Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, članovi 225. i 226. Jednostavno, neki koji izađu za ovu govornicu i ne shvataju šta su rekli i prouzrokuju zbog toga niz odgovora. Odgovor uvek stigne, pre ili kasnije.
Samo da podsetimo prvo građane, pa i same poslanike koji su trenutno u sali: osnov za to što PUPS nije ušao u koaliciju sa današnjom opozicijom bio je nekonkretan plan i ponude za povećanje penzije penzionerima. Kada je Srpska radikalna stranka rekla - ljudi, ne može se to preko noći, ne može 70% prosečne plate da primi svaki penzioner, prvo treba da se utvrdi koliko je to para (oni ne znaju ni danas koliko je to para), onda da se utvrdi budžet, da se uradi rebalans ili bilo šta što treba za narednu godinu, pa da razgovaramo, ne, oni su rekli - to nije u interesu nas penzionera, mi zbog tog interesa idemo sa DS, sa SPO, sa G 17 plus.
Šta se danas dešava? Na jednoj režimskoj TV izlazi mlađani Krkobabić, predsednik penzionera, i kaže - 2010. godine uspećemo da ostvarimo ciljeve iz predizborne kampanje.
Samo da vas podsetim na to da u ekspozeu premijera ne postoji ta floskula na koju se vi danas pozivate. Evo šta kaže u ekspozeu - Vlada Republike Srbije planira da najkasnije do septembra 2008. godine poveća penzije za 10%. Koji je sada mesec? Da li je Vlada šta povećala? Da li ste vi ispoštovali ono zbog čega ste ušli u koaliciju tj. u vlast? Da li ste išta od ovoga ostvarili? Postavlja se samo pitanje da li ste vi ušli u ovu vlast zbog svih penzionera ili zbog sebe. Postavlja se prosto pitanje. Mi smo se zalagali principijelno da penzioneri imaju bolji položaj, ali nismo imali za to fizičke mogućnosti, jer nam je takvo stanje ostavljeno.
Još jedna veoma važna stvar, ako ćete čekati 2010. godinu da biste dobili ono što hoćete, zašto ne izađete iz Vlade, pa 2010. godine uđete ponovo? Zašto ne izađete da biste ostvarili svoje ciljeve? Zbog tih istih ciljeva ste odbili koaliciju sa današnjom opozicijom. Imam dosta vremena do penzije, ali imam dva penzionera u kući i govorim ono kako oni razmišljaju.
Nemojte se reklamirati samo u predizbornoj kampanji. Pročitajte ekspoze ove vlade u kojoj ste i vi učestvovali i videćete da niste u pravu. Hvala.

Reč ima gospođa Marina Raguš, a zatim gospodin Šormaz, ako je tu.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Nadam se da ćete mi uračunati ovih 13 sekundi, pošto ću citirati ovaj član: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine." Stav 2: "Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem."
Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da ste povredili dostojanstvo jednog od poslanika Narodne skupštine, gospodina Jojića, a samim tim i poslanički klub SRS, tako što ste rekli da je zloupotrebio govornicu i da je, zamislite, poslao političku poruku.
Ono što je ovde vrlo čudno, skoro zbunjujuće, jeste šta se očekuje od predstavnika građana, odnosno državljana Srbije, osim da političkim stavovima različite političke opcije dođu do onog što je, gospodine Vujadinoviću, vrhunski kategorički imperativ za jednog narodnog poslanika, a to je život dostojan čoveka u Srbiji.
Dakle, ovde možete da čujete političke stavove. Nadamo se da ćemo izboriti političku volju na ovaj način, pričajući o onim temama koje su očigledno izgnane iz svih zvaničnih institucija i stavljene na ulice grada Beograda; bojimo se, uskoro i svih većih gradova u Srbiji.
Da funkcija Skupštine nije samo zakonodavna kaže i Ustav, pošto ste rekli da bi Skupština trebalo da se bavi svojom zakonodavnom funkcijom; između ostalog, u petom delu - Uređenje vlasti, kaže se: "U okviru svojih izbornih prava Narodna skupština bira Vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara."
Vladajućoj većini i vama, gospođo Đukić-Dejanović, moram da kažem da se mi ne veselimo zbog sve teže situacije u Srbiji, da se mi trudimo svojim angažmanom da poboljšamo svakodnevni život građana, državljana Srbije. To nam ne polazi za rukom, nažalost. Iz kojih razloga? Zato što smo medijski blokirani, zato što ovde nema političke volje vladajuće većine da svi zajedno pokušavamo da pričamo kako da se prevazilazi finansijska kriza koja nam se užasno primakla.
Ovde ne sede neracionalni i nepismeni ljudi, već ljudi koji se trude da razumeju probleme izvršne vlasti, ali se izvršna vlast ponaša bahato, jer apsolutno ne želi da čuje stavove opozicije. Ne daje potrebna obrazloženja i objašnjenja. Naši državljani, oni koji su nas birali i doveli u ovu skupštinu, polako ali sigurno dolaze u potpuno ropski status. Izvinjavam se za ovih devet, odnosno to je ono što mi pripada po citiranju člana.
Međunarodna scena i svet je pred Breton Vudsom... Samo da podsetim, po njemu su organizovane finansijske institucije kakve smo poznavali i kakve više ne postoje. Javnost treba da zna da vladajuća većina ne oseća potrebu da se u Skupštini priča šta ćemo mi u skladu sa tim da uradimo. Videćete, neće proći dugo, to će biti pitanje svih pitanja u Srbiji.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinite još jednom i hvala.

Gospodin Jojić se pozvao na povredu Poslovnika, članova 225. i 226, a onda je pozivao da se glasa za Srpsku radikalnu stranku.

Samo sam prokomentarisala da je to politička poruka, a ne obrazloženje povrede Poslovnika i tih članova, tako da ne mislim da sam povredila dostojanstvo gospodina Jojića i bilo kog poslanika.

Gospodin Šormaz nije u sali. Molim gospodina Momira Markovića, odnosno najpre Mirko Munjić, pa Momir Marković. Poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke je ostalo još 16 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poslednjih godinu dana živimo u uslovima permanentnog porasta inflacije od projektovanih 6% na početku ove godine do 9,5%, koliko će prema ubeđivanjima Vlade Srbije biti na kraju godine, s tim što postoji jedna grupa jako ozbiljnih ekonomista koji nam pokazuju i dokazuju da je u ovom momentu inflacija već 12,5%, što predstavlja skoro stopostotno povećanje u odnosu na projektovanu.
Postoji i jedna grupa, takođe ozbiljnih, ekonomista u Srbiji koji kažu da kada biste računali inflaciju onako kako to rade vaši prijatelji u Evropskoj uniji, a to je na način da porast troškova života bude osnovni kriterijum za računanje inflacije, ona bi u ovom momentu u Srbiji bila čitavih 16%, sa tendencijom daljeg porasta.
Dalje, neoliberalizam u svom potpuno okrutnom sistemu, kao ideologija i kao način življenja hara Evropskom unijom, dakle državama zapadne Evrope, i Sjedinjenim Državama već 20 godina, u svoj svojoj okrutnosti i čini se da je sada u zenitu, a rekao bih i na početku kraha, zbog kraha finansijskog tržišta u zemljama zapadne Evrope i u SAD.
Gospodo, Sjedinjene Američke Države su poslednjih 20 godina, za to postoje pouzdani dokazi, štampale dolare bez pokrića. Tim dolarima oni su uglavnom kupovali naftu na svetskom tržištu i sve je to bilo dobro dok se ti dolari nisu počeli vraćati u enormnim količinama na tržište SAD. Upravo je to jedan od razloga velike ekonomske krize koja će faktički dovesti do recesije kakva je bila 1929. i 1930. godine.
U svoj svojoj silini ovaj neoliberalizam je prvo rušio države i sve one barijere koje su bile između država, da bi se zatim ustremio na nacionalna, a potom i verska opredeljenja stanovništva. Svu silinu tog neoliberalizma donekle smo osetili i mi.
Velike sile poslednjih godina štampale su ogromne količine ovih dolara, međutim, one sada, pogotovu SAD, idu ponovo u štampanje ogromne količine dolara i to im se, u stvari, vraća kao bumerang. To je kao dosipanje vrelog ulja na vatru. To će verovatno i dovesti do ogromne recesije u ovim državama. Kada dođe do velike svetske finansijske nevolje onda, siguran sam, nema milosti velikih u odnosu na male, jer oni tu posluju po principu do ut des - daj da dam, a mi imamo da ponudimo njima još samo nekoliko javnih preduzeća na prodaju i to je kraj. Kada se završi sa tim, više nema šta ni da se proda i onda ćemo imati veliki problem.
Što se tiče ovog rebalansa budžeta, ovo vam pričam upravo zbog toga što projektanti ovog rebalansa budžeta apsolutno nisu vodili računa o svemu ovome što sam rekao, vezano za svetsku finansijsku krizu. Gospođa ministar je u svom obraćanju to pomenula, maltene, u samo jednoj ili dve rečenice, da se finansijska kriza na svetskom tržištu neće odraziti mnogo i neće uticati mnogo na naše finansijsko tržište. Čak smo čuli sinoć od jednog bivšeg premijera Republike Srbije da je dobro što smo siromašna i ekonomski nerazvijena država, jer nas u tom slučaju neće pogoditi finansijska kriza. Da čovek ne poveruje.
Do čega će nas dovesti, u stvari, ovo što više trošimo nego što smo proizveli? Evo do čega: prvo, nova zaduženja, naravno nepovoljna, generacije i generacije vraćaće ovo što sadašnja vlada zadužuje. Dalje, opšti rast cena.
Držaćemo se do Nove godine verovatno, a videćete, od Nove godine počeće enormni rast cena, što će prouzrokovati strahovito veliku krizu na našem finansijskom tržištu. Dalje, nestabilnost kursa dinara. Mi, nažalost, iz novina saznajemo da kurs dinara vrtoglavo raste i da će uskoro dostići 90 dinara za jedan evro. Gospodo, kada on dostigne onu psihološku granicu od 100 dinara za jedan evro, to je kraj, finansijski i ekonomski kraj ove države.
Dalje, nedostatak realnih izvora prihoda. Rekao sam malopre, mi imamo samo još nekoliko velikih javnih preduzeća koja možemo da prodamo i posle toga više ništa. Biće vrlo teško da se prodaju čak i ova velika javna preduzeća.
I, peto, povećana inflacija. Mislim da će inflacija u idućoj godini (ne želim to, normalno, niti iko od nas) biti enormno visoka.
Mislim da ćemo se kad-tad spustiti na zemlju. To ateriranje biće prilično bolno, nažalost, za građane Srbije, za najveći deo stanovništva Srbije. Neki će otići, neki će pobeći iz zemlje sigurno, najveći deo će nažalost ostati, ali će bar biti sigurni ko ih je sve ovo vreme varao. Hvala.

Gospodin Momir Marković, još devet i po minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je rebalans budžeta koji smo inače toliko kritikovali kad je bio donošen upravo zbog nekoliko stvari. Prvo, i onaj budžet i ovaj rebalans su potrošački, rasipnički, neizbalansirani, nerealni, nisu razvojni i nisu štedljivi.
Već u članu 1, kada pogledamo kolika su nam primanja u budžetu, odnosno primanja budžeta, vidimo da su ukupna primanja, dakle ono sa čim svaki domaćin može da raspolaže, ono što se nalazi u tom državnom džepu, 650.174.345.330 dinara. Ukupna potrošnja za ovu godinu je, a unazad nekoliko godina uvek potrošnja prevaziđe prihode, 695.959.075.793 dinara.
Podsećam vas, kad je ovde gde danas sedi ministarka sedeo Mlađan Dinkić, kao ministar finansija, kada se busao u grudi i govorio - imamo suficit, pa posle dva meseca - imamo deficit, radilo se o nekih 13-14 milijardi. Ovoga puta imamo 45 milijardi više troškova nego što imamo u budžetu. Naravno, to će se sve pretočiti na sledeću godinu, na sledeće prihode u budžetu i tako ćemo državu zaduživati što više.
Kad pogledate kako će se ta sredstva ubirati, to je opet preko grbače građana i opet će i poslednju krajcaru iz džepa građana izvući, jer kaže ovako – ukupna primanja: poreski prihodi - 606 milijardi; porez na dohodak građana - 76 milijardi; porez na dobit preduzeća - 36. Ovo je dokaz da preduzeća ne rade.
Ovo je dokaz da se ne može ako ništa nije proizvedeno, ne može se ni uzeti porez. Porez na dodatu vrednost - 315.642.230.983 dinara, što će reći, porez na dodatu vrednost u zemlji - 88 milijardi (dakle, to su oni prihodi iz zemlje na proizvode proizvedene u Srbiji); porez na dodatu vrednost iz uvoza - 222 milijarde. Kad uzmete da je ovo 18% od onoga što se uveze u ovu državu, jasno će vam biti da se u ovoj državi bukvalno ništa ne proizvodi, da gotovo ništa ne funkcioniše, ništa ne radi.
Kad pogledamo kako ćemo se to dalje zaduživati, član 3, država Srbija će izdati garancije. Kad država Srbija izda garancije onaj ko daje kredite je siguran da ako ne plati preduzeće koje je uzelo kredit, moraće da plati država. U krajnjoj liniji, vi se sećate koliko smo onih zakona o garancijama ratifikovali ovde u Skupštini. Dakle, Svetskoj banci, jugoslovenske železnice, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, JP "Putevi Srbije", sanacija mosta "Gazela", lokalna samouprava, rekonstrukcija komunalne infrastrukture, "Železnice Srbije", opet vozna sredstva, Evropskoj investicionoj banci i opet JP "Putevi Srbije" itd. To se nabraja na tri-četiri strane, da bi se ukupno... Doduše, nisu izračunali ukupno jer bi znali da bi to bilo kritikovano.
Dame i gospodo narodni poslanici, 2000. godine država Srbija je bila dužna oko šest milijardi i nešto dolara, a danas je dug Srbije preko 19 milijardi. Javni dug, govorim o dolarima, dug države Srbije je preko 19 milijardi. Javni dug u domaćoj valuti, to je ono što duguju građanima Srbije, država Srbija je dugoročne hartije... Odnosno, to je ono što se zadužila država Srbija izdajući hartije od vrednosti za neku buduću proizvodnju, za neke buduće prihode, dugoročne hartije od vrednosti, obaveze po osnovu neisplaćenih penzija poljoprivrednicima, obaveze po osnovu neisplaćenih penzija u fondu zaposlenih, kratkoročne hartije od vrednosti itd. Kad se to sve presabere, otprilike je ukupan dug oko 30 milijardi.
Što se penzija tiče, postoji jedna nelogičnost koju moram da pomenem sa ove govornice. Radi se o vojnim penzijama. Ukoliko se, recimo, potpukovnik penzionisao prošle godine, imaće upola manju penziju od potpukovnika koji se penzionisao ove godine. Kako? Vidite, ministarka, pa preračunajte tamo.
Kaže ministarka... Evo, ovde imamo plan za 2008. godinu, bio je 639.600.289.635 dinara. Povećanje ovim rebalansom je 10.547.055.695. Prema tome, novi plan je 650.174.345.330. Izdaci iz budžeta - 680.548.763.000 je bilo planirano. Povećanje - 15.410.331.000 itd. Ukupni izdaci iz budžeta - 695 miliona. Bio je planiran deficit u budžetu od 40 milijardi. Sad je 45. U svom uvodnom izlaganju ministarka reče - samo pet milijardi smo povećali. Povećali smo dug, gospođo ministarka, za još pet milijardi; to nije "samo" pet, nego je to još pet. Minus u budžetu je 45.785.000.000.
Moram zbog kolege da ostavim još nekoliko minuta, inače bih nastavio da govorim.

Reč ima gospodin Živanović. Imate još minut i po, dva. Potrudite se da u dva-tri minuta pošaljete poruke koje želite a da budu u skladu sa dnevnim redom.

Dame i gospodo poslanici, hteo sam da vam kažem mnogo toga u vezi sa problemima koji postoje danas u Srbiji, odnosno da predložim određena rešenja, ali verovatno zbog nedostatka vremena neću moći to da kažem. Verovatno ću koristiti amandmane da bih to izneo.
Moram vam reći nešto. Da li biste vi godinu dana ovde sedeli a da ne primate plate, kao što to danas radi seljak, godinu dana radi a nema ništa? Kad sabere i oduzme sve na kraju godine, on je uložio oko 40 hiljada, a 40 hiljada je na kraju dobio i onda čak nije ni na pozitivnoj nuli. Zbog toga vas pitam, jer više od polovine vas koji ovde primate plate nema, kada ne biste primali plate da li bi posle godinu dana iko uopšte bio u ovoj skupštini?
Dame i gospodo, bio sam na naučnom skupu u Moskvi i kada sam izlagao rekli su mi - dobro je što vi možete vašu teoriju da pretočite u praksu. Ali, nisam mogao reći, jer nisam smeo da kažem, gde u praksu da pretočim kad mnoge firme, fabrike uopšte ne rade, a naročito fabrika u kojoj sam ja radio, Hemijska industrija "Zorka" iz Šapca odnosno bazna hemija, fabrika mineralnih đubriva. Pet najvećih fabrika, ne samo u staroj Jugoslaviji, već u Evropi, uopšte ne funkcionišu, uopšte ne rade. Ko će da proizvodi sirovinu koja je potrebna kao repromaterijal koji koriste seljaci da "varaju" prirodu, da mogu da vas nahrane, i mene i vas? To je ono najbolnije, što danas privreda u Srbiji ne radi.
Pogledajte i ovo kada stručnjak ministar kaže - ja imam visoko znanje i svoju stručnost. Dobro je što to imate, ali vas pitam da li, kao što rekoste i kao što ovde piše, preko 80 miliona (mislim da je preko 80, ne mogu tačno sad...) dugujete poljoprivrednim proizvođačima za njihove penzije unazad? Kaže - to je dug. Znate šta, da li ću ja sad da stanem pred mog oca, da plačem i da kažem - šta ću sad da radim, ti si zadužio to i to, ko će to da vrati? Normalno, moram ja to da vratim, jer vi ako ste već počeli... Znate kako se kaže, kad se u kolo hvatate vi se u noge uzdate.
Znači, trebalo je i taj dug da prihvatite, a ne da kažete - mi ne znamo kud ćemo i šta ćemo sa tim dugom koji dugujemo najvećim herojima rada a to su seljaci.

Zahvaljujem. Da li predstavnik predlagača gospođa ministar Dragutinović želi reč? Izvolite, gospođo ministarka.