Za reč se javio gospodin Zoran Krasić, pa gospodin Martinović.

Naravno, samo ću o amandmanu. Pošto sam po prirodi korektan čovek, Ćosiću, pogledajte, šta ste napisali u članu 12. (Izvinjavam se na ovome, pošto se gospodin Ćosić i ja znamo odavno, već 20 godina.) Kaže ovako: "Pravnom licu se za krivično delo...". Znači, to je dokaz da je pravno lice izvršilo krivično delo, kako tumačim, a vi ste ga tako napisali. Pričaćemo o tom amandmanu malo kasnije.
Što se tiče amandmana na član 8. sasvim je normalno da posle greške iz prvog člana to ide u kontinuitetu. Sada ću to da vam objasnim na jednom lepom primeru:
Neka lepa plavuša, kao direktor u nekom velikom preduzeću, gde postoji 5.000 direktora ili 200 direktora, po kriterijumima iz člana 5. stav 2. može biti odgovorno lice u pravnom licu, da li na bazi nekog pravnog akta ili, kako ste vi ovde rekli, faktički odgovorno zato što vrši neke poslove. I u okviru poslova iz delatnosti pravnog lica, recimo, zaključi neki ugovor, i niko ne zna da je zaključen taj ugovor, sa nekim svojim bliskim prijateljem. Recimo, ugovor o zakupu poslovnog prostora. Pokrenem postupak, utvrdi se da je ta gospođa, kao direktor, prekoračila ovlašćenja direktora, napravila štetan ugovor, omogućila svom prijatelju da svake godine 24.000 evra stavi u džep, ugovor na deset godina – 240.000 evra, a pravno lice nema pojma o tome šta se desilo. Apsolutno ne zna. Oni nikada ne bi zaključili takav ugovor.
Po ovoj vašoj koncepciji, odgovornost za krivično delo, te gospođe, snosiće i pravno lice. Kako "ne"? Ugovor o zakupu je u okviru delatnosti preduzeća, pravnog lica. Znači, definisali smo da je odgovorno lice unutar pravnog lica, definisali smo da je izvršeno krivično delo – zloupotreba službenog položaja, da krenemo od toga, i sada odgovara pravno lice. Vi kažete član 6.
A član 6. kaže da pravno lice odgovara za krivično delo koje u okviru svojih poslova (to su ti poslovi, tog pravnog lica) učini odgovorno lice u nameri da za pravno lice ostvari korist. A namera za pravno lice, i korist za pravno lice, jeste da oni imaju taj poslovni prostor. Zato je zaključen ugovor, da omogući prijatelju da zaradi pare, a da oni dobiju ekskluzivnu lokaciju u centru. O tome se radi.
Mogu hipotetički da vam izvedem milion situacija. Mogu čak da idem toliko daleko da direktor pravnog lica ne želi da ima službenog šofera, pa ide sam, pa napravi udes, pa pobegne sa mesta udesa, zaključi ugovor u susednom mestu i njegova firma napravi veliki posao. Pa je to krivično delo – bekstva sa mesta udesa, bilo u funkciji zaključenja ugovora i koristi za pravno lice? To su neke hipotetičke situacije koje mogu da se dese.
Zašto bi sad SRS odgovarala za nepostojeći ugovor? Uzeo Tomislav Nikolić pečat, otišao i potpisao ugovor, zadužio se, niko živi u stranci ne zna, rekao – "vraćam te pare, čim dobijem mandate posle izbora"; dobio sto i nešto miliona i umesto da vrati tih 50, on kaže "to ide dugoročno". A sad stižu računi!
E, doći ćemo mi kod teme izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka, pa ćemo da otvorimo temu i DS i njihovog finansiranja i njihovih računa. A vi samo čuvajte: oteto – prokleto!
Rekli ste u članu 6. ili 7, nije bitno u kom, da postoje mogućnosti da se isključi odgovornost pravnog lica za krivično delo odgovornog lica. Pa ste u odgovoru gospodinu Spasojeviću rekli – i drugi slučajevi koji isključuju odgovornost. Jedan od tih slučajeva jeste imunitet. Imunitet – i ne može da se vodi postupak. Je l' tako? Tako je!
Idemo sada sa drugom varijantom. Hipotetički je Dragan Đilas zadužen u DS za potpisivanje i da je on računopolagač. A on je sada na nekoj funkciji gde ima imunitet, ne može da se vodi postupak protiv njega za ono što je on uradio dok je bio u DS. To što vi vrtite glavom da on nije ništa uradio, to vežite mački o rep. Kažem – hipotetički. Neće! Neće se voditi postupak protiv njega, jer ga štiti imunitet. Neće izostati njegova odgovornost za ono što je uradio kao odgovorno lice DS, i DS neće pasti pod uticaj ovog zakona.
Gradonačelnik grada Beograda nema imunitet? Kad ste to promenili?
(Predsedavajući: Molim vas, dozvolite govorniku da izrazi svoje mišljenje.)
Evo, da uzmemo poslanika Božovića. Božović ima imunitet, poslanik je, i on muva sa Miketom Rakićem i sa Šutanovcem, i ovo vaše karate obezbeđenje i te stvari, i ove njegove menjačnice po Crnoj Gori itd. i to sve uveže u sistem DS. Uvezano je, to znate. Sad krenemo sa postupkom, ima imunitet, kako će da odgovara? Kraj priče.
Martinoviću, da li si video kako su natrčali, ušli su u priču. Znači, imaju stav o ovom zakonu. Sad je javnost imala prilike da čuje. Znači, oni imaju stav o ovom zakonu, dobro znaju zbog čega rade ovaj zakon i, evo, na primeru su pokazali gde može da se primeni, a gde ne može da se primeni zakon. Vidite koliko sam majstor.
Vi ste u članu 8. propisali nešto što izlazi izvan okvira krivičnog prava i odgovornosti za krivično delo, da budem precizniji, pošto je ovo materija odgovornost za krivično delo. Da li se slažemo oko toga – odgovornost za krivično delo? Sastavni deo te odgovornosti jeste: delo, izvršilac, vinost, uračunljivost.
Ajde da preskočimo vinost i uračunljivost za pravno lice, pošto je to imaginarno, nadalje, sankcije –to je sve u jednom jedinstvu što se tiče krivičnog zakonodavstva. Vi ste ga ovde pocepali. Koliko ste to pocepali? Sasvim je dovoljno da postoji mogućnost da se zatvori pravno lice, samo onoliko, koliko je vama potrebno da se pravno lice kazni.
Teoretski je moguće – da DS gurne nekoga u neko preduzeće, koji napravi taj lom! Tužilaštvo dođe, posle završi posao sa pravnim licem. Pravno lice – ''niti luk jelo, niti luk mirisalo''.
Pravno lice treba tumačiti ne samo u pogledu mogućnosti da budu nosioci prava i obaveza. Za pravno lice je karakteristično da, pre svega, garantuje svojom imovinom. Nema čime drugo pravno lice da garantuje. Pravno lice može biti formirano i da bi sticalo i da bi prihodovalo i da ima neprofitnu delatnost. Koliko ima organizacija koje imaju svojstvo pravnog lica a nemaju profitnu delatnost? Nije im svrha da zarađuju nego da se lepo druže, ribari, lovci, moreplovci.
Vi ste to sada istumbali, zato što želite da zavedete neki red. Neće se ovo odnositi na ribolovce, znamo mi na koga će ovo da se odnosi. To ćemo u poslednjim amandmanima da objasnimo javnosti – da je ovo sredstvo za disciplinovanje podobnih. Znači, podobni, ako želite da budete na ovoj strani, znajte, imamo jedan ovakav zakon gde možemo da vam podmetnemo i neuračunljivog koji će da izvrši krivično delo, a to će biti osnov da primenimo kazne! Pa ste rekli kazne, uslovne osude, mere bezbednosti; samo što niste još ubacili meru bezbednosti ''obavezno lečenje od alkoholizma''. Kako bi se pravno lice lečilo od alkoholizma?
Malo parafraziram da mi izađete malo još, da javnost čuje šta je bila glavna ideja ovog vašeg koncepta.
Stičem sada utisak, nije bitno čak ni pravno lice, jer ste vi u članu 8. krenuli sa sledbeništvom. Delatnost preduzeća je delatnost pravnog lica jeste nešto što definiše njih – sposobnost da odgovaraju na obaveze, pre svega imovinom itd.
Vi kažete, ako je odgovorno lice u tom pravnom licu nešto uradilo, ta odgovornost za delo tog lica, koje nema veze sa novim sledbenikom, prebacuje se na sledbenika. To ćete da pravdati fantom– firmama, koje, činjenica je, postoje, rade pet-šest dana, operu neke pare, onda se ugase, i niko živi ne zna gde su i kako su.
Ovo nije zakon, ne možete na ovaj način da se borite protiv tih firmi. Imate druge instrumente za tu borbu. Ako to budete rekli da vam je razlog za ovakav zakon, onda znam da je podvala.

Jedan minut duže, ali završite.

Javiću se, gospodine Nikola.

Hvala, gospodinu Krasiću. Po Poslovniku se javio gospodin Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 225. želim da obavestim narodne poslanike o jednoj drastičnoj nelogičnosti koja je sadržana u članu 8. Predloga zakona.
Vidite, gospođo Malović, bez neke velike pravne mudrolije, šta je napisano u stavu 1. člana 8: ''Ako pravno lice prestane da postoji pre okončanja krivičnog postupka, novčana kazna, mere bezbednosti i oduzimanje imovinske koristi mogu se izreći pravnom licu koje je njegov pravni sledbenik, ako je prethodno utvrđena odgovornost pravnog lica koje je prestalo da postoji.'' Pa, nije utvrđena, zato što nije okončan krivični postupak.
Ovo što je rekao gospodin Krasić zaista je tačno. Vi ne samo da uvodite princip objektivne odgovornosti, vi uvodite princip dvostepene objektivne odgovornosti, ne samo da vam nije dosta, sada pravno lice odgovara za radnje odgovornog lica kao fizičkog lica, nego sada odgovara i pravni sledbenik tog pravnog lica koje treba da odgovara za radnje svog odgovornog lica. Vi ste princip objektivne odgovornosti do te mere široko postavili da, prosto, ta odgovornost u pravnom sistemu Republike Srbije više neće poznavati bilo kakve granice.
Tu se više niko živi neće snaći ko je učinio krivično delo, ko za to krivično delo odgovara, ko je pravni sledbenik itd. Još je samo falilo da napišete da i pravni sledbenik pravnog sledbenika odgovara za krivično delo tog prvobitnog pravnog lica koje, opet, treba da odgovara za radnje svog odgovornog lica.
I suviše je široko postavljen princip objektivne odgovornosti. Zaista vam dobronamerno skrećem pažnju, imaćete velikih problema u primeni ovog zakona. Izuzetno velikih problema.
Gospođo Malović, to je bila moja prva dobronamerna primedba. Druga dobronameran primedba – u rukama držim jednu knjigu koja se zove "O državi, osnovi jedne pravne teorije" od Slobodana Jovanovića, treće pregledano i dopunjeno izdanje, Beograd, izdavačka knjižarnica Gece Kona, 1922. godine. Dakle, gospođo Malović, evo da vide i vaše kolege iz DS, sve što treba jedan dobar pravnik da zna o tome šta je država, šta su državni organi, šta su fizička, a šta pravna lica, kada i pod kojim okolnostima pravni subjekti odgovaraju za učinjena dela itd, između ostalog, sadržano je i u ovoj knjizi.
Kada vam dođe neko iz EU, neki pametnjaković koji uopšte nije pravnik nego ko zna, inženjer elektrotehnike itd, pa vam kaže da morate da uradite nešto, ovo ili ono, vi mu kažite – evo, pronađite u knjizi jednog eminentnog pravnog teoretičara, čoveka koji je govorio više svetskih jezika...
(Predsedavajući: vreme.)
... koji je proputovao po svetu više nego Oli Ren i Havijer Solana zajedno, ako ovde nađete odgovore na te vaše zahteve, evo, Republika Srbija je spremna da na te zahteve odgovori.

Hvala. Konstatujem da nije bilo povrede Poslovnika i da ste zloupotrebili ovo vreme, ali nije bilo loše slušati.
Na član 12. amandman je podneo poslanik Jadranko Vuković.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Krasić, pa gospodin Martinović.

Gospodine Novakoviću, znam da vi delite moje mišljenje, vi ste dobar advokat i razumete se u ove stvari. Znam da vam je teško što niste sada u publici da se i vi uključite u ovu raspravu. Moram radi javnosti da kažem, član 12. ovog predloga zakona je vrlo interesantna odredba. (Došao je moj Božović, drago mi je.)
Član 12. kaže ovako – Vrste krivičnih sankcija.
''Pravnom licu se za krivično delo (mada nije jasno pravno lice, krivično delo, ali hajde) mogu izreći sledeće krivične sankcije: 1) kazna; 2) uslovna osuda; 3) mera bezbednosti.''
U sledećem članu se kaže da su kazne – novčana kazna i smrtna, odnosno prestanak pravnog lica, pa se onda to deli i tako dalje.
Vidite i sami da je u ovoj početnoj rečenici za ovaj član, da se ''pravnom licu za krivično delo'', formulacija ista kao u posebnom delu Krivičnog zakonika, tamo se kaže: ''Učiniocu se za...'' pa se opišu radnje, ''izriče'', pa se navodi koja kazna.
Ovo je dokaz da vi nikako ne možete, onom igrom reči, da prikrijete suštinu.
Znači, između tvrdnje – da se ovim zakonom uvodi krivična odgovornost za pravna lica, i tvrdnje – da se ovim zakonom uvodi odgovornost pravnih lica za krivična dela, to je samo jedna obična igra reči, a svodi se na isto. Zašto se svodi na isto? Da bi se zamaglila suština.
Sa gledišta SRS nikakav problem ne postoji da se izmeni , na primer, Zakon o privrednim prestupima. Izmeni se Zakon o privrednim prestupima, ubace se neke nove odredbe ili da budem precizniji, izmene se odredbe 155. Zakona, iz materijalne oblasti, koje se tiču privrede, poslovanja itd, u kaznenim odredbama, pri kraju Zakona, da se predvide neka nova ponašanja i nove radnje kao privredni prestup.
Ali, vi ste izabrali najgori mogući put, apsolutno najgori mogući put. Vi ste nam čitali malopre neke delove tih međunarodnih akata. Ti delovi koje ste nam pročitali ne daju vam za pravo da ovo radite. Interesantna je stvar sama uslovna osuda pravnog lica – ako budeš dobar za dve godine, neće da ti se zaračuna ovo, nije bitno. Ne ide, ljudi, ali stvarno ne ide. Apsolutno, ovo ne može da se upodobi sa onim.
Još ste kod osnova za krivičnu odgovornost pravnog lica, jer je vrlo teško sada o tome pričati šta bi mogao da bude osnov odgovornosti pravnog lica, da je odgovorno lice izvršilo krivično delo, a u krivičnom zakonodavstvu važi princip individualizacije, a ne kolektivizacije. Kako ćete princip individualizacije kazne da primenite prema pravnom licu? Pa, imaju neke odredbe – ako se lepo ponaša, može da se smanji, ako je od ovog raspona do onog raspona. Ali, to je suludo, ljudi. To je potpuno suludo.
Dajte, izmenite Zakon o privrednim prestupima. Pazite, ima tu još jedna vrlo važna stvar. Pravno lice može da odgovara materijalno, nesporno, i samo materijalno, i kada ga gasite ono odgovara materijalno, jer mu zabranjujete da vrši delatnost, da stiče itd. To je građanska odgovornost. Ali, morate da shvatite jednu stvar – ne može za krivično delo da odgovara pravno lice. Evo i otporaši to znaju.
Oni su, znate kako su, ono, prvo Milivojević, pa Homen, pa Konstantinović, pa ovaj, pa onaj, ne može da se uhvati organizacija, pa naravno. Evo vam klasičan primer. Ja znam da je on muvao ovo, ili onaj Čiplić, neko od njih dvojice je muvao ovo.
Ne može, ova varijanta nije moguća! Pazite, vi sada izvlačite neke stvari. Potpuno je jasno šta je vaša namera. Vaša namera jeste, evo, recimo, Francuska, koja ima ovo, ali ne primenjuje, da to znate, oni su to odavno uveli, ali se hvataju za glavu, jer sudije kažu da je ovo neprimenjivo. Ovo je u suprotnosti sa elementarnim principom prava, a to je princip pravičnosti.
Samo da vas podsetim da ste vi svojevremeno tražili lustraciju i rekli ste da je to zbog zloupotrebe, znači, sve je po zakonu.
Ali je bila zloupotreba primene zakona, i tako kad izađe onaj iz Kragujevca, onaj predsednik i kaže – mi smo doslovce primenjivali zakon, ili Gordana kada kaže "moj poslanik, to mora ovako", moraju da imaju u vidu i ovo što je iznad, što natkriljuje sve to.
Znači, namera primene zakona mora da bude pravična, pravedna, a ne pokvarena, ne zloupotrebna. Ovde nešto zloupotrebno ubacujete u sistem, ubacujete u zakon.
Vi ste predvideli, praktično, krivične sankcije za pravno lice. Jesu li ovo krivične sankcije – kazna, novčana kazna, kao krivična sankcija, uslovna osuda, krivična sankcija, a mera bezbednosti je, takođe, vrsta krivične sankcije za pravno lice.
Ovo neće da vam pomogne da se borite protiv organizovanog kriminala, ali će onome ko bude primenjivao ovaj zakon...a ja sumnjam da će ijedan sudija da se uhvati da primeni ovaj zakon, sumnjam da će neko da primeni ovaj zakon, jer se vidi pokvarena namera, pokvareni motiv, da se donese ovakav zakon.
Evo, prepuštam vam ostatak vremena.

Hvala, gospodine Krasiću. Reč ima narodni poslanik mr Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u krivičnom pravu je odavno poznato da krivična sankcija nije sama sebi svrha. Krivična sankcija ima za svrhu prevenciju kriminaliteta – generalnu i specijalnu.
Prošlo je vreme, tako su mislili u Starom veku, da je kazna sama sebi svrha, odnosno da je svrha kazne u odmazdi. To je sadržano u onom biblijskom principu –''oko za oko, zub za zub''. Tako je mislio i nemački filozof Hegel, da kazna nema drugu svrhu nego da izvrši odmazdu prema onome ko je počinio neko krivično delo.
Ali, u modernom krivičnom pravu, i u teoriji i u zakonodavstvu, odavno je odbačen taj princip odmazde, kao svrha izricanja krivične sankcije. Svrha krivičnih sankcija jeste da se ubuduće ne vrše krivična dela. Kako? Putem tzv. generalne i specijalne prevencije kriminaliteta. Generalna prevencija kriminaliteta znači – drugi ljudi vide da se učiniocu krivičnog dela desilo neko zlo, otišao je u zatvor, platio novčanu kaznu, pa će onda ti drugi ljudi koji nisu izvršili bilo kakvo krivično delo da se ubuduće uzdržavaju, da i oni ne bi došli u tu situaciju da se na njih primeni neka krivična sankcija.
Specijalna prevencija kriminaliteta je, kada vi kriminalcu, dakle, fizičkom licu, izreknete krivičnu sankciju – zbog zla koje je pretrpeo on će se ubuduće uzdržavati da vrši krivična dela da ne bi ponovo došao u tu situaciju; da ne bi išao u zatvor, plaćao novčanu kaznu itd. Dakle, to je svrha krivičnih sankcija – generalna i specijalna prevencija kriminaliteta.
Kako mislite da postignete svrhu bilo koje krivične sankcije koje ste predvideli u članu 12. Predloga zakona, kada pravno lice nije podobno da se na njega primeni bilo koja svrha prevencije kriminaliteta – bilo generalna, bilo specijalna.
Krivična sankcija ne može da se izrekne pravnom licu, jer ne postiže svrhu koju treba da postigne, sem ako želite da se vratite na stari princip – da je svrha krivičnih sankcija odmazda.
Ali, u Starom veku su makar bili dosledniji od vas. Tamo su odmazdu primenjivali nad onima koji su zaista izvršili krivično delo, a vi sada odmazdu primenjujete nad onima koji odgovaraju po principu objektivne odgovornosti.
Svi znamo da pravno lice ne može da izvrši krivično delo, ali, evo, stali smo u zakonu na pravnu fikciju, da ipak može, tako što odgovara za radnje svog odgovornog fizičkog lica.
Potpuno ste pomešali neke osnovne institute krivičnog prava. U Predlog zakona ste stavili nešto čega nije bilo do sada ni u krivičnopravnoj teoriji, ni u zakonodavstvu.
Prosto je besmisleno da kažete i da napišete u Predlogu zakona – protiv pravnog lica izreći će se bilo kakva krivična sankcija. Nemoguće je. Po definiciji je nemoguće. Možete da likvidirate jedno pravno lice, da zabranite njegovo postojanje itd, ali da mu izreknete krivičnu sankciju to je, prosto, nemoguće.
Gospođo Malović, morate da pođete od jednog osnovnog principa. Između pravnog lica i fizičkog lica postoji suštinska razlika. Fizičko lice ima biološki subjektivitet, ima svest, ima volju, trpi strah od toga da će mu se desiti neko zlo, pa se uzdržava od izvršenja krivičnog dela itd. Kod pravnog lica je to nemoguće. Čitava koncepcija krivične odgovornosti pravnog lica ili, kako vi to drugačije kažete, odgovornosti pravnog lica za krivična dela je smušena. Stoji na jednoj nozi. Dovoljno je da dune prvi vetrić u sudskoj praksi i ta druga noga ima da se obori.
Ništa od tog od zakona ako ga usvojite, ne sumnjam da hoćete, neće biti u praksi, sem što ćete u glavama sudija, javnih tužilaca i advokata, odnosno ljudi koji će biti u situaciji da primenjuju ovaj zakon, stvorite potpunu konfuziju, da ljudi zaborave sve ono što su učili na pravnom fakultetu.
Nije suština Bolonjskog procesa da vi u glavama pravnika, koji su završili pravni fakultet pre 10, 20, 30 godina, napravite ''tabulu razu'', da obrišete sve ono što su znali i da kažete, e, sad, u pravu postoji neka nova tendencija, neko novo dostignuće, ali samo od trenutka kada smo mi došli na vlast, odnosno kada smo počeli da primenjujemo tu tzv. Bolonjsku konvenciju.
Šta su pisali o krivičnoj odgovornosti Toma Živanović, Slobodan Jovanović, šta su pisali čuveni italijanski, francuski, nemački teoretičari, šta to nas briga, nisu živeli 1999. godine kada je doneta Bolonjska konvencija, nisu živeli 2005. godine kada smo doneli Zakon o visokom obrazovanju, po toj, navodno, Bolonjskoj konvenciji i nisu smo živeli u 2008. godini kada se neko setio, neko jako pametan, da i pravno lice može da odgovara za krivično delo.