Gospođo predsedniče, neću da reklamiram član 103. oko dobacivanja poslanika iz klupe kada sam ja vama rekla da je gospodin Milorad Buha predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu i, naravno, da će svako njemu da da prednost da govori, gospodin Mićunović me je pitao – kako može da bude predsednik Vlade poslanik?
Gospodine Mićunoviću, to je vrhunac cinizma.
Pošto ste vi izvorni tvorac onoga što je danas DS i ove izdajničke politike Borisa Tadića, moram da vam kažem da je to i drsko i neodgovorno ponašanje jednog čoveka, pre svega, u tim godinama i sa tolikim političkim stažom, da vi kažete da ne može da bude poslanik onaj ko je predsednik Vlade.
Gospodin Buha, da može da bude tamo gde je rođen, gde je živeo i gde je bio predsednik Vlade, u zaokruženoj Republici Srpskoj Krajini, on ne bi bio ovde u poslaničkim klupama. Toliko o tome.
Sada da krenem sa konkretnim predlogom vama, gospođo predsedniče.
Ovde su se javljale kolege srpski radikali i neke kolege iz DSS, pozivajući premijera Mirka Cvetkovića da dođe u Narodnu skupštinu.
Član 87. Poslovnika Skupštine kaže (i to je mogućnost koju ja vama predlažem i mislim da bi u toku narednih nekoliko minuta već to trebalo, na osnovu jasno izražene volje narodnih poslanika, da učinite) da sednicama Narodne skupštine Republike Srbije prisustvuju, pored narodnih poslanika, članovi Vlade, učestvuju ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona, sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.
Konkretno vam predlažem da vi uputite pismo na Andrićev venac, da pozovete Borisa Tadića da dođe u Narodnu skupštinu. Prekršio je član 111. Ustava Republike Srbije, koji kaže da predsednik Republike izražava nacionalno i državno jedinstvo.
Svojom izjavom od juče da je za njega prihvatljiva misija Euleksa, koja je produkt Martija Ahtisarija i onih koji nam otimaju našu južnu pokrajinu, ne samo da nije izrazio državno i nacionalno jedinstvo koje je više puta ovde, ali sada se vidi, samo deklarativno potvrđivano u Narodnoj skupštini Republike Srbije kroz izglasavanje rezolucija o neophodnom očuvanju naše južne pokrajine, prekršio je i zakletvu koju je položio, na Posebnoj sednici kada je izabran, pred nama narodnim poslanicima. Vama ništa ne smeta tok sednice, gospođo Đukić-Dejanović, da ovo uradite.
Dakle, kao što ste juče obavestili narodne poslanike da ste na sednicu Odbora za industriju pozvali ministra Škundrića, zbog celog ovog haosa koji je nastao, o poskupljenju gasa i očigledno uznemirenosti i zabrinutosti građana, pre svega, za njihov opstanak i životni standard, vi možete, a mi smo sat vremena upravo o tome govorili da je on neovlašćeno vodeći spoljnu politiku Vlade, što nije posao predsednika Republike, prekršio Ustav, prekršio sve dosadašnje rezolucije koje smo doneli o neophodnosti očuvanja naše južne pokrajine.
Prema tome, on bi morao, ukoliko nije danas negde otišao u toj svojoj misiji prodaje, očigledno, i izdaje nacionalnih i državnih interesa, da se pojavi u Narodnoj skupštini. Daleko mu nije, pređe preko pešačkog prelaza, dođe ovde i mi mu postavimo pitanje. Ništa neće da smeta u odnosu na sadašnji tok sednice. Zakon o kojem mi razgovaramo, odnosno treba da počnemo raspravu u pojedinostima o odgovornosti pravnih lica za izvršenje krivičnog dela, jeste nastavak priče od juče.
Međutim, nema većeg i nema goreg i poraznijeg čina za državu Srbiju od toga da predsednik Republike iznosi takve stavove.
(Predsednik: Vreme.)
Dajem vam konkretan predlog da u narednim minutima, na osnovu izražene volje narodnih poslanika, neće da smeta ni predstavnicima DS da vide svog predsednika u Narodnoj skupštini, a čitava javnost je i te kako zainteresovana za to da pozovete Borisa Tadića, a šta da pričamo o tome da Cvetković treba da bude ovde. Hvala vam. Izvinjavam se što sam prekoračila vreme. Hvala. (Aplauz.)
