PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 15.10.2008.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

15.10.2008

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 17:55

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću. Reč ima gospodin Ivan Andrić.
...
Liberalno demokratska partija

Ivan Andrić

Liberalno demokratska partija
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, argumenti su isti kao oni o kojima je govorio šef naše poslaničke grupe, samo malo dopunjeni.
Dakle, mi smo bili spremni da podržimo ovaj zakon, pogotovo što je svest o tome da je ovako nešto potrebno prisutna već jako dugo u našem društvu. Moram da kažem da su i do sada u Krivičnom zakonu postojale, ukoliko se ne varam, nekakve mogućnosti da se oduzima imovina stečena u krivičnom delu, ali su mnogo veći bili problemi da se taj zakon sprovede u delo. Sa te strane, mi pozdravljamo. Međutim, ovo je stvarno suštinski amandman.
Dakle, probaću da dam još nekoliko argumenata. Ukupno su četiri institucije nadležne da sprovedu ovaj zakon. To su: javni tužilac, sud, organizaciona jedinica unutar MUP-a i Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom. Vlada ili vladajuća većina direktno postavlja direktore dve od ovih institucija i indirektno, ono što cela javnost zna, ima jako veliki uticaj na Republičkog javnog tužioca, koga već godinama drži u v.d. stanju.
Naš amandman je dvostruki. Mi smo predložili, prvo, da se ograniči time što se dodaje, ukoliko je nemoguće da formulacija bude - saglasnost, onda da bude - pozitivno mišljenje tužioca na predlog direktora ove organizacione jedinice unutar MUP-a. Sa druge strane, predložili smo nešto što je, po našem mišljenju, jako važno, a to je da se izuzme ministar unutrašnjih poslova, da se njemu uzme nadležnost i da se lice koje je na čelu ove organizacione jedinice unutar MUP-a koja sprovodi istragu, a ključna je za sprovođenje ovog zakona, bira javnim konkursom koji raspisuje direktor policije. Po Zakonu o policiji, direktor policije je jedina profesionalna osoba koja se postavlja u tom ministarstvu od strane rukovodećih službi, nekadašnji načelnik javne bezbednosti.
Dakle, ako je već ideja tog zakona bila da ministar nema tu vrstu nadležnosti nad MUP-om, pošto se radi o svetlijim temama, zašto se i šef ove organizacione jedinice ne postavlja od strane direktora policije?
Sa druge strane, jedini razlog ili jedini argument koji je Vlada ponudila za to što ne prihvata i ovaj i prethodne amandmane jeste to što ovaj amandman nije u saglasnosti sa Zakonom o policiji. To je za nas stvarno neprihvatljivo. Zakon o policiji nije ni u jednom smislu sveto slovo, niti mi u taj zakon gledamo tako puni poverenja i sa strahom da predložimo nešto što nije u skladu sa tim zakonom.
Podsetiću vas da, na primer, Zakon o policiji daje diskreciono pravo ministru policije da kao službenu tajnu proglasi nabavku opreme. To je uvela Vlada Vojislava Koštunice. Onda su sve nabavke u MUP-u službena tajna, pa onda ne znamo koliko automobila, od koga, kakva oprema, kako se uređuju toaleti po Ministarstvu... Sve je službena tajna. Dakle, taj zakon nije bio korak u dobrom pravcu.
(Predsedavajući: Molim vas da završite.)
Hvala što ste me prekinuli. Dakle, za nas to nije dovoljan argument. Prosto, usvajanjem ovog zakona, ovaj zakon će važiti, a ne Zakon o policiji. Mi mislimo da se radi o dobrom rešenju. Ukoliko ste protiv, dajte neki valjan argument, a ne da je u suprotnosti sa nečim za šta niko u ovoj sali ne misli da je dobra stvar.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospođa Judita Popović, pa gospodin Slobodan Maraš.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Poštovani predsedavajući, predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, opet se vraćamo na ovaj član 7. zakona. Tako kratka odredba, a tako problematična. Taj član zakona, u stvari, omogućuje neograničenu moć i upliv izvršne vlasti, a to je ministar unutrašnjih poslova, u sprovođenje tog zakona, odnosno u realizaciju krajnjeg cilja zbog kojeg mi taj zakon i donosimo.
U čemu se sastoji ta mogućnost da ministar unutrašnjih poslova toliko bitno utiče na sve moguće indikacije sprovođenja tog zakona? Ministar unutrašnjih poslova je član Vlade, dakle izvršne vlasti. Mi znamo ko formira Vladu – većina, odnosno partije koje su na vlasti.
Dakle, ukoliko se ovaj zakon bavi i organizovanim kriminalom, a zakon predviđa da se oduzima imovina koja je posledica bavljenja tim krivičnim delom, odnosno organizovanim kriminalom, u tom slučaju postoje velike mogućnosti da sama ta izvršna vlast, dakle Vlada, utiče poprilično na to koja će se imovina, kada i od koga oduzeti. Taj organizovani kriminal je upravo iz tog razloga i organizovan, zato što ga ne vrše obični kriminalci, nego kriminalci u sadejstvu sa jednim delom ljudi na vlasti, dakle ljudi koji su i politički angažovani.
Prema tome, dati ovlašćenje ministru unutrašnjih poslova da određuje i reguliše ko će biti rukovodilac takve specijalizovane jedinice zaista znači dati previše ovlašćenja nekome ko može biti i direktno zainteresovan za sprovođenje određenog postupka prilikom oduzimanja imovine stečene krivičnim delom.
Prema tome, mi i dalje ostajemo pri tome, što je i suština ovog amandmana gospodina Vladana Batića, da se i republički tužilac uključi u postavljanje ključnog čoveka. Ključni čovek - zašto? Zato što je onaj operativac koji je desna ruka i tužioca i suda u sprovođenju tog zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, u stvari, rukovodilac specijalizovane jedinice.
Mi imamo poprilično loša iskustva sa tim raznoraznim specijalizovanim jedinicama, pa bi bilo dobro da ponekad kada predlažemo zakone vodimo računa o tome da ne omogućimo prevelika ovlašćenja tim specijalizovanim jedinicama.
Jedan od tih načina je upravo to kako se postavlja rukovodilac, a to je putem ministra unutrašnjih poslova, organa vlasti, i to izvršne vlasti.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima gospodin Slobodan Maraš.

Slobodan Maraš

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, verovatno vidite da su oni koji čine poslanički klub LDP veliki značaj pridali ovom članu, odnosno intenciji koja postoji, a to je da ministar unutrašnjih poslova određuje direktora.
Kao što je i prethodni amandman govorio, suština cele priče se sastoji u tome da treba oduzeti to pravo ministru unutrašnjih poslova. Vi znate da je iz redova poslaničke grupe LDP bivši ministar pravde, a u okviru naše poslaničke grupe ima nas koji smo radili u državnim organima.
Kada je u pitanju ovo obrazloženje koje smo dobili za prethodni amandman, koji je podrobno objasnio gospodin Ivan Andrić, gde stoji da nije u saglasnošću sa Zakonom o policiji, odnosno sa uredbom, svi mi koji smo radili u državnim organima veoma dobro znamo da te uredbe koje uređuju unutrašnje odnose u organizacijama kao što je ova u stvari daju ključni pečat svemu.
Potpuno je neprihvatljivo da ne možemo amandmanom da poboljšamo ovaj zakon i da unesemo odredbu da direktor policije, koji je profesionalac, određuje ko će biti rukovodilac ove organizacije.
Nadam se da ćete uzeti ponovo u razmatranje i ovaj prethodni amandman koji smo podneli nas troje iz LDP-a i da ćete prihvatiti da profesionalac određuje ko će biti rukovodilac u toj organizaciji i, takođe, da se bira na pet godina.
Smatramo da će to doprineti tome da bude nezavisan u svom radu, da neće zavisiti od smene ministra itd.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima gospodin Čedomir Jovanović, pa gospodin Vladan Batić, pa gospodin Nebojša Ranđelović.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Liberalno demokratska partija
Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, praktično mi sve vreme insistiramo na razumevanju ove naše inicijative i upozoravamo, hajde da kažemo da ne postoji loša namera, ali definitivno unutar izvršne vlasti nema potencijala koji bi nama dopustio da se pomirimo sa tom vrstom prevelikog prava, neograničenog prava, uz odsustvo svake kontrole, koje sebi izvršna vlast daje.
Daću vam samo jedan primer, bivši sudija Ustavnog suda, aktuelni ministar ljudskih i manjinskih prava u vašoj vladi gospodin Čiplić pokrenuo je u javnosti inicijativu koja ne priliči nesvršenom srednjoškolcu, inicijativu za izmene Poslovnika o radu, odnosno Zakona o izboru narodnih poslanika na osnovu kojih će poslanici jedni drugima oduzimati mandat zbog toga što su utvrdili da neko od poslanika krši Ustav. Nije ovo Ustavni sud. Nemam ništa protiv da se svako ko krši Ustav sankcioniše, a pogotovo ako se govori o tim delima o kojima je govorio ministar za ljudska i manjinska prava. Zamislite kakva je to besmislica da bivši sudija Ustavnog suda i ministar u Vladi predloži izmene zakona kojima će ovde dozvoliti većini da oduzima mandate kako joj padne na pamet zato što će nešto proglasiti kršenjem Ustava. Nije to naš posao. To je posao Ustavnog suda.
Sada zamislite nekog budućeg ministra sa pravima koja vi predlažete ovim zakonom. Ne sumnjam u vas nimalo, ali vratite se tri godine unazad kada je bila čuvena afera "Satelit", navodim je zbog besmislenog epiloga: nekome je odlukom specijalnog tužilaštva izrečena mera pritvora koja je trajala dva ili tri meseca; na kraju je epilog suđenje za krivično delo davanja mita u iznosu od 20.000 dinara, sadržaj krivičnog dela - plaćeno prenoćište oficiru kome se pokvario automobil u Zrenjaninu.
Zamislite da je u tom trenutku na raspolaganju izvršnoj vlasti, recimo, bila ova jedinica o kojoj mi sada govorimo, ili zakon u celosti, pa da su oni uzeli imovinu koja je stečena navodno krivičnim delom, vrednu ko zna koliko desetina miliona evra, da su tri meseca raspolagali tom imovinom. Da su bili sposobni da raspolažu tom imovinom verujem da ne bi bili državni činovnici, da bi bili kapitalisti i industrijalci i da bi imali svoju fabriku. Onda se taj neko vrati iz pritvora. Nema ništa od organizovanog kriminala, nema ništa od zločinačkog udruživanja Radeta Terzića i onda kaže - izvinite, sada ću da tužim moju državu zbog toga što mi je propala kompanija. Kompanija je propala. Sada ovde govorimo o zaštiti javnog interesa.
Zato želimo da se više institucija uvede u ovaj proces. Zato je važna saglasnost tužilaštva, pozitivno mišljenje tužilaštva, zato je važno prenošenje nadležnosti sa ministra na profesionalce, na direktora policije. Nema efikasne borbe protiv korupcije ukoliko svu vlast u toj borbi protiv korupcije imaju oni koji su prirodno uporište te korupcije, a to je vlast.
Agencija za borbu protiv korupcije – da li ste videli kakve smo kriterijume usvojili, kakve nam je kriterijume predložila Vlada? Iza tih kriterijuma će stati većina u ovom parlamentu i uopšte neće razmišljati o posledicama.
Mislim da je u redu da ministri u Vladi ne mogu da budu osnivači i da imaju ulogu u nekom privrednom društvu. Ne mogu da se bave biznisom, da prevedemo to na srpski jezik. Mislim da ne priliči poslanicima većine da se bave tim biznisom, iako je ta ideja sporna. Podrazumeva se, ako ovde primaju platu, da onda treba da sede, a ne da na još nekom mestu zarađuju i zloupotrebljavaju činjenicu da su, recimo, bliski vlasti ili delu vlasti. To je već problem sa opozicijom, a da ne idemo do tog nivoa da smo mi doneli odluku da odbornici u lokalnim skupština ne mogu da budu osnivači privrednog društva i da ne mogu da imaju ulogu u privrednom društvu. Od čega će ti ljudi živeti? Odbornik nije plaćena funkcija. Od čega će živeti ti ljudi?
Mi ćemo svesno doneti zakon koji će onda život prekršiti, kao što smo doneli Zakon o finansiranju stranaka koji je besmislen i koji svaku stranku tera da ga krši. Ne vodi se borba protiv korupcije tako što prisiljavate partije da krše zakon, jer su zakoni besmisleni. Vi ste pravnik, ovde je profesor Mićunović, pa vi znate, nije demokratija i suština demokratije u obesmišljavanju života nego u toj simbiozi života i nekog prava koje se stalno mora afirmisati da bi se štitilo društvo i ta demokratija. Zato je to važno.
Ne mislim ja da će sada Boris Tadić ili Mirko Cvetković narediti jedinici da počne ovde da hapsi radikale ili nas iz LDP-a ili bilo koga drugog. Ne mislim da će do toga doći. Deformisaće se neke institucije, jer će se suziti njihova uloga. Ne mislim da će bez razloga to uraditi, eto, to da kažem, ne mislim da će reći – aha, nećete da date kvorum, hajde sada, uhapsi ga. Ne mislim. Deformisanjem institucija gubi se značaj tužilaštva, to se svodi na ministra. Ministar, sa druge strane, nema puno prostora u Ministarstvu i u Zakonu o policiji, pa će onda svoju snagu crpiti na jednom pravu koje mu je dato tako, čak bih rekao, neodgovorno. Imaćemo velike anomalije i neće biti rezultata u borbi protiv korupcije.
Onda ćemo dobiti novu vladu koja će doći ovde i reći ono što je Milošević govorio toliko puta, što je govorio Koštunica, što je govorio Zoran Đinđić, što smo govorili svi mi, što je govorio predsednik Tadić – idemo u borbu protiv korupcije. Nije borba protiv korupcije rat sa vetrenjačama. Ako je to borba protiv korupcije, onda oni koji nas u tu borbu vode neka se povuku i neka puste nekog drugog da to radi. Borba protiv korupcije podrazumeva odgovornost i pravo, pravo tužilaštva da učestvuje u izboru prvog čoveka jedinice koji radi tako odgovoran posao i odgovornost za efikasnost. Jer, bez partnerstva tužilaštva i policije nema smisla u borbi protiv korupcije.
Naravno, potrebno je afirmisanje potpuno potcenjene grane vlasti, a to je naša pravosudna, naše sudstvo je u užasnom položaju.
Prolongira se primena zakona već sedam godina, od 2001. godine, kada smo prvi put popustili pod pritiskom DSS-a i usvojili sistem zakona koji nismo mogli da primenimo i znali smo da je to neprimenjivo, od 2001. godine, već sedam godina, mi ne obezbeđujemo elementarne preduslove za normalno funkcionisanje sudske vlasti u ovoj zemlji. Mi smo odgovorni za haos u pravosuđu mnogo više nego sudije.
Evo još jednog kontradiktornog zakona: previše Vlade, a Vlada je po pravilu ta koja mora biti predmet posebne pažnje onih koji se bore protiv korupcije. Sa primerima i iskustvima iz prošlosti to nas u ovom trenutku prisiljava da se suprotstavljamo zakonu, jer on može biti zloupotrebljen zbog neograničenog prava koje je dato organima izvršne vlasti, odnosno Vladi. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima gospodin Vladan Batić. Daću vam reč, ali vreme je vrlo kratko, minut i po. Bez obzira, poslaniče, to nije regulisano, dao sam vam reč, ali pokušajte da budete...

Vladan Batić

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, odredba člana 7. u suprotnosti je sa evropskim standardima, sa evropskim zakonodavstvom i u apsolutnoj suprotnosti sa stavovima Saveta Evrope kada je u pitanju nezavisnost organa u borbi protiv korupcije i kriminala. U apsolutnoj. Organi, institucije za borbu protiv korupcije i kriminala moraju biti apsolutno nezavisne od svih vrsta vlasti, a pogotovo od izvršne vlasti. Ovde imamo apsolutnu zavisnost, ovde imamo jedan potpuno vazalni odnos, a to je ono što ne sme da bude intencija zakonodavca.
Sami ste rekli da je suština ovog zakona oduzimanje imovine stečene krivičnim delima iz sfere korupcije i organizovanog kriminala. Mislim da imamo situaciju da će o tome odlučivati ministar unutrašnjih poslova i rukovodilac jedinice koga on izabere. Znači, umesto nezavisnosti i depolitizacije - apsolutna zavisnost i politizacija.
Borba protiv korupcije mora da bude borba protiv belih okovratnika, protiv kriminala, pre svega, u vrhu vlasti. Na ovaj način to se apsolutno sprečava. Imamo vladajuću većinu koja je rezultat jedne neprincipijelne koalicije. Imate jedan sistem spojenih sudova i ako jedan sud iz tog sistema izvučete cela se konstrukcija ruši.
Šta to u odnosu na ovaj zakon i ovu predloženu odredbu člana 7. znači? Znači da nema govora da se pokrene postupak protiv bilo kog sponzora, donatora, člana ijedne od stranaka vladajuće koalicije, jer pada Vlada, to je prosto.
Podsetiću vas da je ovde naša poslanička grupa nekoliko dana istrajavala na tome da se formira anketni odbor koji bi utvrdio kako posluje firma gospodara Srbije. Dame i gospodo, svi ste ćutali, i vi sa desne strane ste ćutali ...
(Vjerica Radeta, sa mesta: Nismo smeli.)
...onako, kao malom Radojici mogli smo klince pod nokte da vam zabijamo, niste smeli to ime da pomenete.
Dakle, kako sada očekujete da on bude predmet, ili neko drugi, govorim potpuno simbolički, hipotetički, nekakve finansijske istrage i oduzimanja imovinske koristi? Kako, kada je njegovim avionom pola Vlade išlo na utakmicu u Monte Karlo? Sve sam rekao, rekao sam na koji su aerodrom sleteli - Alonga blizu San Rema, jer je bio zauzet aerodrom u Mondelijeu kod Kana.
Sada vi očekujete da mi svi verujemo u veštice; ne, odjednom će se javiti ministru unutrašnjih poslova da on izabere vanstranačku ličnost na mesto rukovodioca te jedinice za specijalne finansijske zloupotrebe. Naravno da od tog posla nema ništa. Mora se obezbediti nezavisnost toj instituciji. Znači, o tom čoveku treba da odlučuje direktor policije i za njega mora postojati saglasnost republičkog, odnosno državnog tužioca. Ni to nije neka nezavisnost, ali bar pokazuje dobru volju za nezavisnost. Ja vas podsećam, u vreme Vlade Zorana Đinđića polovina ministara bili su vanstranačke ličnosti. Posle su neki od njih, zadovoljavajući svoje finansijske i druge ambicije, ušli u neke stranke.
(Predsedavajući: Vreme.)
Podsećam vas, takođe, da su mnogi direktori javnih preduzeća bili vanstranačke ličnosti. Ovo je stvaranje jednog vazalnog odnosa koji automatski negira ideju o borbi protiv korupcije i kriminala, koja stoji u suštini Predloga ovog zakona.
Dakle, mi još jednom apelujemo da tog čoveka koji će biti, meni se ne sviđa taj izraz, rukovodilac jedinice, šef te finansijske istrage, predlaže direktor policije, uz pribavljenu saglasnost državnog javnog tužioca.
To je neki minimum minimuma da bi ta institucija u budućnosti funkcionisala nezavisno. Jer, ova trenutna konstelacija trajaće najduže do proleća, a ova institucija treba da postoji dugo vremena. Hvala.