Poštovana gospođo predsedavajuća, članovi predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre pravde, ja sam u dosadašnjem toku današnje diskusije odlučio da ne obrazlažem posebno pojedinačne amandmane koje sam podnosio ceneći da ste vi bili dovoljno zainteresovani da i sami pročitate obrazloženje i to se očigledno pokazalo dobrom procenom. Međutim, mislim da je ovo jedan od amandmana koji zaslužuju da dodatno kažem nekoliko reči kako bih možda osvetlio još bolje pravnu nameru i cilj.
Naime, ovaj amandman je direktno povezan sa amandmanom koji sam podneo a kojim se traži brisanje stava 2. iz člana 45. Suština ova dva amandmana je u sledećem. Zakon koji danas donosimo je realizacija jednog našeg Ustavom garantovanog prava, a to je pravo na zaštitu podataka o ličnosti.
Međutim, pravo na zaštitu podataka o ličnosti je jedno od ljudskih prava koje može biti ograničeno ili privremeno odloženo iz razloga opštih i zajedničkih interesa koji privremeno pretežu nad interesom pojedinca.
Dakle, imamo pravo građana, dakle pravo pojedinca, a imamo i opšte i zajedničke interese koji mogu u nekom trenutku privremeno pretezati nad tim pravom.
Suština ovog amandmana je sledeća: kada organ koji obrađuje i prikuplja podatke ili, kako zakon kaže, kada rukovalac podataka proceni da postoje razlozi zbog kojih pravo zajednice treba da pretegne nad pravom pojedinca... Ti razlozi su nabrojani i nalaze se u sferi javne bezbednosti, državne bezbednosti, hvatanja počinilaca krivičnih dela i drugih taksativno nabrojanih okolnosti. Dakle, ključno pitanje je da li će organ koji obrađuje i prikuplja podatke biti taj koji merodavno odlučuje da li će se pojedincu neko pravo privremeno ograničiti ili postoji organ koji vrši kontrolu nad zakonitošću i pravilnošću takve odluke.
Ovim zakonom, koji ćete vi, nadam se, uskoro doneti, predviđa se da dosadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja promeni naziv i da postane Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Tom organu se, dakle, daje jedna nova nadležnost, velika, ozbiljna nadležnost, na pleća i on je taj koji posle ovog zakona služi ostvarivanju svrhe zakona, odnosno kontroliše da li se zakon sprovodi pravilno i da li je pravo građana koje je njime propisano zaista i ostvareno. Onim što je u Predlogu zakona napisano u članu 45. praktično se onemogućava pravo Poverenika da u takvim situacijama donese odluku da li je ograničavanje prava građana zakonito i pravilno.
Dakle, nije sporno da građaninu u određenim situacijama nadležni organ ne može otkriti da se o njemu u tom momentu prikupljaju i obrađuju podaci, jer bi to obesmislilo svrhu prikupljanja podataka. Ali, mora postojati neki nezavisni nadležni organ, dakle, ne onaj ko prikuplja podatke, nego neko drugi ko će u tom momentu građanima, svim građanima Srbije, garantovati kontrolu da niko ne bi zloupotrebljavao pravo da ograniči građaninu ostvarenje njegovih prava. To pravo po prirodi ovog zakona vrši Poverenik.
Istovremeno sa zahtevom, odnosno predlogom da se izbriše ograničenje Povereniku da proceni ovakve slučajeve predložio sam i ovaj amandman kojim se, po mom dubokom uverenju, u potpunosti poštuju oba interesa: omogućava se zaštita prava građana pred nadležnim organom, ali se istovremeno štite interesi nacionalne i javne bezbednosti, omogućava se hvatanje počinilaca krivičnih dela itd.
Praktično, ovim amandmanom je predviđeno da će Poverenik (dakle, to je državni organ koga vi birate, u koga je uloženo državno poverenje i koji je obavezan da kao tajnu čuva sve ono što jeste tajna a on u vršenju svoje dužnosti sazna) u postupku po žalbi fizičkog lica privremeno odložiti ostvarivanje prava iz člana 19, to je pravo svakog građanina da bude obavešten da se o njemu prikupljaju podaci, i drugih prava, iz razloga nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje ili sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, dok traju razlozi za odlaganje i na način, ovo je zaista jako bitno, kojim se omogućava ispunjenje svrhe odlaganja.
Dakle, cilj nam je da postoji nadležni državni organ koji će proveriti zakonitost postupanja onog ko prikuplja podatke i odlučiti o tome da u tom momentu građaninu to ne treba reći. To je bila svrha ovog amandmana. Nadam se, uveren sam da ćete ga ceniti onako kako treba.
U međuvremenu, narodni poslanik je Zakonodavnom odboru i Odboru za pravosuđe i upravu podneo jedan drugi amandman kojim se postiže svrha ovog što sam ja rekao. Dakle, uvodi se mogućnost da drugi organ, a ne onaj koji obrađuje podatke, proveri, odnosno ispita zakonitost rada organa koji prikupljaju podatke. Ostajem pri ovom svom amandmanu. Smatram da se njime na potpuniji način štite prava građana, a istovremeno i interesi nacionalne bezbednosti jer, ne zaboravimo, nacionalna bezbednost služi ostvarivanju prava svih građana jer nacionalna bezbednost garantuje bezbednost svima nama.
Reći ću samo još samo dve stvari zbog razgraničenja, s obzirom na to da smo u nekoliko diskusija možda pogrešno postavili pitanje nadležnosti Zaštitnika građana i Poverenika. Dakle, ovim zakonom se nadzor odnosno ostvarivanje prava građana u oblasti zaštite podataka o ličnosti stavlja u nadležnost Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja. Odakle onda Zaštitnik građana u celoj ovoj priči? Ovo pravo na zaštitu podataka o ličnosti je jedno od Ustavom predviđenih ljudskih prava, i onda kada građanin pokuša da zaštiti svoja prava pred nadležnim organima, pa i Poverenikom za informacije odnosno zaštitu podataka o ličnosti, a u tome ne uspe ili smatra da nije uspeo, tada se obraća ombudsmanu, kao i u slučaju svih drugih povreda prava za koje smatra da postoje. I, ja zaista nisam nikad pominjao ostavku po ovom pitanju. Hvala.