Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, povređen je Poslovnik, ali još više od toga, povređen je Ustav.
U članu 130. stav 2. Ustava Republike Srbije piše, bukvalno, sledeće: ''Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom članu Vlade Narodna skupština razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana po podnošenju predloga. Nakon okončanja rasprave, pristupa se glasanju o predlogu''.
Prva naredna sednica od trenutka kada je zahtev predat je ova sednica. Dakle, morao se na ovoj sednici staviti predlog 86 poslanika i da se Skupština izjasni hoće li ili neće da ga uvrsti u dnevni red. To je prvo.
Drugo, kao što je rekla gospođa Pop-Lazić, čini mi se, ovo što piše u Ustavu, prirodna je stvar da ne može za pola sata Vlada da pripremi svoje obrazloženje i daje joj se najmanje pet dana vremena. Prema tome, ovo je trebalo da uvrstimo u dnevni red, ne bismo mogli da raspravljamo pre, čini mi se, nedelje, ili ponedeljka. Ne, ne, juče je predato, to je bio utorak, pet dana, to znači, u ponedeljak, verovatno. Ali, u redu, mogli bismo da raspravljamo u utorak, sredu, četvrtak, kad god.
Nije morala da bude to prva tačka, mogla je da bude peta tačka, mogla je da bude čak i poslednja tačka, o tome rešava skupštinska većina, u krajnjoj liniji, nismo ni mi zainteresovani da Vlada dođe ovde nespremna. Neka se spremi, neka odgovori na argumente koji će ovde biti izneti.
Pri tom, ne bih sada da otvaram suštinu priče, a suština, mnogi su ovde to i pomenuli, jeste da je stvar, nažalost, urgentna. Kažem, nažalost je urgentna, jer se radi o nečemu što se, bojim se, po ovu državu neće dobro završiti.
Dakle, nesumnjivo je da je prekršen Ustav, potpuno je nesumnjivo. Moram da kažem još jedan komentar, bojim se da se čini medveđa usluga Vladi, jer mi ovo ponašanje vladajuće većine liči na ono dečje – ''mama, niko nije razbio prozor''. Prozor je, nažalost, razbijen i mi o tome treba ovde da pričamo. Hvala.