Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 198, vezano za čl. 225. i 226, hteo bih da postavim ministru energetike i ministarstvima koja odlučuju o ovim stvarima nekoliko pitanja.
Prvo, kolika je cena domaćeg gasa? Pored toga što uvozimo gas preko gasovoda na ulazu u Horgoš, imamo nalazišta koja se eksploatišu, pogotovo ovde u Vojvodini. Drugo, kolika je ponder cena, jer cena između uvoznog gasa i domaćeg gasa je različita u korist domaćeg gasa, i za prirodni gas se pravi kao što se pravi i za naftu i za sve ostale energente.? Ponderisana cena ide prema potrošačima.
Treće, kolika je marža države na prirodni gas koji se troši?
Četvrto, kada se već ovako ponašamo prema potrošačima, pogotovo prema domaćinstva koje ste doveli od buldožer revolucije naovamo na granicu egzistencije, zašto se domaćim potrošačima ne fakturiše domaći gas koji se eksploatiše iz domaćih nalazišta?
Još jedno pitanje – kolika su primanja, ne plata, nego kolika su primanja generalnog direktora ''Jugorosgasa''? Imam neformalno informaciju da mesečno generalni direktor ''Jugorosgasa'' stavi u džep 9.000 evra. Molim, da mi se na ova pitanja pismeno odgovori.

Zahvaljujem. Biće pitanja prosleđena resornom ministarstvu u Vladi. Gospođa Milica Vojić-Marković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice. Danas je Svetski dan borbe protiv siromaštva. U obeležavanje ovog dana uključila se i Skupština Republike Srbije, time što je danas u Domu Narodne skupštine organizovan okrugli sto na kome je tema bila: "Borba protiv siromaštva".
Naravno, domaćin ovog skupa je trebalo da bude Odbor za smanjenje siromaštva, no kako on za pet meseci nije formiran, pošto to nije tema kojom treba da se bavimo, Odbor za rad i socijalnu politiku je preuzeo ovu dužnost i hvala mu što je, na bilo koji način, Skupština ušla u ovu priču.
I Vlada Srbije se uključila u obeležavanje ovog dana na jedan vrlo zanimljiv način. Gas je poskupeo 60%, telefonska pretplata je sa 74 ili 75 dinara skočila na 240 dinara, kažu da je to 70%, meso je poskupelo 22%, suhomesnati proizvodi 9,9%, šećer i duvan po 9,5%, električna energije 8,8%, školski pribor i knjige 6%, saobraćaj 4,2%, biće mi malo tri minuta da o tome dalje govorim.
Unija poslodavaca upozorila je Vladu Srbije da na ovaj način, podizanjem cene gasa i podizanjem cene telefonskih impulsa, dodatno opterećuje sve građane Srbije, opterećuje privredu koja je tek nešto krenula i dolazi do toga da mi te toliko željene investicije nećemo ni videti. Prosto, ljudi neće biti zainteresovani da uopšte ulaze u ovu zemlju. Moram da podsetim da povećanje cene gasa dolazi onog trenutka kada je cena nafte na svetskom tržištu najniža u poslednjih nekoliko godina, a kada su cene svih ruda i svih drugih energenata upravo u jednoj silaznoj putanji. Onda se postavlja pitanje, i moje kolege su više puta načinjale temu, kako je ministar obrazložio povećanje cene.
Ova Vlada za sebe kaže da je socijalno odgovorna i tu konstataciju zasniva na tome što je penzionerima povećala za 10%. Prosto je pitanje, misli li Vlada da će penzioneri bolje živeti ako su im penzije povećane 10%, a troškovi su povećani za 100%.
Statistika dalje kaže i istraživanja, takođe, da je krajem oktobra 2007. godine 6% populacije Srbije bilo ispod granice siromaštva. Danas to nije 6%, gospodo, nego 10%. To je danas na skupu, takođe, konstatovao Lens Klark, stalni koordinator UN u Srbiji.
Naravno, sve ovo što ja danas govorim znaju građani mnogo bolje od svih nas ovde. Mnogo građana je zvalo i rekli su nam da su zvali i RTS, da su punili Beogradsku hroniku svojim pitanjima, a nijedno pitanje nije dozvoljeno da izađe u javnost. Zbog toga su molili poslanike DSS da otvore ovo pitanje i da na taj način dobiju makar odgovor koji ćemo, takođe, kad stigne prezentovati javnosti.
Pitam, koje će mere koristiti Vlada Srbije kako bi ostvarila Strategiju borbe protiv siromaštva, koja je napravljena pre tri vlade, ovo je četvrta Vlada koja mora da baštini tu strategiju, kako bi se broj onih ljudi u ovoj zemlji koji nemaju hranu na bilo koji način smanjio? Hvala.

Gospodin Lapčević, po Poslovniku.

Poštovana predsednice, javljam se po osnovu člana 226. Malopre su moji prethodnici govorili o tome šta je bilo na Odboru za industriju i energetiku i obrazloženje koje nam je dao ministar za poskupljenje gasa, najblaže rečeno, za nas je neprihvatljivo.
Naime, ministar je rekao da se cena gasa usklađuje na dvanaestomesečnom nivou i da je ovog trenutka morao da poskupi. Pri tom, nije dao odgovor na pitanje, ako je već tako i zna se da je cena nafte skočila preko 130, 140 dolara početkom godine, zašto nije, kada je Vlada formirana početkom jula, građanima Srbije najavio da će u septembru ili oktobru gas skočiti za 60%, pa da ljudi mogu na vreme da se pripreme i da nađu alternativno rešenje tokom grejne sezone.
Potpuno je neprihvatljivo i nedopustivo da 15. oktobra, kada počinje grejna sezona, vi saopštavate građanima Srbije da će cena gasa biti ubuduće 60% veća. Na taj način ih dovodite u bezizlaznu situaciju, da oni koji nemaju drugo rešenje za zagrevanje svojih prostorija, naročito se to odnosi na Vojvodinu i centralnu Srbiju, sada moraju da traže alternativno rešenje, odnosno ili da prelaze na čvrsto gorivo. To znači nova ulaganja ili da krenu za još jednom gorom merom koja može da potpuno sruši energetski sistem Srbije, a to je prelazak na grejanje na struju, koje je u ovom trenutku jeftinije nego što je grejanje na gas, pa posledice toga mogu biti da nemamo struje tokom ove godine u kriznim danima, odnosno u najhladnijim danima tokom zime.
Na koji način će Ministarstvo energetike i Vlada Republike Srbije pomoći najsiromašnijim građanima Srbije da prevaziđu ovaj problem koji im je nanet velikim poskupljenjem gasa? Najlepši poklon koji su mogli da dobiju od socijalno odgovorne Vlade i ministra iz socijalno odgovorne stranke jeste taj da im poskupi gas za 60%.
Samim tim će poskupeti i daljinsko grejanje u skoro svim gradovima Srbije bar za 40 do 50%, što će reći, uz 100% povećanje telekomunikacionih usluga, da će inflacija, po nezavisnim analitičarima, na nezavisnim medijima, biti samo za 1% veća nego što je projektovano. Da li je to moguće? Ja mislim da nije.
Zahtevam odgovor od Ministarstva energetike i Vlade Republike Srbije, na koji način će obuzdati inflaciju, na koji način će pomoći najsiromašnijima? Hvala.

Gospodin Milan Nikolić, po Poslovniku, takođe.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, pošto sam bio učesnik Odbora za industriju, nisam član Odbora, bilo je samo pet članova Odbora, što je zanimljivo, hteo bih samo da informišem i vas i zbog javnosti, tačno je da se plaća provizija 4%.
Na moje pitanje – a šta je zauzvrat dobila naša država, rečeno je da je naša država oslobođena traženja garancije banaka, a isto tako, ne plaća penale na nepovučenu količinu ugovorenog gasa. To je, da bi gledaoci i da bi poslanici znali, jer prethodnici su svesno ili nesvesno izbegli da to kažu. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Vjerica Radeta, podnela je amandman kojim je predložila da se naziv poglavlja dva i čl. 3. do 27. brišu.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li Vjerica želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju Predloga ovog zakona koji je, inače, nepotreban, reći ću kasnije i zbog čega, napisan je kao što to nalaže Poslovnik, ustavni osnov za donošenje zakona. Gospođo ministar, kažete: ''Ustavni osnov za donošenje zakona o Agenciji za borbu protiv korupciji sadržan je u članu 6. stav 2. Ustava Republike Srbije''. Radi javnosti, član 6. stav 2. Ustava Republike Srbije kaže: ''Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju se Ustavom i zakonom.''
Kao pravnik sa višegodišnjim iskustvom ne vidim vezu između ovog člana i Predloga ovog zakona.
Pored toga, članom 97. tačka 16. Ustava Republike Srbije propisano je, kažete, da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ''organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa''. To je tačno, kao što je tačno da ste, upravo predlažući zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, prekršili član 97. tačku 16. Ustava, jer ova agencija, niti bilo koja agencija, uređena na način kako ste vi predvideli ovim zakonom, ne može biti, niti jeste, republički organ.
Zna se koji su republički organi, regulisano je Ustavom i mimo toga ne može ništa drugo da bude republički organ.
Dakle, ne možemo mi proizvoljno, da, sva pitanja treba da se reše, svi problemi u društvu treba da se reše, ali je sve to moguće u okviru postojećih državnih organa. Mi nemamo mogućnost da donosimo nijedan zakon, zapravo, ne smemo da donesemo nijedan zakon koji je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Stav poslaničke grupe SRS o ovom zakonu je iskazan kroz naše amandmane i kada smo proučavali ovaj tekst, onda smo razmišljali na koji način amandmanski da reagujemo. Da li da napišemo samo jedan amandman i da kažemo da se briše sve od naslova do kraja ili da idemo pojedinačno da se briše svaki član zakona. Onda smo se opredelili da to radimo po poglavljima, da kroz naše amandmane predlažemo da se briše svaki član Predloga ovog zakona.
Dakle, ako imamo nešto što je apsolutno u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, onda ne možemo da se upuštamo u sam tekst ovog predlog ili bilo kojeg drugog predloga zakona, jer dovoljna je činjenica da mi hoćemo da formiramo nešto što nema osnova u Ustavu Republike Srbije.
Ali, svejedno, ovaj amandman, koji sam ja podnela u ime poslaničke grupe, odnosi se na čl. od 3. do 27, odnosno predlog da se brišu ti članovi, to poglavlje govori uopšteno o Agenciji, pa između ostalog, govori šta bi bila nadležnost te neustavne agencije.
Kaže, dakle, da nadzire sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Kako li će da nadzire stvarno mi nije jasno, a nigde u zakonu ne piše?! Šta uopšte znači što će neko da nadzire, nadziremo i mi srpski radikali korupciju u Srbiji, upozoravamo na konkretne slučajeve, ali šta vredi kad je to u nadležnosti onih koji drže vlast u Srbiji!
Zatim – pokreće postupak i izriče mere zbog povrede ovog zakona; rešava o sukobu interesa; obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim je uređeno finansiranje političkih stranaka, daje mišljenja i uputstva za sprovođenje ovog zakona; daje inicijative za izmenu i donošenje propisa u oblasti borbe protiv korupcije, daje mišljenja u vezi sa primenom Strategije, Akcionog plana i sektorski akcionih planova itd.
Dakle, sve u svemu, ovo je, izvinite na izrazu, mlaćenje prazne slame. Ovo nema nikakve veze, kao što smo dosad imali razne komisije, agencije koje ste formirali u poslednjih osam godina, uvek sa istim razlogom da nemate dovoljno ministarstava, da biste na određene funkcije postavili sve one koji su zaslužni partijski radnici, tako i sada idete u formiranje agencija, komisija, direkcija, ne znam čega sve ne, a ništa od toga nema, rekla bih, upotrebnu vrednost.
Isti slučaj će biti i sa ovom agencijom koja, to je najvažnije, ima direktora, taj direktor će, ne znam zbog čega, primati platu koja je jednaka plati ministra, a tvrdim da osim vas niko u ovoj sali ne zna kolike su danas plate ministara, jer je to državna tajna, što je neverovatno, ali je tako. Ova agencija bi trebalo (sad da ne čitam sve članove pojedinačno, ni iz ovog dela na koji sam ja stavila primedbe) da radi ono što radi Komisija za borbu protiv korupcije.
Mi tu komisiju imamo na delu već više godina. Predsednik te komisije vrlo često u medijima stavlja primedbe, iznosi konkretne slučajeve korupcije u vrhu vlasti. Najčešće sam slušala kada govori o ministru Dinkiću itd. Zapravo, ona je obaveštavala i Skupštinu, mi smo imali često izveštaje te komisije, ali, nažalost, nikada nismo o tome raspravljali. I sada, u ovom momentu, ne ulazeći u to da li je ta komisija i koliko je u pravu, postavlja se pitanje – da li se ta komisija uklanja i formira neka nova samo zato što se neko usudio da prozove Mlađana Dinkića? A taj neko, na neki način, trebalo bi da pripada vladajućoj koaliciji, ovoj ili onoj prethodnoj, svakoj, u svakom slučaju.
Imamo Revizorsku komisiju. Znali li neko šta je ta komisija do sad uradila i koliko dugo je bila samo na papiru, a nije bila uopšte formirana u stvarnom životu? Šta je uradila Antimonopolska komisija? Pre neki dan, gospođa koja je predsednik te komisije u medijima kaže da ta komisija ne može da radi zbog izrazitih pritisaka određenih tajkuna u Srbiji i da ne sme da kaže koji su to tajkuni.
Koja je svrha postojanja te komisije i da li neko, da li vi znate, jer se ona poverila Vladi, trebalo je i Skupštini, trebalo je da nam kaže koji su to monopolisti u Srbiji, koji su to tajkuni koji ne dozvoljavaju nekom, što ste vi nazvali državni organ, iako po Ustavu ne može biti, ali svejedno, postoji, država i narod ih plaća, da radi svoj posao, a mi ne znamo. Sada znamo da se ona usudila da kaže, ali da znamo ko su ti tajkuni ili ko je taj tajkun mi bismo joj pomogli, sada bismo je zaštitili od tog tajkuna ili od tih tajkuna.
Imamo Odbor za sukob interesa. Šta je taj odbor uradio i šta je uopšte mogao da uradi? Da ne pričamo o tome na koji način i članovi ovog parlamenta krše naloge Odbora za sukob interesa, onda kako možemo da očekujemo da ih poštuje neko drugi ako ne poštuju oni koji su glasali za donošenje tog zakona.
Vi ste rekli da ne prihvatate ovaj amandman i ostale amandmane, ovo obrazloženje je dato kolegi Martinoviću, iz razloga što smatrate da se Predlogom zakona obrazuje Agencija za borbu protiv korupcije, što je u skladu sa članom 97. tačka 16. Ustava, dakle ono što nije. Između ostalog, uređuje i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
Takođe, već postoje primeri da su zakonima obrazovani samostalni i nezavisni državni organi, kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja, koji je obrazovan prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama.
Dakle, vi ste napisali primer jedine institucije koja, zaista, koliko-toliko, gospodin Šabić, mora se priznati, radi poprilično svoj posao u onolikom obimu koliko njemu dostavljaju informacije koje ne možemo da dobijemo svi mi, bilo koji građanin Srbije koji je zainteresovan za neku informaciju. Zašto niste naveli kao primer ove komisije, što sam malopre navela?
Mi znamo da postoji veliki broj zakona koje ova država, odnosno ovaj parlament treba da donese jer je to neka prečica do EU i vi nama svaki od tih zakona predstavljate kao zakon od životne važnosti. Na tom spisku je i Zakon o zaštiti foka. Verovatno će i to biti jednog dana po hitnom postupku, nema veze što u Srbiji nema foka, ali treba zakon.
Dakle, morate malo ozbiljnije da pristupate predlaganju zakona, morate da vodite računa da poštujete Ustav Republike Srbije i da kažete vašim evropskim prijateljima da ne možete da donosite zakone koji nisu u skladu sa tekstom koji je između ove dve korice. Neće vam ni oni to prihvatiti.
Ako donesete zakon koji će da padne na Ustavnom sudu, šta će onda da vam kažu ovi što vas teraju da donosite ovakve zakone? Još moram samo da kažem kakav će biti sastav Odbora za Agenciju, ko sve predlaže tih devet članova: Administrativni odbor Skupštine, predsednik Republike, Vlada, Vrhovni kasacioni sud, koga nema, Državna revizorska institucija, koja je počela da radi juče, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije, Socijalno-ekonomski savet, koji toliko dobro radi, slušali smo malopre šta je sve i koliko poskupelo, tako da ima razloga da se pojavi sa ovim predlogom, Advokatska komora Srbije, Udruženje novinara u Republici Srbiji, putem zajedničkog dogovora.
Dakle, taj budući sastav govori o tome koliko ovaj odbor, ne govorim personalno nego način na koji će biti formiran, ne daje nikakve garancije i nikakvu sigurnost da će, ovaj odbor, makar i neustavan, nešto ozbiljno da radi.
Ne samo što vi kršite Ustav prilikom predlaganja zakona, mislim na Vladu Republike Srbije, i prilikom usvajanja zakona, a kada to kažem mislim na skupštinsku većinu, već vi i podržavate one koji krše Ustav.
Sinoć sam, šetajući po kanalima, slučajno naletela na jednu emisiju, zadržala sam se svega par minuta, jer sam čula da neko pokušava kao pravnik da objasni na koji način su uzeti mandati SRS, bolje reći, oteti.
Onda taj neko, ko je pravnik, ali je očigledno da je pravničko iskustvo sticao po londonskim kafićima ili pomažući zidarima da prave malter, taj posao vrlo uvažavam i te ljude, ili je možda pravničku praksu sticao degustirajući skupa vina, uglavnom, taj nazovipravnik kaže da je SRS po opštinama u raznim koalicijama te sa "žutima", te sa G17, te sa SPS, sa LDP, sa svima čiji su odbornici u nekim opštinama glasali u skladu sa Ustavom i u skladu sa zakonom.
Onda mu je bilo postavljeno pitanje – šta je sa mandatima u Parlamentu, šta je sa ostavkama koje su potpisali narodni poslanici? Naravno, izbegao je odgovor, misli on vešto, ali vrlo jadno, pa je rekao: "Znate, svaka ostavka može i da se opozove, to piše u zakonu". Ustav, član 102. stav 2. kaže: ''Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika.'' Dakle, neopozivo! Zakon nije regulisao ovu materiju. U ovom slučaju mora da se primenjuje isključivo Ustav, jer zakon je jedino regulisao mandate kada je u pitanju lokalna samouprava.
Završavam, vidim da je vreme isteklo. Hoću da kažem kolegama iz vladajuće većine, da ih zamolim da, kada već na ovaj način podržavaju ove koji krše Ustav tako što su oteli mandate, onda bar neka ne donose i nove zakone koji su u suprotnosti sa Ustavom.
Znate, kada se bude odgovaralo zbog kršenja Ustava, ne bila vam u koži.

Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić-Marković.
Vlada i odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospođo Vojić-Marković, izvolite.