Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS, a posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč?

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarka, kao što ste rekli u vašem uvodnom izlaganju, danas raspravljamo o zakonu o sudijama i zakonu o visokom savetu sudstva, o kojima zaista ima mnogo toga da se kaže.
Do sada važeći Zakon o sudijama donet je 2001. godine i donošenjem Ustava Republike Srbije od 8. novembra 2006. godine stvorene su obaveze i propisani rokovi za usklađivanje pravnog sistema Republike Srbije. Jednostavno, postavljena je ustavna obaveza za donošenje ovog zakona o sudijama.
Nadam se da će neke novine, koje ste predvideli u ovom zakonu, kao i neka rešenja koja su iz njega izbačena, dati dobre rezultate, kako bi se pre svega ispoštovala ustavna odredba da su sudije u vršenju svoje sudijske funkcije nezavisne i da su potčinjene samo Ustavu i zakonu.
U predloženom zakonu novine, koje sadrži ovaj tekst u odnosu na važeći, jesu pre svega usmerene odredbe o vrednovanju rada sudija, disciplinskoj odgovornosti sudija, kao i odredbe o prestanku dužnosti i prava sudija koje su izabrane ili imenovane po ranijim zakonima.
Takođe, iz predloženog teksta zakona se vidi da se ukida Veliko personalno veće, s obzirom da njegova ovlašćenja prelaze sada na Visoki savet sudstva, kao i Nadzorni odbor, čije je postojanje u praksi, odnosno u teoriji u mnogome dovodilo u pitanje i zakonsko načelo sudijske nezavisnosti.
Govorili ste da je bilo dovoljno vremena da se svi zainteresovani upoznaju sa predloženim tekstom zakona. Podsetiću vas da je, pre svega, bilo nekih izmena u prelaznim i završnim odredbama i zbog toga imate primedbe Venecijanske komisije, na koju se često pozivate, ali to niste danas spomenuli.
Pre svega, to se odnosi na član 100. predloženog zakona. Odluku o broju sudija i sudija porotnika donosi visoki savet sudstva, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.
Mislim da je ovaj član u suprotnosti sa članom 10. stav 2. ovog zakona, s obzirom da prema Predlogu zakona o savetu sudstva, ministar pravosuđa, odnosno vi ćete biti član Visokog saveta sudstva, pa čisto mislim da je dobro da to razjasnimo, ne možemo da kažemo da ima sukoba interesa, ali se može dogoditi da se na taj način narušava proklamovana nezavisnost Visokog saveta sudstva, kako je to postavljeno i u Ustavu Republike Srbije.
Kada smo već kod Predloga zakona o visokom savetu sudstva, moram da kažem da ovaj zakon sadrži dosta nepreciznosti i dosta nelogičnosti. Za razliku od jučerašnjeg zakona, o kome smo pričali, jasno smo rekli da je praktično nemoguće da ih poboljšamo amandmanima. Mislim da u zakonu o visokom savetu sudstva možemo učiniti određene pomake.
Mi smo iz DSS, na osnovu prvog čitanja Predloga zakona o visokom savetu sudstva, koji ima 61 član, uočili primedbe na 41 član. Čak smo došli do zaključka i da dva nova člana mogu da se predlože u ovom tekstu zakona. Ipak, mislim da je prava mera kojom smo pokušali da intervenišemo 16 amandmana, a siguran sam da ćete neke od njih prihvatiti, jer su zaista smisleni i zaista usmereni na popravljanje predloženog teksta zakona, tako da ćemo u raspravi o pojedinostima pokušati da vam to objasnimo. Još jednom da vam kažem, siguran sam da ćete mnoge od njih prihvatiti.
Prema predlogu, sastav saveta čini 11 članova. Tu želim odmah na početku da istaknem jednu svoju nedoumicu. Naime, u članu 6. predsednik Vrhovnog kasacionog suda je po položaju predsednik Saveta. Mislim da je to u direktnoj suprotnosti sa članom 2. ovog zakona, jer se praktično na ovaj način ne shvata da je Visoki savet sudstva nezavisan i samostalan organ. Ne može predsednik Saveta ujedno da bude i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, jer on upravlja i rukovodi radom, a s druge strane - predstavlja savet, tako da mislim da to nije najsrećnije rešenje.
Ono što je neprecizno u ovom predlogu zakona jeste da praktično u članu 11. može doći do sukoba interesa, jer je predviđeno da izborni član saveta iz reda sudija može se osloboditi vršenja sudijske funkcije.
Po nama, mislim da on treba da bude oslobođen vršenja sudijske funkcije, jer će doći u pojedinim situacijama da član saveta, s obzirom da Visoki savet sudstva razmatra pitanja o pravima, obavezama i odgovornostima sudija, doći u poziciju, to je moguća situacija, da raspravlja sam o sebi.
Ono što je neprecizno jeste u članu 13, gde u prvoj alineji kaže - da Savet bira i razrešava sudije. Prema Ustavu Republike Srbije, Savet bira samo sudije za trajno obavljanje sudijskih funkcija, dok je Narodna skupština nadležna da prvi izbor na sudijsku funkciju obavi.
Zato mislim da to treba prepustiti Narodnoj skupštini Republike Srbije, a da alineja 2. potpuno obuhvata ovo što ste hteli da kažete u prvom delu - da savet odlučuje o prestanku sudijske funkcije; još jedan od amandmana, koje je mislim vrlo lako prihvatiti.
Ono što je predviđeno u članu 14. - to je način rada saveta. Mislim da je to do sada neviđeno. Naime, u stavu 1. kaže: "sednice saveta su nejavne". Zaista nisam imao priliku do sada nigde da pročitam. Mislim da je ova formulacija potpuno naopaka, skandalozna. Mi onda stičemo utisak da je Savet neka tajna organizacija koja raspravlja o nekim tajnim i mračnim stvarima, u nekim zatvorenim prostorijama.
Mislim da je mnogo bolje rešenje da u pojedinim situacijama Savet može odlučiti da zatvori za javnost svoje sednice. Ne znam kako ćete na ovaj način ispoštovati i odredbe Zakona kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja, tako da ovo zaista ne stoji ni za poslovnik skupštine stanara, a kamoli za zakon o Visokom savetu sudstva.
Javnost se samo proklamuje na taj način što će Savet podnositi godišnje izveštaje o svom radu Narodnoj skupštini. Siguran sam da će gospodin Boško Ristić, ukoliko bude predsednik Odbora za pravosuđe u narednih godinu dana, imati priliku da podnese izveštaj Narodnoj skupštini.
Ono što je nepotrebno u ovom zakonu da stoji jeste kod ovog dela za kandidovanje i predlaganje, jer kaže: "Odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članova saveta donosi predsednik saveta". Ovde se opet ulazi u ingerencije Narodne skupštine. Izbor članova saveta je u isključivoj nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije.
Iz tog razloga ovu odluku mislimo da treba da donosi predsednik Narodne skupštine. Jer, podsetiću vas da nije Savet jedini predlagač članova, već je to i advokatska komora i pravni fakulteti.
Ono što je, pored ovih nepreciznosti i nelogičnosti, prilično rogobatno, pa čak, dozvoliću da kažem, nepismeno urađeno, ali to ne zameram vama, nego ljudima koji to očigledno nisu sagledali na pravi način, a odgovor na ovo pitanje verujem da znaju svi poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji je najstariji pravni fakultet u Republici Srbije.
Naime, u ovom članu stoji da predlog daje najstariji pravni fakultet u Republici Srbiji. Mislim da je nesporna činjenica da je najstariji pravni fakultet - beogradski fakultet. Zašto predlagač nije to želeo da napiše, izuzev ako postoji mogućnost da se napravi lepši i stariji, pa da ga proglasimo da je on stariji od beogradskog Pravnog fakulteta. Ali, siguran sam da će i ovaj amandman 10 DSS-a biti prihvaćen.
Ono što je neustavno u ovom zakonu jeste, u članu 22, gde kaže - zastupljenost sudova, pa se sada nabraja da se izbor članova saveta iz reda sudija biraju se iz sledećih sudova: Vrhovnog kasacionog suda, apelacionih sudova itd. Ali stoji - jedan iz sudova sa teritorije autonomne pokrajine. Samo želim da vas podsetim da Ustav Republike Srbije jasno kaže da Srbija ima dve autonomne pokrajine.
Očigledno da ovo nije slučajna greška, nije tehnička greška, mislim da je na ovaj način neko hteo da pošalje jasnu političku poruku, mislim da je ovo nedopustivo i mora biti promenjeno u Predlogu zakona.
Kod uslova za kandidovanje, kandidat za izbornog člana saveta iz reda sudija može biti svaki sudija u Republici Srbiji koji obavlja sudijsku funkciju najmanje sedam godina. Takođe, neustavna odredba, jer Ustav nigde ne predviđa vremensko ograničenje neko da sudija mora u određenom periodu obavljati funkciju da bi mogao da se kandiduje za visoki savet sudstva. Ustav je kao granicu pasivnog biračkog prava postavio stalnost sudijske funkcije, a ne dužinu obavljanja ove dužnosti.
Takođe, u stavu 2, kandidat za izbornog člana saveta iz reda prekršajnih sudova i višeg prekršajnog suda može biti svaki sudija ovih sudova koji posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje šest godina radnog iskustva u pravnoj struci. Mislim da ste na ovaj način malo degradirali i sudije, obzirom da dajete veća prava i prednost ljudima koji su šest godina radili u pravnoj struci nego onima koji se sedam godina bave sudijskom funkcijom.
Takođe, DSS je podnela amandman na član 23, gde mislim da jedan stav može bez ikakvih problema da se doda, gde predviđamo da sudijama treba dati mogućnost da se kandiduju uz određeni broj prikupljenih potpisa. Mislim da sudije treba da kandiduju svoje kolege, one koji su zaslužili, za koje smatraju da treba da obavljaju ovaj posao na kvalitetan i častan način i ne treba ih na taj način sputavati.
Ono što je nepotrebno u ovom zakonu, sudija glasa samo za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vrši sudijsku funkciju. Mislim da se ovde pravi određena neravnopravnost, da se u nejednak položaj stavljaju sudije apelacionih sudova i sudije osnovnih sudova. Oni moraju da dobiju znatno više glasova nego što je to situacija sa sudijama apelacionih sudova.
U članu 35, predlog kandidata iz reda sudija - takođe smatram jednu odredbu nedopustivom, jer kaže - savet donosi odluku o predlogu jednog kandidata. Ponovo ću vas podsetiti da Narodna skupština Republike Srbije po Ustavu bira članove visokog saveta sudstva, što podrazumeva da ima realnu mogućnost izbora.
Ako se dostavi predlog od šest kandidata i Narodna skupština bira šest kandidata, dame i gospodo poslanici, to nije izbor, onda je to imenovanje.
Mislim da se na najgrublji način urušava ustavna nadležnost Republike Srbije. Ne damo na sebe i branićemo položaj Narodne skupštine Republike Srbije tako što ćemo tražiti da ovaj predlog bude izmenjen, da ne bude jedan kandidat već tri kandidata i da mi zaista biramo, a ne samo da imenujemo predložene kandidate.
Savet predlaže više kandidata u slučaju kada više sudija na jednoj izbornoj listi dobije približno jednak najveći broj glasova. Zaista ne mogu da razumem šta znači - približno jednak najveći broj, to je čak teško i ponoviti dok se ne pročita. Koji je to broj?
Takođe, ono što je nejasno, zašto predlagač nije uredio i postupak izbora preostalih članova saveta, kandidata iz reda advokata i profesora, i zašto se ovaj postupak ostavlja na slobodnu volju, obzirom da Narodna skupština takođe bira i ove članove? Mislim da je to moglo ovim zakonom takođe da se predvidi.
Kod postupka razrešenja, takođe imamo određenih primedbi. Mislimo da je nedopustivo i da treba obavezno predvideti da član saveta za koga se pokreće postupak za razrešenje nema pravo glasa prilikom odlučivanja o pokretanju postupka. Čak mislim da nema pravo ni da se broji u kvorum jer može se ponovo dogoditi da član saveta o samom sebi raspravlja, da stavlja određene primedbe ili daje određena objašnjenja.
Ono što je po meni suština, ako sam to dobro razumeo, a mislim da poslanici DSS-a su dobro proučili ovaj predlog zakona, jeste predviđeno u članu 52 - izborni članovi prvog sastava saveta iz reda sudija, gde se u stavu 5. kaže - visoki savet pravosuđa u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona predlaže Narodnoj skupštini po jednog ili više kandidata za svakog izbornog člana.
Ukoliko prođe ovakva odredba predloženog zakona, mislim da ćemo imati praktično potpunu kontrolu izvršne vlasti na izboru članova prvog sastava visokog saveta pravosuđa. Mislim da je shodno primenom odredaba člana ovog zakona moglo to da se reguliše na mnogo precizniji način, nego što je predviđeno da telo koje sada postoji bira članove za visoki savet sudstva koji tek treba da profunkcioniše.
Mislim da se na taj način gubi i legitimnost članova visokog saveta sudstva iz reda sudija i taj legitimitet bi bio značajno veći da su izabrani na način kako je predviđeno drugim odredbama ovog zakona.
Zbog toga, gospođo ministre, vi ste čuli primedbe poslanika DSS-a, čućete ih i u načelnoj raspravi. Prema našim procenama, imaćemo 10 dana amandmana, možda malo duže ali potrudićemo se da to spakujemo sve u 10 dana, kako bi što pre usvojili ove važne zakone. Vi imate priliku da prihvatite amandmane i na taj način da popravimo predloženi zakonski tekst. U protivnom, što se tiče mogućnosti da poslanici DSS-a glasaju za ovaj zakon, znajte da je to potpuno nemoguće.

 Narodni poslanik Slobodan Maraš, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, malopre smo bili svedoci replike od strane ministarke prema potpredsednici Skupštine gospođici Jovanović, u kojoj je pokušala da dokaže da zna kog je dana donesen Ustav, ali mislim da je to potpuno nebitna stavka u celoj ovoj priči.
Čuli smo od svih onih koji su danas ovde u ime svojih poslaničkih grupa pokušali da kažu da ovi predlozi zakona nisu nekim delom u skladu sa Ustavom, odnosno da je Ustav na neki način i za ove predloge zakona, kao i za one o kojima smo juče pričali, a to smo isto čuli od ministarke, sam u nekim momentima kočnica za donošenje ovakvih zakona.
Nažalost, svi ste vi zajedno doneli ovaj Ustav, i vi iz DS, i iz DSS-a, i SRS-a. Svi znamo da su ga pisali za tri dana ljudi koje su odredili Tadić, Nikolić i Koštunica. Upozoravali smo vas da nema javne rasprave o Ustavu. Upozoravali smo vas da taj Ustav neće biti dobro rešenje za Srbiju i da taj Ustav neće biti okvir kroz koji će Srbija moći da se menja, ono što je njoj najneophodnije, pa isto tako i da promenimo pravosuđe.
Potpuno je, po meni, neprimereno da se čuje odavde da je sad Ustav taj koji ne dozvoljava neke stvari ili da je Ustav taj koji je u neku ruku smetnja. Naravno da je Ustav smetnja, Ustav je loš, Ustav je donet na nakaradan način i ima nakaradna rešenja. Bojim se da je pravu reformu pravosuđa sa ovakvim Ustavom nemoguće i izvesti.
Nažalost, a možda i nije nažalost vašu, ali i DS snosi veliku odgovornost, ali ponavljam, zajedno ste pisali sa Nikolićem i Koštunicom ovaj Ustav za tri-četiri dana i pokušali da na taj način izvršite sve suprotno od onog što bi trebalo da bude. Pokušali ste da zadržite stanje u Srbiji onako kakvo jeste. Sada je nemoguće izvući bilo kakve reforme, obzirom da vas pravni okvir, odnosno skučenost tog Ustava onemogućava u tome. Hvala.

Narodni poslaniče, niste rekli na koji član. Narodni poslanik dobacuje da je u pitanju član 104, da je povređen.
Ministarka Snežana Malović nije imala repliku, ona ima prava da se javi u toku rasprave kao predstavnica predlagača i dala je objašnjenje o datumu na koji je upozorila, s pravom, potpredsednica Narodne skupštine jer u obrazloženju nejasno stoji na čega se odnosi 10. novembar.
Ustav Republike Srbije proglašen je 8. novembra. U članu 206. kaže da stupa na snagu danom proglašenja.
Zakon o sprovođenju Ustava objavljen je u službenom listu 10. novembra i to su bile informacije koje su razmenjene između potpredsednice Narodne skupštine Nataše Jovanović i ministarke Snežane Malović.
Molim vas da sa pažnjom koristimo pravo da govorimo o povredi člana 104, jer nema povrede člana 104. Učesnice u raspravi su se s poštovanjem odnosile prema Narodnoj skupštini.
Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Imala sam obavezu da izađem za govornicu i da vam skrenem pažnju na ovo što je moj prethodnik izneo. Naprosto, delovalo je kao da je nedovoljno artikulisano, ali mislim da samo nije dovoljno jasno rečeno.
Pozvala sam se na Poslovnik i dostojanstvo Narodne skupštine zbog toga što, kako sam shvatila, a mislim da su tako i moje kolege iz poslaničke grupe SRS shvatile, LDP nas je ovde preko gospodina Maraša pozvao na nepoštovanje Ustava.
Ustav, kakav god da je, mora da se poštuje. Shvatila sam da vi podržavate predloge zakona ministra pravde, pa se navodno žalite što Ustav ne omogućava baš ovakve promene kakve bi vlast htela, ali kakav god da je taj Ustav, narod ga je iznedrio. Mi smo ga ovde samo proglasili nakon referenduma i on sve nas obavezuje, sve dok nešto u njemu ne promenimo, a on je i propisao kako to treba da se menja.
Pa prema tome, kada neko bude imao takvu političku snagu ovde u parlamentu da može da ga promeni, neka pristupi njegovoj promeni. Ali, molim vas, koliko god se ja ne slagala sa ovim predlozima zakona ministra pravde, a poslanička grupa SRS je mnogo amandmana podnela kojima je želela upravo to da spreči, da on bude neustavan, odnosno da uskladi predloge zakona sa Ustavom, morala sam da izađem da vam naprosto skrenem pažnju da ne smete nikoga, pogotovo ne narodne poslanike, da pozivate na to da ne poštuju Ustav.
Naravno, pozvala sam se na dostojanstvo Narodne skupštine, smatrajući da pre svega moramo to da branimo, pa onda sve ostalo. Hvala.

Narodni poslanik Miroslav Petković, želi da govori o povredi Poslovnika.

Poštovano predsedništvo, ne po Poslovniku, ovo je mala replika kolegi Marašu, koji je takođe pravnik. Ustav Republike Srbije je najviši pravni akt u ovoj zemlji.

Narodni poslaniče, ako tražite pravo na repliku morate da imate osnov za repliku. Narodni poslanik Slobodan Maraš nije pomenuo vašu poslaničku grupu, pomenuo je predsednika vaše poslaničke grupe, ali ne u uvredljivom tonu. Pravo na repliku je diskreciono pravo predsedavajućeg.

Dobro, mogu po Poslovniku.