Po Poslovniku su se javili narodni poslanici, najpre Aleksandar Martinović, a zatim Donka Banović. Imate još minut i po.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, skrećem vam pažnju na činjenicu da je povređen član 194. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže – pravo i dužnost predstavljanja Vlade u Narodnoj skupštini prilikom razmatranja svih pitanja iz njene nadležnosti ima predsednik Vlade. Vlada određuje članove Vlade koji je predstavljaju po pojedinom pitanju koje je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, odnosno na sednici njenog odbora.
Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupštine u skladu s ovlašćenjima utvrđenim zakonom. Mi danas raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona o državnoj granici. Trenutno, u sali ne sedi ovlašćeni predstavnik Vlade, ministar unutrašnjih poslova. Radi se o jedno vrlo ozbiljnom zakonu i o vrlo ozbiljnim amandmanima. Juče je gospodin Ivica Dačić sedeo u Narodnoj skupštini, aktivno je učestvovao u radu, polemisao s narodnim poslanicima i juče je rad u Narodnoj skupštini bio prilično konstruktivan. Danas je, očigledno, ministar promenio svoj odnos prema narodnim poslanicima, nema ga u sali Narodne skupštine.
Kao što je rekao i moj uvaženi kolega Petar Jojić, državna granica Srbije je ugrožena, ne samo kada je reč o KiM-u, nego, nažalost, i na severu Srbije. Pre nekoliko dana, Skupština Vojvodine donela je protivustavni, odnosno utvrdila je protivustavni predlog statuta AP Vojvodine. Ovih dana, u pojedinim dnevnim listovima mogli ste da vidite ne samo da je Vojvodina odvojena od Srbije, nego se iscrtavaju i karte podela unutar same Vojvodine. Po tim kartama, Srem bi trebalo da bude interesna zona Hrvatske, i deo južne Bačke, ostatak Bačke i veći deo Banata – interesna zona Mađarske.
Možda nekima u ovom trenutku to izgleda prilično daleko, ali upozoravam vas na činjenicu da je Vojislav Šešelj 1991. godine ukazao da se neprijatelji srpskog naroda neće zaustaviti na odvajanju Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, da će svoj plan da pokušaju da realizuju i na teritoriji Kosova i Metohije i Vojvodine.
Bilo bi zaista konstruktivno i važno da sednici Narodne skupštine danas prisustvuje i gospodin Ivica Dačić, da bi mogao aktivno da učestvuje u radu, odnosno da daje odgovore na pitanja koja će mu, pre svega, postaviti narodni poslanici SRS-a, koji su u najvećem broju i podneli amandmane na Predlog zakona o državnoj granici.
Shodno tome, gospođo Đukić Dejanović, pozivam vas da ukažete gospodinu Ivici Dačiću da je njegovo prisustvu na sednici Narodne skupštine ne samo njegovo pravo, nego i njegova obaveza.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik, gospođa Donka Banović.

Poštovane kolege narodni poslanici, želim da se pridružim molbi, nisam baš shvatila da to mora da bude zahtev, ali, recimo, molba, koja je upućena od strane poslanika iz opozicije, a molba je upućena vama, gospođi Đukić-Dejanović, da obezbedite da Skupština valjano radi.
Mi radimo na amandmanima o veoma važnom zakonu, o zakonu o zaštiti državne granice. Neke je amandmane na ovaj zakon Vlada prihvatila, međutim, ima dosta amandmana i narodni poslanici žele da ubede ministra policije, gospodina Ivicu Dačića, da prihvati i njihove amandmane. Ukoliko on nije u sali, onda je taj čitav proces prilično otežan.
Čuli smo objašnjenje od vas da gospodin Ivica Dačić prati prenos Skupštine, dakle, sedi negde i gleda prenos na Drugom kanalu RTS-a. Ako već to radi, onda ne može da obavlja taj drugi posao kvalitetno, zbog koga je i odsutan. Malo ko može da radi dve stvari kvalitetno u isto vreme. Postoje neki kućni aparati koji to mogu, zovu se "multipraktik", ali kada su ljudi u pitanju, to ide jako teško.
Dakle, ako gospodin Ivica Dačić već negde sedi gde gleda ovaj prenos preko televizije, valjalo bi da dođe u Skupštinu i da čuje obrazloženje narodnih poslanika zašto treba prihvatiti neke veoma kvalitetne amandmane. Hvala.

Povredu Poslovnika reklamira gospodin Ivan Andrić, narodni poslanik.

Gospođo predsednice, mislim da ste stvarno prekršili član 104, time što ste rekli da ministar prati prenos Skupštine preko televizije, ali to neka ide vama na dušu.
Da mi iskoristimo ovo malo vremena dok gospodin Dačić ne dođe da čuje amandmane, pa da, po čl. 225. i 226, obavestimo narodne poslanike i javnost šta se danas dogodilo u Odboru za industriju Narodne skupštine Republike Srbije. Mogu da kažem da je naša borba, kada to kažem, mislim i na LDP i na sve poslanike opozicije, u poslednja dva dana dala rezultat i da je Vlada, konačno, počela da je razmatra tu nakaradnu odluku o poskupljenju cene gasa od 60%.
Ono što je sada jasno, to je da je ono što vi nazivate opstrukcijom, u stvari, bio naš legitiman način da se kroz institucije izborimo za ono što mislimo da je potrebno.
Dakle, danas je postalo jasno svima, uključujući ministra energetike, da je pitanje od suštinskog značaja za cenu gasa u Srbiji – pitanje kompanije "Jugorosgas". Reći ću vam samo da je provizija koju je ta kompanija planirala da uzme u toku sledeće godine, od 40 miliona evra, jednaka povećanju cene gasa koje bi pretrpela sva domaćinstva ukupno u Republici Srbiji. Dakle, to je danas jedan od zaključaka ovog odbora.
Mi smo i dalje insistirali da se ukine pravo na proviziju te kompanije, pravo na njihovo posredništvo, ukazali na mnoge nepravilnosti u formiranju te kompanije, u prepuštanju većinskog dela "Gaspromu" od strane te kompanije i mogu da kažem da, kada smo danas videli na vestima da je konačno gospodin Dinkić prihvatio tu inicijativu i, naravno, predložio je kao svoju, da će se on boriti od danas za to da se ukine posredništvo u kupovini gasa, to sigurno znači, kada je on čuo, da su svi čuli.
Stoga, samo mogu da vam kažem da je ono što smo naučili za ova protekla dva dana to da se vredi boriti kroz ovu Skupštinu, bez obzira, gospođo Dejanović, koliko nas vi vređali tim stavom, ne znam kako to da nazovem, jer da narodnom poslaniku odgovorite da ministar nije tu, ali da gleda prenos preko televizije, umesto da sedi s nama i odgovara na pitanja i na amandmane koje poslanici predlažu, stvarno, mislim da nije u redu.
Još jedanput vas molim da iskoriste svoje pravo po članu 98. stav 2. i da napravite pauzu od desetak-petnaest minuta, koliko je ministru potrebno da prekine da gleda televiziju i da dođe u salu sa narodnim poslanicima. Hvala.

Povodom amandmana se javio gospodin Momir Marković, ali uvažavam, zaista, vaš predlog i mislim da je u redu da napravim pauzu od 10 do 15 minuta.
Da li hoćete vi da govorite, pa da napravimo pauzu posle vašeg izlaganja?
Nema potrebe za pauzom. Izvolite, gospodine Markoviću.

Svaka čast našoj policiji, uspela je i ministra da privede.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS insistira već godinama, od kad ste vi evromeraklije preuzeli državu u svoje ruke, da se ne stavlja nikad ''ministar'', nego ''ministarstvo''. Ministarstvo je institucija, ministar je pojedinac u tom ministarstvu, jeste na čelu, ali je pojedinac. Ako ovako budete nastavili, ispašće da kad ministar spava, celo ministarstvo spava, ministar na pecanje, celo ministarstvo na pecanje.
Ministar može u ime ministarstva, ali ministarstvo mora da bude nadležno. Ministar gleda Skupštinu preko televizije, celo ministarstvo gleda Skupštinu preko televizije.
Zbog toga insistiramo na tome da je ministarstvo institucija, a ministar je državni činovnik, i ništa drugo, i ne mogu mu se ovakva ovlašćenja davati, ne samo kad je u pitanju Ministarstvo unutrašnjih poslova, nego sva ministarstva. Ne znam kad će vam već jednom doći u pamet da poslušate pametne savete SRS-a i da ih konačno primenite.
Kad je već ministar tu, da ga pitam. Predlog zakona o zaštiti državne granice, sve je u redu, ministre, ali na jednom delu teritorije države mi nemamo granicu, odnosno ne možemo je štititi. Da ste iskoristili Rezoluciju 1244, ovlašćenja iz Rezolucije 1244, pa da onih 1000, do 1000 policajaca bude na KiM-u, mogli bismo da kažemo da i tu državnu granicu kontrolišemo, ne ovu između Kosova i Srbije, to nije ni granica, nego onu dole, gde se Kosovo i Metohija graniči s Albanijom i Makedonijom.
Prema tome, predlažem poslanicima da u danu za glasanje usvoje amandman gospođice Nataše Jovanović i umesto reči "ministar", u zakonu piše "Ministarstvo".

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima gospodin Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo, danas se u skupštinskoj raspravi nalazi još jedan u nizu, kako to vole predlagači da kažu, istorijski važnih akata, odnosno prošengenskih zakona. Predlog zakona o zaštiti državne granice je ništa drugo do još jedan prilično nedorečen akt, koji, pre svega, ne uvažava političku realnost u kojoj živimo. Čak i ovi mnogobrojni pokušaji, pre svega, poslanika SRS-a da kroz amandmane, koliko-toliko, poprave predložene zakone, teško će rešiti onu suštinsku problematiku.
Voljom vladajuće većine, verovatno će i ovakav zakon ugledati svetlost dana, ako im ne preostane daha od ovog gasa ovih dana, ali ostaje opravdana bojazan da će, poput svih prethodnih u setu, o kojima smo razgovarali tokom prethodnih dana, ostati samo mrtvo slovo na papiru.
Kada je o Predlogu zakona o zaštiti državne granice reč, osnovni problem je što država Srbija, zahvaljujući ovom nenarodnom režimu, vođenom evrointegracijama, u ovom trenutku, zapravo, i ne zna gde su joj državne granice.
Teško je i nerealno očekivati od nekog ko ne poštuje Ustav i zakon da ispoštuje barem ovakav zakonski akt, baš kao što je slučaj i sa zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, zakonom o strancima, pogotovo ovim vrhuncem licemerja vlasti, to je zakon o formiranju ove agencije za borbu protiv korupcije.
U ime Poslaničke grupe SRS-a, podneo sam amandman na član 6. stav 1, tražeći da se briše tačka 4, smatrajući da je suvišna i da je već sadržana u tački 1. Tačka 4. glasi – proverava da li lice ispunjava uslove za ulazak, odnosno izlazak iz Republike Srbije. Smatrao sam da je to potpuno nepotrebno, s obzirom na to da se već u ovoj 1. tački pomenutog člana kaže da se vrši uvid u putne ili druge isprave propisane za prelazak državnih granica.
Vlada je, naravno, a šta bi drugo, odbacila predloženi amandman, uz prilično šturo i nesuvislo obrazloženje, pozivajući se na već pominjani zakon o strancima, tačnije, na član 11. istog zakona, da bi, navodno, usvajanje ovog mog amandmana bilo u nekom pravnom neskladu. Istini za volju, u ovom članu 11. zakona o strancima se formuliše na koji se način odbija ulazak u Republiku Srbiju strancu i već u 1. stavu kaže – ako nema važeću putnu ispravu ili vizu, ukoliko je potrebna.
Imajući u vidu ono što sam istakao u ovoj uvodnoj napomeni, ne treba da čude pojave na koje smo mi iz SRS-a ukazivali i ranije, vezane za nepoštovanje Ustava i zakona Republike Srbije na području koje obuhvata državna granica Srbije, a to je, naravno, Kosovo i Metohija. Ljudima iz DS-a je mnogo bliža, očigledno, i pravno prihvatljivija tzv. država Kosovo, a sve zarad vlasti.
Najbolji, i već pominjani, jeste primer Stanka Jakovljevića, funkcionera DS-a, koji i dalje pokušava da vedri i oblači pod okriljem Tačijeve bratije, iako smo i kolega poslanik Avramović i ja, čini mi se, još u julu, dobili od Ministarstva zvanično objašnjenje da Stanko Jakovljević, nekadašnji koordinator, nema više nikakvih ingerencija, odnosno, nakon izbora koji su održani 11. maja i preuzimanja vlasti od strane srpskih radikala, i u opštini Štrpce, kao i u većini opština na KiM-u, dakle, to su organi države Srbije. Međutim, 8. avgusta, ja tu imam i odluku o nekim kadrovskim rešenjima, o imenovanju određenih direktora za pojedina odeljenja, i sve to, naravno, u vezi sa članom 62. tačka 2. Zakona o lokalnoj samoupravi Kosova itd.
Zato i ne treba da čudi što se pred poslanicima Srpskog parlamenta nije našla Rezolucija o KiM-u i zato, očigledno, nikoga ne čudi što je sve spremno da Misija Euleks uskoro zagospodari ovom južnom srpskom pokrajinom.
Hvala vam.