Zahvaljujem. Konkretno, vaš amandman je prihvaćen i smatra se sastavnim delom predloženog teksta Vlade.
Htela bih samo da kažem da je 19 predlagača amandmana, članova Srpske radikalne stranke, prisutno ovde u ovom momentu.
Gospodin Živkov, izvolite. Onda gospođa Radeta u dva navrata.

Dame i gospodo poslanici, javljam se po članovima 225. i 226. Gospođo predsednice, mislim da prebrojavanjem poslanika SRS ne da kršite Poslovnik i dostojanstvo Skupštine, već nas prebrojavate, da ne kažem, kao ovce. Stvar je naše poslaničke grupe da li su nam poslanici prisutni da saslušaju amandmane svojih kolega ili pripremaju amandmane, koje treba sada na brzaka da pripreme jer ste ovu tačku dnevnog reda planirali za ponedeljak ili utorak, radni dan kada se održava sednica. U redovnom zasedanju Skupštine radni dani su utorak, sreda i četvrtak, a u vanrednom zasedanju možete da zakažete sednicu onda kada mislite da treba da je zakažete.
Javio sam se po Poslovniku, samo da kažem neke stvari gospođi Elviri Kovač. Ona je danas rekla da se trudi da parlament bude efikasan, da želi što pre da nas uvede u Evropu itd., dok na terenu stranka kojoj ona pripada radi sasvim druge stvari. Na primer, u opštini Bečej stranka kojoj pripada Elvira Kovač glasala je za inicijativu da u opštini Bečej dva naseljena mesta koja pripadaju izvesnim mesnim zajednicama dobiju status naseljenih mesta i da budu posebne mesne zajednice, a to su naselja u kojima je sto posto stanovništva mađarske nacionalnosti.
Sa druge strane, u opštini Bečej, ja sam već pričao za ovom govornicom, privatizacija tj. tajkunizacija lokalne samouprave je upravo odrađena i uspostavljena pomoću vaše stranke u Bečeju, jer vaš lider tj. predsednik vaše stranke je član Upravnog odbora u PIK Bečej.
Vrlo dobro znate o čemu pričam. Ako mislite da nije tačno i da nisam u pravu, izađite da me demantujete.
To je štetočinsko delovanje što se tiče lokalnih samouprava Autonomne pokrajine Vojvodine i Republike Srbije, a ne ovo što radi SRS i poslanici SRS u parlamentu. Mi se trudimo da to građanima Srbije objasnimo, iznesemo šta vi radite, a drugo je ono što vi pričate. Vi ste nas nazivali i demagozima i retrogradnim snagama, a u stvari smo retrogradne snage samo kad prepoznajemo vaše delovanje što se tiče Republike, pokrajine i lokalnih samouprava. Hvala lepo.

Žao mi je ako ste broj koji sam pomenula shvatili u negativnoj konotaciji. U skladu sa čl. 221. i 222, narodni poslanik je dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine i upravo sam htela da kažem da ste vi zaista tu i da poštujete Poslovnik.
Dakle, bila mi je namera samo da kažem da ste zaista brojni i prisutni i ništa drugo.
Gospođa Radeta, u dva navrata po tri minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, vi već danima bez prestanka kršite član 85. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine i bez ikakvog obrazloženja obaveštavate narodne poslanike, strogo vodite računa da ne prođe 16 časova, i kažete - danas nastavljamo rad i posle 18 časova; nekad zaboravite da kažete - do kraja tačke dnevnog reda koja bude u 18 časova na dnevnom redu, a nekad to kažete. Bez ikakvog obrazloženja kažete - radimo u ponedeljak, radimo u petak, radimo u subotu.
Mi poslanici SRS uglavnom ne reagujemo na takav vaš način rada zato što mi jesmo ovde da radimo, za razliku od ovih koji samo umeju da klimaju glavom i da mašu rukama, ne znam šta im to znači. Bilo bi lepo sad da na brzinu napravimo jednu anketu; gospodin Todorović je tražio da pokažete amandmane, a ja, evo, samo da kažete koja dva zakona su sad u paketu na dnevnom redu, samo naslove zakona.
Mi možemo da radimo i, da ne budemo pogrešno protumačeni da ne želimo da radimo, mi smo se spremali i za ovaj zakon i za sve zakone, ali hoćemo da se držimo principa. Ako vi kažete da su neki poslanici vama rekli da imaju obaveze u ponedeljak i da je to razlog što mi radimo danas, suprotno dogovoru, onda je to zaista neverovatno.
Pitam vas, shodno članu 85, koji su to posebno opravdani razlozi? To ste morali, na osnovu stava 4, da nam saopštite, da mi radimo mimo Poslovnikom utvrđenog radnog vremena.
Znači, molim vas da nam kažete koji je krajnji datum do kojeg moraju biti usvojeni ovi zakoni koji treba da budu usvojeni. Šta će se desiti ako ne budu bili do tog datuma usvojeni? Ko je odgovoran zbog toga što do sada nisu usvojeni?
Dakle, ako na taj način možete da obrazložite ovo što nam samo kažete - produžavamo rad, onda možemo to da prihvatimo, ili da ne prihvatimo pa da vam to kažemo. Vi još nijedanput, otkad ste predsednik parlamenta, niste narodnim poslanicima rekli zbog čega produžavate rad.
Prošla su tri minuta.

Kao što znate, predlagač je sve ove zakone predložio po hitnom postupku. Mi smo se izjašnjavali o dnevnom redu i nismo uvažili sve predložene zakone koji su bili na dnevnom redu nego smo se opredelili za one za koje smo napravili prioritete prilikom usvajanja dnevnog reda. Dakle, predloženi su po hitnom postupku, usvojili smo ih parlamentarnom većinom kao nešto što je prioritet u odnosu na sve predložene i nismo usvojili kompletan dnevni red koji je bio predložen a razlog je ta hitnost.
Istina je da je razlog i to što mislimo da u što skorijem vremenskom periodu treba da dođe na dnevni red i rebalans budžeta, vrlo važan za funkcionisanje države. Nema nikakve tajne da nam se žuri, ne na uštrb kvaliteta rada, naprotiv, mislimo da treba malo energičnije da radimo zbog toga što je sve što dođe na dnevni red izuzetno značajno a predstavlja zakonski okvir za funkcionisanje države.
Ne znam da li ste zadovoljni, ali to bi bilo moje obrazloženje koje sam rekla jedanput, ali možda ne uvek. Imate još tri minuta.

Naravno da nisam zadovoljna, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, jer je razlika između hitnog postupka i redovnog postupka, po Poslovniku, samo u periodu u kome narodni poslanici dobijaju te predloge i u rokovima za podnošenje amandmana. To šta su vaše intimne želje, šta je hitno, a šta nije hitno, morate da podelite sa narodnim poslanicima i sa građanima Srbije. I dalje nam niste objasnili šta je to hitno, zbog čega žurite, gde žurite i zbog čega to do sad niste uradili. Dakle, nisam zadovoljna odgovorom jer niste dali odgovor na postavljeno pitanje.
Malopre sam gledala Poslovnik, koji, inače, znam napamet. Pokušala sam da negde nađem neki član gde narodni poslanik može da pohvali predsednika parlamenta, pa pošto nisam našla takav član moram ipak da koristim član 104.
Znate, gospođo Đukić-Dejanović, bar deset puta se desilo da kažete, govorim o poslanicima SRS, a odnosi se i na druge - da, imate reč, izvolite. Čovek dođe, govori, a vi ne znate kako se zove. Kada vam neko pored vas šapne, onda se setite pa kažete. To vam se dešavalo i juče; neću da kažem samo prvog dana ili prvih dana. A danas ste tako precizno izbrojali koliko je podnosilaca amandmana SRS u sali.
Uopšte nije u tome stvar, gospođo Đukić Dejanović. I sinoć sam vam rekla, kad ste pokušali da obmanete građane i rekli - prekidamo sednicu zato što gospodin Milovan Radovanović nije u sali.
Nije bio ni danas pa sam ja govorila o njegovom amandmanu 15 minuta.
Dakle, nije stvar u tome što vi pokušavate ovde pogrešno da predstavite. Radi se o tome da ovaj parlament zaista treba da radi kvalitetno, ozbiljno, odgovorno.
Dakle, neprihvatljivo je, neću da kažem ko je to rekao jer bi bilo nekorektno, ali neko sa ove strane, dok smo ovako raspravljali, kaže - ej, povlačili smo ljude da dođu u subotu, nema smisla da se sad razilazimo. Znate, ne znam ko je koga povlačio, poslanici Srpske radikalne stranke su normalno došli u dogovoreno vreme na dogovorenu sednicu i na dogovoreni dnevni red. Nama nije problem to što je vama, što mora da vas ima određen broj tu samo da sedite i da se smejete kao lud na brašno na sve što čovek kaže sa ovog mesta.
Dakle, gospođo Đukić Dejanović, povredili ste i član 104. Poslovnika Narodne skupštine.

Reč ima narodni poslanik Momir Marinković. Izvinjavam se, Marković.

Pošto tog Marinkovića nema, zamolio sam predsedavajuću da ja umesto njega govorim.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 85. stav 4. koji kaže: "Izuzetno, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18.00 časova ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik Skupštine saopštava narodnim poslanicima."
Predsedavajuća je (ili beše predsednik Skupštine, da li je Čomić ili vi, sasvim svejedno) u dogovoru sa šefovima poslaničkih grupa rekla da je gospođa ministar pravde trudna i da ćemo, da bismo požurili da razmotrimo njene zakone i amandmane na njene zakone, zato raditi sinoć do nekog vremena i danas. Ako je gospođa ministar pravde trudna, gospodin ministar policije nije trudan i ne vidim razlog da se danas produžava, em je subota, neradni dan, em smo ceo dan ovde, em smo sinoć ostali do deset sati. (Dobacivanje s mesta.)
Ti to ne razumeš, tebi je mali mozak veći od velikog i nemoj da se javljaš. Em danas ceo dan radimo i pored toga sad treba da nastavimo zakon koji ima četrdesetak amandmana, to znači do 11 sati noću, da možda ne bismo radili u ponedeljak, a ponedeljak je, pogledajte tamo redosled, neradni dan. Radi se utorkom, sredom, četvrtkom, petak eventualno.
Mislim, gospođo, da stvarno nema razloga, izuzetna situacija nije. Koliko znam, beše izuzetna situacija negde pred godišnji odmor, pa onda tu izuzetnu situaciju prekinusmo sa dva meseca pauze, više od dva meseca Skupština nije radila.
Doduše, u međuvremenu ste obavili neke važne poslove da se primaknete Evropi, pa ste uhapsili Radovana Karadžića, rasturili miting, odnosno pokušali ste da rasturite miting SRS, tukli ste poslanike SRS itd.
Ako vam je to bilo za ona dva meseca, a onda odjednom posle toga i sednice do deset sati, do osam sati, sednice subotom, sednice nedeljom ... Ma, sačekaće vas Evropa, samo se ja bojim, dame i gospodo, da će dok mi stignemo do te Evrope svi iz nje da izađu i opet ćemo tamo sami da budemo.

Po Poslovniku, gospodin Mirko Munjić.

Gospođo Đukić-Dejanović, dame i gospodo, javljam se po članu 100, a u vezi sa članom 206. Poslovnika. Imao bih nekoliko pitanja; jedno pitanje za predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića... Gospođo predsedniče, molim vas, umirite ovog gospodina koji stalno dobacuje.
Da li je neposredno pre priznanja Kosova i Metohije od strane Crne Gore bilo susreta sa rukovodstvom Crne Gore, kada, i da li se govorilo o tom priznavanju? Određene informacije vezane za pitanja koja su od životnog značaja za ovu zemlju mi saznajemo iz sredstava javnog informisanja i zaista je red da to ovog puta saznamo od relevantnih faktora, dakle, od predsednika države i ministra spoljnih poslova.
Drugo pitanje odnosi se na ministra za nauku i tehnološki razvoj Božidara Đelića. Kada je formirana Vlada Republike Srbije, kada je montirana ona čuvena Monterova vlada, gospodin Đelić je u jednom intervjuu RTS-u rekao da obilazi odeljenja MUP-a po Srbiji, da to čini i po podne, sa namerom da vidi kako službenici obavljaju svoj posao, da li rade na izradi biometrijskih pasoša. Doslovce je ovako rekao u toj emisiji i rekao je da će to nastaviti i dalje. Posle toga se desio slučaj da je izrađen jedan deo biometrijskih pasoša sa nekih sedam stepeni zaštite. Da podsetim da zemlje zapadne Evrope imaju četiri stepena zaštite biometrijskih pasoša. Ti pasoši su morali da budu uništeni. Moje pitanje glasi: koliko koštaju ovi biometrijski pasoši koji su uništeni i da li je neko odgovoran za to?
Drugo pitanje za ministra Đelića je gde on, u stvari, nalazi potporu za ovaj deo svog posla koji se odnosi na trčkaranje od odeljenja do odeljenja MUP-a, kada u Zakonu o ministarstvima tačno piše za šta je nadležan ministar za nauku i tehnološki razvoj? Ukoliko je to direktna zasluga ovde prisutnog gospodina Dačića, onda čestitam njemu.