Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe DSS podneo sam amandman na član 44. Predloga zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. U stavu 2. člana 44. stoji da je funkcioner dužan da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja podnese Agenciji izveštaj o svojoj imovini i prihodima, odnosno pravu korišćenja stana za službene potrebe i o imovini, prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece, ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu.
Svojim amandmanom sam predložio da se pored supružnika, vanbračnog partnera i maloletne dece dodaju i ''punoletna deca'', jer postoji mogućnost da se imovina prenese na punoletnu decu i bio sam ubeđen da će taj amandman biti prihvaćen.
Međutim, kada sam video da je Vlada odbila da prihvati taj amandman, zaista mi nije jasno zbog čega nije prihvaćen kada čini ovo predloženo zakonsko rešenje sveobuhvatnijim i boljim? Smanjuje mogućnost zloupotreba tako da, neprihvatanjem ovog amandmana, počinjem da sumnjam da je razlog za donošenje ovog zakona skupljanje jeftinih političkih poena, a ne suštinska borba protiv korupcije.
Mislim da je amandman potpuno smislen i očekujem da ćete ga do glasanja prihvatiti, jer je sveobuhvatniji od predloženog zakonskog rešenja.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, mislim da je amandman koji je podneo narodni poslanik Arsen Đurić prihvatljiv i da on na sveobuhvatan način ovu materiju zaokružuje, a time će ovaj zakon biti, ukoliko bude usvojen, delotvorniji u praksi i sprečiće se prikrivanja i zloupotrebe.
Dame i gospodo narodni poslanici, podsetio bih vas na neke institute vezane za korupciju u međunarodnom i uporednom krivičnom pravu, na šta se oslanja i naše zakonodavstvo. Naša zemlja je potpisnica i ratifikovala je brojne ugovore kada je u pitanju suzbijanje kriminaliteta i kada je u pitanju borba protiv korupcije, borba protiv terorizma, jer smo i mi potpisnici ugovora o saradnji sa Interpolom, čije je sedište u Parizu. Među službenim krivičnim delima se posebno izdvajaju krivična dela korupcije, koja predstavljaju samo različite oblike i vidove ispoljavanja zloupotrebe službenog položaja.
Radi se o različitim oblicima i vidovima, aktivnog davanje mita i pasivnog primanja mita, podmićivanja koja poznaje veliki broj savremenih krivičnih zakonodavstava, ali i više međunarodnih akata u prvom redu akata Ujedinjenih Nacija, Saveta Evrope i Evropske Unije.
Zbog izuzetne opasnosti od koruptivnog ponašanja pojedinaca i grupa posebno u zemljama tranzicije – međunarodna zajednica i univerzalna međunarodna organizacija oličena u Ujedinjenim nacijama kao i regionalne organizacije kroz niz međunarodnih pravnih akata, postavljena je solidna pravna osnova i instrument za organizovanu zajedničku akciju u otkrivanju i progonu izvršilaca krivičnih dela i njihovo privođenje pravdi.
Međutim, još uvek ne postoji jedinstveni i opšteprihvaćeni pojam definicija korupcije, iako se radi o pojavi davnašnjeg porekla u pravnoj, sociološkoj, filozofskoj, bezbednosnoj, politikološkoj i drugoj literaturi mogu se naći različita određena pitanja i određeni pojmovi ove materije. Pri tome, pojedini autori daju jasne i precizne definicije, za razliku od onih koji pod pojmom korupcije podrazumevaju širi krug različitog oblika manifestovanja korupcije. Međunarodna zajednica se rano suočila sa opasnošću od korupcije. Naime, korupcija predstavlja jedan od osnovnih oblika ispoljavanja organizovanog kriminaliteta i to kriminaliteta izuzetno visokog stepena, težine i opasnosti, sa teškim posledicama po pojedinca i po državu.
Ovde se, naime, radi o organizovanim, često prikrivenim dugotrajnim aktivnostima pojedinaca, grupa i organizacija u zemlji i u inostranstvu, sa ciljem da putem novca ili druge imovinske koristi podriju temelje zakonitosti, odnosno vladavinu prava i da na taj način ugroze čak i ljudska prava drugih lica.
U preduzimanju različitih mera i radnji u cilju suprotstavljanja i sprečavanja različitih oblika i vidova korupcije, kao i kriminaliteta uopšte, posebno je značajna uloga organizacije, Međunarodne kriminalističke policije, poznata kao Interpol, koja je osnovana 1923. godine, čijem je osnivanju prisustvovalo 19 država sa 135 delegata, čiji smo mi potpisnik
Cilj ove organizacije je uspostavljanje efikasne i kvalitetne međunarodne saradnje među pojedinim državama na planu suzbijanja i sprečavanja kriminaliteta međunarodnog karaktera. S toga je potpuno logično da ova organizacija, koja ima sedište u Francuskoj, a nacionalne biroe u svakoj pojedinoj državi članici, dakle, i kod nas ima svoje sedište, u borbi protiv korupcije i kriminaliteta.
Korupcija u uporednom pravu – dakle, osnovu za organizaciju, društvenu reakciju protiv učinilaca krivičnih dela korupcije čine akti međunarodne zajednice. U cilju potpunijeg i svestranijeg sagledavanja krivičnopravne problematike korupcije, kao antipoda pravne države i vladavine prava, s toga nije dovoljno da se posvetimo teorijskoj i praktičnoj analizi ispoljavanja obeležja karakteristika krivičnih dela.
Vlast u Srbiji samo pokušava da simulira borbu protiv korupcije i kriminala.
Sve dosadašnje mafije koje su otkrivene u Srbiji, otkrivene su na način koji podseća više na političku kampanju nego reakciju državnih organa. Postavljam pitanje – zašto se neki slučajevi korupcije otkrivaju, a neki ne? Zašto se sada govori samo o korupciji u Zrenjaninu, a ima mnogo ozbiljnijih povreda zakona u mnogim gradovima i opštinama širom Srbije?!
Šta se zna o uticaju tajkuna na političke i ekonomske prilike u Srbiji? Na ovo ne reaguju državni organi, a javnost nema o tome odgovarajuća saznanja. Kod nas se simulira borba protiv korupcije, što se da videti kroz osnivanje brojnih institucija za borbu protiv korupcije i kriminala, a rezultata nema.
Kada je u pitanju korupcija, treba nešto reći o Upravi za javne nabavke, koja je osnovana 2002. godine. Njena nadležnost je propisana – da kontroliše postupak javnih nabavki, dok je za druge dve podjednako važne materije, planiranje nabavki i kontrolu izvršenja ugovora zaključenih u nabavkama, rečeno da će se to regulisati i Zakonom o Državnoj reviziji. Međutim, iako je prošlo šest godina od osnivanja Revizorske institucije ona još uvek nije otpočela sa radom.
Osnovni problem kod javnih nabavki jeste zaključivanje osnovnih ugovora pod jednim uslovima, da bi se aneksom ugovora sasvim drugačije ugovor realizovao, ali pod novim i nepovoljnim uslovima za poreske obveznike, odnosno državu.
Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije praktično neće rešiti ništa, on će samo doprineti razvoju korupcije u većem obimu, jer predviđa ukidanje Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa. Ovim se zakonom neće ništa unaprediti, niti će se bolje postići.
Gde je u Srbiji korupcija bila najveća proteklih godina?
U Srbiji je najveća tamo gde su najveća diskreciona ovlašćenja i gde ima najviše novca!
Podsetimo se gde je kod nas bilo korupcije, o čemu su građani bili obavešteni, a i radnici koji su vodili bitku da spasu svoja preduzeća i svoja prava stečena tokom decenijskog rada.
Korupcija u Trgovinskom sudu u Beogradu, slučaj stečaj ''Sartida'', ''Veterinarski zavod'' u Zemunu, ''Agroseme'' Sremska Mitrovica, ''PKB transport'' Kragujevac, afera o izvozu šećera u zemlje Evropske Unije, ''Jugoremedija'' iz Zrenjanina, afera vezana za ''Nacionalnu štedionicu'', afera o prodaji ''Mobtela'', korupcija u ''Carini'', slučaj ''C marketa'', ''Putnika'', ''Dunav osiguranja'', ''Ineks intersport'', ''Robne kuće Beograd'', privatizacija šećerana: Žabalj, Crvenka, Kovačica, Donji Srem, Pećinci, Bač.
Ove šećerane su prodate oktobra 2002. godine na tenderima sa samo jednim ponuđačem, u Žablju i Crvenki kupio je najveći proizvođač šećera na Balkanu, grčka firma, dok je ostale tri kupila kompanija ''MK komerc'' iz Novog Sada, koji je postao jedini vlasnik i najveći trgovac šećerom iz Srbije, kupovinom tri šećerane za samo 183 dinara.
Nešto o propisima Republike Srbije iz oblasti korupcije, kriminala, a posebno sa osvrtom na privatizaciju.
Navešću sledeće propise: Zakon o preduzećima, Zakon o privatizaciji, Zakon o Agenciji za privatizaciju, Zakon o radu, Uredba o postupku i načinu restrukturiranja preduzeća i drugih pravnih lica, Uredba o metodologiji za procenu vrednosti kapitala i imovine, Uredba o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom, Uredba o prodaji kapitala i imovine javnim aukcijama, i drugi.
Dame i gospodo, već sam rekao da je najveća korupcija u našem društvu tamo gde su diskreciona prava najveća. A koje su to institucije?! Najveća korupcija jeste u javnim preduzećima. U javnim preduzećima niko ne kontroliše potrošnju para poreskih obveznika. Zašto? Zato što mi imamo u Republici Srbiji, prema mojim saznanjima, samo 12 budžetskih inspektora, a imamo 7.500 poreznika koji naplaćuju porez i ubiraju poreze. Dakle, u javnim preduzećima imate ogromne plate članova upravnih odbora i ogromne plate rukovodilaca.
I kada postavite pitanje – a, zašto se određene stvari u tim javnim preduzećima ne izvršavaju u skladu sa zakonskim propisima i što je u interesu građana, te podatke ne možete dobiti? Zbog toga mi ne možemo da znamo, jer je to tajna, koliko koji direktor u kom javnom preduzeću u Srbiji ima platu, koliko koji šef i kolika su davanja i primanja, i koliki je broj članova upravnih odbora. Ovim bih, povodom ovog zakona, završio.
Sada bih se obratio gospođi ministru, s obzirom na to da je ispoljila veliku korektnost i upornost da bude sa poslanicima u Parlamentu do kraja okončanja ovog današnjeg rada.
Gospođo ministre, molim vas za obaveštenje, jer me pitaju svakodnevno radnici iz uprave u sudovima – da li Ministarstvo pravde predviđa mogućnost povećanja plata radnicima zaposlenim u upravi? Jer, radnici u upravi u pravosuđu imaju izuzetno niske lične dohotke.
Oni nisu motivisani da rade, ja jesam za to da se poštuje Poslovnik o radu sudova, a vi učestvujete u njegovom pisanju i donošenju, i vi i Vrhovni sud Srbije, sa predsednicima sudova nadzirete poštovanje radnog vremena organa uprave, ne u onom smislu kada je u pitanju materija suđenja, nego, sudsku upravu.
Ja sam mislio da vam predložim da iznađete mogućnost da izađete pred Parlament da se izmeni propis da se sudske takse 100% daju za poboljšanje materijalnog položaja pravosudnih organa, tj. njihovih zaposlenih, jer ako nema budžet drugih izvora sredstava, ono, bar, sudske takse, koje se u sudu naplaćuju i tu se realizuju, da ne idu u budžet, neka idu za materijalno poboljšanje položaja zaposlenih u pravosuđu, naročito, onih sa manjim ličnim dohocima.
Još jednu stvar ako mi dozvolite, rekao bih da je u ovoj skupštini sramota da vozač ili čistačica i zaposleni u ovom parlamentu imaju 15 ili 18 ili 20 hiljada dinara, a da u javnim preduzećima ista kategorija takvih izvršilaca poslova ima po pet do deset puta veće lične dohotke. Tu treba nešto učiniti.
Ako smo pred zakonom jednaki, onda i u tom delu, u nagrađivanju ovi radnici koji su sa niskim ličnim dohocima zaslužuju pažnju da budu nagrađeni, a ne neke da nagrađujemo i da ih odlikujemo, a ne rade pola radnog vremena u odnosu na ono što rade organi u pravosuđu i ovi što rade u organima Skupštine. Hvala vam.

Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Petković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Petković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, stav 2. člana 49. glasi: ''Agencija obavezno proverava tačnost podataka iz Izveštaja prema godišnjem planu provere za određeni broj funkcionera i kategorije funkcionera.''
U ime poslaničke grupe DSS podneo sam amandman na 2. stav ovog člana gde predviđamo da se ova provera odnosi na sve funkcionere i na sve kategorije funkcionera. U obrazloženju Vlade o tome da se ne prihvata ovaj amandman kaže se da – Vlada ne prihvata amandman iz razloga što Predlog zakona značajno proširuje broj funkcionera koji su dužni da prijavljuju imovinu. Agencija proverava tačnost podataka iz izveštaja o imovini funkcionera u skladu sa godišnjim planom provere, celishodnije i jedino moguće rešenje.
Mi smo upravo imali nameru da proširimo broj funkcionera čija imovina, odnosno njihovo koruptivno delovanje može da se proverava. Nadovezao bih se na član 46. Predloga ovog zakona, gde kaže da se odredbe čl. 44, 45. ovog zakona ne primenjuju na funkcionera koji je odbornik, član upravnog i nadzornog odbora javnog preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač opština ili grad. To je ono što smo imali primer da vidimo u medijima u prethodnih nekoliko dana šta se dešavalo u Zrenjaninu, u nekim drugim gradovima.
Nadamo se da će se ova borba protiv korupcije nastaviti od strane nadležnih državnih organa. Naš cilj jeste upravo da se svi funkcioneri provere, da se njihova imovina proveri, kako su stekli svoju imovinu. Mislim da na internetu nećemo dobiti prave podatke koje će funkcioneri objaviti vezano za svoja primanja, štedne uloge, nepokretnosti i pokrenu imovinu koju imaju.
Upravo zbog toga da sve bude javno, da sve bude transparentno, da sve bude pregledno, na kraju želim da se u ime poslaničke grupe DSS zahvalim svim narodnim poslanicima i gospođi Malović koja je bila sa nama. Žao nam je što je na ovaj zakon prihvaćeno 11 amandmana, od toga samo jedan iz opozicije, 10 amandmana je prihvaćeno od strane vladajuće većine, ali nadam se da ćemo po nekim budućim zakonskim projektima imati bolju saradnju i bolje razumevanje. Hvala vam.

Na član 49. amandman je podnela narodni poslanik Nada Kolundžija. Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem...
(Vjerica Radeta, sa mesta: Da li ste nas pitali da li neko drugi želi reč o amandmanu gospodina Miroslava Petkovića?)
Pitala sam ko želi reč i videla sam samo Petkovićevu ruku.
Da li još neko možda želi reč o amandmanu na član 49, koji je podneo gospodin Petković? Reč ima gospodin Krasić.

Evo o čemu se radi. Vlada nije smela da usvoji ovo što je gospođa Nada Kolundžija predložila, jer ako je Vlada stvarno usvojila ovaj njen amandman, ovaj njen amandman je u sukobu sa Zakonom o bankama i finansijskim organizacijama, podaci sa računa u bankama itd. pa, i onaj zakon koji ste stavili, to je prva tačka dnevnog reda ovog zasedanja. Podaci banaka, banke koje imaju podatke o štedišama, deponentima itd. mogu da dostave samo sudu, ne mogu da dostave agenciji.
Molim vas, druga je varijanta sprečavanje pranja novca. Ovde se ne radi o sprečavanju pranja novca. Ova agencija ne može da dobije podatke od banaka, jer ako bi se ovaj amandman usvojio što je gospođa Kolundžija napisala, onda praktično ne priznajete Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama, ne priznajete ni Zakonik o krivičnom postupku.
Vodite računa. Vi ovde u zakonsku normu ubacujete nešto što ne sme da stoji.
Cenim da ste imali najbolju nameru, ali ovde postoji garancija nekoliko zakona, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o bankama i finansijskim organizacijama, Zakonik o krivičnom postupku. To može samo po naredbi suda i kraj priče. Agencija koja se bavi sprečavanjem pranja novca itd, to je sasvim nešto drugo. Ova agencija ne bi mogla to da radi.
Javio sam se zbog toga da skrenem pažnju Vladi da ne mora da znači ako poslanik neke stranke koja podržava Vladu podnese amandman, da vi morate to odmah da usvajate.
Vidite i sami, gospođa Jorga nesvesno je napravila štrajkove u Srbiji i demonstracije svojim amandmanom. Naravno, gospođa Nada neće da napravi ni štrajkove ni demonstracije ovim amandmanom jer je druga materija, ali ovo je nemoguće. Ovo je zabranjeno. Vodite računa!
Samo sam izašao da izvršim svojevrsnu opstrukciju ove govornice, kako bi naterao zid da shvati.

Gospođica Nataša Jovanović, o amandmanu.

Gospođo predsedniče, malo smo se našalili, verovatno je to bila neka tehnička smetnja i nije bilo nakratko struje, da ne misle građani koji prate prenos da vi vršite neku sabotažu. Niste vi od tih, gospođo Đukić-Dejanović.
Koristiću ovo vreme o amandmanu, ali kratko, samo da obavestim i Srbe u Srbiji i u Crnoj Gori da srpski radikali u Crnoj Gori odolevaju pritiscima režima Mila Đukanovića i Filipa Vujanovića. Kakve ima veze?
Ima veze, zbog toga što moram, za vas koji niste bili u sali, da kažem, a vezano je i za tamošnji kriminalni i korumpirani režim i onaj ko je odlučio da prizna kvazišiptarsku državu i da direktno Srbiji zabode nož u leđa, da je danas uhapšen predsednik stranke srpskih radikala iz Podgorice, mladi gospodin Vlado Vuković, u centru Podgorice, samo zbog toga što je podigao tri prsta i time demonstrirao da je Srbin, srpske vere i da ne želi da prihvati okupaciju i teror Đukanovićeve vlasti. Sada smo dobili informaciju da je on bio celo popodne kod istražnog sudije i da je pušten. Međutim, i dalje stižu informacije da se tamo vrši veliki pritisak na naš narod.
Moram da vam kažem da je one večeri, kada su separatisti u Crnoj Gori odlučili da legalizuju kvazišiptarsku državu, da je u pravom smislu reči tamo, i pre ovog mitinga, nastupio policijski čas, da ljudi koji su istaknuti Srbi i na primorju i svuda, gde god da žive, a da se bave nekim poslom koji je od javne delatnosti ili uslužne, trpe neverovatan pritisak.
Apelujem na vas da u narednim danima, bez obzira na to što smo saznali, a to smo još pre nekoliko dana i načuli, da je to, zapravo, bio dogovor Tadića i Mila Đukanovića, da se posle sednice Saveta bezbednosti Generalne skupštine oni odluče na takav akt, a znamo i odranije, upozoravali smo da je njihov ministar Roćen tako nešto najavljivao, pomognemo našoj braći u srpskoj Crnoj Gori, da im kažemo da nisu sami, da izađemo kao Skupština sa deklaracijom koja će značiti podršku države Srbije našem narodu tamo.
Moram da vas podsetim da smo mi još pre nekoliko meseci, kao SRS, pre održavanja ovih parlamentarnih izbora, dok je Oliver Dulić bio predsednik Skupštine, uputili u proceduru deklaraciju o pomoći Srbima u Crnoj Gori u opstanku našeg naroda. Evo, nekoliko dana je prošlo i, ako mi kao najviše zakonodavno telo tek tako pređemo preko toga, ako nemamo sluha za ono što traži od nas narod u Crnoj Gori, naši Srbi, tamo žive mladi ljudi koji hoće da ostanu, oni neće, sve dok ih, ne daj bože, neko nekim drugim načinima ne protera, da idu sa svojih ognjišta, tamo hoće da žive, da im se rađaju deca, da decu školuju. Verujte, izuzetno je teška situacija. Moramo da učinimo sve i da dignemo svoj glas i da pomognemo našem narodu tamo, jer jedino tako možemo da budemo sigurni da smo učinili pravu stvar i da smo pravi naslednici i Njegoša, ali pre svega Nemanjića i da brinemo za srpsku državu i za naš narod.
Hvala vam, nisam želela po Poslovniku, samo da kažem da se mladi gospodin Vuković danas borio i da svi koji trpe torture režima Mila Đukanovića, moraju da znaju da je sledeće mesto gde će on da boravi, svakako, zatvor. Sve je radio, bio je na svim državnim funkcijama i pod patronatom ubijenog Slobodana Miloševića, koji mu je verovao. Međutim, od kada su ga Amerikanci i zapadne sile uzele po svoje, kada je krenuo 1997. godine putem separatizma i izdaje, naš narod tamo ne može normalno da živi. Prema tome, da poručimo, evo i večeras, našim Srbima – hrabro, glavu gore, borite se, mi smo uz vas! Hvala.

Na član 49. amandman je podnela narodni poslanik Nada Kolundžija.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 50. amandman je podnela Biljana Hasanović-Korać.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Podnosioci narednih amandmana o ovoj tački uglavnom nisu u sali i kako bismo im dali mogućnost da obrazlože svoje amandmane, nastavljamo sa radom sutra u 10,00 časova.