Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin, posle njega narodni poslanik Dejan Radenković. Narodni poslanici Milan Dimitrijević i Nenad Popović i narodni poslanik Čikiriz traže reč po povredi Poslovnika i tim redom će je dobiti kada se Skupštini obrati narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da je poslaničkoj grupi SRS ukradena minutaža a ima dosta prijavljenih kolega poslanika koji bi govorili o rebalansu budžeta, moraću svoju diskusiju da svedem na nekih šest-sedam minuta.
Podržavam kolegu Krasića, kada je u pitanju rebalans budžeta ovde bi trebalo da stoji određen broj ministara da nam daju odgovore kada su u pitanju neke nepravilnosti vezane za ovaj budžet ili neke informacije koje možemo dostaviti mi narodni poslanici koji dolazimo iz određenih okruga.
Naime, s obzirom na kratko vreme, govoriću o Razdelu 14, reč je o Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a upoznaću i ministra koji se momentalno konsultuje sa svojim saradnicima da se, nažalost, u ovoj državi od 2000. godine svake godine ili svakih pola godine pojavi po neka mafija: imamo carinsku, putnu, građevinsku, energetsku, gasnu i ovu poslednju, novopečenu - agromafiju ili mafiju vezanu za zakup poljoprivrednog zemljišta.
Kada je na dnevnom redu bio Predlog zakona o zaštiti državne granice, gde jedan deo govori o tome šta se sve može saditi ili ne sme saditi u blizini granične linije, iskoristio sam priliku da pojasnim ministru Dačiću da na osnovu dostupnosti informacija od javnog značaja posedujem 2015 listova o zakupu zemljišta samo u opštini Zrenjanin. Postoje licitanti, oni koji su licitirali zemljište, njihov potpis je sa leve strane, i postoji komisija koja bi trebalo da overi to sa desne strane, međutim, ima puno ugovora koji nisu overeni.
Tražio sam od njih da mi dostave podatke da li su ti licitanti ispunili svoju zakonsku obavezu i uplatili u opštinski budžet, na poseban račun, u pokrajinski, republički, za 2007. i 2008. godinu.
Gospodin Dačić se složio da mu tu dokumentaciju od 2015 strana donesem. Ja tu dokumentaciju imam; čekam da mi opštinske uprave i gradske uprave za prihode dostave odgovor na pitanje koje sam postavio, a to je - koji su ti licitanti koji su platili u 2007. i 2008. godini zakup poljoprivrednog zemljišta? Nisu platili. Stvar je u tome što nisu platili.
Kolega Živkov je izneo da samo u Starom Bečeju, gde gospodin Nicović koristi 11.000 hektara zemljišta u zakupu i nikom nije dinara do sada dao... Znate, kada izađe jedan poslanik ovde za govornicu i kada vam to iznese, to vam puno govori koliko je agrarni budžet izgubio u ove dve godine zato što svoj posao nije radilo, prvo, Ministarstvo poljoprivrede, oni overavaju to, a zatim vi kao ministar finansija koji ima svoju službu po okruzima, inspekcijsku službu koja bi trebalo to da proveri.
Prema tome, kao što sam rekao, ako se budete malo više potrudili, gospođo ministre Dragutinović, i ako budete imali saradnju sa ministrom unutrašnjih poslova, gospodinom Dačićem, ako budete imali saradnju... Inače, ovu inicijativu pozdravio je ministar poljoprivrede i potvrdio je da nemaju kontrolu nad zakupom poljoprivrednog zemljišta a radi se o hiljadama hektara. Po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu iz 1996. godine te komisije koje učestvuju u licitiranju zemljišta ispred opštine imaju podebele plate; to je na Odboru za poljoprivredu i pokazao gospodin Petar Jojić, kako se radi u Plandištu, Pančevu, Opovu itd.
Jednostavno, vi samo treba vaše inspekcijske službe koje se nalaze po okruzima da naterate da pregledaju posebne račune na koje se uplaćuje zakup poljoprivrednog zemljišta, koji se kreće od jedne do pet godina, i videćete koliko Ministarstvo finansija, koliko Ministarstvo poljoprivrede gubi time što neko koristi enormne površine, na hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta u zakup, a da državi tj. opštini, pokrajini i Republici nisu do sada dinara uplatili.
Ovo je doprinos mog izlaganja u diskusiji u načelu. S obzirom na vreme koje je raspoređeno prema broju poslanika SRS - dr Vojislav Šešelj, moraću da prekinem ali ću se javljati po amandmanima. Do tada ću dobiti, nadam se, odgovore koji su ti licitanti koji su do sada uplatili; ne verujem da ih ima puno, mali je procenat, ali ćete imati dodatnu informaciju da biste videli koliko budžet Srbije gubi zbog te agrarne mafije. Hvala.

O povredi Poslovnika želi da govori narodni poslanik Nenad Popović.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Reklamiram članove 225. i 226. Želim da postavim pitanje ministru finansija – zašto Vlada nema poverenja u domaću privredu i predviđa manje prihode od PDV-a u zemlji za deset milijardi? To se zove unutrašnja industrijska i uslužna aktivnost, koja je u opadanju za oko 10%, sa tendencijom da opada još više.
Kada se posmatraju neporeski prihodi, takse, novčane kazne, prihodi od igara na sreću i ostalo, gospođo ministre, rebalansom je planiran iznos povećanja. Ne može da se ne uoči da su iznosi povećanja potpuno identični kod svih ovih prihoda i to tačno za 72.063.675 dinara. Potpuno identični, kao kada se prošli put radilo. Ovo na prvi pogled ne predstavlja nešto na čemu treba insistirati (ja ne insistiram, jer je iznos veoma mali), ali govori o nečemu mnogo ozbiljnijem, da su paušalno utvrđivani ovi prihodi od taksi, gde su garancije da ni projekcije drugih prihoda budžeta nisu urađene precizno. Ne može da se desi da budu potpuno isti, u jedan dinar, prihodi od taksi. To sigurno znate. Da podsetim takođe da su takse prihodi koji se regulišu zakonom, te da je povećanje prihoda po ovom osnovu moguće i uvođenjem neke nove takse ili promenom iznosa postojećih taksi. Naravno, sve je to potrebno utvrditi zakonom.
Nakon ove prihodovne strane, dozvolite mi da analiziram malo i izdatke budžeta. Za razliku od pretpostavki u vezi sa primanjima budžeta, koje odražavaju "optimizam" Vlade u odnosu na dalji rast uvoza, spoljna zaduživanja i slično, plan povećanja izdataka budžeta, moram da kažem, vrlo je realan. Povećanje izdataka budžeta sa 654,4 milijarde na 695,9 milijardi je rezultat, pre svega, političkih dogovora i predizbornih obećanja.
Rebalansom budžeta se predviđa povećanje iznosa transfernih sredstava za organizacije socijalnog osiguranja od 13,475 milijardi dinara, od čega najveći deo, 12,7 milijardi dinara ili u prevodu 150 miliona evra, odlazi na penzije. Ovo neće biti veliki doprinos rastu standarda naših penzionera, zaista neće biti, već ga jede inflacija, ali će biti značajno povećanje budžeta, izazvaće određeni rast inflacije, jer se radi o čistoj potrošnji. Pored toga, takvo izdvajanje će biti prepreka za stvaranje većeg razvojnog ulaganja u investicione projekte države i realnog sektora.
Mi smo i do sada bili jedina zemlja u Evropi koja finansira penzije iz budžeta i to u nivou većem od 40% od ukupnog obima penzija. Naravno, Vlada ništa ne govori o reformi penzijskog sistema; nešto malo se govori o produžetku budžetskog dotiranja Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Vlada je mogla da se potrudi makar za jednu mikroreformu koja bi uvažila prava i socijalne potrebe penzionera i da je prethodno predložila izmene u definisanju minimalnih i maksimalnih iznosa penzija. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, član 226.
U ruci držim predlog rebalansa budžeta. Svaka glava i svaka funkcija i ekonomska klasifikacija ima jednu stavku koja nosi naziv – 423; to su usluge po ugovoru. Dakle, izabrao sam u toj celoj masi, a videćete zbog čega je to tako, u glavi 8.1 – diplomatsko-konzularna predstavništva, gde ta cifra iznosi 378.800.000 dinara i u glavi 210, odnosno ista glava 8.1, ekonomska klasifikacija 423, gde to iznosi 470.418.288 dinara. Kada biste sabrali sve te stavke u ekonomskoj klasifikaciji 423 dobili biste sumu od više milijardi dinara.
Iz ovoga mi ne vidimo ništa. Dakle, postoji nešto što se može okarakterisati kao netransparentnost. Sećam se da je za vreme prethodne dve vlade ministar finansija dolazio na poslaničke klubove i da smo mi o ovim stvarima raspravljali i dobili objašnjenje za svaku ovu stavku, pogotovo što se tiče ove klasifikacije 423.
Neverovatno zvuči da vi u daljem tekstu u rebalansu budžeta imate, recimo, kod Ministarstva zdravlja klasifikaciju 424 - sprovođenje nacionalnog programa za prevenciju zloupotrebe droge i alkohola, koji iznosi 23 miliona, a da izrada programa onkološke zdravstvene zaštite i skrininga tumora iznosi svega devet miliona! Hajde da postavimo ovakvo pitanje - ako imate milijarde, stotine milijardi dinara za usluge po ugovoru, da li postoji briga ove vlade za zdravlje stanovništva, da li neko iz Vlade uopšte prati šta je patologija ovog stanovništva? Da li je moguće da ovako beznačajne sume u rebalansu budžeta budu izdvojene za ovako važne preventivne programe?
Podsetiću vas na deo izlaganja gospodina premijera – deo prioriteta Vlade Republike Srbije biće jačanje socijalne odgovornosti prema građanima Republike Srbije, u cilju poboljšanja uslova života, u cilju bolje zdravstvene zaštite i u cilju smanjenja siromaštva.
Imate prostu stvar, imate nešto što se u rebalansu budžeta izdvaja za ove važne programe, a oni koji se bave ...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Završavam. Oni koji se bave zdravstvom znaju u kakvoj smo situaciji, bar u ove dve oblasti. Imate ove stavke koje su više nego jadne. Radi se o netransparentnosti, radi se o neodgovornosti i radi se o neozbiljnosti ove vlade povodom ovih pitanja. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovane koleginice i kolege, najmanje ću pričati o povredi Poslovnika. Pozivam se na povredu članova 101, 103, 104, a želim da govorim na osnovu odredaba članova 225. i 226. Najkraće, gospodin Šormaz je postavio jedno političko pitanje upućeno i mojoj stranci, Srpskom pokretu obnove. Mi iz Srpskog pokreta obnove smo zaista izbegavali da koristimo pravo na repliku i pravo da se javljamo za reč po Poslovniku, iako se ovde često u pežorativnom smislu pominje i naša stranka i predsednik naše stranke.
Osnovno pitanje je bilo, ako su neke pretpostavke da će DS i SPS na sledećim izborima praviti politički savez, gde će tada biti SPO? Srpski pokret obnove će biti, zarad javnosti je potrebno da se zna, tamo gde je i do sada bio, odan tradiciji, Ravnoj gori, ali i modernoj evropskoj i srpskoj desnici. Srpski pokret obnove je desna strana magistrale ove proevropske vlade. Naravno da je zbog sigurnosti i ravnoteže puta Srbiji potrebna i njena leva proevropska strana. Mislimo da je taj balans, koji će sigurno biti uspostavljen, između moderne, evropske srpske desnice i moderne, evropske srpske levice nešto što je potrebno Srbiji.
Što se tiče budžeta, da se ne bih kasnije javljao, ja ću najkraće reći da će poslanici Srpskog pokreta obnove glasati za rebalans budžeta. Mi znamo da je, a to je realno rekla gospođa ministar finansija u svom uvodnom izlaganju, ovo jedna vrsta kompromisa. Jer, ne zaboravite da je ministar finansija tu samo nekoliko meseci, da su mnoga zatečena stanja i dugovi ostali iza prethodnih vlada i da će se prava, da tako kažemo, kreativna sposobnost i ove vlade i ministra finansija ispoljiti prilikom donošenja budžeta za 2009. godinu.
Mislim da su u pravu svi poslanici koji ukazuju na talas velike ekonomske krize koja zahvata ceo svet; sigurno je da on neće zaobići ni Srbiju, sigurno je da će biti smanjena privredna aktivnost, da će biti smanjena ponuda skupljih kredita, da će biti smanjena investiciona aktivnost. U tom smislu, i u skladu sa preporukom MMF-a, mi smo svesni činjenice da će sledeći budžet morati da bude znatno restriktivniji.
Ono što nas iz Srpskog pokreta obnove prevashodno interesuje, i zbog naše programske deklaracije o decentralizaciji vlasti u Srbiji, jeste kada ćemo, u skladu sa evropskim principima, u potpunosti krenuti u proces finansijske decentralizacije Srbije, jer stanje u istočnoj Srbiji, na jugu Srbije, u Raškoj oblasti je vrlo nezadovoljavajuće i izuzetno je težak položaj svih slojeva stanovništva, a posebno poljoprivrednika u celoj zemlji. Zbog toga će SPO pokušati da nametne ove teme kao teme koje su veoma bitne. I, naravno, pošto smo mi dali značajan doprinos da Srbija dobije svoje odelo, da se vrati himni, grbu i zastavi, mi ćemo dati svoj doprinos da postanemo konačno moderna evropska država. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković, a posle njega narodni poslanik Milan Lapčević.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka, kao okvir za izradu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu definisani su prioriteti Vlade Republike Srbije, i to: 1. ubrzanje izgradnje infrastrukture i finansijski podsticaji za strateške investicije; 2. poboljšanje položaja penzionera i socijalno ugroženih kategorija stanovništva; 3. podrška podizanju nivoa konkurentnosti poljoprivrede.
To je dokaz da je Vlada socijalno odgovorna i spremna da pokretanjem kapitalnih, infrastrukturnih projekata otvori nova radna mesta i stvori uslove za privredni rast. Rebalans budžeta predstavlja realan kompromis. Važno je da nisu prekršena pravila fiskalne politike i da budžet uzima u obzir i svetsku ekonomsku krizu i modalitete da se ta kriza kod nas što manje oseti.
Rashodi su povećani, pre svega, zbog izdataka u poljoprivredi, u infrastrukturnim poduhvatima, kao i za povećanje proizvodnje, što je osnova razvoja privrede.
Posebno ću se osvrnuti na Razdeo 25 - Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju osnovano je u cilju obezbeđivanja funkcionisanja institucija Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne politike, kulture, infrastrukture i telekomunikacija.
Ovim zakonom obezbeđena su dodatna sredstva u iznosu od 200 miliona dinara u cilju realizacije zaključka Vlade koji se odnosi posebno na obezbeđenje plata reformisane i proširene lokalne samouprave, javnih službi, policije, kao i za materijalne troškove gradova i opština na teritoriji Kosova i Metohije.
Suština izdataka iz budžeta kada je Kosovo i Metohija u pitanju svodi se na to da se obezbedi održivi opstanak Srba na Kosovu i Metohiji, da se stvore uslovi za pokretanje malih i srednjih preduzeća i da se ljudi zaposle i vežu za taj prostor, da vide svoju perspektivu u životu na Kosovu i Metohiji, a ne da tamo imamo tiho iseljavanje i pražnjenje Kosova i Metohije.
Najvažnije je da se sredstva koja idu na Kosovo i Metohiju pravilno rasporede i da nema naplate patriotizma, da se strateški raspoređuju sa ciljem da ljudi žive od svog rada, da zarađuju i da se omoguće uslovi za povratak preko 200.000 raseljenih lica. Hvala.