Hvala. Reč ima Vjerica Radeta, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je interesantno da gospođa predsednik Narodne skupštine, sad nije tu, ali moram da pomenem, mada to nije bio povod mog javljanja, da više ne može da podnese da narodni poslanici SRS govore ni o amandmanima, onoliko koliko nam Poslovnik dozvoljava, a ne znam, zaista, šta je tome povod.
Kada smo ovih prethodnih dana govorili o tome kako su SRS oteti mandati, kako je u taj posao umešan i Boris Tadić, kako hajka protiv SRS teče još od Zorana Đinđića, od one njegove čuvene rečenice upućene Karli del Ponte – da vodi Šešelja u Hag i da ga odande ne vraća, do toga da je bivša desna ruka, kako je sudija Antoneti nazvao jednog čoveka, izneo određene lažne podatke i stenograme na osnovu čega je Haški tribunal trebalo da nametne advokata Vojislavu Šešelju.
Hoću sada da vas upoznam, poštovane kolege i građani Srbije, ovo što smo danas govorili, a vezano je za Mila Đukanovića i Borisa Tadića, kako je to jedan "lep spoj", kako oni odlično funkcionišu, mada građanima pričaju neke druge priče i onaj tamo i ovaj ovde.
Dakle, hajka protiv SRS, odnosno stranke srpskih radikala, proširila se i u Crnu Goru. Danas je u centru Podgorice uhapšen Vlado Vuković, predsednik opštinskog odbora srpskih radikala, samo zato što je u centru Podgorice podigao tri prsta, skrenuo pažnju na sebe. Svi tamo znaju da je on Srbin, znaju ko je, ali SRS treba u svim srpskim zemljama da se podriva pošto ovde nisu uspeli i neće uspeti nigde, gde god pokušaju.
Ovo je informacija više radi javnosti, jer smo kao poslanici obavezni i da građane Srbije obaveštavamo o određenim činjenicama. Dakle, timu Tadić – Nikolić pridružio se i Đukanović.
Sada imamo trio: Boris Tadić – Milo Đukanović – Tomislav Nikolić, svi zajedno protiv Vojislava Šešelja. Borba im je uzaludna! (Aplauz.)

Hvala. Gospodin Ranđelović ima reč.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, javljam se o amandmanima o kojima su govorile prethodne kolege. Najpre bih istakao da što se tiče teorije krivičnog prava, ono što je izneo kolega Martinović je sasvim na mestu. Ko bi kod mene na ispitu drugačije odgovarao – pao bi. Ali to je teorija krivičnog prava.
Postavio bih vama par pitanja.
Naime, ako želite da poslanici LDP podrže ovaj zakon, koji je u setu zakona koji nas približavaju zakonodavstvu EU, nije mi jasno zbog čega ne date objašnjenja na sve ove zamerke koje su kolege malopre iznele. Npr. zbog čega se od strane predstavnika vladajuće koalicije i od strane predstavnika Vlade ne pomene ono na šta nas obavezuje Krivična konvencija o korupciji Saveta Evrope, Konvencija UN protiv korupcije, Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i tako dalje?
Dalje, smatram da je nužno objasniti da elementi koje sadrži ovaj zakon sada postoje u pojmovima koji se nazivaju privredni prekršaj i privredni prestup, o čemu odlučuje i rešava trgovinski sud.
Treba javnosti Srbije dati objašnjenje da evropsko zakonodavstvo ne prepoznaje ove pojmove, dakle, da ne prepoznaje pojam privredni prekršaj, te da je nužno upodobiti ga ovim zakonskim tekstom sa pomenutim konvencijama i pomenutim atributima evropskog prava.
Takođe, i vama lično zameram što odmah nakon iznetih zamerki ne reagujete kako bi javnost u Srbiji bila u potpunosti informisana zbog čega je nužno da se ovakvi zakoni donesu, zbog čega je nužno da se naše zakonodavstvo upodobi sa zakonodavstvom EU.
Dao bih i jednu opasku koja ima i pravnoistorijske atribute. Tačno je da je Federativna narodna republika Jugoslavija imala zakonodavstvo gde se prepoznavala krivična odgovornost pravnih lica, odnosno pravnih osoba, na takav pojam se nailazi u pravnoistorijskoj literaturi, ali to je sasvim različito od onoga o čemu danas raspravljamo. To je bila krivičnopravna odgovornost, a ovo je neka vrsta odgovornosti za izvršena krivična dela, gde ne treba raspravljati o pojmu vinosti, o postojanju vinosti, već o objektivnoj odgovornosti pravnih lica za nastalu štetu, a upodobiti sa onim što se kod nas zove privredni prestup ili privredni prekršaj.
Na kraju, jedna opaska na ono što je malopre rekao kolega Krasić, to je bilo jako duhovito, da je uvedena smrtna kazna za pravna lica, ali i u pravnoj istoriji i u sadašnjoj pravnoj praksi postoji likvidacija preduzeća, odnosno likvidacija pravnog lica, a u pravnoistorijskoj literaturi srećemo pojam – taj i taj je predao ključeve trgovinskom sudu. Dakle, ono što je kolega Krasić nazvao smrtnom kaznom za pravno lice i te kako postoji i u pravnoj istoriji i u sadašnjoj pravnoj praksi.
Zahvaljujem na pažnji i voleo bih da dobijemo i od predstavnika Vlade slična objašnjenja, kako bismo imali potpunu informaciju o nužnosti usvajanja ovakvog zakona. Hvala.

Zahvaljujem, profesoru Ranđeloviću. Gospodin Milan Nikolić, pa gospodin Martinović.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, uvažena ministarko, javljam se o amandmanu i podržavam prethodne poslanike koji su argumentovano izneli da ne može postojati odgovornost pravnog lica ako ne postoji krivična odgovornost odgovornog lica. Oni su to objasnili kako valja. Osvrnuo bih se na sledeće.
Ako se zakon zasniva na odgovornosti odgovornog lica, trebalo je u zakonu precizirati koja su to ovlašćenja po kojima se utvrđuje odgovornost krivičnog lica. To bi valjalo zbog prakse, nisam pravnik, ali potrebno je to razjasniti i dodati sledeće – da se definiše, da je vezano za delatnost za koju je pravno lice registrovano. Šta ako odgovorno lice odradi krivično delo u delatnosti za koju pravno lice nije registrovano? Zato je potrebno da se doda – ''da u okviru registrovane delatnosti''.
Šta se događa ako u pravnom licu imamo nadređenog organa koji izdaje naloge odgovornom licu da odradi neki posao koji nije u okviru registrovane delatnosti? Da li je tada nadređeni organ, to može biti Upravni odbor, Skupština, da li su i oni krivično odgovorni i da li i po tom osnovu pravno lice podleže odgovornosti? Ne znam da li je ovo moguće sada uvrstiti, ali zbog prakse i tumačenja u praksi valjalo bi da bude definisano. Hvala.

Hvala. Gospodine Martinoviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo želim da skrenem pažnju na jednu činjenicu o kojoj je vrlo dobro govorio moj uvaženi prethodnik.
Zaista se trudim da shvatim intencije onih koji su pisali Predlog ovog zakona i da dokučim šta su oni u stvari hteli da postignu ovim predlogom zakona. U obrazloženju Predloga zakona, između ostalog, stoji i sledeća rečenica: ''Odgovornost pravnog lica za krivična dela je novi institut u savremenom pravnom sistemu i njegovo postojanje neophodno je u borbi protiv privrednog i organizovanog kriminala. Npr. u izvršenju krivičnog dela trgovine ljudima često su uključena pravna lica koja se bave različitim delatnostima (prevozom, pružanjem usluga, posredovanjem pri zapošljavanju...). S toga je potrebno da se stvori zakonska mogućnost procesuiranja pravnih lica za krivična dela.''
Gospođo Malović, zamislite da neko avionom JAT-a prokrijumčari neko ljudsko biće, ženu, dete, muškarca, nije bitno, kao trgovinu ljudima. Da li biste išli na to da likvidirate ceo JAT?
Ovde morate da vodite računa o jednoj stvari. Prvo, u pravnom sistemu Republike Srbije, već sad i bez ovog zakona, nemoguće je da postoji kao registrovano preduzeće firma koja se, recimo, bavi trgovinom ljudima, koja se bavi prostitucijom, prodavanjem opojnih sredstava itd. Ovaj zakon vam ne treba. Već sad takvo preduzeće ne može da bude registrovano.
Postavlja se pitanje – šta ako krivično delo izvrši neko fizičko lice u okviru pravnog lica koje je registrovano za nešto sasvim drugo, a ne za vršenje krivičnih dela? Zašto biste vi išli na prestanak tog pravnog lica ako ono inače obavlja potpuno regularnu delatnost koja je registrovana kod nadležnog organa? Kakav je onda smisao ovog zakona, pogotovo u situaciji na koju smo vam već skrenuli pažnju, da pravno lice može da bude odgovorno čak iako ne postoji krivična odgovornost fizičkog odgovornog lica.
Zaista se trudim da shvatim šta ste vi, odnosno oni koji su pisali Predlog zakona, hteli da kažu, ali mi to ne polazi za rukom. Zamolio bih da već na početku ove rasprave objasnite šta je smisao ovih rešenja.
Ponovo vam skrećem pažnju, najlakše je napisati u obrazloženju predloga zakona da je zakon potrebno doneti zbog približavanja EU, ali EU je daleko.
Ako usvojite ovaj zakon, vi ćete ga dati u ruke sudijama, tužiocima, advokatima ovde u Republici Srbiji. Pitam vas – kako će ti ljudi ovde, koji žive u Republici Srbiji, koji su školovani na određenim pravnim tradicijama, moći da primenjuju ovaj zakon. To će unapred biti nemoguće.
Ovaj zakon, ili će ostati mrtvo slovo na hartiji, ili će morati da se menja u skorije vreme ili će u praksi da doživi deformacije, jer sudovi i tužilaštva neće -moći da ga primenjuju u onakvoj formi kako je napisan.

Hvala, gospodine Martinoviću. Na osnovu člana 100, gospođa Gordana Pop-Lazić govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Želela sam da iskoristim svoje poslaničko pravo, da na osnovu čl. 225. i 226. zatražim objašnjenja od predsednika Vlade i posebno ministra prosvete, kao i da skrenem pažnju poslanicima koji su članovi Odbora za prosvetu, da se prihvatanjem amandmana gospođe Jorge spušta prag na 45 poena za studente koji su na budžetu – da nastave studije kao redovni studenti i dalje na budžetu, a oni koji su bili samofinansirajući i koji imaju više od 60 poena, da od tog broja samo 20% bude izabrano da nastavi studiranje kao budžetski studenti.        
Smatramo da na ovaj način, iako pozdravljamo odluku da se za upis godine spusti taj prag na 45 poena, da studenti ne gube godinu, da im se da mogućnost da nadoknade neuspeh, ali moraju da snose izvesnu odgovornost i konsekvence za svoj neuspeh, a svi oni koji imaju 60 poena, naprosto, moraju da budu na budžetu, jer im to Ustav garantuje.
Jedno je šta Vlada kalkuliše, da li je više ovih ili onih, od koje će grupe studenata imati više, eventualno, pristalica ili ko će pozdraviti njihovu odluku, a drugo je da Vlada poštuje Ustav, a na kraju krajeva i mi ovde kao Parlament i kao narodni poslanici, jer član 71. Ustava je apsolutno jasan u svom trećem stavu, gde kaže, da svi građani imaju pod jednakim uslovima pristup visokoškolskom obrazovanju.
Dakle, kriterijum koji bi Vlada odabrala za odabir ovih 20% studenata koji bi mogli da nastave studije na budžetu, a pokazali su svojim radom da mogu da pređu sa samofinansirajućih na budžetske studente, jeste potpuno neustavan, a mislim da studenti danas, i juče su, štrajkuju i protestuju sa puno argumenata da se ovako nešto ne desi.
Izašla sam sada da ovo prokomentarišem, iako ovaj zakon nije na dnevnom redu. Nadam se da ćemo ga imati sutra, u toku sutrašnjeg dana, ali još uvek ima vremena da Vlada preispita svoj stav, kao i nadležni skupštinski odbor i da, pre svega, pogledamo sa stanovišta ustavnosti da li je ta odluka ispravna.
Najviše bih volela da svi studenti mogu da budu uvek na budžetu i SRS, zaista, misli da barem u prvu godinu studija svi mogu kao takvi da se upišu, ali kasnije moramo da nagrađujemo one vredne, a oni koji ne rade moraju da, nakon što im se pruži mogućnost da jednom obnove godinu, snose i te finansijske konsekvence. Dakle, ovo ne ide u prilog onim vrednim studentima, niti ih motiviše da rade i mislim da je to veliki udar na budžet njihovih roditelja. Hvala.