Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Judita Popović, Ivan Andrić, Kenan Hajdarević, Nebojša Ranđelović i Slobodan Maraš, Zoran Ostojić, Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Milorad Buha, Sreto Perić, Gordana Pop-Lazić, Milovan Radovanović, Lidija Dimitrijević, Veroljub Arsić, Paja Momčilov, Nataša Jovanović, Momir Marković, Srđan Spasojević, Milan Dimitrijević, Milica Vojić-Marković, Željko Tomić, Miroslav Petković, Arsen Đurić, Maja Videnović, Konstantin Samofalov, Nada Kolundžija, Biljana Hasanović-Korać, Maja Laušević, Miletić Mihailović, Zoran Kasalović, Dejan Radenković, Đorđe Milićević, Saša Dujović i Milan J. Nikolić.
Takođe, primili ste i amandmane koje je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Željko Ivanji, kao i pismo kojim je povukao sve svoje amandmane.
Primili ste mišljenje Vlade i izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović podneo je amandman, kojim je predložio da se naziv zakona, poglavlje jedan i čl. 1. i 2. brišu.
Vlada i Odbor za pravosuđa i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pa narodna poslanica Aleksandra Janković.

Dame i gospodo narodni poslanici, smisao ovog amandmana je da se isprave krupne povrede Ustava Republike Srbije koje su sadržane već na početku Predloga zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Naime, abeceda je ustavnog prava da u jednoj državi mogu da postoje samo oni državni organi koji su kao takvi definisani Ustavom.
Koji su državni organi u Republici Srbiji to je definisano Ustavom Republike Srbije: Narodna skupština, Vlada, predsednik Republike, pravosudni organi i organi uprave. Dakle, Ustav Republike Srbije ne odstupa od nekih klasičnih postavki kada je reč o organizaciji državne vlasti. Međutim, mi se ovde sad suočavamo sa činjenicom da se Predlogom zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije predviđa osnivanje nekog novog državnog organa, odnosno nove državne institucije koja nema svoje uporište u Ustavu Republike Srbije.
Ne može zakon, pa ni ovaj predlog zakona da izmišlja neke nove državne organe koji nisu predviđeni Ustavom. Ustav ne poznaje nikakvu agenciju za borbu protiv korupcije. Takav državni organ je neustavan, nema svoj osnov u Ustavu Republike Srbije i Narodna skupština nema pravo da donese zakon kojim bi predvidela osnivanje nekog državnog organa koji nije već predviđen važećim Ustavom. To je jedan problem.
Drugi problem je što se osnivanjem ove agencije zadire u jedno temeljno načelo koje je garantovano i našim Ustavom, a to je načelo podele vlasti. Danas sam ovde pokazao narodnim poslanicima jedno klasično delo Slobodana Jovanovića o državi, Osnovi jedne pravne teorije. To delo u mnogim svojim aspektima do danas nije prevaziđeno, kada je reč o osnovnim pojmovima države i prava.
Ono što je problem, to sam, takođe, rekao, posleratnih generacija, jeste činjenica da su klasični srpski pisci uglavnom bili proterani iz udžbenika sa pravnih fakulteta zato što uglavnom ideološki nisu odgovarali režimu koji je uspostavljen posle Drugog svetskog rata.
Da vas podsetim, taj isti Slobodan Jovanović koga sam danas citirao i čiju sam knjigu ovde pokazao, posle Drugog svetskog rada, tačnije, 1946. godine osuđen je kao ratni zločinac zato što je za vreme Drugog svetskog rata jedno vreme bio, otprilike godinu i po dana, predsednik Jugoslovenske vlade u Londonu i zastupnik ministra vojnog, generala Draže Mihajlovića. Komunisti to nisu mogli da mu oproste i on je već '46 godine u odsustvu osuđen kao ratni zločinac, saradnik okupatora, na 20 godina.
Dobro, gospodine Milivojeviću, vi se, očigledno, bolje razumete u to komunističko pravosuđe.
Ja vam kažem da je osuđen kao ratni zločinac, na kaznu zatvora od 20 godina, lišavanje svih građanskih prava, oduzimanje imovine itd. Zbog tih ideoloških razloga Slobodan Jovanović i mnogi drugi srpski pisci bili su proterani iz naših udžbenika i uglavnom su njihova dela, praktično, sve do početka devedesetih, ostala u tami, u zaboravu, a dobrim delom i danas njihova pravna razmišljanja nisu poznata široj javnosti, pa i stručnoj javnosti, a da je ta činjenica zaista takva dokaz su i predlozi zakona koje nam šalje Vlada Srbije.
Zaista ne želim da krivicu za loša zakonska rešenja pripišem aktuelnom ministru, Snežani Malović, verovatno nije ona pisala ovaj predlog zakona, verovatno je nasleđen od nekih drugih vlada, ali ostaje činjenica da se ovim predlogom zakona zadire u načelo podele vlasti, koje je garantovano i Ustavom Republike Srbije. Šta kaže Ustav Republike Srbije, odnosno šta kaže citirani Slobodan Jovanović? U svakoj državi pa i u Republici Srbiji postoje tri funkcije državne vlasti – zakonodavna, izvršna i sudska. Kad god se govori o nekom državnom organu, vi unapred znate u koju kategoriju možete da ga svrstate imajući u vidu njegovu osnovnu funkciju. Dakle, u zakonodavnu vlast spada Narodna skupština, u izvršnu vlast predsednik države, Vlada i organi uprave, u sudsku vlast pravosudni organi.
Postavlja pitanje, ako imamo u vidu to klasično načelo o trojnoj deobi državnih funkcija na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, u koju državnu funkciju spada funkcija koju bi trebalo da vrši Agencija za borbu protiv korupcije? Da li je zakonodavni organ? Nije, to je jasno na prvi pogled. Da li je sudski organ, odnosno pravosudni? Nije, ni pravosudni organ, ali nije ni izvršni. Izvršni organi su šef države, Vlada i organi uprave, odnosno ministarstva.
Agencija za borbu protiv korupcije nije organ koji može da se svrsta ni u jednu od ove tri kategorije državnih organa.
Sad se postavlja pitanje, šta je to Agencija za borbu protiv korupcije? Ako analizirate izjave zvaničnika i Vlade Srbije, Borisa Tadića i raznih nevladinih organizacija koje pružaju stručnu potporu ovoj vladi, doći ćete do zaključka da Srbija ne može da vodi borbu protiv kriminala i korupcije ako ne donese hiljadu različitih zakona kojima se odstupa od osnovnih instituta krivičnog prava, i ako ne osnuje hiljadu različitih agencija koje bi trebalo na jedna ili drugi način da se bore protiv kriminala i korupcije.
Jutros sam rekao i ostajem pri tome, ukoliko ova vlast ima volju i želju da se bori protiv kriminala i korupcije ona to već sada može da radi bez bilo kakvih specijalnih sudova, tužilaštava, bez bilo kakvih agencija, bez bilo kakvih zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, bez bilo kakvih novotarija koje su unete u pravni sistem Republike Srbije od 2001. godine pa do danas. Međutim, vlast nema iskrenu želju da suzbije kriminal i korupciju u Republici Srbiji. To je sasvim jasno.
Sada, da bi sakrili nedostatak te želje osnivaju razne agencije. Evo, kad bude set zakona koje će da zastupa Milan Marković, ja ću mu postaviti pitanje – zna li on, kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koliko agencija uopšte ima u Republici Srbiji, šta te agencije rade, kakvi su im rezultati, u koju kategoriju državne vlasti te agencije spadaju itd.? Sumnjam da ministar to zna.
Ako ministar to ne zna, kako očekujete da građani Srbije znaju koje su agencije i koja im je nadležnost?
Vi sad osnivate ponovo jednu agenciju, ovoga puta Agenciju za borbu protiv korupcije, što je potpuno nejasna pravna priroda. Da li je državni organ? Nije. Da li je javna služba? Nije. Da li je javno preduzeće? Nije. Kakva je pravna priroda Agencije za borbu protiv korupcije? Šta će ta Agencija da radi?
Ne možete vi svakim novim zakonom da predvidite neku novu agenciju i da kažete – to je državni organ. A, na pitanje, koju funkciju vrši taj državni organ vi kažete – pa, ne znamo, treba da piše neke izveštaje, da daje mišljenja itd. To nije funkcija državnog organa.
Državni organ vrši vlast, izdaje neke pravno obavezujuće akte. Može li ova Agencija za borbu protiv korupcije tako nešto da radi? Ne može. Ovo je samo fasada da bi se sakrio nedostatak želje aktuelne Vlade da se ozbiljno obračuna sa kriminalom i korupcijom. Da je to tako svedoči i ova maločas završena rasprava o Predlogu zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
Mogu i pravna lica da budu krivično odgovorna, ali videli ste tamo na početku Predloga zakona ne može Republika Srbija, ne mogu državni organi, ne može autonomna pokrajina. Zašto? Najveći kriminalci i korupcionaši nalaze se upravo u epicentru državne vlasti. Lako ćemo se mi obračunati sa kriminalom i korupcijom na periferiji. Lako je obračunati se sa kriminalom i korupcijom običnih ljudi koji nemaju veze u političkoj vlasti itd. Lako je obračunati se sa politički nepodobnim funkcionerima DS.
Obračunajte se vi sa ministrima koji su glava korupcije u Srbiji. Obračunajte se, koji su 2000. godine došli u Srbiju bez igde ičega, zaspali na tetkinom kauču i probudili se sa 11 miliona evra.
Sa njima se vi obračunajte. Pitajte Bojana Pajtića kako se u Novom Sadu troše pare Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, kako se iz Fonda finansira predizborna kampanja DS. Pitajte ko finansira ova transportna preduzeća koja prevoze ''žuto-plave'' paketiće napunjene parama opljačkanog naroda, uoči izbora. Sa tim se vi, gospodo, obračunajte.
Ali, vi ste se unapred ogradili – može i pravno lice da bude odgovorno, ali pod uslovom da nisu naši ministri, šefovi države, pokrajinski sekretari, predsednici izvršnog veća, budući pokrajinski premijer itd.
To je suština cele priče. Nikakvu borbu protiv kriminala i korupcije vi nećete voditi. Vi samo pokušavate da obmanete javnost Srbije donošenjem čitavog niza zakona i pri tome potpuno gubite iz vida onu čuvenu sentencu Cicerona "Sumum ius, suma iniuria" – što više zakona, to više nepravde.
Pitajte jednog iole kvalitetnijeg pravnika u Republici Srbiji koliko imamo zakona u Srbiji, šta se tim zakonima reguliše itd.
Imamo najglomazniji pravni sistem u Evropi. Naš pravni sistem je daleko glomazniji nego pravni sistem EU. Recimo, vi odstupate, i ovim zakonom i zakonom o odgovornosti pravnih lica, od nekih osnovnih postavki krivičnog prava. Vi pravite čitav niz novih supsidijarnih krivičnih zakona. To opet odstupa od nekih ustaljenih normi krivičnog zakonodavstva, ali to vas baš briga, vi mislite da ćete zamazati oči javnosti u Srbiji.
Nema nikakve suštinske borbe protiv kriminala i korupcije. Glavni korupcionaši i kriminalci sede u Vladi, sede na Andrićevom vencu, ne može im niko ništa, ali, zato ćemo mi da obmanemo javnost Srbije – eto donosimo zakon o odgovornosti pravnih lica, osnivamo Agenciju za borbu protiv korupcije itd.
Ovom agencijom vi, u stvari, supstituišete nadležnost Odbora za rešavanje sukoba interesa. Da nije možda neko iz tog odbora rekao nešto što ne odgovara vladajućim partijama?
Mi smo ovih dana mogli da čujemo od predsednika Odbora za rešavanje sukoba interesa, koji uopšte nije sklon SRS, naprotiv, da ovde u Skupštini Srbije sede ljudi koji ne bi mogli da sede zato što su istovremeno predsednici opština, odnosno gradonačelnici. Sada treba ućutkati one koji govore nešto što ne odgovara vladajućoj garnituri, treba ukinuti taj odbor za rešavanje sukoba interesa, pa osnovati agenciju, a te ljude koji pričaju nešto što nama ne odgovara, zameniti partijskim poslušnicima.
Sada ćete vi u ovu agenciju, kao i u hiljade drugih agencija, da zaposlite svoje šefove kabineta, razne partijske saradnike, nesposobnjakoviće koji pojma nemaju o borbi protiv kriminala i korupcije, ali ćete u javnosti da se predstavljate kao veliki zagovornici ustavnosti i zakonitosti i borbe protiv korupcije.
U praksi se ništa od toga neće desiti. Kriminal i korupcija će cvetati iz dana u dan sve više, zakona u Srbiji će biti sve više, ali ćete vi zato moći da mesta u državnoj administraciji popunjavate sa vašim partijskim kadrovima.
To je suština vašeg zakonodavnog rada. Baš vas briga i za EU, za standarde EU i za dostignuća EU – daj da formiramo što više agencija, da zaposlimo što više naših partijskih kadrova, da potrošimo što više državnog novca i, naravno, da od građana Srbije sakrijemo da, u stvari, nemamo bilo kakvu nameru da se obračunamo sa kriminalom i korupcijom.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.
Poslanička grupa SRS ima još dva minuta na raspolaganju.

Gospođo potpredsednice, ponovo moram da vas deranžiram, ali tako je predviđeno Zakonom i Poslovnikom, čl. 225. i 226. Ako neko može, onda svakako vi možete da nam obezbedite informaciju od ministra unutrašnjih poslova, za koga ne znam da li se trenutno nalazi u Srbiji, jer u poslednje vreme postaje veoma moderno u ovoj Vladi da ministri paju po svetu, verovatno prate lik i delo predsednika Srbije, pa su stalno po nekim sjedinjenim evropskim državama i Americi, valjda zato da bi opravdali onu Cvetkovićevu "peticu", pre svega za spoljnu politiku.
Slažem se sa gospodinom Batićem da ta ''petica'', kao ocena za Vladu, može da stoji samo ukoliko je reč o akademskom računanju, znači od pet do 10.
Ova vlada se zaricala da će ući u ozbiljnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Evo, mi sada diskutujemo o zakonu protiv korupcije. Na to sve jednim delom je Vladu obavezao i predsednik Srbije, koji je u to ime napravio pedagoški, plašim se možda više marketinški nego realan, potez obračunavanja sa "mangupima" u svojim redovima.
Ova vlada se obavezala da će po nekim evropskim standardima zaštiti novinare i omogućiti njihovo slobodno izveštavanje. Tako "B92", poznatiji kao srpska varijanta CNN, izveštava više nego slobodno i ima podršku sve četiri ''jahačice apokalipse'', kako od milja zovu Natašu Kandić, Sonju Biserko, Biljanu Kovačević i Sonju Liht. Studio "B" po slobodi je odmah do "B92", tu je negde i "Foks", za nepoznavaoce engleskog jezika, u prevodu – ''lisica''. Slobodni su i zaštićeni i "Blic" i "Danas". To je sve odlično.
Ono što nije odlično jeste da izgleda postoje mediji koji su za neke, a možda i za samu Vladu nepodobni ili možda nevažni. U njih moram da ubrojim i "Kurir", koji svi tajno čitaju, a javno ga se, kao, gnušaju. Pošto mi iz NS ne delimo medije na one koji su nama skloni ili nisu skloni, već insistiramo na slobodi i zaštićenosti svih medija, moram da vas pitam – šta se to danas dogodilo sa "Kurirom"?
Iz redakcije "Kurira" dobili smo informaciju da je jutros, prilikom spremanje redakcije, čistačica na drugom spratu našla zakačenu za žardinjeru bombu, za koju se ispostavilo da je razorne jačine. Da je ta bomba eksplodirala, verovatno bi u krugu od 100 metara sve bilo zbrisano, da ne govorim samo o ljudima iz redakcija "Kurira", "Glasa", "Groma". Za one koji ne znaju, Redakcija "Kurira" nalazi se u užem centru grada, u Vlajkovićevoj, znači, vrlo blizu bivše Savezne skupštine.
S toga, mislim da je neophodno da i mi ovde, a i građani znaju šta se to dogodilo, otkud ta bomba u "Kuriru". Inače, oni su u junu imali dojavu za bombu koja je bila lažna. Srećom, ovoga puta nije bilo dojave, samo je pronađena bomba.
Znači, reč je o ozbiljnom napadu na slobodu medija, ugrožavanje bezbednosti građana. Bojim se da to može da bude poruka i za samu Vladu, pa i za Skupštinu, ako se odluči da, zaista, uđe u ozbiljnu borbu protiv organizovanog kriminala.

Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Član 225. Naravno, pravo i potreba na informisanost. Hteo bih da kažemo nešto o tome šta se radi sa studentima, šta se događa po Beogradu ovih dana, o studentskim protestima, koji, uprkos odluci Odbora da prihvati amandman koji je dat na Zakon o obrazovanju, i dalje štrajkuju i traže korak dalje u ustupcima, traže da se o tome temeljnije razmatra. Jer, studenti su, u času kada je zakon donošen, bili još u euforiji postpetooktobarske revolucije, uvereni da će svaki zakon koji se donosi biti njima u korist.        
Mi smo u to vreme govorili da takav zakon o visokom obrazovanju možda može, u krajnjem slučaju, dovesti u pitanje i kompletno obrazovanje i konačni ishod obrazovnog procesa. Možda neko, ko zna kako, ali da ne idemo paranoidno i toliko daleko, želi konačno da stavi tačku na sistem visokog obrazovanja kod nas.
Moguće je da studenti danas traže previše, ali to je ono što nismo primili delegaciju i pitanje je, jer su to referentno uzeti uzorci, da li su studenti prodekani dovoljno kompetentni. Mislim da danas nisu bili kod predsednika Odbora.
Oni idu u nekakve svoje skupove. Smatraju sami da je to legitimno ako budu sa njima studenti prodekani ili prorektori, imaju svoje studentske organizacije koje im je zakon predvideo. Često se zbog lobiranja i uslova izbora u njihovoj organizaciji tu stvara prilično nedefinisan odnos snaga, koji nekad može da prevlada u korist političke odluke, pa da nemamo homogen stav.
Ako se već dolazi u takvo stanje u kom se ne zna tačno dokle se može ići u pogledu studentskih zahteva, koliko vlada može da pruži i koliko konačno Zakon o visokom obrazovanju jeste dobro i konačno rešenje za Srbiju, najbolje bi bilo da Vlada, umesto što govori hvalospeve o svojoj efikasnosti, ponovo razmotri sa kakvim bi izmenama Zakona o visokom obrazovanju trebalo da krene.
Pojedini fakulteti zloupotrebljavaju autonomiju, pre svega, u izmišljanju načina kako da dođu do mogućnosti da studentima uzmu koji dinar. Vi ne možete danas jednu običnu potvrdu, evo danas sam došao sa ispita, to je bio završni ispit i svi studenti, njih 21-no je ispit položilo. To je ispit koji je na sajtu i lepo otvore sajt, pročitaju pitanja i neko im to tamo popuni, pa nema iznenađenja. Šta je za njihov mlad mozak 600 pitanja da savladaju.
Tako i vožnju ozbiljnije tipuju i dobiju nove testove.
Svejedno, prisustvovao sam činu kada traže obično uverenje oni moraju da plate 1000 dinara. Za sve za šta se javite na šalteru 1.000, 1.500, 2.000, 2.500 dinara, a ovi bodovi, ovo što moraju da plate, možda način da im se pomogne. Prvo, da se ukine plaćanje bodova, ako već prelaze u narednu godinu i zbog toga moraju da plate 20.000 dinara, bez prava da slušaju nastavu. Tamo gde može da im se pomogne da slušaju nastavu, da im se to i odobri.
Druga varijanta gde se studentima može pomoći, da oni koji su u rasponu od 2005. godine...
(Poslanici SRS lupaju rukama i olovkama o klupe.)
Bože, pristojne poslaničke grupe, tako su divni, pametni i uspešni. Zamolio bih vas, gospođo Čomić, da ih malo obuzdate, a da ja dovršim priču ili oni sami određuju minutažu. Baš su zanimljivi, lepi, pametni, evo, to je perspektiva i budućnost Srbije. Studenti im nisu važni, nego njihova lupetanja.
Druga mogućnost jeste da im se pomogne onako kako je postupio Stomatološki fakultet, jedno od dobrih rešenje, gde je studentima upisanim po starom programu omogućeno da mogu da prenesu ispita koliko je zakonom bilo regulisano za svaku narednu godinu. Dakle, čak im je učinjeno, da mogu umesto obavezna tri da prenesu bilo koja tri ispita. To je način da im se pomogne i kojim se može pomoći studentima, tako što im se može dati pravo da do narednog semestra polažu i idu po starom sistemu za visoko obrazovanje.
Dakle, postoji još nekoliko mogućnosti da se nešto učini, jer su na određen način sami studenti izmanipulisani i zloupotrebljeni kada im se na tzv. javnoj raspravi mišljenje, praktično, nije ni čulo.
Zahvaljujem, jako dobro lupate, nastavite tako.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Da li koristite preostalo vreme poslaničke grupe, ili?

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, imam jedno pitanje, a pozivam se, naravno, na član 104. našeg Poslovnika dostojanstvo Narodne skupštine.
Postavljam pitanje, pre svega, predsedavajućem, zašto je skoro 10 minuta ova govornica bila prazna, odnosno kako se to dogodilo da smo mi navodno čuli nekog virtuelnog govornika ovde, koji se valjda predstavio kao narodni poslanik, pa smo mi morali da lupkamo od sto i da vidimo da li sanjamo ili je to stvarnost. Ispostavilo se da je ovde neko ipak stajao za ovom govornicom i nešto pričao. Taj neko je, očigledno, jutros, iako nije bio u ovoj sali slušao moje izlaganje i izašao za govornicu da ponovi stav SRS, ali je zaboravio da više nije član SRS nego da pripada nekoj virtuelnoj političkoj partiji ili poslaničkoj grupi.
Da li znate šta je strašno? Strašno je to što se taj neko, ko ima zvanje univerzitetskog profesora, obraća studentima, što se drznuo da priča studentima i što se stavlja u poziciju zaštitnika studenata, čovek koji nema nikakvog morala ili koji je svojim ponašanjem pokazao da je nemoralan. Sada, kako taj čovek može da ima bilo kakav autoritet kada izađe da predaje svojim studentima. Oni će ga sigurno pitati – a da li ste vi lopov, da li ste vi vratili mandat, da li ste ukrali mandat, kakva je to situacija u Parlamentu, šta ste uradili, na kojoj ste vi to listi bili? On će da predaje tamo nešto iz svog predmeta.
Međutim, koliko god da je uspešan u tome ili koliko je profesionalan u tome, toliko je moralna nula i niko neće moći ni da ga sluša niti da usvoji bilo kakvo znanje od njega. Verovatno će studenti ubuduće u znak protesta ovako lupkati od sto, kao što smo i mi lupkali, da utvrde da li pred njima stoji profesor ili postoji neka virtuelna figura. Neću da je nazovem nijednim imenom, neka je svako nazove onako kako je doživljava. Hvala.

Nije bilo povrede člana 104. Reč je na osnovu Poslovnika tražio i dobio narodni poslanik Mileta Poskurica, a pre njega narodna poslanica Aleksandra Janković, pre nje narodni poslanik Aleksandar Martinović. Svi su ostvarili svoja prava za dobijanje reči na osnovu Poslovnika.
Povredu Poslovnika izriče narodna poslanica Marina Raguš, želi reč i dobija na osnovu člana 100. stav 1. Narodni poslanik Milan Avramović, odustaje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javljam se na osnovu čl. 225. i 226. Niko nema ekskluzivitet za dobar i dostojan čoveka život u ovoj državi i u ovom gradu. Dakle, svi imamo podjednako prava da pričamo i da brinemo, pogotovo o akademskim građanima, koji su, nažalost, našli jedini modalitet tako što će šetati ulicama grada Beograda i pokušati da skrenu pažnju na sebe, na sve teži položaj studenata na Beogradskom univerzitetu i na sve problematičniju budućnost srpske naučne misli.
Ono što ovde želim da konkretizujem jeste da mene kao poslanika, dalje zaista ne mogu da obavljam svoju dužnost, obaveste kada će vladajuća većina imati na pameti ideju da posle osam godina osnuje ''odbor za zaštitu ljudskih i manjinskih prava'', a ovo spada i u taj korpus, i da nadležna ministarstva, predsednik Vlade, daju konkretan odgovor, šta će preduzeti da se poboljša život akademskih građana i ispune zahtevi studenata.
Dakle, u kom momentu i u kojoj meri će se preduzeti konkretne mere za poboljšanje uslova vrlo očajnih ljudi o kojima mi imamo, ali, zaista, vrlo važnu obavezu da mislimo, zato što predstavljaju ono na čemu bi trebalo da se sagradi neka buduća država.
Nadam se, a iskoristiću, naravno, svoja preostala dva minuta, da ćemo ovde ipak imati konsenzus o sledećem – da, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadamo mi nismo po definiciji neprijatelji, niti želim da potkopavamo jedni druge, nego smo na istom zadatku sa istim ciljem da život u Srbiji postane dostojan čoveka. Ono što bi ovde trebalo da bude kategorički i morali imperativ jeste da se različiti ideološki putevi sretnu samo u jednom, a to je pitanje svih pitanja, da kada izađemo iz ovog prestižnog doma, izađemo podignute glave, a ne da krijemo pogled od ljudi koji grčevito pokušavaju da prežive jedan jedini srpski dan.
U tu kategoriju, nažalost, svojim nehatom smo smestili akademske građane koji su, evo, stali u ranjivu kategoriju društva. To je svima nama velika opomena, a i za sve nas velika sramota.
Dakle, vladajuća većina, ona jeste naša osnovna tema i meta na koju mi stalno polažemo svaki naš argument, polako, jedan po jedan, ali sigurno, nažalost, to nas ne veseli, padate jedan ispit za drugim. Danas su akademski građani, sutra ćete imati užasno veliki socijalni problem, izvinjavam se zbog ove tri sekunde, zato što građani neće moći da plate poskupljenje gasa od 60%.
Izvinjavam se, neće se, zaista, ponoviti, prekoračila sam 14 sekundi. Hvala vam na razumevanju.