Gospođo Čomić, vi ste prekršili član 100. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže: "Narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika".
Vi ste me onemogućili da odmah dobijem reč, a tražio sam reč zbog povrede Poslovnika. Pustili još neke narodne poslanike da govore.
Dakle, nastaviću tamo gde sam stao. Koristim svoje poslovničko pravo da obavestim narodne poslanike o činjenici da se krši Zakon o lokalnim izborima, da se potpisi kandidata za odbornike falsifikuju, i to na vrlo grub način. Falsifikuju se na način koji mnogo podseća na nekadašnji način rada DS-a.
Poslanici DS-a su svojevremeno glasali iz Bodruma i Soluna. Sada kandidati Tomislava Nikolića izjave o tome da žele da budu kandidati na njegovoj izbornoj listi daju putem faksa iz Grčke.
To je, zaista, veliko demokratsko dostignuće i sigurno je da će to dostignuće u velikoj meri da unapredi politički život u Srbiji.
Jedan drugi kandidat za odbornika Tomislava Nikolića je izjavu da prihvata kandidaturu potpisao iz Češke, tako da je to, takođe, jedno dodatno demokratsko dostignuće. Tomislav Nikolić i DS, izgleda, krupnim koracima grabe ka demokratiji. Oni su prevazišli, čak, i fizičke granice i granice vremena. Oni mogu da glasaju iz raznih delova sveta. A, ono što je najžalosnije, to je da se takav način rada legalizuje na sednici izborne komisije, u kojoj većinu ima DS.
U stvari, to je najbolji dokaz da ono što je uradio Tomislav Nikolić i ono što i dan-danas radi u opštinama u Srbiji, gde se održavaju vanredni izbori, u stvari, radi po nalogu svojih gospodara iz DS-a. SRS je potpuno ubeđena da će narod na izborima to da prozre i da će da žigoše one koji su u najtežem trenutku za Vojislava Šešelja izdali njega, ideologiju i samu SRS.

Nema povrede člana 100, s obzirom na to da, mislim da smo oboje razumeli, u prethodnom javljanju niste ni tražili reč o povredi Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, povreda Poslovnika, član 100.

Član 226, u vezi sa 225.
Čovek ne može a da ne postavi pitanje – kako je moguće da izaberemo Vladu po proceduri koja je predviđena Ustavom i Poslovnikom Narodne skupštine i da premijer te vlade u sastavu Vlade ima 70% ministara za koje niko nikad živ nije čuo?
Videli ste u novinama neku anketu u kojoj niko od građana ne prepoznaje naše ministre. Nakon 100 dana Vlade, mi smo suočeni s činjenicom da ogroman broj građana, 99% anketiranih, nema pojma ko su ljudi čije se slike nalaze u novinama, koje su im pokazane da bi ih identifikovali kao ministre koji vode određene resore. To vam je najbolji pokazatelj šta je vredela Vlada za ovih 100 dana i šta je uradila.
Ono što je uradila u ovih 100 dana, a čime se hvali Cvetković, koji za sebe kaže da je super, to su, uglavnom, zaostaci nekog posla koji je činjen u prethodnom sazivu Vlade, uključujući i to nesrećno ratifikovanje SSP-a, koje je učinjeno, kako smo to do sada naglašavali, u okolnostima pod kojima to nije bilo dobro uraditi, o čemu smo već pričali, pa neću trošiti reči.
Kada je reč o drugim stvarima, koje su deo svakodnevnog života i obaveze Vlade da prati našu svakodnevicu, pre svega, ekonomsku, tj. onaj deo svakodnevnice koji treba da zaštiti i socijalne interese građana, to ne da je podbačaj, to je prava katastrofa – povećanje cene PTT usluga, povećanje cene gasa, bez ijednog razumnog obrazloženja zbog čega je do toga došlo.
Premda znamo da Vlada ne donosi neposredno tu odluku, to ne može da se učini ako se ne korespondira s Vladom i ako ne postoji prećutno odobrenje onih koji su ovlašćeni da se takva politika vodi.
Da ne govorim o tome da se nijedno od izbornih obećanja neće do kraja ispuniti, a bude li se jedno ispunilo do kraja, barem u obimu u kojem je to obećano, kao što je slučaj s penzijama, budite uvereni da će dobar deo drugog stanovništva, koji nisu penzioneri, naročito oni koji imaju socijalne potrebe, prilično patiti zbog svega toga, jer ne postoji nijedan mehanizam da budu zaštićeni.
U svim tim okolnostima, ta nesposobna Vlada dozvoljava da predsednik države vodi spoljnu politiku, na koju po Ustavu nema pravo. Vodeći spoljnu politiku, predsednik države sebi dozvoljava za pravo da tetoši Euleks misiju na Kosovu i Metohiji, koja jednu jedinu instrukciju ima, a to je da sprovede Aneks 10 neprihvaćenog Ahtisarijevog plana, u delu u kome se podržava nezavisnost Kosova i Metohije.
Zamislite kako folirantski zvuče reči predsednika države kad kaže da je Euleks prihvatljiv pod uslovom da ne sprovodi Ahtisarijev plan. To je neverovatno.
Dakle, takve stvari, takvu jeftinu demagogiju, koju smo prinuđeni da slušamo ceo dan, zaista je veoma teško podneti. Nesrećna je okolnost što sve to trpimo i u kom smeru ova država ide, i u ekonomskom i u socijalnom pogledu, a naročito u pogledu zaštite bazičnih državnih interesa. Ali, u svakom zlu može da ima i nečega dobrog. Na ovaj način će se vrlo jasno pokazati da ono što radi Boris Tadić nije ništa manje strašno nego ono što je uradila Podgorica ili Makedonija, zbog čega su njihovi ambasadori najureni. Najbolje bi bilo Borisu Tadiću da uhvati i da najuri sam sebe posle svega ovoga. Onda bi, makar, stvar bila jednaka.

Narodni poslaniče, niste imali osnova da dobijete reč na osnovu člana 100. Pozvali ste se na to da čl. 225. i 226. podrazumevaju informacije koje su vam neophodne za rad, a s nama ste podelili da imate sve informacije koje su vam potrebne o radu Vlade Republike Srbije.
Molim vas da ne zloupotrebljavamo Poslovnik. U okviru dogovora kako se upotrebljavaju i zloupotrebljavaju članovi 225. i 226, bar nešto pitajte, bar tražite neku informaciju, da ne bi bilo sasvim očito, i u stenogramu ove sednice, i svima nama koji radimo tokom ovog popodneva, da je u pitanju reč bez osnova i da je u pitanju iskazivanje vaših političkih stavova, na koje vi imate pravo i za koje vam nisu potrebne informacije ni od koga, jer, očigledno, znate ono što vam je potrebno za rad.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković, povreda Poslovnika. Traži reč i dobija na osnovu člana 100. stav 1.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić traži pravo na repliku. Niko nije govorio i onda nemate prava na repliku.
Narodni poslaniče, dužna sam da vam dam objašnjenje ako se pozovete na član 100, i to objašnjenje sam vam dala. Pravo na repliku nemate. Davanje prava na repliku je, inače, diskreciono pravo predsedavajućeg.

Gospođo Čomić, sem što sam poštovalac vašeg pušačkog manifesta, ono što vas molim i što mi, prosto, po članovima 225. i 226. pripada, jeste informacija. Žao mi je što gospođa Slavica Đukić-Dejanović nije trenutno tu, zato što sam tu informaciju, zapravo, htela da dobijem od predsednika Skupštine, žene koja je kompetentan stručnjak.
Da nije kolega iz NS-a i DSS-a i kolega iz SRS-a, u ovom trenutku bih se, stvarno, osećala kao paranoik. Ne samo ja, nego i naši birači, koji se pitaju da li su oni sami paranoici ili neko želi da ih napravi ludima.
Stoga vas molim da predsednici Skupštine, kao kompetentnom stručnjaku, ali i drugoj personi po važnosti u Srbiji, prenesete naša pitanja i želju da nam protumači reči prve persone, koja sve manje vremena provodi u Srbiji, a sve više u ''sjedinjenim evropskim državama'' i Americi. Pošto mora da se formuliše kao pitanje, biću poslušan đak, a ne kao gospodin Aligrudić, i reći ću ovako.
Prvo pitanje, da li to predsednik Tadić opet krši Ustav, pa, posle razmišljanja o podeli Kosova, ima kontemplaciju o Euleksu? Jeste da je čovek psiholog, ali metoda slobodnih asocijacija nije dopuštena čoveku u njegovoj poziciji.
Drugo pitanje, pratite, gospodine Aligrudiću, ovako treba. Drugo pitanje, kako to da ne prihvatamo plan velikog mirotvorca i nobelovca, a prihvatamo posledicu tog plana – Euleks? To je jedinstven slučaj da ne bude prihvaćen uzrok, ali bude prihvaćena posledica.
Treće pitanje, da li je ovo specifičan način da premijer u senci da peticu osobi u ulozi premijera, koji krajnje objektivno ocenjuje uspeh Vlade, budući da se subjektivno ne meša u njen posao?
Četvrto pitanje, pošto su protiv srpske rezolucije u UN glasali takvi lumeni, kao što su Palau, Nauru, Mikronezija i Maršalska Ostrva, da li će i njihovim građanima Tadić dekretom omogućiti dvojno državljanstvo i kupovinu imovine i firmi u Srbiji? Stanove već imaju svi članovi uže i šire familije Đukanović, Gruevski je bio rado viđen gost na ''žućkastim'' konvencijama, što da ne dođu i Palaurani, Naurumani i Mikronežani?
Sledeće godine će Tadić-Ahtisari, možda, biti dvojac kandidata za Nobelovu nagradu za mir.
Peto pitanje, šta će, ako ova vlada dotle potraje, biti nagrada osenčenom premijeru Cvetkoviću od faktičkog premijera Tadića za 200 dana Vlade? Neki novi Euleks o nezavisnoj Vojvodini ili Sandžaku? Finac je tu uvek spreman, a gde on okom, tu Boris skokom.

Zahvaljujem.
Sva pitanja potrebna za rad narodnoj poslanici biće upućena nadležnim organima i organizacijama kojih se tiče.
Obaveštenje u ime predsednice Narodne skupštine Slavice Đukić-Dejanović.
Sutra, u 13 časova, u zgradi Narodne skupštine, o mestu i sali ćete biti obavešteni blagovremeno, biće održan Odbor za industriju, kome će prisustvovati ministar Petar Škundrić, spreman da da sva potrebna objašnjenja i odgovore, a po zahtevu narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, povreda Poslovnika, i na osnovu člana 100. stav 1. dobija reč, a kaže da je povređen član 27.
Izvolite.

 Hvala vam, gospođo predsedavajuća. Uvek sam rad da saslušam vaše komentare i uvek u njima čujemo nešto kreativno i novo, nešto što može, kao i sada, izazvati potrebu za replikom i razgovorom o članu 27, koji govori o rukovođenju Narodnom skupštinom i staranju o primeni Poslovnika, koji se, u svakom slučaju, odnosi na svakog predsedavajućeg, a ne samo na predsednika Narodne skupštine, kako to ovde stoji.
Interesantno je da kada vam narodni poslanik zatraži repliku na vaše izlaganje, kažete da se u tom smislu odredba člana 101. ne može tumačiti kao da je u pitanju reakcija na izlaganje prethodnog govornika, jer vi predsedavate Narodnom skupštinom. Kada se zatraži pravo na reč po Poslovniku u trenutku kada sednica započinje, pre nego što započne debata, onda predsednica Narodne skupštine ili vi, ko god da je na tom mestu, tvrdite da se reč ne može dobiti zbog toga što još uvek nije završio izlaganje prethodni govornik, pri čemu sami sebe smatrate prethodnim govornikom.
Dakle, to je neverovatno. Upotrebljavate različita rešenja u situacijama kada vam šta odgovara. To je vrlo zanimljivo.
Potpuno sam uveren da ste vi, svakako, bili prethodni govornik i da imam pravo na repliku nakon vašeg izlaganja.
Što se tiče tumačenja čl. 225. i 226, da li je moje izlaganje bilo postavljanje pitanja ili politička konstatacija, verujte mi da u svakoj političkoj konstataciji koja se ovde izrekne postoji duboko postavljeno pitanje. Samo je pitanje ugla gledanja na stvar, kako vi to posmatrate, pitanje vaše volje i vašeg tumačenja. Nemam ništa protiv.
Kada ovde izreknem stanovište da Boris Tadić vrši funkciju koja mu po Ustavu nije data, da tumači spoljnu politiku i da pokušava da je vodi mimo Ustava ove države, postavljam, samim tim, pitanje Mirku Cvetkoviću – kako to dozvoljava? To čujem u sredstvima informisanja, u javnosti.
Kada kažem da Boris Tadić priznaje neovlašćeno Misiju Euleks, pod nemogućim uslovom, ne nemogućim u smislu da ga ne može ispuniti Euleks, nego pod nemogućim uslovom u smislu neprihvatljivosti za Srbiju, onda je to, zapravo, pitanje ministru spoljnih poslova – kako može to da dopusti, bez ijedne reči komentara u javnosti ili potrebe da dođe za ovu skupštinsku govornicu i pred ovim poslanicima kaže kako je moguće da dođe do takve vrste otimačine ovlašćenja od strane nekoga ko je za to neovlašćen?
To je bio cilj onoga mog izlaganja. Naravno da u sebi sadrži određeno pitanje. Naravno da ću vas uvek poslušati, to sam već jednom rekao, da ako ovo nije dovoljna forma, ili je, možda, po vama suvišna, zadovoljiću onu drugu, koja govori o potrebi da poslanička grupa zatraži dan u kome želi da sasluša i premijera i resornog ministra i postavi im ova pitanja neposredno.
Hvala vam što ste me saslušali.

Objašnjenje predsedavajuće o povredi Poslovnika, da li je ili nije povređen, ne predstavlja osnov za repliku. Inače, davanje replike je diskreciono pravo predsedavajuće.
Znači, čak i u slučaju da se podnosi kao zahtev na govor bilo koga drugog ko nije predsedavajući, onaj ko je predsedavajući ima pravo da kaže – nemate pravo na repliku, ili imate; to je diskreciono pravo. U ovom slučaju, osnov za repliku ne postoji, jer ja ne izražavam svoje političke stavove, ne pozivam se na Poslovnik. Iskreno se nadam da će doći vreme da održim koji govor, pa da narodni poslanik Miloš Aligrudić ima šanse za repliku. Meni je to uvek bila radost. Za sada nemamo takve mogućnosti.
Da li još neko o članu 49. želi reč? Poslanička grupa LDP-a ima još 10 minuta. Ne.
Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo odnosi se na član 49. Predloga zakona koji reguliše raspodeljivanje novčanih sredstava dobijenih prodajom trajno oduzete imovine proistekle iz krivičnog dela.
Vlada predviđa da ta novčana sredstva raspodeli ovako: 20% za finansiranje rada suda, 20% za finansiranje rada javnog tužilaštva, 20% organizacionoj jedinici MUP-a nadležnoj za finansijsku istragu, 20% Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom i, konačno, samo 20% za finansiranje socijalnih, zdravstvenih, prosvetnih i drugih ustanova, kako navodite u Predlogu zakona. Ovaj predlog bismo mogli nazvati bilo kako samo ne pravednom, pravilnom, domaćinskom raspodelom sredstava.
Znači, 60% Ministarstvu pravde. Lepo sam rekao u načelnoj raspravi, gde su pare, tu je DS. Dati 20% jednoj jedinoj jedinici MUP-a, a 20% za sve druge budžetske ustanove u Srbiji!? Vlada Republike Srbije izjednačava finansijske potrebe jedne jedinice MUP-a i jedne Direkcije za upravljanje imovinom sa svim socijalnim, zdravstvenim, prosvetnim i svim drugim ustanovama u Srbiji.
U najvećem broju tih ustanova situacija je ili loša, ili katastrofalna. DS je na vlasti ima punih osam godina, a počela je deveta. Šta se dešava u našem zdravstvu? Ko ima para, može da se leči, a ko nema, njega je demokratska vlast unapred osudila na smrt. Lekari širom Srbije nemaju dovoljno recepata, elementarnih uslova za rad.
Da li treba da vas podsetim na veliki kriminal koji je sproveden u Srbiji pod velom adaptiranja zdravstvenih ustanova kroz NIP, u režiji G17 plus? Između ostalog, to se dešavalo i u Prokuplju.
Gde nam se za ovih osam godina nalazi prosveta i u kakvom stanju su mnoge škole, u kojima zidovi i plafoni samo što se nisu srušili? Ima na desetine takvih primera širom Topličkog okruga. Ni dečiji vrtići nisu u boljem stanju. Šta je s izgradnjom novih obdaništa, koja su nam i te kako potrebna, hteli vi da se složite ili ne?
Kakav je životni standard zdravstvenih i prosvetnih radnika? Kakav je životni standard ostalih? To će vam odgovoriti građani Srbije na prvim izborima. Zar ne mislite da bi povećanje plata i poboljšanje uslova rada bio prvi korak ka suzbijanju korupcije i mita, koji su prisutni i u ovim oblastima?
Dokle će pojedinci da kaljaju ugled ovih profesija? Koji je epilog ''kragujevačke afere''? Kao vrhunac licemerstva vlasti, ovih dana slušamo na televiziji da vlast neće moći da ispuni predizborno obećanje dato penzionerima da će penzije dostići nivo od 70% prosečne zarade u Srbiji, i to, navodno, zbog svetske finansijske krize.
Taj genijalac koji se setio da nađe ovakav razlog za opravdanje predizborne laži, zaista, treba da napreduje u vašem koalicionom udruženju protiv građana Srbije.
Građani Srbije, nemojte da vas obmanjuju! Ako bi Vlada i koaliciona skupštinska većina usvojili ovaj amandman, našla bi se novčana sredstva za rešenje mnogih problema – u socijalnoj, zdravstvenoj i prosvetnoj sferi.
Amandman je vrlo jednostavan i predlaže smanjenje novčanog iznosa, od 20 na po 10%, za finansiranje rada suda, javnog tužilaštva, jedinice MUP-a za finansijsku istragu i Direkcije za upravljanje imovinom, jer smatram da je to više nego dovoljan iznos za finansiranje ovih organa. Preostalih 60% treba iskoristiti strogo namenski, za rešavanje socijalnih, zdravstvenih, prosvetnih i svih drugih problema.
Sudeći po tome koliko u Srbiji ima mnogo kriminalaca, čiju imovinsku vrednost mnogi od nas ne mogu ni da zamisle, odnosno radi se o više stotina miliona evra, usvajanje predloženog amandmana dugoročno bi rešilo pitanje problema koje sam naveo, pa i pitanje penzija. Nemojte da zavaravate penzionere. Znaju oni za šta su glasali, a šta su dobili.
Vaši razlozi za neprihvatanje amandmana su neprihvatljivi, jer navodite da je raspodela budžetskih sredstava predložena u članu 49. vašeg predloga zakona primerenija. Za šta primerenija, za koga? Da se novčana sredstva dobijena prodajom trajno oduzete imovine kriminalaca raspodele: jednoj jedinoj jedinici MUP-a – 20%, pojedinim organima Ministarstva pravde – 60%, a samo 20% svim socijalnim, zdravstvenim i prosvetnim ustanovama u državi, i to prema aktu Vlade, po principu – onoj ustanovi hoćemo, onoj ustanovi nećemo.
Ako je to za Vladu i prvog potpredsednika Vlade, kao potpisnika odgovora Vlade na predloženi amandman, primerenije, za poslanike SRS-a i građane Srbije, svakako, nije. U odgovoru Vlade ne može da prođe ni pozivanje na uporedno zakonodavstvo, jer dok je Srbija u socijalnoj, prosvetnoj i zdravstvenoj sferi u izuzetno lošem stanju, Vlada ne može da prepisuje modele zakona drugih razvijenih zapadnoevropskih država, već mora da ih prilagođava našim potrebama i specifičnostima.
Na kraju, u razlozima za neprihvatanje ovog amandmana, Vlada se poziva na slična rešenja koja su primenjena u Carinskom zakonu. Vi ćete se složiti, a nadam se i gospođa ministar, da ne može ovako loš predlog zakona i neprihvatanje amandmana koji rešava suštinske probleme u državi da se opravda tako što će se pozvati na već usvojeni a loš Carinski zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić. Na raspolaganju Poslaničkoj grupi je sedam minuta.