Kada biste me pustili da završim videli biste da je moje javljanje isključivo usmereno ka tome da se poštuje Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Nisam mislio ništa ružno. Smatram da vas je neko naljutio, ali ako biste mi rekli u čemu je problem ja bih vam vrlo rado pomogao. Vi ste jedna šarmantna i ljupka dama koja sa velikom decentnošću vodi sednice Narodne skupštine i, verujte mi, vi i ja smo na istom poslu, dakle, želimo da se poštuje Poslovnik Narodne skupštine i ja samo hoću da vam pomognem da ova sednica ima svoj tok koji je propisan Poslovnikom Narodne skupštine.
Kad je reč o donošenju budžeta, da se htelo da se donošenje budžeta stavi u istu ravan sa donošenjem svih drugih zakona, valjda u Poslovniku ne bi bilo posebnih odredaba koje se odnose na donošenje budžeta. Onda bi donošenje budžeta bilo po istim pravilima i podvrgnuto istom pravnom režimu kao i donošenje svih drugih zakona. Ali, po Poslovniku se rasprava o budžetu odvija pod strožim uslovima nego rasprava o svim drugim zakonima. Zašto? Zato što budžet i rebalans budžeta nisu ništa drugo nego plan trošenja narodnih para.
Kada se odlučuje o trošenju narodnih para mora da bude stroži režim, nego kada je reč o donošenju svih drugih zakona. Tako je u svim parlamentima civilizovanih i demokratskih država. Parlament Republike Srbije nije u tome izuzetak. Dakle, član 151. Poslovnika Narodne skupštine je apsolutno jasan: rasprava o predlogu budžeta, odnosno rebalansu budžeta ne može da počne dok ne prispe izveštaj Odbora za finansije. Tu nema nikakvih dilema. Čak i oni koji nisu pravnici moraju na ovakav način da protumače odredbu člana 151.
Ne bi bilo dobro, gospođo Čomić, da iza te vaše namere da se raspravlja o predlogu rebalansa budžeta bez izveštaja Odbora za finansije u stvari stoji težnja vladajuće većine da se na neki način ućutkaju narodni poslanici opozicije, da se ne čuje kakav je stav opozicionih partija, pre svega SRS, kao najveće opozicione partije, kada je reč o rebalansu budžeta. Imamo vrlo oštre primedbe na rebalans budžeta. Smatramo da u rebalansu budžeta nema ničega od onoga što ste vi obećavali građanima Srbije. Nema ni traga tog vašeg socijalističkog internacionalizma na koji se pozivate. Obećavali ste bolji život, veće plate, veće penzije. Umesto toga, građani su dobili povećanje cene gasa, povećanje cene telefonskih impulsa, najavljuje se poskupljenje električne energije, benzin i naftni derivati u Srbiji su skuplji nego u bilo kojoj državi u okruženju i to je tema koju vi na neki način želite da zaobiđete.
Gospođo Čomić, verujte mi, imam iskrenu nameru da vam pomognem u pravilnom vođenju sednice Narodne skupštine, ali pravilnog vođenja sednice nema i ne može da bude validne rasprave o rebalansu budžeta dok narodni poslanici ne dobiju izveštaj nadležnog, matičnog odbora, Odbora za finansije.