Na član 34. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Gospođo Malović, očekivala sam da ćete danas u toku dana da nam saopštite da li ste nadležne iz vašeg Ministarstva uputili u Okružni sud u Novi Sad, vezano za one žalbe iz Titela i Beočina. Molila bih vas da nas obavestite o tome u toku dana, s obzirom na to da ćete vi nakratko da nas napustite, odnosno na određen broj dana, pošto posle vas dolazi vaš kolega Milan Marković, pa bih vas molila dok ste ovde da raščistimo to.
Ja sam u mojoj dugogodišnjoj pravničkoj praksi vrlo često bila u prilici da mi se neko od građana, laika, što se tiče prava, obrate i kažu – gospođo, pošto ste vi pravno lice, pa da vas pitam to i to. Verujte mi, nisam imala mnogo problema da tim ljudima, bez obzira iz koje su struke, ali uglavnom pravnici nisu, objasnim da sam ja pravnik u pravnom licu i da razjasnimo šta je to pravno lice, a šta je fizičko lice.
Sve ono što su danas kolege poslanici iz SRS govorili o ovim prethodnim amandmanima, čini mi se, nekako, može ovako, baš, kroz ovaj član 34, čije brisanje sam predložila, na neki način, da se sublimiše. S obzirom na to da ovakav zakon u pravnom sistemu Srbije ne može da postoji, ovaj i slični zakoni dovode u pitanje naš već stabilan pravni sistem, viševekovni, vrlo je interesantno da se vi usuđujete da idete sa ovakvim eksperimentima prema Narodnoj skupštini.
Ovo je jedan od zakona koji nikada niko neće moći da primeni. Mislim da je to svima vama jasno, ali dobro, vi radite po nečijim drugim zahtevima i nalozima.
Juče je ovde u vreme kada sam sa još nekoliko kolega bila odsutna, zato što smo imali razgovor sa predsednikom stranke, neko bio hrabar da kaže, taj neko je iz DS, ali ne želim da pominjem ime, jer sa tim čovekom zaista ne bih da polemišem, da SRS prima naloge iz Haga.
Mi srpski radikali smo izuzetno ponosni na našu urednu komunikaciju sa predsednikom naše stranke dr Vojislavom Šešeljom i svako od nas ko je u prilici da se čuje sa njim je i srećan lično i vrlo počastvovan kao član stranke.
Mi ne primamo naloge, mi imamo jedan demokratski dijalog i demokratski način odlučivanja u stranci. Oduvek je tako bilo, s obzirom na to da našu stranku od prvog dana i dan-danas vodi isključivo, jedino dr Vojislav Šešelj. Ali, čak i da primamo naloge iz Haga, u tom slučaju primali bismo naloge od najvećeg srpskog junaka, od jednog, verovatno, ako ne i najumnijeg živog Srbina. A vi, gospodo, primate naloge od neprijatelja Srba iz Brisela i Vašingtona i posledica tih naloga je ovaj predlog zakona o kojem mi danas govorimo.
Šta kaže ovaj član 34? Zapravo, prethodno sam htela da kaže da bi bilo najbolje i da je bilo najbolje da smo predložili pojedinačno da se svaki od članova briše, jer ovakav zakon ne može da opstane u pravnom sistemu, ali to nismo radili upravo da bismo vam skrenuli pažnju, da bismo građanima Srbije skrenuli pažnju, na to koliko vi nebulozne predloge zakona predlažete Parlamentu. Ubeđena sam da su svi građani koji su danas pratili rad Parlamenta i koji nemaju nikakve veze sa pravom, koji nikada nisu ni kročili na Pravni fakultet, ko zna šta su po struci, potpuno razumeli koliko je besmisleno ono što je nama ovde predloženo i o čemu mi raspravljamo, i gde mi trošimo ovoliko vreme.
Dakle, u članu 34. kaže: ''Na pravna lica shodno se primenjuju odredbe opšteg dela Krivičnog zakonika (neću sada čitati ceo ovaj član nego ono što je najkarakterističnije) u izvršenju krivičnog dela nečinjenjem.'' Kako pravno lice može da izvrši krivično delo činjenjem, a kako nečinjenjem, ako smo raščistili šta je pravno lice, a valjda jesmo?
Pa, ''po mestu izvršenja krivičnog dela''. Da li pravno lice može da se šeta? U ovom smislu sigurno ne. Može da se preregistruje, da promeni mesto, sedište itd, ali to nije u smislu ovog člana koji se ovde pominje.
Zatim, ''u krajnjoj nuždi''. Kako pravno lice može da reaguje u krajnjoj nuždi i kako to pravno lice zna, odakle mu svest da zna da je došao u situaciju krajnje nužde?
Potom ''u podstrekavanju''. Kako pravno lice može nekoga da podstrekuje? Zaista, ne mogu nikako da približim to, a verujem ni svi vi ovde bez obzira što ćete glasati za ovaj zakon. Ali, ovo je u ''pomaganju, granicama odgovornosti i kažnjivosti saučesnika''. Dva pravna lica saučesnici u nekom krivičnom delu.
Gledate, gospodine Ratkoviću, i vi se čudite, je l' da? Jasno vam je? Ja bih vas molila, kolege smo po struci, da posle objasnite ovo što mi možda nedovoljno pametni i pravno obrazovani ne možemo da razumemo.
Dalje, ''kažnjavaju podstrekača i pomagača za pokušaj i lakše krivično delo.'' Kako to pravno lice može da izvrši pokušaj lakšeg krivičnog dela?
Posebno govorite o svrsi ''uslovne osude''. Zamislite, pravno lice uslovno osuđeno na neku vremensku kaznu koja će se izvršiti u nekom periodu, ako pravno lice ne izvrši novo krivično delo. Dakle, pravno, ovako nešto zaista ne može da opstane.
Sada jedno pitanje vezano za sve ono sa čime smo mi započeli današnji dan. Pitanje je, gospođo ministar, i dame i gospodo poslanici iz skupštinske većine, kako će se kažnjavati Srbija, odnosno pravna lica, organi države Srbije koji su pravna lica, zbog kriminala i korupcije u vrhu vlasti? Ako se utvrdi da je predsednik Republike kriminalac, znači li to likvidaciju Srbije? Primena ovog zakona bi morala tako da se gleda.
Recimo, potpredsednik ili neko od potpredsednika Vlade, ako se ustanovi da su izvršili krivično delo, šta se dešava sa Vladom, šta se dešava sa Srbijom?
Ako predsednik države kaže da će Srbija imati, pre nekoliko dana, fleksibilan odnos kada je u pitanju KiM, pa onda kaže da je dobro rešenje podela KiM, pa onda kaže da Euleks misija može da se razmešta na KiM, uz neke određene, njemu poznate uslove. Pošto su to samo probni baloni, da se vidi reakcija naroda, da se vidi kako će se reagovati kada on uradi sve ovo što nagoveštava u poslednje vreme, znači, on, nesporno, krši Ustav. Kršeći Ustav, krše se svi propisi. To je jedno od najtežih krivičnih dela.
Šta će se onda desiti sa državom Srbijom? Jasno je da ono što Tadić nagoveštava ovih dana, zapravo, znači tihu likvidaciju Srbije, jer na ovaj način se približavamo, nažalost, onome što mi svi govorimo i dalje verujemo da se neće i ne može naći čovek u Srbiji koji će potpisati neki akt kojim se priznaje Kosovo kao nezavisna država, ali mogu neki drugi, uslovno rečeno, sporedni akti da se potpišu, da se da neka saglasnost mimo ovlašćenja i da mi i ''de jure'' ostanemo bez Kosova.
Kao što ovo što se dešava sa Vojvodinom i ovaj statut Vojvodine koji, zapravo, daje određene karakteristike državnosti našoj Pokrajini, takođe, malo pomalo, korak po korak može da nas dovede do toga da Srbija i ''de jure'' i ''de fakto'' ostane bez Vojvodine.
Dakle, predstavnici vlasti ovaj zakon izgleda primenjuju iako još nije donet, jer ste i vi, gospođo ministar, kada ste juče obrazlagali onaj prethodni zakona, rekli da su u njegovoj izradi učestvovali i neki ljudi koji su već odavno radili na primeni zakona.
To mi je bilo vrlo interesantno, kako su mogli da rade na primeni zakona, govorim o onom jučerašnjem, ovo je digresija, tačno ste tako rekli, da učestvuju u izradi zakona koji su već primenjivali.
Tako je svojevremeno Gašo Knežević rekao da se zakon o visokom obrazovanju primenjuje, mada još nije usvojen i nije stupio na snagu. To je možda manir vas u DS, ali čisto da se zna.
Danas je i gospođa predsednik parlamenta rekla da građani više ne mogu da nas slušaju, da smo dosadni, naporni građanima. Onda ste smislili da, takođe, u dogovoru, kada se u Srbiji dešava nešto bitno, o čemu građani treba da čuju i da znaju, onda vi organizujete sastanak odbora, pre neki dan ste doveli guvernera, danas dovodite ministra Škundrića, umesto da dođu ovde i da sa ovog mesta razgovaramo, da nas vide i čuju građani Srbije, pre svega, da čuju šta ćemo mi da kažemo, šta ćemo da pitamo i kakve odgovore ćemo da dobijemo. Ne, vi to ne radite, vi to sve radite iza zatvorenih vrata.
Šta će se desiti kroz primenu ovog zakona? Govorim o ovom zakonu i ovom amandmanu. Ko će biti odgovoran u pravnom licu zbog činjenice da smo sinoć na vestima obavešteni da je Vlada Republike Srbije jednoglasno donela odluku o jednostranoj primeni SSP. Onda onaj potpredsednik Vlade, što je odavde neartikulisano, sećate se svi, vikao "hajde, ajmo da usvojimo SSP" i posle onolike vike sinoć opet ima obraza i morala da nas ubeđuje koliko je za Srbiju dobro da počnemo tu jednostranu primenu SSP.
Dakle, toliko toga ova vlada i ovaj diktator Boris Broz, toliko zla čine Srbiji da je prosto neverovatno kako uopšte ova država opstaje, ali sve to ne želite da podelite sa narodnim poslanicima, zapravo, ne želite da podelite sa građanima Srbije. To je ono na čemu mi srpski radikali insistiramo.
Dakle, pitanje za vas, gospođo Malović, a vezano za ovaj zakon, za član 34. na koji sam podnela amandman, zaista insistiram da odgovorite na to pitanje: kada se utvrdi, a utvrdiće se, to je gotovo sigurno, jednog dana, da su kroz sve ovo o čemu pričamo danas, Boris Tadić, Đelić, Dinkić, da su svi oni vršenjem krivičnog dela uradili sve ovo što u kontinuitetu rade Srbiji, molim vas da, kao nadležna za ovo, odgovorite građanima Srbije – da li to znači likvidaciju Srbije, da li to znači da ste vi demokrate spremni na likvidaciju Srbije i da to prihvatate donoseći i ovakve zakone?
Hvala.

Na osnovu člana 85. određujem pauzu od jedan sat. Nastavak u 15,05 časova.       
(Posle pauze – 15,20)

Nastavljamo rad, gospodo narodni poslanici.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, u ime SRS podneo sam amandman na član 35. stav 2. koji je u predlogu citiran, pa ću ga pročitati – deo drugi ovog predloga, koji se vodi pod nazivom, Opšte odredbe, Jedinstveni postupak: ''Za isto krivično delo pokreće se i vodi, po pravilu, protiv pravnog lica i odgovornog lica i jedinstven postupak i donosi jedna presuda.
Ako zbog postojanja zakonom određenih razloga nije moguće pokrenuti ili voditi krivični postupak protiv odgovornog lica, postupak se može pokrenuti i voditi samo protiv pravnog lica.
Ako je pre pokretanja krivičnog postupka pravno lice prestalo da postoji, postupak se može pokrenuti i voditi samo protiv odgovornog lica.''
Dame i gospodo narodni poslanici, ovu materiju je do sada normirao i regulisao Zakon o privrednim prestupima i sudska praksa zakona. Dobar deo ovih odredaba u Predlogu ima smisla da se nadoveže na postojeći Zakon o privrednim prestupima.
Kada se govori o ovoj oblasti, koja treba da preraste u krivičnopravnu oblast, podsetiću vas da je to ranije bio privredni prestup.
Šta je to bio privredni prestup i kakav je njegov smisao? Privredni prestup je povreda pravila o privrednom i finansijskom poslovanju, koju su činili pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu, koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teže posledice i koja je propisom nadležnog organa određena kao privredni prestup. Povreda pravila o privrednom prestupu i finansijskom poslovanju koja sadrži obeležje privrednog prestupa, određenog propisom, nije privredni prestup kako je to bilo normirano.
Međutim, ne bih želeo da ponavljam izlaganja profesora Martinovića, Vjerice Radeta, Zorana Krasića, inače pravnika po struci, samo bih želeo da skrenem vašu pažnju na kretanje i na usaglašavanje određenih krivičnopravnih propisa kod nas.
Početkom oktobra 2005. godine donet je novi Krivični zakonik Republike Srbije, koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine i on sadrži mnoge novine i značajne razlike u odnosu na do tada važeće krivično zakonodavstvo koje se nalazilo u tzv. Osnovnom krivičnom zakonu (preimenovani KZ SRJ) i Krivičnom zakonu Srbije. Čak i kada su mnogo manje značajne izmene i nova rešenja u krivičnom zakonodavstvu, po pravilu zahtevaju, promene u svim drugim pravnim propisima koji sa njim stoje u vezi, naročito u Zakoniku o krivičnom postupku, koji kao instrument za primenu Krivičnog zakonika mora sa njim da bude u potpunom skladu.
I pored toga, donošenje novog Krivičnog zakonika ovog puta nije bilo praćeno nikakvim izmenama ZKP, tako da su dva zakonika postala međusobno neusaglašena i protivurečna u pojedinim pitanjima i pojedinim odredbama, što ima i što će nesumnjivo imati rđave posledice u njihovoj primeni.
O međusobnom usaglašavanju zakonodavstva uopšte i krivičnog zakonodavstva, u koje spada i ovaj predloženi zakon, pa čak i o usaglašavanju zakonodavstva sa novim ustavnim odredbama i ratifikovanim propisima međunarodnog prava, kod nas se u poslednje vreme malo vodi računa. Tako je naše krivično-procesno zakonodavstvo koje je bilo usaglašeno sa Ustavom SFRJ iz 1992. godine, tek 2001. godine donošenjem Zakonika o krivičnom postupku koji je stupio na snagu krajem marta 2002. godine, dakle, svega desetak meseci pre nego što je taj Ustav bio zamenjen Ustavnom poveljom 4. februara 2003. godine.
Usaglašavanje zakona međusobno, a posebno sa novim Ustavom, bilo je nekada u Jugoslaviji redovno, često i jedini povod za izmene postojećih zakona, a inoviranje materijalnog i procesnog zakonodavstva obavljano je po pravilu istovremeno, što kod nas u konkretnom slučaju u odnosu na Krivični zakon i ZKP nije bilo. Iako su tesno povezani, Krivični zakon i Zakon o krivičnom postupku se danas donose, menjaju i dopunjavaju potpuno nekoordinisano i nezavisno jedni od drugih, ne samo vremenski već i u svakom drugom pogledu. I ovaj predlog zakona se donosi, a da nije u saglasnosti sa Krivičnim zakonikom Srbije.
Radne grupe, koje se zadužuju za pripremu zakonskih projekata iz krivičnopravne oblasti, sastavljaju se isključivo od nekih specijalista za materijalno, odnosno procesno pravo, koje osim "svoje" specijalnosti nemaju mnogo interesovanja za druge oblasti krivičnog zakonodavstva, često i dovoljno širih pravnih znanja.
Takav rad na pripremi zakona ne omogućuje da se na vreme uoče posledice koje će izmene u jednoj oblasti prava proizvesti u drugoj, i da se poremećeni sklad, nastao zbog izmena na jednoj strani, blagovremeno otkloni izmenama na drugoj strani. Zatvaranje u uske specijalističke okvire primetno je ne samo u zakonodavnom radu, već i inače na Univerzitetu, u naučnim institutima, pa čak i u sudskoj praksi (slučaj Okružnog suda u Kragujevcu, koji ne primenjuje podjednako norme Zakona o lokalnim izborima, za razliku, više od 30 sudova u Republici Srbiji su postupilo je u skladu sa odredbama 46, 47. i 48. Zakona o lokalnim izborima)..
Dakle, tu se vidi da su neusaglašene sudske prakse. Prva odluka je doneta od strane Okružnog suda u Beogradu. Kada su svi sudovi u Republici Srbiji postupili u skladu sa navedenim zakonima i mandate vratili SRS, tako je trebalo i morao da uradi Okružni sud u Kragujevcu.
Eto vam prilike da se uverite imamo li mi nezavisno, nepristrasno sudstvo. Pozdravljam te hrabre sudije koje nisu podlegle ničijim pritiscima, ničijim savetima, koji su u većini, za sada, oko 90% odluka je doneto i mandati SRS su vraćeni.
Koristim priliku da kažem sudijama Srbije da se ne plaše nikakvih partijskih pritisaka i da partije moraju da dignu ruke od pravosuđa. Ako hoćemo nezavisno i nepristrasno sudstvo, onda prepustimo sudovima i sudijama da rade svoj posao.
Retko se može pronaći pojedinac koji podjednako dobro vlada problematikom materijalnog i procesnog prava. Sve se to negativno odražava na postupak stvaranja prava. Ne samo što ide na štetu kvaliteta novih zakona, već zbog toga dolazi do oštrih protivrečnosti između pojedinih zakona, kao što je slučaj u Predlogu ovoga zakona. To preti da ugrozi funkcionisanje pravnog sistema u Republici Srbiji, odnosno novog krivičnopravnog podsistema.
Iz tih i sličnih razloga, donošenje novog krivičnog zakonika, koje nije bilo praćeno istovremenim prilagođavanjem procesnog zakonodavstva, dovelo je do ozbiljne i zabrinjavajuće neusklađenosti između krivičnog materijalnog i procesnog prava, što već sada izaziva značajne teškoće u njihovoj primeni, od kojih neke sudska praksa nikako sama neće moći o da savlada. Te neusklađenosti, dame i gospodo, koje nije smeo da dopusti, zakonodavac bi morao što pre da otkloni.
Ovo se odnosi kako na novi Zakonik o krivičnom postupku, koji treba da stupi na pravnu snagu 1. januara 2009. godine, tako i na Predlog zakona o odgovornosti pravnih lica za izvršena krivična dela i sve druge propise koji u svojim odredbama sadrže pravne odredbe, a koje se odnose kao krivičnopravne odredbe.
Da podsetim i da ponovim, imamo preko 50 zakona i propisa sa odredbama krivičnopravnog karaktera što narušava sistemski osnovni i fundamentalni zakon, a to jeste Krivični zakonik Srbije. Rad na reformi krivične procedure u Srbiji treba postaviti na druge osnove, usaglašavajući novi Zakonik o krivičnom postupku sa Krivičnim zakonikom Republike Srbije.
Ovakav pristup reformi krivičnog zakonodavstva je necelishodan, jer se troši vreme i pažnja na jedan posao koji ako nije suvišan nije ni neophodan i koji, sudeći po svemu, ne može dati korisne rezultate. Svaki rad, pa i zakonodavni, mora proći kroz manje ili više složene procese. Zbog toga se može desiti da neki zakonski projekti rđavo zamišljeni i započeti do kraja budu značajno unapređeni, iako se po pravilu vrlo teško ispravlja ono što se rđavo začne.
Nije isključeno da se od izrazito lošeg polaznog teksta stigne i do dobrog zakona i obrnuto.
Poslednjih godina svedoci smo inflacije krivičnopravnih propisa, jer se mnoge odredbe iz krivičnopravne oblasti nalaze u brojnim zakonima i drugim propisima.
Na osnovu izloženog, smatram da su pogrešni i neprihvatljivi predlozi za donošenje novih zakona ili izmene i dopune određenih zakona, jer se ne uvažavaju međunarodni standardi i metodi za izradu zakona.
Kada je ova oblast u pitanju i ovaj predlog zakona, ponavljam, ne bi želeo da se vraćam i govorim ono što su naši poslanici ovde danas komentarisali i istakli kao bitne nedostatke i određene slabosti koje nas prate u krivičnopravnoj oblasti.
Naime, dame i gospodo, gospođo ministre, u glavi 20. i 22. Krivičnog zakonika Republike Srbije predviđene su norme koje regulišu i oblast koja se odnosi na odredbe i zamisao iz Predloga zakona o odgovornosti pravnih lica. Veliki broj članova i odredaba o tome govore.
Ne vidim da je bilo nužno da se pristupi ovoj oblasti kao posebnom zakonskom projektu. Zašto? Zato što se sada dovode u zabludu sudovi i sudije.
Kada sudija dobije predmet u rad, ranije je bio optužni predlog kod privrednih prestupa, a sada će biti optužnica, zahtev za sprovođenje istrage, on mora da razmišlja da li će da primeni Krivični zakonik Republike Srbije ili će da primeni ovaj zakonik. Ono što je osnovno, sud i sudija koji dobije takve predmete treba da postupi prema odredbama Krivični zakonik Republike Srbije.
U odredbi člana 223. ..
(Predsednik: Gospodine Jojiću, govorite punih 15 minuta i 10 sekundi o vašem amandmanu.)
Završiću, ukoliko mi dozvolite još par sekundi.
U odredbama čl. 223-255. regulisana je ova oblast.
Što se tiče brojnih agencija i direkcija ni one neće ništa ovde poboljšati.
Zbog toga smatramo da je u našoj državi trebalo objediniti krivičnopravnu oblast i ovu materiju radi lakše primene. Jer, zamislite, kada sudija mora da uzima pet, šest zakona da bi doneo jednu odluku, a u stvari sve treba da imamo u jednom kodifikovanom krivičnopravnom aktu, tj. u jednom Krivičnom zakoniku Republike Srbije.

Zahvaljujem.
Gospođica Jovanović se javila po Poslovniku.
Samo da vas obavestim, u skladu sa čl. 85, a to činim pre 16 sati, radićemo danas i nakon 18 časova. Važnost tačke dnevnog reda je zbog čega sam donela ovu odluku i obaveštavam vas o tome. Izvolite, gospođice Jovanović, imate reč.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na čl. 225. i 226, da iskoristim prisustvo ministra u sali, gospođe Malović, i da vam saopštim šta se dalje dešava, vezano za nakaradno tumačenje Zakona o lokalnim izborima, posle ovakve skandalozne odluke Okružnog suda u Kragujevcu, zbog direktne veze Tomislava Nikolića i Miroljuba Tomića, predsednika Okružnog suda.
Kolega Jojić je u pravu. Ne samo da je to presedan, mada je nešto slično pokušano u Novom Sadu, gospođo Malović, neverovatno je da bilo koji sudija i bilo koje sudsko veće, već je, očigledno zloupotrebljavajući ili uz izvršeni politički pritisak od strane Nikolića, svoju funkciju, a to bi trebalo da bude časna uloga nosilaca pravosudne funkcije, pokušava u pravom smislu reči, evo tu sede pravni eksperti iz naše stranke, da izvrgnu ruglu Zakon o lokalnim izborima. Urušen je demokratski poredak u ovoj zemlji, počev od grada Kragujevca i svuda gde se dešava to na takav način.
Znate šta su napisali u toj skandaloznoj presudi, možda ste imali prilike i da vidite, očigledno je da je to politička volja, odnosno samovolja dvojice ljudi. Pozivaju se na Zakon o upravnom sporu, što nema nikakve veze sa Zakonom o lokalnim izborima, članom 47, gde postoje neopozive ostavke, ugovori, ovlašćenja i, pre svega, odluke tela za sprovođenje izbora i verifikaciju novih mandata, a to je Gradska izborna komisija Kragujevca i mandatno-imunitetnog odbora.
Oni kažu, nije bilo ćutanja administracije, jer je Skupština grada Kragujevca o tome odlučivala istog dana i objavila tu odluku... sve dok nije i gospodin Čikiriz, izvinjavam se, neću više vaše časno ime da pominjem, ali eto, pošto ste sasvim slučajno, to je takva igra sudbine, u ovom važnom istorijskom trenutku urušavanja demokratije u Kragujevcu, i vi na neki način prisutni.
Dakle, u toj presudi su napisali da nije bilo ćutanja administracije, jer je Skupština grada donosila odluku o tome. Kako? Tako, što je 13 odbornika bilo za to da se konstatuje prestanak mandata ovim otpadnicima, desetoro koji su sedeli, koji su bivši, izbačeni, članovi SRS, kojih nije stid ni od čega, glasali su protiv toga, a moram da napomenem da je DSS jedina odbornička grupa u Skupštini grada Kragujevca koja je poštovala Ustav i zakon. Odbornička grupa SPS i NS je, takođe, bila uzdržana u ovom slučaju.
Gospođo Malović, vi to vrlo dobro znate da, bez obzira na to što oni kažu, zakon poznaje samo jedan termin, ispravite me ako grešim, ali mislim da ne grešim, da sam u pravu. Skupština je propustila da donese tu odluku.
Da li sam u pravu kada to kažem? Propustila je, dakle, da verifikuje mandate, odnosno da konstatuje prestanak.
Koliko je sve to jadno govori činjenica da je odavde, posle onog debakla koji je doživeo u sali, Saša Milenić, predsednik Skupštine grada Kragujevca, otišao u Kragujevac i sinoć za kragujevačku televiziju rekao da pozdravlja nepristrasno suđenje i objektivnost sudskog veća u Kragujevcu i što je odbranjena demokratija. O čemu mi ovde pričamo?
Naravno da ovo nije kraj, nego budite sigurni, uveravam vas i celokupnu javnost, pre svega, građane Kragujevca, da ćemo mi odbraniti našu demokratsku volju, bez obzira na ovakav pritisak i zloupotrebu pravosuđa u našem gradu.
Hvala.

Na član 63. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.       
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima gospodin Krasić, pa gospodin Martinović.

Gospođo Đukić-Dejanović, sve ste lepo pročitali i niste napravili grešku, ali vidite i sami, podnosilac amandmana SRS, a u potpisu Veroljub Arsić.
Veroljub Arsić nije u SRS. Gospođa Čomić, moja prijateljica, ima da se naljuti kada kažem građanin, ali građanin kažem u afirmativnom smislu. Sa gledišta Ustava, svi su građani, sa gledišta svih prava oni pripadaju građanima, sa nekog drugog gledišta pravi se razlika na državljane i strance. Građani su zastupljeni u Narodnoj skupštini.
Kao što vidite, taj što je ukrao kompjuter sa sekretaricom, pa je vratio kompjuter, pa ga opet ukrao, podneo je neki amandman kada je bio SRS i vi to priznajete, gospođo Đukić-Dejanović. Pošto smo na potpuno jasnim pozicijama, u ovoj Srbiji sve je svima jasno osim Borisu Tadiću. Jasno je čak i DS, ali Boris Tadić ga drži da ne bi ovaj otišao u zatvor.
Sada ću da se vratim na amandman, pošto je ovo sve potpuno jasno i ta operacija sa prijateljima Srđana Milivojevića koji su ušli u Naprednu stranku je prepoznata, vidljiva je. Idemo dalje.
SRS je podnela amandman i tražila je da se briše član 63. Predloga zakona.
Član 63. Predloga zakona reguliše brisanje osuđenog pravnog lica. Sada imamo nove kategorije u krivičnom pravu. Imamo osumnjičeno pravno lice, imamo okrivljeno pravno lice, imamo optuženo pravno lice i sad se nalazimo u poglavlju koje se zove ''osuđeno pravno lice''.
Namerno nismo podnosili amandmane na ostale članove ovog predloga zakona jer bi to onda bilo stvarno iživljavanje nad ovim tekstom, a ne želimo da se iživljavamo.
Treba da znate da se u sudskom postupku, a taj postupak koji se vodi je krivični postupak, znači, sad smo opet došli na onaj početak, vodi se krivični postupak protiv pravnog lica, u tom krivičnom postupku, pošto je on jedinstven, na optuženičkoj klupi se nalazi odgovorno lice pravnog lica kao okrivljeni prvog reda i nalazi se predstavnik pravnog lica kao okrivljeni drugog reda. Okrivljeni prvog reda može da ima branioca, ali može da ima branioca i okrivljeni drugog reda.
Ovo vam pričam zato što je u pitanju krivični postupak.
Znači, krivični postupak se vodi protiv pravnog lica, a ne postupak odgovornosti za krivično delo odgovornog lica. Ovo namerno potenciram zbog prisutne igre reči kojom se zamagljuje praktično suština.
Član 63. Predloga zakona glasi: "Kazna prestanka pravnog lica izvršava se brisanjem osuđenog pravnog lica iz registra pravnih lica u koji je upisano".
Međutim, u jednom od prethodnih članova, gde se propisuje kazna brisanje, ima govora o likvidaciji i stečaju. Zašto?
U neko vreme kada je postojala smrtna kazna ona se izvršavala na neki način. Francuska i ove druge države imale su tzv. državnog krvnika, vrlo značajna državna funkcija koja izvršava smrtnu kaznu. Nekada kod nas se ta kazna izvršavala tako što se poređaju 10 stražara, osuđeni postavi uza zid, oni opale jedan metak, konstatuje lekar da je izvršena smrtna kazna, ali se ne vodi ostavinski postupak pre nego što se ubije čovek. Nema ostavine, nema nasleđivanja, nema doživotnog izdržavanja, nema ništa. Izvršava se kazna nad fizičkim licem.
Kako se izvršava smrtna kazna nad pravnim licem? Smrtna kazna nad pravnim licem se izvršava tako što se sprovodi postupak likvidacije ili stečaja. Zašto? Zato, što postoje neka prava i obaveze. Zato što postoje i dugovanja i potraživanja pravnog lica. Onda kažu – kazna prestanak pravnog lica izvršava se tako što se u registru, verovatno privredni registar, briše to pravno lice.
A šta je sa stečajem, šta je sa imovinom, šta je sa pravima i obavezama, šta je sa onima koji su u dobroj veri verovali? Imamo i građane koji su verovali, evo, veliki broj građana je verovao nekom čoveku, pa je taj čovek okrenuo leđa i kumu. Nije valjda da zbog njegovog krivičnog dela treba da se uništava pravno lice koje je on neosnovano i nezakonito zastupao.
Ovde postoje mentalne greške u zakonu, stvarno teške mentalne greške.
Zar vam ne deluje smešno, vodi se krivični postupak zbog zloupotrebe službenog položaja, zato što je direktor potpisao nešto na šta nije bio ovlašćen i pored njega treba da sedi predstavnik pravnog lica, a pravno lice je utvrdilo da je direktor izvršio krivično delo. I sada ja treba da sedim pored Tomislava Nikolića na optuženičkoj klupi?! A mi smo na različitim stranama. Kako to? Kako Boris Tadić da sedi na optuženičkoj klupi zajedno sa Đilasom? (Neću Božovića da spominjem, on mi je drugar, on je sportista.)
Doduše ima i ''7. dan'', ''8. putnik'', ''10 božijih zapovesti'' – moram da budem i oprezan. Svaka čast, dok ne pozovem ''mog Vebu''. A kad pozovem ''mog Vebu'', onda drž' se! Zar to ne deluje malo besmisleno? Pravno lice je utvrdilo da je direktor neuračunljiv, sada direktor zato što je neuračunljiv neće krivično da odgovara, ne vodi se krivični postupak, ali se vodi postupak protiv pravnog lica, a pravno lice je videlo da je čovek fijuknuo. Kako to, molim vas, objasnite mi?
Vi ste prevazišli i nešto što jeste objektivna odgovornost u Zakonu o privrednim prestupima. Zakon o privrednim prestupima jeste klasičan primer objektivne odgovornosti, zbog toga što je odgovorno lice u pravnom licu nešto uradilo nezakonito, ono je to učinilo, pa se kažnjava, ali se kažnjava i pravno lice. Kako? Novčano. Ima i drugih mera, zabrana vršenja delatnosti itd.
Ovde govorite da se vodi krivični postupak protiv direktora i pravnog lica, pa zar vam ne deluje suludo? Neko je bio na čelu neke firme, upropastio je firmu, radnici štrajkovali, demonstrirali, vodili postupke, pisali jednom ministru, drugom, trećem, tražili pomoć itd, po slovu ovog zakona mogu da budu na optuženičkoj klupi i pravno lice i odgovorno lice u tom pravnom licu. Jedan do drugog da sede. Direktor, fukara, i predstavnik firme koga je sindikat izabrao, pa čak može i pravno lice da bude oštećeno, da pokrene imovinsko-pravni zahtev da traži, ali vi ćete po ovom zakonu i to pravno lice da kaznite i to u krivičnom postupku. Pa to je stvarno besmisleno, ako je mnogo od DS, baš je previše.

Zahvaljujem. Gospodin Martinović, izvolite.