Verovatno bi trebalo sada da se pozovem na član 104, ali isto tako i na čl. 225. i 226.
Trudiću se da ono što sledi bude podnošljivo za poslanike vladajuće koalicije, ali ono što je najuvredljivije jeste da u ovakvim istorijskim momentima slušamo obrazloženja kojima pokušavate da branite neodbranjivo. Voleli bismo da govorimo o demokratskoj vladavini, o vladavini prava, o proceduri, poštovanju najvišeg zakonodavnog akta koji uređuje sve odnose u ovoj državi, ali, naprosto, vi nam to ne dozvoljavate, vi ste nam sve argumente izvukli iz ruku.
Zaista bismo voleli da nemamo argumente da narod u Srbiji upozoravamo da pred njim jeste priznanje nezavisnosti KiM-a od strane Srpske vlade, da pred njim jeste izmeštanje Vojvodine iz celovite teritorije Srbije, da pred njim jeste užasna finansijska kriza.
Gospođo Čomić, zaista smo imali najbolju, civilizovanu nameru da o tome govorimo i raspravljamo, da otvorimo politički dijalog u okviru institucije sistema. To je bila naša želja i to smo pokušali više puta da napravimo, ali bezuspešno.
Daću vam još jedan primer. Potpuno je neprihvatljivo da mi već mesec dana govorimo o užasnom derogiranju osnovnih ljudskih prava naroda u Srbiji, da čovek koji pokušava kroz institucije sistema da izbori svoje pravo i na dostojanstvo i na rad, to ne može, zato što se izvršna vlast oglušava na presudu Vrhovnog suda Srbije. To je tek jedan od primera.
Mi, kao poslanici, ne dobijamo objašnjenje iz personalnog odeljenja Ministarstva odbrane već mesec dana. Šest meseci jedan čovek u Srbiji, ali to je samo jedan eklatantan primer, ne može da se izbori za svoje pravo u okviru institucije sistema.
U situaciji smo da je nama sistem urušen, da ovde ne postoji vladavina prava, da nema političkog dijaloga, a vi pričate o vređanju poslanika vladajuće većine.
Nikome s ove strane ne pada na pamet da se na bilo koji ružan način odnosi prema kolegama koji, takođe, imaju svoje živote, svoje dostojanstvo, svoje porodice, svoje prijatelje. Ovde želimo da otvorimo dijalog – zašto se osnovno demokratsko načelo stornira? Nama to nije jasno. Nije nam jasno kako se tako ozbiljna rasprava izmešta iz Skupštine Srbije, najvišeg doma. Nije nam jasno kako to gospodin Mićunović, koji je ipak ovde bio uzor demokratije, promovisanja demokratskih načela, nije samoinicijativno pozvao ministra spoljnih poslova da odgovori na pitanje poslanika opozicije, na osnovu koje platforme, na osnove koje rezolucije je tako drastično promenjen stav? To je ono što ovde pokušavamo danima da utvrdimo. Nama se to ne dozvoljava.
Složićete se, gospođo Čomić, očekujem odgovor i od vas, takođe, ovo je jedino mesto gde mi u okviru institucije sistema želimo da raspravljamo. Mi nismo na ulici, želimo da kažemo narodu, da ponudimo konkretna rešenja. Izražavamo strah, izražavamo bojazan i to je naše opravdano i legitimno pravo.
Ono što vas molimo, to je – nemojte nam oduzimati to pravo, tako što ćete vređati naše dostojanstvo nebranjivim objašnjenjima.
Izvinjavam se, završavam misao, izvinjavam se što koristim malo više vremena, trudiću se da se to ne ponavlja, ali ovo je jasna volja, zapravo se o Euleksu i o vrlo važnim stvarima, uz prisustvo svih članova Vlade, ne priča u Skupštini. To je dovoljan odgovor. Svako obrazloženje je dovoljan odgovor za sve one ljude koji nas prate.
Hvala vam i oprostite još jednom na prekoračenju.