Vaše pitanje će biti prosleđeno, ali vam mogu odgovoriti pouzdano da Vlada i predsednik Republike kažu da će Srbija u Evropsku uniju jedinstvena, to kažu na svakom mestu, i da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.
(Zoran Krasić, sa mesta: Vi im verujete?)
Da, verujem i Vladi i predsedniku Republike, verujem.
Reč ima Dušanka Plećević.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 225. i 226.
Koristim se poslaničkim pravom da postavim Vladi Republike Srbije i gospođi Dragutinović, koja ovog trenutka nije u sali, nadam se da će njeni saradnici da joj prenesu pitanje koje će ona preneti Vladi, pošto imam obavezu pred građanima koje zastupam u Skupštini, a to su građani Borskog okruga ili cele Timočke Krajine ispred SRS, koji nemaju prave informacije ni putem novina ni putem medija o nečemu što ih uznemirava ili obeshrabruje.
Šta zvanična Srbija čini da jedan izvanredan čovek, naš sunarodnik, Srbin, gospodin Andrija Mandić, koji već jedanaesti dan štrajkuje glađu, spasi od antisrpskog crnogorsko-šiptarskog režima u Crnoj Gori?
Postoji li način da se ta neljudska, grabežljiva, nezasita i prema Srbiji nezahvalna vlast, nekako privoli ili možda čak i uceni da bi gospodin Mandić spasao svoj život, spasavajući obraz i ono malo slobode koju njegovi sunarodnici imaju.
Ako ne može ništa Vlada da učini, kao što smo bili svedoci u mnogim sličnim situacijama, na primer kada su štrajkovali rezervisti, setimo se samo tih izmučenih štrajkača preko kojih su danima preskakali kako bi ušli u svoje tapacirane kabinete, može li neki humani ministar, recimo, ministar zdravlja ili gospođa Dragutinović, koja trenutno nije tu, da privoli onog hrabrog, istrajnog i politički nepokolebljivog Evropljanina Tadića da utiče na svoju braću po demokratiji, po ekologiji i po poreklu, ne bi li se spasao život gospodina Mandića.
Umesto što na crnogorskoj televiziji daje izjave i umiruje tamošnju javnost da zvanična Srbija neće ni na koji način da kazni šiptarsko crnogorsko narkodilersku vlast i njihovu, kako je bez ikakvog stida rekao, legitimnu odluku. Po poreklu sam Šumadinka, Garašanka, ali mene sve rane moga roda bole, pa se pitam kako oni koji su rođeni u Crnoj Gori, a u našoj Vladi, hvala bogu ima ih dosta, i više nego što će ikada biti, mojih Garašana, Timočana ili Šumadinaca, okreće glavu od tih monstruoznih događaja. Dakle, očekujem hitnu akciju srpske Vlade i detaljno obaveštavanje javnosti.
Danima ovde slušamo o tome kako G 17 plus pokušava da spreči realizaciju gasnog sporazuma preko lepljivih prstiju gospodina Dinkića i njegovih šifrovanih izvršilaca, što cela Srbija to odavno zna, i kako se celokupna vlast i javnost angažuje da istraži nešto samo zato što to traži gospodin Čanak, pogotovo ako udari štapom o pod. Zato molim gospođu Dragutinović da ozbiljno uzme u razmatranje ovo pitanje i postavi ostalim članovima Vlade. Hvala.

Gospodin Milorad Buha, a zatim Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, moramo otvoriti priču oko povećanja cene prirodnog gasa i otvoriti sve elemente koji su bitni za određenje i utvrđivanje visine cene prirodnog gasa. Ovde moramo krenuti u kalkulacije prirodne cene gasa. Izneću ovde nekoliko podataka, pre svega finansijskih podataka koji relevantno određuju cenu prirodnog gasa.
Prema bilansima za poslovnu 2007. godinu, Javno preduzeće "Srbijagas" ostvarilo je dobit od 861 milion dinara, što predstavlja blizu 11 miliona evra. Pored toga, ako tome spomenemo da postoji na desetine, 37 ili 38 distributera lokalnog karaktera koji takođe su ostvarili ogromnu dobit, naša je procena da je dobit svih, nemamo sumarni pregled, ali procenjujemo da je oko 35 miliona evra dobit ovih preduzeća, zajedno sa ovom dobiti, tačno imamo onoliko koliko će po našoj proceni biti potrošnja gasa za 2008. godinu, odnosno 2008/2009. godina. Kada uporedimo taj podatak ukupne potrošnje, koja je negde u nivou od 40 miliona, i ovu dobit, onda vidimo da jednostavno iz ove dobiti možemo pokriti mnogo toga. Možemo pokriti i ovo povećanje. Znači, nema potrebe za povećanjem cena. Nema potrebe.
Zašto nema potrebe? Radi se o distribuciji gasa koji se tretira u našem pravnom sistemu delatnosti od posebnog interesa. Preduzeća koja se bave ovim poslom su preduzeća koja imaju odobrenje da li republičke Vlade ili lokalne samouprave, ali ako se radi o preduzećima koja obavljaju delatnost od posebnog društvenog interesa, oni su se u našem sistemu pretvorili u monopoliste, oni određuju sve elemente i na kraju su oni ti koji predlažu stvarnu cenu za povećanje.
Ako smo rekli da su marže previsoke, ako smo konstatovali da su zarade u preduzećima koja se bave ovim delatnostima previsoke, dva do tri puta i pet puta veće nego u ostalim delovima privrede i neprivrede, onda dolazimo do zaključka - gde su nam rezerve. Tu su nam rezerve.
Opominjemo Vladu, opominjemo sve državne organe, nemojte tako. Ova cena gasa nema ni ekonomsko, ni privredno, ni finansijsko uporište u ukupnoj kalkulativnoj ceni prirodnog gasa. Sagledajte ponovo. Ovo što ste napravili morate staviti van snage. Hvala vam.

Zahvaljujem. Mislim da je Skupština kroz aktivno učešće i angažovanje poslanika, nadležnog odbora i Skupštine u celini, poslala dosta snažnu poruku i nadležnim organima i javnosti oko cene gasa.
Mislim da bi danas bilo jako korisno da radimo po rebalansu budžeta. Naša potreba da nam predstavnici Vlade budu ovde je upravo zadovoljena danas prisustvom gospođe ministra za finansije. Zaista mislim da bi trebalo danas tu priliku da koristimo za rad po tačkama dnevnog reda.
Gospodin Dragan Stevanović se javio, povreda Poslovnika takođe.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u kontekstu onih članova po kojima sam se i malopre javio, a koji kroz Poslovnik regulišu rad skupštinskih odbora. Mi smo pre par minuta dobili Izveštaj sa sednice Odbora za finansije i ako ga pročitate, ne možete ni kroz jednu njegovu rečenicu da prepoznate ili da vidite da se na njemu dešavalo nešto što objektivno nije u duhu parlamentarizma i principa demokratičnosti. Naizgled, sve je OK.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi ste malopre, nakon izlaganja gospodina Krasića rekli da razumete nezadovoljstvo Srpske radikalne stranke i da niste u stanju da nam pomognete. Spomenuli ste i uputili ste nas na određene adrese ili institucije.
Mi jako cenimo to što vi nas razumete, ali mi konkretno od svega toga nemamo ništa. Ponavljam vam drugi put danas, a ko zna koji put u poslednjih nekoliko dana, problem koji se javio u ovoj skupštini i koji nas objektivno tišti je izraz političke volje skupštinske većine. To ću vam na jednom primeru i ilustrovati.
Na jednoj od sednica Administrativnog odbora traženo je da Administrativnim odborom predsedava potpredsednik ili zamenik predsednika. Izrazom volje skupštinske većine to nije prihvaćeno. Prema tome, problem nije samo u Srpskoj radikalnoj stranci i nije istina da vi ne možete da to rešite.
Znači, morate da pokažete, i vi i vaša skupštinska većina, političku volju da to stvarno hoćete da razrešimo, da se uzurpirana prava Srpskoj radikalnoj stranci vrate.
Mi ne tražimo ništa što vi ne možete i ne treba da nam vratite, ništa što nije u skladu sa elementarnim principima demokratije i elementarnim principima parlamentarizma.
Stoga još jednom apelujem na vas da iskoristite svoj politički autoritet, da iskoristite sve poluge sistema i vlasti, da se prava koja su uskraćena Srpskoj radikalnoj stranci, a to je pravo da raspolaže sa 78 mandata i svim onim što proističe iz toga, vrate.

Informisala sam Skupštinu i javnost da će danas referent po odboru koji je danas zasedao biti zamenik predsednika Odbora, gospođa Ljiljak. Razumem vas, a imam informacije da su svi dobili reč, a oni koji nisu članovi Odbora da su dobili reč na kraju. Interesovala sam se šta se događalo na Odboru.
Vjerica Radeta, izvolite.

Očigledno ste, gospođo Đukić-Dejanović, dezinformisani kada je u pitanju onaj skup koji je falsifikovan kao Odbor za finansije, ali neću o tome da govorim, nego nastavljam o onome što je istinski problem države Srbije i svih građana u Srbiji, a to je problem Kosova i Metohije.
Vi ste rekli malopre da vi verujete predsedniku Republike i da verujete Vladi Republike Srbije, to je vaše pravo, ali mi srpski radikali ne verujemo ni Tadiću ni njegovoj vladi, a naravno imamo razloga zašto to kažemo. Ne samo zato što smo mi opoziciona politička partija, nego zato što se mnogo puta pokazalo da nemaju iskrene namere kada je u pitanju Kosovo i Metohija.
Ne znam da li ste razumeli pitanje koje sam postavila, odnosno informaciju koju sam želela da saznam, a to je kakav je zvaničan stav Vlade Republike Srbije i kakav je zvaničan stav predsednika Srbije u odnosu na izjavu jednog od koalicionih partnera iz vladajuće većine koji je najavio da će Srbija u Evropsku uniju bez Kosova i Metohije. Ovo nije nimalo bezazleno i ovo nije nimalo neozbiljno pitanje, već suprotno od toga, zato i dalje insistiramo na tome.
Mi nemamo zvanično mišljenje, ni stav naših nadležnih organa, recimo, ni šta će se dešavati nakon ovog naknadnog pranja savesti vezano za istinu o Račku, a to podrazumeva istinu o početku NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosno na Srbiju. Takođe o tome čitamo samo u dnevnoj štampi i niko od zvaničnih organa ništa na tu temu nema da kaže.
To je ono što je zabrinjavajuće i mi zato moramo i hoćemo svakodnevno da upozoravamo, da tražimo od Vlade Republike Srbije, od predsednika države, da su u obavezi da se ponašaju u skladu sa Ustavom Republike Srbije, da moraju ozbiljno i odgovorno da rade svoj posao, da imaju ozbiljnu opoziciju u SRS i da im nećemo dozvoliti da, narodski rečeno, oči otvore dok nam ne odgovore na sva ova pitanja.
Nastaviću, hvala.

Pitanje će biti prosleđeno na prave adrese.
Narodni poslanik Ognjen Mihajlović.

Poštovani, dužan sam da obavestim građanstvo, da mu ukažem na jednu veliku opasnost, jednu veliku prevaru koju mu je ovih dana pripremila Vlada Srbije, a naravno iskoristiću i prisustvo ministra finansija.
Naime, Vlada je, ako se ne varam, prekjuče garantovala uloge građana u bankama do 50.000 evra. To je povećanje od nekih 17%, jer je pre toga garantovani ulog iznosio oko 3.000 evra. Dakle, pitam vas odakle toliki novci jednoj siromašnoj državi, u kojoj nema investicija, ima samo lepih želja, u zemlji u kojoj nemamo dinara za osnovne socijalne stvari, planiraju se raznorazni koridori, putevi, i sve to izgleda u svrhu neke kampanje koja još uvek nije nažalost predizborna?
Dakle, mi smo 17 puta jača država od SAD, od kojih je sve ovo, tako izgleda po ovoj meri Vlade, i počelo. Te SAD su izazvale ovaj finansijski fijasko, ali u svojim ekonomskim razmišljanjima oni nisu otišli dalje od povećanja garantovanog uloga od sedam ili osam puta, ako se ne varam.
Znači, mi smo sa 3.000 skočili na, tako kažem, abnormalnih 50.000 evra. Dakle, to je po mom sudu jedan običan blef, pravi kartaroški pokušaj Vlade da se spasi od onoga što su nam Amerikanci tako lepo upakovali, a o čemu smo izvešteni kao o nečem marginalnom, nečem što nas neće ni dotaći. Međutim, taj cunami i te kako izgleda da udara u obale Srbije.
To se sve dešava u zemlji koja nema nikakvu ekonomsku politiku nažalost, u zemlji u kojoj se ekonomska politika sastoji u veštačkom kursu dinara, koji je takođe ozbiljna pretnja građanima, naročito onima koji su uzeli kredite. Naravno, tri minuta me ograničavaju da to malo detaljnije objasnim, ali mislim da je većini to jasno.
Znači, ako neko ima platu 100.000 dinara, po ovom sadašnjem kursu, vraća kredit od recimo 30.000 dinara, a ako dinar ikad ode na pravo tržište, taj kredit će biti puno veći. Da li je tako, gospođo? Mislim da me gledate s razumevanjem. Nadam se vašem objašnjenju, ali pošto moje tri minute upravo ističu, neću da oduzimam više vremena, pa ću se javiti ponovo. Hvala.