Ponovo vidim da umorni poslanici ne mogu da izdrže, iako smo mi iz opozicije pričali pre neko veče do 12,15 i u petak do pola jedan. Znam da sam u ponedeljak završio, tj. u utorak ujutru, raspravu, pa nisam umoran. Kad je u pitanju KiM, nisam umoran i neću da spavam uopšte, dok ne padnem. Nisam kao mlađani poslanik SPS-a, da budem umoran. Znači, da vidimo ko koga, u stvari, zaluđuje sve vreme. Evo sad, dok mi ovde raspravljamo, Solana je govorio pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta.
Evo šta kaže čovek, izvinjavam se gledaocima što moram ovako, ali, u prilog diskusiji, čitam s naših vesti, znači, ''Monda'' – ključni prioritet EU je razmeštanje Euleksa i očekujemo to razmeštanje širom Kosova u decembru. Pazite sad ovo, ministar Jeremić kaže da se vodi razgovor samo sa Ban Ki Munom, a pazite šta kaže Solana – vodimo veoma intenzivan dijalog sa Beogradom o Euleksu, a u isto vreme tražimo način da približimo Srbiju EU. U istoj raspravi, Doris Pak, legendarni šef delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu, gde mi spadamo, kaže ovako – nameravamo da s Euleksom radimo u interesu svih ljudi koji tamo žive, u prvom redu, kosovskih Srba. To je sprovođenje u delo plana Martija Ahtisarija i onoga što stoji u Ustavu Kosova.
Šta ima više da pričamo? I kaže, u Srbiji će ovih dana, nadajmo se, biti nađen modus vivendi, doduše, ona kaže da se nada, kako bi Misija Euleks mogla da počne da radi.
Misija je neophodna jer je pravosudni sistem na Kosovu zaista propao. Ljudi pričaju, evo, malopre rekoh, kako da ne dođe Euleks kad ne mogu Albanci, kako oni dole da naprave sudove, tužilaštva, policiju. Znači, procene su, i to svi znamo, pre svega, Stejt departmenta, koji onda uslužno to da Evropskoj uniji da radi, da je na Kosovu potrebno još pet godina da se uspostavi država na svakom kvadratnom santimetru, država u pravom smislu te reči, ali ako Srbija ne pravi probleme i ako im pomogne EU, pošto oni nemaju kapacitet iznutra da naprave državu, jer su kriminalci. Pre neki dan ih je uhvatila policija kako prebacuju drogu preko granice.
Znači, tamo se zna šta je, proizvodi se u Avganistanu droga, gde je 70.000 NATO vojnika, a preko Kosova se, gde je 16.000 NATO vojnika, distribuira EU, koja ima tri miliona zavisnika, ne korisnika, nego zavisnika, ko zna koliko ima korisnika. To je biznis i naravno da je Avganistan prvi priznao Kosovo.
Sada, kad imamo čitavu ovu situaciju, ljudi nam otvoreno kažu da o tome ne treba da raspravljamo u Parlamentu, jer ne znamo da li je ovo naredna, ili ona tamo naredna sednica. To je prva stvar.
Drugo, 11. je sasvim sigurno sednica Saveta bezbednosti. Da li ćemo do mi do 11. uopšte da nastavimo ovu sednicu, da li ćemo da je završimo? Šta ako odjednom prestane da bude umoran mlađani poslanik SPS-a, pa izađe za govornicu, pa počne – pravosudni zakoni, javne nabavke, pa to treba doterati u red, pa mi dočekamo 15, 20. novembar, pa onda tek naredna sednica, dok se on opet umori? Šta onda? A, 11. se, recimo, donese neka odluka koja nije u interesu Srbije.
Pa, zar ne mora pre 11? Pa, zar nije logično da se pre 11. izjasni Parlament o tom pitanju, da zna Vlada šta dalje da radi, ne predsednik Republike, on me ne interesuje. Znači, Vlada mora da zna šta da radi po tom pitanju.