnovu za razne vidove korupcije, te je svakako veoma važno i za borbu protiv korupcije detaljno, precizno i bez podrazumevanja i naknadnih podzakonskih akata, koji se obično donose daleko od očiju javnosti, da se svaki član preciznije definiše. Utoliko apelujem na poslanike da razmisle i da prihvate ovaj amandman.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.