Stvarno ne razumem, dame i gospodo narodni poslanici, Vladu Srbije što ovakve amandmane koji upodobljavaju Predlog zakona odbacuje samo zbog toga što je amandmane pisao neko ko ne pripada vladajućem establišmentu.
Kada smo već kod vladajućeg establišmenta, dok mi ovde razgovaramo o ovom zakonu nekoliko stotina studenata je ispred Skupštine, pominju Bolonju, pominju vas iz vladajuće strukture; tu su i neki roditelji koji pominju ne samo vas, nego vam pominju i članove familije. Izađite, recite studentima šta treba da im se kaže.
Kad smo već kod člana 11, vratio bih se i na član 9. jer smo iskoristili vreme, s obzirom na to da je amandman našeg poslanika. Radi se o stručnoj proceni imovine koja se oduzima. Smatram da amandman gospodina Vladana Batića treba prihvatiti.
Stručna procena imovine stečene kriminalnim radnjama. Ako pogledamo ovo nedavno izvršeno krivično delo gde je imovina SRS na kriminalan način prisvojena, da je ovaj zakon sad na snazi, onda bi neko stručno lice trebalo da proceni vrednost te imovine – radi se o 20 mandata, radi se o 20 puta 15.000 glasova, jer toliko nosi jedan poslanički mandat – i da tu imovinu vrati onom od koga je na kriminalan način oduzeta.
Kad smo već kod kriminalnih radnji, neću da vas podsećam da sam sa ove govornice nekoliko puta pominjao kriminal u jednom preduzeću.
Bilo je javno preduzeće, pa je postalo akcionarsko društvo, pa je sad postalo društvo gde su dve države vlasnici, radi se o Kontroli leta, pa pošto ni u jedno ministarstvo niste mogli da spakujete, a gledate na sve moguće načine da zabašurite trošenje ogromne količine para, sredstava ove države, onda ste prebacili u nadležnost direktno premijeru. Da vas podsetim da su tamo plate od par desetina hiljada evra. I, onog koga sam prozivao i dokazivao sa ove govornice, umesto da Ivica Dačić kao ministar krene u istraživanje, sada postavljaju, predložen je za predsednika Upravnog odbora tog preduzeća.
Da govorimo, recimo, o jednom koji je iz tog šifrovanog dela ovog "žutog preduzeća".
Prvo se dokazao, podsećam vas, i o tome sam govorio, kada je "Lutrija Srbije", državna lutrija, oterana u ćošak i umesto nje formirana "Lutrija Srbije AD". Vodio je jedan mlad, perspektivan stručnjak, ekspert, a do danas se ne zna koliko se, po osnovu lotoa, lozova i svega ostalog sa čime to preduzeće radi, koliko se para uzme, gde te pare završavaju. Koliko se sećam, do sada se nijedan dobitnik čuvene sedmice nije pojavio.
Pošto je tako lepo sredio "Lutriju Srbije", onda je kao ekspert otišao na Aerodrom Beograd za direktora, pa je odmah krenuo sa Ekonomskim fakultetom da restrukturira Aerodrom Beograd. Projekat restrukturiranja Aerodroma Beograd platio je fakultetu 3.100.000 dinara. Koliko je Aerodrom Beograd restrukturiran, možete sad da vidite, ali je tri miliona otišlo nekim njegovim prijateljima koji su, sticajem nesretnih okolnosti, na fakultetu u Beogradu.
Direktor, Upravni odbor i oni oko njega imaju službene kartice, uglavnom su to od "Pireus banke", da ne bi trošili svoje pare kad rade državni posao, kad rade posao Aerodroma Beograd. Tu su neverovatne cifre, radi se o 24.000, 38.000 dnevno itd., ukupno je 579.000 za šest meseci, ali se hvale ovim, jer 800.000 im je odobrio Upravni odbor, a oni potrošili samo 600.000.
Pošto direktor ne može da se vozi u onim krševima koji se nalaze na Aerodromu Beograd, starim po dve-tri godine, uzeo je od "Poršea" na rentakar najnoviji "audi", samo što ne peva usput i što ne igra "Žikino kolo" na putu. Od 5. februara do 23. jula "Poršeu" je na ime rentiranja tog automobila isplaćeno 1.200.000 dinara iz kase Aerodroma Beograd.
Pošto čovek kada se vozi i ogladni, pa mora nešto i da pojede usput, čovek je na račun... Neće valjda generalni direktor svoje pare da vadi i da plaća račune, zašto je generalni direktor onolikog Aerodroma Beograd; ne jede on to zbog sebe, nego zbog Aerodroma Beograd.
Pa, kaže ovako: ugostiteljske usluge generalnog direktora od 1. februara do 31. jula - 818.000 dinara. Pa, kamilu da je vodio pored sebe, ne bi mogli zajedno toliko da pojedu.
A pošto je sa Aerodroma Beograd, čovek mora i da putuje i da vidi prirodne lepote ove Evrope u koju hoćete da nas uvedete. Pa je, recimo, putovao 6. avgusta, vratio se 7. avgusta, znači, nije se zadržavao. Nije problem što je otišao, nego je problem što se vratio.
Cena karte od Beograda do Ciriha je 178.650 dinara, raspitao sam se kod mojih kolega koji putuju za Hag, jer putovali su za Hag dok im nisu pojedini onemogućili da se sastaju sa dr Vojislavom Šešeljem. Članovi tima i njegovi savetnici kažu da je karta do Haga i natrag 300 - 400 evra, u zavisnosti od toga da li je letnja ili zimska sezona. Izračunajte koliko je evra ovih 180.000 dinara. Išao čovek i u London, karta je 132.000. Pa da, mora da se obiđe oko Anda da bi se sletelo, verovatno.
Kad je već otišao tamo danas a vratio se sutra, mora čovek negde da spava. Kako bi direktor Aerodroma Beograd spavao u nekom tamo hotelu, pitaj boga? Zato je on uzeo "Hilton park". Za to jedno prenoćište, doduše, ima i tu neki doručak, verovatno je umanjio troškove ishrane po restoranima jer je doručkovao čovek tamo, 60.000 dinara. Čime li su ga hranili za ove pare?
Putovao je Bojan Krišto i za Madrid. Doduše, jeste da je bila sezona, ali on je morao da vidi da ta saradnja Aerodroma Beograd sa madridskim aerodromom mora da bude usko uspostavljena. Putovao je sa Nestorović Draganom, a pošto Nestorović Dragan nije generalni direktor, za njega će neka druga klasa, doduše, u istom avionu. Bojan Krišto je platio odlazak do Madrida i nazad 154.500 dinara, odnosno Aerodrom Beograd, odnosno građani Srbije su platili. Izvinjavam se za ovaj lapsus: "Bojan Krišto je platio"; nije on ništa platio. Za Nestorović Dragana, pošto je on po rangu niži, karta je 113.000 dinara.
Ne znam koliko košta zakup ovih malih aviona koje "Pink" izdaje, čini mi se da se tu negde ta cifra kreće.
Upravni odbor, naravno, onolikim aerodromom mora da upravlja, pa su, recimo, ti članovi Upravnog odbora morali nešto da pojedu na putu; jer, zašto su članovi Upravnog odbora onolikog i onakvog aerodroma. Pa, "Zlatna varoš" - 4.500, "Piros Serbia", to je restoran - 10.000, pa kineski restoran - 3.600, žablji bataci, pa "Agrofarm" - 28.000, šta li su pojeli u ovom "Agrofarmu"; uglavnom, ukupno 53.000 - jedan čovek. Pa sad, njih ima devet; devet puta ovoliko izedoše članovi Upravnog odbora.
Članovi Upravnog odbora moraju i neku kintu da dobiju, ne mogu samo da provlače karticu, neprijatno ljudima.
Dobijali su, recimo, mesečne apanaže, nemojte me držati za reč, mislim da je to polovina svote jer im se uplaćuje, kao što i mi poslanici dobijamo pola plate petog a pola dvadesetog: recimo, neki Trkulja Miodrag 313.000 puta dva, Ilić Vesna 250.000, nije se javljala za diskusiju da doprinese napretku Aerodroma Beograd, pa je 250.000, pa Andrić Nebojša takođe 250.000, Kozličić Danilo 251.000, pa puta dva naravno, pa Stamenković Miodrag takođe 251.000, pa puta dva, pa Krejić Vojislav, Jovanović Slobodan, Kafedžić Ksenija, Milovanović Miodrag itd. I od njih, jednom mesečno, dva puta mesečno po 2.321.000 dinara.
Ako članovi Upravnog odbora dobijaju ovoliko, moraju onda i rukovodioci. Za direktora nemam podatak koliko je dobio, ali imam koliko je ukrao i koliko je pojeo i koliko je potrošio. Verovatno je dobio mnogo više; polovina plate za bord, za one niže, iznosi 581.516 dinara itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, podsetite se od kojih je para taj Aerodrom Beograd pravljen, setite se koliko je država sredstava uložila, setite se kojoj poslaničkoj grupi, odnosno kojoj političkoj stranci pripada ovaj ekspert. Ako je ovo otkriveno, koliko je još puta po ovoliko ono što je sakriveno? Kad ovaj zakon bude stupio na snagu ovde nećete moći ništa da oduzmete. Nema stečene imovine, imovina je pojedena, popijena, preletena, potrošena na rentakar itd. Ovo je problem ovog zakona, što nije našao način da se izbori i protiv ovakvih štetočina.