Član 225. Naravno, pravo i potreba na informisanost. Hteo bih da kažemo nešto o tome šta se radi sa studentima, šta se događa po Beogradu ovih dana, o studentskim protestima, koji, uprkos odluci Odbora da prihvati amandman koji je dat na Zakon o obrazovanju, i dalje štrajkuju i traže korak dalje u ustupcima, traže da se o tome temeljnije razmatra. Jer, studenti su, u času kada je zakon donošen, bili još u euforiji postpetooktobarske revolucije, uvereni da će svaki zakon koji se donosi biti njima u korist.        
Mi smo u to vreme govorili da takav zakon o visokom obrazovanju možda može, u krajnjem slučaju, dovesti u pitanje i kompletno obrazovanje i konačni ishod obrazovnog procesa. Možda neko, ko zna kako, ali da ne idemo paranoidno i toliko daleko, želi konačno da stavi tačku na sistem visokog obrazovanja kod nas.
Moguće je da studenti danas traže previše, ali to je ono što nismo primili delegaciju i pitanje je, jer su to referentno uzeti uzorci, da li su studenti prodekani dovoljno kompetentni. Mislim da danas nisu bili kod predsednika Odbora.
Oni idu u nekakve svoje skupove. Smatraju sami da je to legitimno ako budu sa njima studenti prodekani ili prorektori, imaju svoje studentske organizacije koje im je zakon predvideo. Često se zbog lobiranja i uslova izbora u njihovoj organizaciji tu stvara prilično nedefinisan odnos snaga, koji nekad može da prevlada u korist političke odluke, pa da nemamo homogen stav.
Ako se već dolazi u takvo stanje u kom se ne zna tačno dokle se može ići u pogledu studentskih zahteva, koliko vlada može da pruži i koliko konačno Zakon o visokom obrazovanju jeste dobro i konačno rešenje za Srbiju, najbolje bi bilo da Vlada, umesto što govori hvalospeve o svojoj efikasnosti, ponovo razmotri sa kakvim bi izmenama Zakona o visokom obrazovanju trebalo da krene.
Pojedini fakulteti zloupotrebljavaju autonomiju, pre svega, u izmišljanju načina kako da dođu do mogućnosti da studentima uzmu koji dinar. Vi ne možete danas jednu običnu potvrdu, evo danas sam došao sa ispita, to je bio završni ispit i svi studenti, njih 21-no je ispit položilo. To je ispit koji je na sajtu i lepo otvore sajt, pročitaju pitanja i neko im to tamo popuni, pa nema iznenađenja. Šta je za njihov mlad mozak 600 pitanja da savladaju.
Tako i vožnju ozbiljnije tipuju i dobiju nove testove.
Svejedno, prisustvovao sam činu kada traže obično uverenje oni moraju da plate 1000 dinara. Za sve za šta se javite na šalteru 1.000, 1.500, 2.000, 2.500 dinara, a ovi bodovi, ovo što moraju da plate, možda način da im se pomogne. Prvo, da se ukine plaćanje bodova, ako već prelaze u narednu godinu i zbog toga moraju da plate 20.000 dinara, bez prava da slušaju nastavu. Tamo gde može da im se pomogne da slušaju nastavu, da im se to i odobri.
Druga varijanta gde se studentima može pomoći, da oni koji su u rasponu od 2005. godine...
(Poslanici SRS lupaju rukama i olovkama o klupe.)
Bože, pristojne poslaničke grupe, tako su divni, pametni i uspešni. Zamolio bih vas, gospođo Čomić, da ih malo obuzdate, a da ja dovršim priču ili oni sami određuju minutažu. Baš su zanimljivi, lepi, pametni, evo, to je perspektiva i budućnost Srbije. Studenti im nisu važni, nego njihova lupetanja.
Druga mogućnost jeste da im se pomogne onako kako je postupio Stomatološki fakultet, jedno od dobrih rešenje, gde je studentima upisanim po starom programu omogućeno da mogu da prenesu ispita koliko je zakonom bilo regulisano za svaku narednu godinu. Dakle, čak im je učinjeno, da mogu umesto obavezna tri da prenesu bilo koja tri ispita. To je način da im se pomogne i kojim se može pomoći studentima, tako što im se može dati pravo da do narednog semestra polažu i idu po starom sistemu za visoko obrazovanje.
Dakle, postoji još nekoliko mogućnosti da se nešto učini, jer su na određen način sami studenti izmanipulisani i zloupotrebljeni kada im se na tzv. javnoj raspravi mišljenje, praktično, nije ni čulo.
Zahvaljujem, jako dobro lupate, nastavite tako.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Da li koristite preostalo vreme poslaničke grupe, ili?

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, imam jedno pitanje, a pozivam se, naravno, na član 104. našeg Poslovnika dostojanstvo Narodne skupštine.
Postavljam pitanje, pre svega, predsedavajućem, zašto je skoro 10 minuta ova govornica bila prazna, odnosno kako se to dogodilo da smo mi navodno čuli nekog virtuelnog govornika ovde, koji se valjda predstavio kao narodni poslanik, pa smo mi morali da lupkamo od sto i da vidimo da li sanjamo ili je to stvarnost. Ispostavilo se da je ovde neko ipak stajao za ovom govornicom i nešto pričao. Taj neko je, očigledno, jutros, iako nije bio u ovoj sali slušao moje izlaganje i izašao za govornicu da ponovi stav SRS, ali je zaboravio da više nije član SRS nego da pripada nekoj virtuelnoj političkoj partiji ili poslaničkoj grupi.
Da li znate šta je strašno? Strašno je to što se taj neko, ko ima zvanje univerzitetskog profesora, obraća studentima, što se drznuo da priča studentima i što se stavlja u poziciju zaštitnika studenata, čovek koji nema nikakvog morala ili koji je svojim ponašanjem pokazao da je nemoralan. Sada, kako taj čovek može da ima bilo kakav autoritet kada izađe da predaje svojim studentima. Oni će ga sigurno pitati – a da li ste vi lopov, da li ste vi vratili mandat, da li ste ukrali mandat, kakva je to situacija u Parlamentu, šta ste uradili, na kojoj ste vi to listi bili? On će da predaje tamo nešto iz svog predmeta.
Međutim, koliko god da je uspešan u tome ili koliko je profesionalan u tome, toliko je moralna nula i niko neće moći ni da ga sluša niti da usvoji bilo kakvo znanje od njega. Verovatno će studenti ubuduće u znak protesta ovako lupkati od sto, kao što smo i mi lupkali, da utvrde da li pred njima stoji profesor ili postoji neka virtuelna figura. Neću da je nazovem nijednim imenom, neka je svako nazove onako kako je doživljava. Hvala.

Nije bilo povrede člana 104. Reč je na osnovu Poslovnika tražio i dobio narodni poslanik Mileta Poskurica, a pre njega narodna poslanica Aleksandra Janković, pre nje narodni poslanik Aleksandar Martinović. Svi su ostvarili svoja prava za dobijanje reči na osnovu Poslovnika.
Povredu Poslovnika izriče narodna poslanica Marina Raguš, želi reč i dobija na osnovu člana 100. stav 1. Narodni poslanik Milan Avramović, odustaje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javljam se na osnovu čl. 225. i 226. Niko nema ekskluzivitet za dobar i dostojan čoveka život u ovoj državi i u ovom gradu. Dakle, svi imamo podjednako prava da pričamo i da brinemo, pogotovo o akademskim građanima, koji su, nažalost, našli jedini modalitet tako što će šetati ulicama grada Beograda i pokušati da skrenu pažnju na sebe, na sve teži položaj studenata na Beogradskom univerzitetu i na sve problematičniju budućnost srpske naučne misli.
Ono što ovde želim da konkretizujem jeste da mene kao poslanika, dalje zaista ne mogu da obavljam svoju dužnost, obaveste kada će vladajuća većina imati na pameti ideju da posle osam godina osnuje ''odbor za zaštitu ljudskih i manjinskih prava'', a ovo spada i u taj korpus, i da nadležna ministarstva, predsednik Vlade, daju konkretan odgovor, šta će preduzeti da se poboljša život akademskih građana i ispune zahtevi studenata.
Dakle, u kom momentu i u kojoj meri će se preduzeti konkretne mere za poboljšanje uslova vrlo očajnih ljudi o kojima mi imamo, ali, zaista, vrlo važnu obavezu da mislimo, zato što predstavljaju ono na čemu bi trebalo da se sagradi neka buduća država.
Nadam se, a iskoristiću, naravno, svoja preostala dva minuta, da ćemo ovde ipak imati konsenzus o sledećem – da, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadamo mi nismo po definiciji neprijatelji, niti želim da potkopavamo jedni druge, nego smo na istom zadatku sa istim ciljem da život u Srbiji postane dostojan čoveka. Ono što bi ovde trebalo da bude kategorički i morali imperativ jeste da se različiti ideološki putevi sretnu samo u jednom, a to je pitanje svih pitanja, da kada izađemo iz ovog prestižnog doma, izađemo podignute glave, a ne da krijemo pogled od ljudi koji grčevito pokušavaju da prežive jedan jedini srpski dan.
U tu kategoriju, nažalost, svojim nehatom smo smestili akademske građane koji su, evo, stali u ranjivu kategoriju društva. To je svima nama velika opomena, a i za sve nas velika sramota.
Dakle, vladajuća većina, ona jeste naša osnovna tema i meta na koju mi stalno polažemo svaki naš argument, polako, jedan po jedan, ali sigurno, nažalost, to nas ne veseli, padate jedan ispit za drugim. Danas su akademski građani, sutra ćete imati užasno veliki socijalni problem, izvinjavam se zbog ove tri sekunde, zato što građani neće moći da plate poskupljenje gasa od 60%.
Izvinjavam se, neće se, zaista, ponoviti, prekoračila sam 14 sekundi. Hvala vam na razumevanju.

Na jedan deo vašeg pitanja, odnosno zahteva za informaciju mogu da odgovorim, a tiče se ''odbora za zaštitu ljudskih i manjinskih prava''. Svi mi možemo da predložimo izmene i dopune Poslovnika Narodne skupštine, shodno članu 42, ali se potpuno slažem s vama i smatram da bi trebalo saradnjom poslaničkih grupa do izmena i dopuna Poslovnika Narodne skupštine osnovati pododbor pri nekom od odbora, da li Odbora za ustavna pitanja ili bilo kojem, gde bi moglo da se radi, a da se onda pretvori u stavku – poglavlje Stalni odbor i član 43.
Da li se još neko javlja za reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Milan Dimitrijević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, na član 2. alineja 7. podneo sam amandman na Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Da bi smo se razumeli, ja bih pročitao u celini ovu alineju, gde se kaže – ''poklon je novac, stvar, pravo i usluga izvršena bez odgovarajuće naknade i svaka druga korist koja je data funkcioneru ili povezanom licu u vezi s vršenjem javne funkcije.'' (Mislim da je uključen mikrofon.)
Ovde iza reči "data" predložio sam u amandmanu da budu ubačene reči "ili obećana". Zbog čega je to bitno? Zato što, prosto, akcija same korupcije se ne odvija na tako jednostavan način. Pre nego se to odigra neko nešto treba da zna i da obeća nekome da bi mu neki posao završio. Znači, ako bi se ovo ubacilo time bi ovaj zakon bio precizniji, potpuniji i imao bi jednu širinu da bi se takve stvari predupredile. Ovo niti menja smisao zakona niti narušava neki tekst, ali svakako daje precizniji smisao zakonu.
Povod za podnošenje ovog amandmana je slučaj koji se desio pre dvadesetak dana – čitajući izveštaje saslušanja grupe ljudi koji se bave tom vrstom posla u Zrenjaninu, pažljivom analizom sam uvideo kako idu te stvari. Pre nego što se to odigralo i pre nego što su ti ljudi uzeli novac, bilo je određenih vrsta obećanja. Dakle, neko je znao šta je atraktivno građevinsko zemljište, za to se zainteresovao i onda je obećao da će nadoknaditi ako on dobije to zemljišta za svoju gradnju.
Zato mislim da je ova reč "ili obećana" vrlo važna jer precizira i upotpunjava ovaj zakon. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč?
Reč ima poslanica Nataša Jovanović, pa Jovan Palalić.

Gospođo potpredsednice, gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, možda će, gospođo Malović, u nekom trenutku da vam se učini, ali samo da vam se učini, pošto ste vi novi ministar iz redova DS, da srpski radikali u nečemu preteruju. Koliko ne preterujemo i koliko bismo sa obiljem podataka i argumenata mogli da izađemo, što je otpočeo kolega Martinović, u smislu toga kako je ovaj zakon zaista neprimenljiv i kako on treba da posluži da se navodna država obračunava protiv kriminala, a to u stvarnosti neće da se desi, samo su neki od primera ovde navedeni.
Kada bismo sada krenuli od činjenice da su mnogi političari, možda manje poznati javnosti, u nekim lokalnim sredinama, enormni bogataši, mi znamo da nam građani veruju, izaći ćemo mi sa tim podacima i spremićemo ogromnu dokumentaciju, što se toga tiče.
Mi smo ovde imali u prošlim sazivima, sada govorim o amandmanu gospodina dr Dimitrijevića, jer mi je to odličan šlagvort, jer je on upozorio na mogućnost – da je nekome obećana neka dobit, poklon, nešto što bi uživao kao nosilac funkcije. Je li tako? Zaista je to kolega Dimitrijević dobro primetio. Međutim, da ste i prihvatili njegov amandman svakako vi to nećete da sankcionišete, jer to je toliko očigledno na svakom koraku.
Koliko je poštenje i koliko je visok moral članova i funkcionera SRS, sada kada smo se pročistili i kada smo provetrili našu stranku, neprijatno mi je jer je kolega Marković u sali, ali evo, ispričaću vam na njegovom primeru.
Kada je usvojen Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije, zaista, malo posle toga, a moram da napomenem da je gospodin Marković glavni sekretar našeg izvršnog odbora, odbornik u Skupštini opštine Zemun, narodni poslanik i što bi se reklo na pravdi Boga proganjan od Dosovskog režima, zbog svog časno obavljenog posla, on je potpuno iskreno meni rekao – da je od gradonačelnika Krfa, jer je Krf pobratim zemunske opštine, kao istaknuti radikal i funkcioner, dobio na poklon metaksu sa pet zvezdica.
Nosio se mišlju, to zaista morate da shvatite ozbiljno, da to prijavi Odboru za sukob interesa i da to popuni u onom godišnjem izveštaju. Vi sada možete da se smejete, sada prvi put govorim i čoveku je neprijatno, nego samo hoću da kažem koliko je pošten i kakav je svaki srpski radikal, onaj, koji nije ogrezao u neke forme bahatog ponašanja i obesti, kao što su to uradili Nikolić i Aleksandar Vučić.
Vidite, s druge strane, mi, pretpostavljam kao i vi, u stranci koristimo mogućnost da imamo komunikaciju preko tzv. brojeva, koje će stranka...naravno, na osnovu onoga što ćete vi da izvadite iz džepa da platite korišćenje mobilne telefonije. Danas je gospodin Martinović pominjao više puta našeg istaknutog naučnika Slobodana Jovanovića. On se i kao esejista, i kao književni kritičar, ali kao političar i pravnik bavio najviše ljudskim tragedijama i onome što može da bude žalosno u posrtanju morala kod ljudskog bića. Koliko to može da bude tragično govori ovaj primer.
Ja sam tražila konkretne informacije zbog činjenice da je, na najgori mogući način, napadnut, od tih bivših članova SRS, predsednik beogradskih radikala, kolega Nemanja Šarović. I, dobila sam informaciju.
Pošto je gospodin Vučić izjavio jednom štampanom beogradskom mediju ili mediju nad kojim ima potpunu kontrolu i koji svakako nije opoziciono glasilo (što je lepo primetila koleginica Vukićević), dobila sam informaciju, ne samo da mu nije isključen telefon od strane Šarovića iz SRS, nego, pored svih ovih računa od 400.000 evra, stižu nam računi, jer je on to tako ugovorio sa pojedincima na svoj obraz, ma šta to da znači, (izvinite što čitam ovu informaciju sa mobilnog telefona).
Pazite, i vi srpski radikali i vi srpski radikali časni članovi SRS koji živite po svim gradovima i opštinama u Srbiji, moram da kažem da svi imaju limitiran iznos od 500 dinara, to su uglavnom obični ljudi radikali i funkcioneri, svakog meseca uredno donose račun, kako meni kao predsedniku Šumadijskog okružnog odbora, tako i gospodinu Munjiću i tako redom, gospodinu Jojiću, za svoje utrošene impulse.
Gospodin, bivši generalni sekretar SRS, koji skromno živi (pročitah juče u Politici) od 70.000 plate koju prima šest meseci kao bivši poslanik SRS, odnosno kao neko ko je iskoristio to svoje pravo, napravio je račun za juli 56.711,9 dinara, za avgust 31.128,60 dinara, za septembar 63.509,00 dinara. Malo li je?! Ukupno, za sva tri meseca to je 151.349,50 dinara! Molim vas, dokle, kao što reče čuveni Slobodan Jovanović, može da ide ljudska tragedija, da ne kažem žalost, u svakom pogledu?
Da li vi razumete kako se danas pokušava da manipuliše biračima i kako to neki kažu da profilišu političku scenu. Na stranu to što mu je politički tata talentovan u 60 godina. Ja sam stvarno saznala, pre neki dan, od gospodina Mirovića da je talentovan, jer je čovek diplomirao u 56 godina na Pravnom fakultetu. Znači, to je vrsni talenat – da ima neko takvu koncentraciju u tim godinama i da krene od Rimskog, od Uvoda u pravo, pa da dođe do završnog ispita.
Ali, zamislite vi kolege, pogotovo vi, nema veze, da apstrahujem radikale, kao mlada koleginica, mladi kolega ili kolega Vuk, zbog koga ja dobih opomenu pre neki dan, ali nema veze, i pošteno platih svoju kaznu od 3.000 dinara, koji zaista živite od svoje poslaničke plate, kako možete da razmišljate na drugačiji način. Kako možete da prihvatite kao stvarnost ono što je iluzija, da ovde sede ljudi koji nisu narodni poslanici i da im dajete legitimitet. Zapitajte se gde je onda vaš moral.
Ovde je jasno da morala nema kod onih koji su to uradili, pre svega, dr Vojislavu Šešelju. Em što su ga izdali, zaboli mu nož u leđa, opljačkali stranku čiji je osnivač i predsednik i na takav način se poigravaju sa onim što je stvarano 18 godina. Pođite od činjenice da li biste vi voleli nekog takvog u vašim redovima, da je na takav način raskalašan i bahat.
Morate da trpite Đilasa i pitanje je do kog vremena. Vidim i čujem, od kolege Šarovića, da je napustio danas sednicu Skupštine grada. Pre toga je, ono što je najvažnije u životu svakoga od nas, opsovao našem odborniku, gospodinu Zoranu Ognjanoviću, pa se Đilas vratio u salu, pa se izvinjavao. Pa je video da su srpski radikali u Skupštini grada odlučni, jedinstveni, bez obzira što su neki očekivali drugačije i od 13 tačaka dnevnog reda ostale su samo dve, što bi rekao Voja Šešelj – ni kamen na kamenu.
Prema tome, ovde moramo samo zbog morala i zbog teške situacije u kojoj žive naši građani i zbog naše budućnosti, i kako je to neko ranije voleo ovde da se zaleti sa vrata, da se zalaufa, pa da krene za govornicu, da kaže, zbog budućnosti dece Srbije, ali zaista mi odgovorni srpski radikali, Šešeljevi radikali, da kažemo da ćemo javno da žigošemo svaki ovakav postupak.
Ako mislite da ćemo da ćutimo pred činjenicom da i vi učestvujete u tome što neko zloupotrebljavajući ili u prošlom vremenu da je zloupotrebljavao funkciju kao nosilac jedne od funkcija, grdno se varate. Pored ovih krivičnih prijava, znate, jednom će morati državni i pravosudni ograni da rade svoj posao. Postoji ona moralna odgovornost i hipokrizija koja nastupa kod ljudi o kojoj je malopre govorila koleginica Pop-Lazić. To građani prepoznaju. Svi mi znamo ko smo i kako živimo u našim sredinama.
Da li vi mislite da je poslednjih par meseci ili pola godine meni kao rođenoj Kragujevčanki, kao nekome ko je član stranke, evo sada već ulazim u 17 godinu svog članstva, bilo lako da pred Veroljubom Stevanovićem, pred odbornicima SDP-a ili DS branim enormni kapital koji se stiče u Mesnoj zajednici Bajčetina. I prave se vile i šta ja znam već šta.
Znate, ne možemo na takav način da govorimo i ovde, kao svi smo isti i mi koji smo legitimni predstavnici izabrani sa liste i neki građani. Sad mi govorimo o kriminalcima, a onda izlaze i ti neki i oni hoće da štite državu od kriminala i korupcije. To je nemoguće. Vidite ko je to radio, upravo oni ljudi koji su, ali ispravno, onda govoreći o programu SRS govorili da je osnovni koncept našeg programa borba protiv kriminala i korupcije.
Mene sada neke stvari i ne čude, jer tu ulogu energičnog borca ispred liste SRS - dr Vojislav Šešelj, protiv kriminala i korupcije je preuzeo na sebe Dragan Todorović. Kada vratim film i kada se setim svih govora, svih učesnika sa mitinga SRS u celoj Srbiji, onda vidim da je gospodin Todorović baš akcenat stavljao na borbu protiv kriminala i korupcije. Možda nekima od učesnika to nije bilo važno ili su rekli – pa dobro, nema veze, pričaćemo o tome kao što je to Nikolić radio.
Znate, lepo je da žena ima lepu frizuru, da se lepo obučete, oni ljudi stoje i znate kakvo je to biračko telo i biće ih milioni koji podržavaju SRS, koji znaju da smo mi skromni i, pre svega, moralni i pošteni ljudi. Dobro je što se to sve desilo, ali nije dobro da vi koji učestvujete u tome ne žigošete takvo ponašanje pojedinaca koji su nosioci određenih političkih funkcija ili misle da jesu, a u stvari, u stvarnom političkom životu nisu ništa.
Koliko vidim i posmatram vas i sve političke stranke, naročito iz opozicije, pa svi preziru takve postupke. Neće ljudi otvoreno da kažu, ali taj vapaj, jao, 15 dana mi se nije javio Koštunica, pa gde je Velja. Pa, neće ljudi, jer oni znaju – ko jednom izda, izdaće uvek. Ko će sa takvima da pravi bilo kakav aranžman i da razgovara. Kao što niko od nas u stvarnom političkom životu, koji živimo poštenim životom građana i delimo sudbinu naroda, neće da prihvati da bilo ko, onaj, ko se bavi javnim poslom od toga ima jedan jedini dinar koristi.
Ova priča i ova lepa pouka iskrene duše i moralno čistog čoveka, kao što je gospodin Marković, treba da bude putokaz svakom čoveku, svakome ko se bavi javnim poslom da na takav način razmišlja i da tako radi za svoju državu i za svoj narod. Hvala.

Zahvaljujem. O amandmanu, reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.