Dame i gospodo, u Predlogu zakona o sudijama već na samom početku u članu 1. se ističe da je sudija nezavisan, zatim se u članu 2. govori o stalnosti sudijske funkcije, a u članu 3. se navodi da je sudija dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost.
U članu 12. piše da sudijska funkcija traje neprekidno od prvog izbora za sudiju do navršenja radnog veka. U članu 22. se navodi da je sudija slobodan u zastupanju svog shvatanja u utvrđivanju činjenica i u primeni prava, dakle, u svemu što odlučuje.
Dakle, osim patetičnog stila koji se povremeno koristi, ovim odredbama se ne može prigovoriti u formalno-pravnom smislu. U poslednjem delu zakona koji kao da je pisala neka druga osoba ili više njih i to pod neutralnim naslovom - prelazne i završne odredbe, čak se u okviru ovog dela u članu 99. navodi da se radi o nastavljanju sudijske funkcije, dakle, ne pominje se prestanak sudijske funkcije, iznose se sporne odredbe koje potpuno negiraju sve ono što je navedeno u pravom delu zakona.
Na primer, u članu 100. koji reguliše izbor sudija piše - izbor sudija, u skladu sa ovim zakonom, izvršiće se najkasnije do 1. decembra 2009.godine. U članu 101. piše - sudijama iz člana 99. stav 1. i stav 2. ovog zakona, koji nisu izabrani u skladu sa ovim zakonom, dužnost prestaje 31. decembra 2009. godine.
Dakle, radi se o slabo prikrivenoj i politički motivisanoj lustraciji sudija, jer prema članu 100. odluke o reizboru donosiće visoki savet sudstva i to najkasnije u roku od 60 dana od konstituisanja visokog saveta sudstva.
Osam od 11 članova visokog saveta sudstva bira Narodna skupština. Poznato je da u Skupštini dominira vladajuća politička većina, takođe od tri člana visokog saveta po položaju jedan je ministar nadležan za pravosuđe. Dakle, još jedan član saveta koji je veoma vezan, najblaže rečeno, za vladajuću koaliciju.
Ovakvo kršenje Ustava u Predlogu zakona o sudijama ili uvođenje politike u sudstvo, tačnije ugrožavanje stalnosti i nepristrasnosti sudijske funkcije, primetila je i struka.
Na primer, Konstantin Mikić-Vranjić iz Društva sudija Srbije je izjavio 29. oktobra 2008. godine povodom Predloga zakona o sudijama: "Nismo mi sami sebi cilj već građani imaju pravo na nepristrasnog sudiju koji je stalan i nezavisan. Stalnost sudijske funkcije treba da postoji nezavisno od promene vlasti. Ne može sudija da bude nezavisan ako nije stalan. Ovakvo rešenje otvara mogućnost da svaka vlast, kada god hoće, menja sudije."
Takođe, predsednik Društva sudija Srbije Dragana Boljević je izjavila istim povodom: "Za nas je neprihvatljivo neustavno rešenje iz Nacrta zakona o sudijama koje se odnosi na izbor nosilaca pravosudnih funkcija".
Kada se pogledaju odredbe Ustava, tačnije član 142, u kome se navodi da su sudovi nezavisni i samostalni u svom radu, jasno je da su primedbe koje dolaze iz struke potpuno tačne.
Ovako slabo prikriveni pokušaj lustracije sudija, koji se pokušava proturiti kroz nacrt zakona, nije zasnovan ni na međunarodnim standardima. Tu činjenicu predlagač ne može sakriti ni predugačkim rečenicama i nejasnim i konfuznim frazama koje navodi u obrazloženju i iz kojih je očigledno samo da je neko pomešao 1989. i 2008. godinu dok je pisao Predlog zakona.
Citiram iz obrazloženja Predloga zakona: "Zakon o sudijama se donosi u trenutku kada naša država prolazi kroz težak period, polažući jedan istorijski ispit za priključenje EU, istovremeno napuštajući jedan preživeli društveno-politički sistem i gradeći jedan potpuno novi, primeren težnjama i potrebama njenih građana okrenutih evropskim vrednostima".
Takođe, u obrazloženju zakona predlagač se poziva na poštovanje ljudskih prava, a u samom tekstu zakona se pominje Evropski sud za ljudska prava. Upravo Evropska konvencija o ljudskim pravima garantuje pravo na pravedno suđenje u članu 6. To pravo se, prema svim tumačenjima, zasniva upravo na pojmu nezavisan i nepristrastan sud.
U tom kontekstu i na osnovu člana 6. Konvencije Evropski sud je ustanovio u slučaju Kembel i Fel sledeće kriterijume u vezi sa pojmom nezavisan sud.
Citiram: "Pri odlučivanju da li neki organ može biti nezavisan, posebno se tu misli na izvršne organe i stranke u sporu, sud je imao u vidu način na koji su postavljeni na dužnost njegovi članovi i trajanje njihovih mandata". Dakle, upravo ono što je sporno u članu 100. i 101. Predloga zakona.
Zatim, Evropski sud zaključuje u ovom slučaju da je potrebno i jemstvo da neće biti spoljnih pritisaka, kao i pitanje da li taj organ ostavlja utisak nezavisnosti. Kada analiziramo članove 100. i 101. Predloga zakona jasno je da nema čak ni utiska o nezavisnosti našeg sudstva. Zato ovaj predlog zakona treba posmatrati kao primer kršenja Ustava, Evropske konvencije o ljudskim pravima, ali i prakse Evropskog suda. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Srđan Miković, a da se pripremi Dejan Radenković.

Poštovana gospođo predsednice, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo, mi danas nastavljamo da govorimo o setu pravosudnih zakona, a kada govorimo o pravosuđu, onda govorimo o sudovima kao o poslednjim institucijama u našem društvu pred kojim građani traže ostvarivanje svojih osnovnih prava.
Upravo zbog toga mislim da svi treba da imamo posebnu odgovornost kada prilazimo razmatranju predloga zakona koja treba da omoguće ne toliko stvaranje uslova za pridruživanje Evropi, koliko stvaranje uslova da se prava svakog našeg građanina što bolje ostvare.
Danas govorimo o Predlogu zakona o sudijama i o Predlogu zakona o visokom savetu sudstva i trudiću se da se ne ponavljam mnogo sa predgovornicama, samo bih hteo da podvučem nekoliko stvari. Pre svega, da je u Predlogu zakona o sudijama posebno podvučena potreba ne samo za održanjem nezavisnosti sudija, nego održavanjem poverenja u nezavisnost i nepristrasnost sudija.
Upravo stvaranjem sistema u kome mogu da se obezbede uslovi za nepristrasnost suđenja u većoj meri će se ostvarivati prava naših građana.
Trebalo je u Predlogu zakona paralelno voditi računa i u interesima građana, ubrzanju postupka, kontroli sudija, ali i o položaju samih sudija, jer obavljati takvu odgovornu dužnost u našem društvu znači imati sve uslovi da taj postupak može sa se obavlja i bez uticaja politike, tajkuna, medija i svih onih koji svakodnevno pokušavaju da ostvare uticaj na sudije.
Međutim, ono što me danas iznenadilo, to je da očigledno na nekim mestima postoji i obrnut proces. Gospodin Palalić je ovde sa ove govornice pomenuo da sudstvo zove poslaničke klubove. To je nešto što me iznenadilo.
Nadam se da je to greška u govoru gospodina Palalića, ali ukoliko se stenogram proveri, to je izrečeno sa ove govornice.
Upravo u cilju onemogućavanja uslova da zakonodavna i izvršna vlast utiče na sudstvo, tako isto smatram da mi pre svega treba da onemogućimo da na nas kao političke činioce određeni pripadnici delova sudstva vrše nekorektan uticaj.
U pogledu argumentacije za unapređivanje ovih zakona, Predloga zakona o sudijama i Predloga zakona o visokom savetu sudstva, u svakom slučaju siguran sam da ćemo svi biti u poziciji, i pozicija i opozicija, da razmotrimo amandmane koji će omogućiti unapređivanje iovako kvalitetnih datih predloga zakona.
Ono što bih posebno ukazao to je da, za razliku od nekih prethodnih zakonskih rešenja, direktno u zakonskom tekstu je uneto u članu 9. prvo na stručno usavršavanje i obuku, gde se predviđa da sudija ima pravo i obavezu na stručno usavršavanje i obuku o trošku Republike Srbije, u skladu sa posebnim zakonom. Osim toga što je predviđeno konkretno vrednovanje rada sudija od strane sudija višeg stepena, saveti koji se formiraju u sudovima višeg stepena biće u poziciji da vrednuju sudije sudova nižeg stepena.
Predviđeni su periodi u kojima se vrši vrednovanje rada sudija, a u svakom slučaju paralelno sa time omogućava se da na određeni način omogući dalje stručno usavršavanje, obuka i unapređivanje rada u našim sudovima.
Mislim da uz sve ostalo, a pogotovo uz odredbe koje su predviđene u članovima 27,28, pa i u članu 29. zakona o sudijama, gde je predviđena dužnost obaveštavanja predsednika neposredno višeg suda, u smislu kršenja redosleda prijema predmeta ili obaveštavanje u slučaju trajanja postupka, to su moji predgovornici ovde već isticali, da u slučaju kada dođe do dužeg trajanja postupka od uobičajenog izričito se predviđa obaveza obaveštavanja čitavog niza subjekata o probijanju rokova.
S druge strane, u članu 29. ustanovljeno je i pravo sudije na pritužbu, i s te strane smatram da se paralelno vodi briga o građanima koji su zainteresovani za nepristrasno, brzo, efikasno suđenje, a mislim da svi možemo da konstatujemo da ovog trenutka treba mnogo toga uraditi na poboljšanju stanja uopšte u pravosuđu.
S druge strane, stvaraju se uslovi da i svaki sudija koji smatra da je određenim postupkom povređeno njegovo pravo ima pravo na pritužbu i zaštitu svojih interesa.
U pogledu materijalnog položaja sudije, mislim da je to jako važan segment ovog zakona, to je detaljno razrađeno u članovima nakon 37. člana zakona o sudijama, smatram da jedan deo u pogledu prinadležnosti će verovatno biti dorađen i razmatranjem amandmana na Predlog zakona o visokom savetu sudstva.
Što se tiče drugog zakona koji danas razmatramo u načelu, a to je zakon o visokom savetu sudstva, ukazao bih samo na dva momenta, i to je, da visoki savet sudstva, između ostalog, obavlja i poslove pravosudne uprave koji se odnose na utvrđivanje opštih smernica za unutrašnje uređenje sudova, vođenje ličnih listova sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja i određene poslove vezane za predlaganje i kontrolu sudskog budžeta.
Znači, visoki savet sudstva preuzima one nadležnosti u smislu kontrole ukupne situacije u sudstvu, ali i u onom delu, što do sada nismo imali situaciju, a to je da visoki savet sudstva predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za tekuće rashode, kao i da vrši nadzor nad trošenjem tih sredstava. Istovremeno, Ministarstvo i dalje prihvata, što se tiče kapitalnih investicija vezanih za rad pravosudnih organa, da je ovo nadležnost Ministarstva pravde.
Konačno, imajući u vidu sve ono što je juče rečeno u pogledu ostvarivanja prava svakog pojedinačkog građanina da može na svim mestima na kojima je mogao i do sada da traži zaštitu svojih interesa, bez obzira da li će se to zvati opštinski sud, osnovni sud ili jedinica osnovnog suda, u navedenim jedinicama obavljaće se suđenja i svi drugi sudski poslovi, uključujući predaju podnesaka, tužbi, žalbi, prigovora, molbi, pritužbi, poslove overe, poslove izdavanja uverenja i ostale poslove.
Znači, u tom delu geografski ništa se ne menja za građanina, a zakonom o sudijama i ostalim zakonima koji regulišu ovu oblast pravosuđa omogućiće se da na istim tim mestima na kojima su štićeni interesi i prava građana u proteklom periodu, biće u prilici da budu svedoci efikasnijeg, boljeg i suđenja lišenog određenih mogućnosti, kao što je do sada bilo, određenih uticaja sa strane.
U tom smislu, siguran sam da nakon razmatranja amandmana na ceo set pravosudnih zakona bićemo u prilici da odlučimo da li ćemo da stanemo na stranu onih koji žele bolju situaciju u pravosuđu i da glasamo za ovaj set pravosudnih zakona ili ćemo da priznamo da smo zadovoljni stanjem u pravosuđu koje je danas. Siguran sam da će većina biti za to da se prihvati ceo ovaj set pravosudnih zakona.

Zahvaljujem. Gospodin Palalić, po Poslovniku ili replika? Replika.

Pozivam se na pravo na repliku, jer me je uvaženi kolega Miković pomenuo u svom govoru.
U toku svog izlaganja rekao sam da veliki broj građana, upravo zbog novog zakona koji uređuje sedište i područje sudova i javnih tužilaštava, zove naš poslanički klub. Ne mogu da preciziram taj deo koji ste rekli da se odnosi na sudije.
Sasvim sigurno, veliki broj materijala koji dobijamo od Društva sudija Srbije, na to sam mislio, došao je u naš poslanički klub.
Ubeđen sam da ono što Društvo sudija Srbije ukazuje kao na nedostatke ovoga zakona reprezentuje i predstavlja sve sudije u Srbiji.
Na to sam mislio kada sam ukazao na to da naš poslanički klub dobija materijale kojima se kritikuje predlog ovih zakona. Naravno, pojedinačnih poziva nije bilo, niti očekujem da to bude, s obzirom da Društvo sudija Srbije, kao strukovna organizacija sudija, predstavlja pravosuđe.
Bilo bi dobro da svi mi upravo uvažimo ono što ta strukovna organizacija, najviši zaštitnik interesa sudija, želi da ukaže i Vladi. Nije dobro da se ova tenzija stvara preko medija i preko javnosti, da postoji nesaglasnost u konceptu pravosuđa između Ministarstva pravde i Društva sudija Srbije.
U tom smislu je bilo moje izlaganje. Želeo sam da ga ovom prilikom pojasnim povodom ovoga što je ukazao uvaženi kolega Miković.

Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, poslanička grupa SPS-Jedinstvena Srbija glasaće za ovaj set zakona iz oblasti pravosuđa.
Po ovoj tački dnevnog reda posebno ću se osvrnuti na zakon o visokom savetu sudstva. Nakon zakona o visokom savetu pravosuđa koji je prvi put donet 2001. godine, a potom još u pet navrata je redigovan izmenama i dopunama, potreba za donošenjem ovog zakona pokazala se kao neophodnost prvenstveno iz dva razloga:
Prvi razlog je taj što je prethodni zakon bio nepotpun po pitanju regulisanja materije vezane za funkcionisanje pravosudnog sistema, te ovaj zakon koji je danas pred nama dotičnu problematiku reguliše na jedan sveobuhvatniji način, što će građanima predstavljati jedan dodatni garant da će pravosudni sistem funkcionisati na jedan društveno prihvatljiv način, budući da je ovim zakonom pitanje struke istaknuto u prvi plan, o čemu ću govoriti naknadno.
Drugi razlog je što su obaveze i zadaci, koji se pokazuju kao neophodni u normalnom funkcionisanju pravosudnog sistema, ovoga puta povereni u nadležnost jednom uskostručnom telu, u čijem sastavu dominiraju predstavnici sudova tj. sudije. A samom činjenicom da u istom neće biti zastupljeni predstavnici nosioca javnotužilačkih funkcija, budući da oni dobijaju posebnu zakonsku regulativu, domen struke će biti prevashodan, te će oni na bazi svojih iskustava i znanja biti u stanju da ovu oblast državne vlasti kanališu na društveno najcelishodniji način.
No, da pođemo redom. Već u samom sastavu saveta, kako je to već predviđeno članom 5. ovog zakona, propisano je da se od 11 članova njih sedam bira iz redova nosilaca pravosudnih funkcija tj. sudija. Ova činjenica ukazuje na jednu profesionalizaciju ovog tela.
Budući da će odluke koje ono bude donosilo prevashodno imati pečat struke, pa će nosilac pravosudnih funkcija tj. sudija biti u mogućnosti da svoja iskustva i znanja primeni na jednom terenu koji će biti jako bitan za uspešno funkcionisanje i rad sudova kao državnih organa na teritoriji cele države, a što će građanima dati jedan poseban kvalitet i mogućnost da do svojih prava, o kojima odlučuju sudovi, dođu na jedan brži i činjenično kvalitetniji način.
Upliv politike u funkcionisanje ovog tela će biti minimalan, da ne kažem zanemarljiv, jer od 11 članova saveta, samo dvojica će biti predstavnici stranačkih opredeljenja, a to su ministar pravosuđa i predsednik nadležnog odbora u Skupštini.
Ova činjenica je jako bitna budući da će se sve odluke koje budu donosile ovo telo imati prevashodni pečat struke, kao što sam već rekao, jer će se najveći broj članova birati iz redova profesije, znači, koji se bave pravosuđem, ali će i preko svog nadležnog ministra i predsednika nadležnog odbora imati kompletnu informaciju o tome šta se dešava. Narodna skupština, kao najveći organ vlasti u državi, moći će da ima uvid na jedan ozbiljan način, a niko neće zadirati u funkcionisanje ovog pravosudnog sistema, što je bilo do sada nedopustivo. Uloga političkih činilaca, koja se ogleda u zastupljenosti političkih funkcionera, ministara i predsednika odbora, biće zaista potpuno marginalizovana.
Jako bitan trenutak je i činjenica da će ovo telo po prvi put biti oslobođeno prisustva nosilaca javnotužilačkih funkcija, kao što sam već rekao, koji će dobiti svoj zakon, te će samim tim upliv organa gonjenja u funkcionisanju pravosuđa biti potpuno anuliran, što je bitno na planu potpune nezavisnosti srpskog pravosuđa i garantovanja određenih prava građanima koja su predviđena najvišim državnim aktima.
Dakle, jednostavno rečeno, predstavnici javnih tužilaštava neće imati bilo kakav upliv u izbor i razrešenje sudija, što je vrlo bitan momenat za nesmetano funkcionisanje pravosudnog sistema, koje ubuduće neće imati balast uticaja organa gonjenja u njegovom funkcionisanju.
Što se tiče odredaba o funkcionisanju visokog saveta sudstva, ne bih posebno komentarisao, budući da je funkcionisanje isto po pitanju strukturalne forme regulisano na jedan uobičajen način za funkcionisanje državnih organa, te na tu temu ne treba posebno trošiti reči, a i vreme, budući da nema ničeg novog i neuobičajenog.
Ono što posebno treba napomenuti, a nakon ovoga što sam i do sada rekao, jeste da je delokrug nadležnosti saveta vrlo široko opredeljen i uskostručno određen. Članom 13. ovog zakona predviđen je čitav niz poslova koje će obavljati ovo telo, pa samim tim i njegov sastav je garant da će funkcionisanje pravosuđa u Srbiji biti podignuto na jedan kvalitetniji i viši nivo.
Okolnost da će savet birati i razrešavati sudije, predlagati kandidate za izbor sudija i odlučivati o sukobima interesa nosilaca sudskih funkcija ukazuje da će ove bitne stavke u formiranju pravosudnih organa imati zdravu genetiku i genezu, budući da će ih iznedriti stavovi i iskustva uskostručnih ljudi, ljudi od struke, koji će na bazi svojih znanja birati stručan, primeran kadar za obavljanje sudskih funkcija.
Drugo, sve okolnosti koje su vezane za nesmetano funkcionisanje pravosudnog sistema, a koje se ogledaju u brojčanom sastavu sudova, kao i materijalnim sredstvima neophodnim za njihov uspešan i neometan rad i funkcionisanje, takođe će biti delokrug nadležnosti ovog tela tj. saveta.
To je takođe garant da će sudovi ubuduće funkcionisati bez materijalnih problema, jer će obim budžetskih sredstava, koja su neophodna za neometan rad sudova, predlagati ovaj organ koji svojim sastavom garantuje da će materijalna baza sudova unutar Srbije biti pravilno opredeljena, te da ovaj faktor neće uspeti da utiče na zastoj u vršenju pravosudne vlasti, a što se ranijih godina dešavalo iz potpuno banalnih razloga i dovodilo do paralisanja sudova.
Čak imamo primera da su građani to osetili, gde su se suđenja odlagala zbog nedostatka materijalnih sredstava. Imamo jedan banalan primer da je osnovna materijalna strana nedovoljna bila za funkcionisanje pravosuđa jer nije bilo para za pozive za ročišta.
Treće, ono što je najbitnije, da ovaj organ, tj. savet će davati saglasnost na programe obuke i svih vrsta edukacije pravosudnih kadrova, što će biti takođe garant da će pravosudni kadrovi u dogledno vreme proći kvalitetnu obuku i steći dragocena iskustva, što će biti neophodno za uspešno funkcionisanje sudstva u Srbiji.
Rezime bi bio na kraju da je intencija u funkcionisanju pravosuđa koja se ogleda u postojanju jednog nepristrasnog i nezavisnog organa koji bi obavljao čitav niz nadležnosti neophodnih za zdrav rad pravosuđa, a koja se rodila donošenjem prvog zakona 2001. godine, ovim zakonom uobličena i detaljno regulisana, pa je jedna sfera društvenog života, a koja je vrlo bitna za funkcionisanje države i društva uopšte, konačno dobila definitivno uobličenje i iz tih razloga predlažemo Narodnoj skupštini da ovaj zakon usvoji. Hvala.

Narodni poslanik Milica Radović ima reč.

Dame i gospodo, poštovani predstavnici Ministarstva, znam da je pravosudnom sistemu potrebna reforma, ali ta reforma treba da bude dobro osmišljena, realna i izvodljiva, a ne takva da se pod izgovorom reforme ukida ogroman broj kako opštinskih sudova, tako i javnih tužilaštava bez ikakvog kriterijuma, da se stvara opšti haos u samim sudovima i da se stvara opšta atmosfera nesigurnosti među zaposlenima.
Juče sam govorila o tome da nije dobro što mi danas raspravljamo o ovim zakonima, danas o Predlogu zakona o sudijama i Predlogu zakona o visokom savetu sudstva, juče o preostalom setu pravosudnih zakona, bez javne rasprave. Javna rasprava bi sigurno doprinela poboljšanju tekstova ovih zakona i onda se postavlja pitanje da li je uopšte predlagaču ovog zakona bilo stalo do toga da se tekst ovih zakona popravi.
Ovi predlozi zakona nisu dobili pozitivnu ocenu Venecijanske komisije. Prosto, ta tvrdnja je neistinita. Pozitivno mišljenje Venecijanske komisije su dobili nacrti zakona o sudijama i Nacrt zakona o visokom savetu sudstva, koji su bili drastično promenjeni u odnosu na ove koje mi imamo danas ispred sebe.
Znam da situacija u pravosuđu nije zadovoljavajuća, ali prosto za takvu situaciju ne možemo da krivimo isključivo i samo sudije. Smatram da je pogrešno što je u javnosti stvorena opšta slika da je stanje u pravosuđu generalno i uopšte da vlada jedna korumpiranost, da su sve sudije nestručne, nedostojne vršenja svoje funkcije i nesavesne. Jednostavno ne mogu da podržim tu tezu i za to imam i niz jako dobrih argumenata.
Prethodnih dana sam govorila o tome u kakvim uslovima rade sudije, koliko predmeta u radu imaju, koliko dana u nedelji sude, koliki je broj sudnica kojima raspolažu i sve to na kraju ne možemo da ne uzmemo u obzir kada ocenjujemo rad samih sudija.
Beogradsko pravosuđe je po tom pitanju najopterećenije, ono je prebukirano. U proseku sudija parničar ima negde oko 300 predmeta u radu, sudija krivičar između 150 i 250 predmeta u radu, a istražni sudija preko 500 predmeta u radu. Kako onda mislite da uopšte možemo da očekujemo od njih da efikasno postupaju ukoliko nemaju kada da sude? Znači, oni nemaju dovoljan broj sudnica na raspolaganju. Oni sude svaki drugi ili treći dan. Meni je jako teško da zamislim kako će da izgleda pravosuđe onog trenutka kada zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava stupi na snagu, teško mi je da zamislim kako će uopšte da funkcioniše prvi osnovni sud, kome će biti pridodate nadležnosti sva četiri preostala opštinska suda u Beogradu.
Najveći broj zamerki na ove predloge zakona su uputile same sudije i smatram da je to jako loše. Napadajući reizbor oni polaze od načela stalnosti sudijske funkcije koja je proklamovana u samom Ustavu i koja predstavlja osnov nezavisnosti samog sudstva. Svako onaj ko misli da je reizbor osnovni uslov da bi se poboljšalo stanje u sudstvu i da bi se dobio adekvatan profesionalni sudijski kadar, mislim da grdno greši. Jednostavno, da bi dobili jednog dobrog i stručnog sudiju, za to je potrebno vreme. Sudija se ne stvara preko noći. Samo društvo i sam pojedinac sudija u to moraju mnogo da ulažu.
Godine 1991, kada je donet Zakon o sudijama, izvršen je opšti reizbor sudija; 1996. i 1997. godine je izvršena čistka u pravosuđu tako što se 60 sudija, koje su se suprotstavile izbornoj krađi, faktički našlo na ulici. Nakon toga pojavio se u javnosti famozni spisak od 187 nepodobnih sudija. To je nešto sa čim niko od nas, nadam se, ne bi smeo da se složi.
Na delu je klasičan politički obračun sa neistomišljenicima i nepodobnim sudijama. DSS ima najveću zamerku na izbor prvog sastava Visokog saveta sudstva, jer smatramo na osnovu odredbi zakona, ovako kako je ovde predviđeno, da oni neće prolaziti reizbor.
Ako je reizbor već uspostavljen kao pravilo, onda on mora da se odnosi na sve sudije, nema selektivne primene, ne mogu predstavnici prvog sastava Visokog saveta sudstva da budu prosto privilegovani. Oni će u krajnjem slučaju da odlučuju o izboru, odnosno reizboru svih ostalih sudija, pa zbog toga ne vidim uopšte razlog zbog čega je predlagač zakona izašao sa ovakvom jednom odredbom.
Bilo bi dobro da su ovim predlozima zakona predstavljeni osnovni kriterijumi za izbor prvog sastava Visokog saveta sudstva, a i naravno za ponovni izbor svih sudija, pa makar i u opštoj formi, gde se kaže da su sudovi u obavezi da predlože najbolje među sudijama.
Onda prosto ne bismo bili u situaciji da član 52. Predloga zakona tumačimo tako, to može da se navede kao zaključak ili da proizilazi kao zaključak, da će parlamentarna većina biti u mogućnosti da izabere podobne sudije koji će kasnije odlučivati o izboru svih drugih sudija u svim drugim vrstama i stepenima pravosuđa.
Ono što je po mišljenju DSS takođe neprihvatljivo je ideja da kroz Predlog zakona o Visokom savetu sudstva provejava ideja o postojanju jedne autonomne pokrajine. Prvo, ova odredba nije ustavna odredba. Mislim da u Srbiji postoje dve autonomne pokrajine, kako Vojvodina, tako i Kosovo i Metohija.
Ovo se ne može podvesti pod previd, posebno jer se lako može zaključiti da su predstavnici vlasti u vrlo delikatnom trenutku za državu, kada se borimo za očuvanje njene teritorijalne celovitosti, prosto prihvatili činjenicu da Kosovo i Metohija kao autonomna pokrajina ne postoji.
Takođe, smatram da su rokovi za izbor prvog sastava Visokog saveta sudstva neopravdano kratki, a sa druge strane smatramo da je mandat upravo tog istog prvog saziva Visokog saveta sudstva predugačak. Ovde se u članu 55. kaže da postoji mogućnost da on traje i pet godina. Smatramo da je ova odredba u direktnoj koliziji sa odredbom člana 57, koja govori da će izborni postupak članova stalnog sastava Visokog saveta sudstva da se sprovede do jula 2010. godine.
Na samom kraju da zaključim, smatram da svi ovi predlozi zakona o kojima smo imali priliku da diskutujemo i juče i danas imaju niz nelogičnosti, niz loših, neutemeljenih, površnih rešenja i da bi najbolje bilo da se oni povuku iz skupštinske procedure na jednu dalju i temeljnu doradu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković.         VLATKO RATKOVIĆ: Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo danas raspravu o paketu veoma važnih zakona važnih za naše društvo, važnih za naše građane. Ovo su zakoni koji izazivaju veliku pažnju i analizu, na prvom mestu stručne javnosti, dakle sudija, tužilaca, pravnika, advokata, ali ništa manje pažnje nemaju ni građani Srbije koji pomno prate rad ovog parlamenta na usvajanju zakona.
Malo koji građanin nije imao u svom životu kontakta sa sudom, bilo kao stranka u postupku, bilo kao svedok, bilo kao lice koje dolazi na overu kakvog akta, ugovora, testamenta ili bilo koje druge isprave u sud. Mi iz DS i poslaničke grupe Za evropsku Srbiju smatramo da su ovo, bez patosa to mogu da kažem, revolucionarni zakoni koji će da sveobuhvatno i trajno reformišu naše pravosuđe. Mi sada udaramo temelje jednog sistema sudstva koje će u narednim decenijama egzistirati i usavršavati se.
Danas raspravljamo o objedinjenoj raspravi ova dva zakona. Juče smo raspravljali o zakonu o uređenju sudova, o mreži sudova i to je ono što je veoma važno za stručnu javnost i za nas poslanike.
No, za svakog građanina koji je pravni laik, ključna reč u svim ovim zakonima i ključni pojam jeste zapravo sudija. Sudija dakle ličnost, žena ili muškarac, koji u svakom konkretnom slučaju u sudu odlučuje o nekom subjektivnom pravu pojedinačnog građanina imenom i prezimenom, bilo da je u pitanju spor između dva građanina, bilo da je u pitanju spor između građana i države, bilo da je u pitanju spor između privrednih društava itd, bilo da je reč, naravno, o krivičnom postupku.
Mi kao predstavnici građana u ovom parlamentu, koji je najviše predstavničko telo i nosilac zakonodavne i ustavotvorne vlasti, treba da postavimo jedno pitanje koje zapravo i građani Srbije postavljaju, a to je pitanje kakvog sudiju želimo da imamo u našem pravosudnom sistemu? Kakva je to ličnost? Koje on osobine mora da ima? Kakve performanse mora da ima? Na osnovu toga možemo da cenimo kakav će njegov učinak biti.
Mislim da postoji jedan opšti konsenzus društveni da sudija mora da bude ličnost koja je nezavisna, koja je slobodna, koja je sposobna da se služi vlastitim razumom i da donosi nepristrasne odluke, a sve na osnovu sopstvene ocene činjenica i sopstvenog shvatanja zakona, bez ikakvih ograničenja.
Dakle, bez ikakvih ograničenja, bez ikakvih uticaja, pretnji i intervencija, bilo političkih moćnika, bilo medija, bilo tajkuna, bilo kog drugog. Jedini limit, jedin okvir u donošenju odluka svakog sudije, bilo da se radi o parničnom postupku, krivičnom postupku, odlukama u vanparničnim predmetima, izvršnim, jeste princip pravde i pravičnosti i savest svakog tog sudije.
Sudija mora biti limitiran isključivo Ustavom i zakonom, a sve ove osobine sudija kao ličnost, kao pojedinac, verujem da delite i moje mišljenje, mora da ima.
Zakon koji je pred nama, zakon o sudijama i zakon o visokom savetu sudstva, na prvom mestu zakon o sudijama, sadrži jedan instrumentarij, jedan niz mehanizama, niz postupaka, niz normi koje će upravo omogućiti da dobijemo sudiju kakvog sam malopre opisao, sudiju takvog jednog stručnog, psihološkog i etičkog profila.
Sublimiraću sve ono što je ključno po meni i ono što su govorili i moji prethodnici i ono što je sadržano u Predlogu ovog zakona. Dakle, ovaj zakon sadrži izuzetno striktne i kvalitetne norme koje se tiču učešća sudske vlasti u postupku izbora sudija. To je novina u odnosu na postojeću legislativu. Nezavisnost sudstva omogućuje se na prvom mestu aktivnom ulogom sudske vlasti u samom postupku izbora sudija.
Stalnost sudijske funkcije je jedan važan princip, jedno važno načelo koje ovaj zakon sadrži. Rezidencijalna stalnost je veoma bitna za svakog sudiju. To je ta nepremestivost sudije koja daje njemu garanciju i sigurnost da ga sudska vlast, sud, predsednik suda ne može premestiti u drugo mesto.
Imunitet sudije je takođe važan institut, odnosno podinstitut. On se donekle razlikuje od imuniteta koji uživaju narodni poslanici i članovi Vlade, ali je veoma bitan za samostalnost i nezavisnost sudije.
Neizmenjivost godišnjeg rasporeda je veoma bitna za stabilnost u radu svakog sudije, raspodela predmeta po principu takozvanog slučajnog sudije, i ono što je posebno važno, to je materijalni položaj sudije.
Od Vlade Zorana Đinđića 2001. godine pa naovamo, smatram da su sve vlade učinile dosta na poboljšanju materijalnog položaja sudije i da današnja primanja odnosno plate sudija neću da kažem da su previsoke, ali sigurno nisu ni preniske i one se, koliko znam, za sudiju opštinskog suda danas kreću negde oko 1.000 evra odnosno oko 80.000 dinara.
Zakon naravno sadrži norme koje se tiču i penzije sudije, znači, kada navrši radni vek, to je takođe jedan od elemenata koji garantuje njihovu nezavisnost.
Zakon sadrži i odredbe, veoma kvalitetne, o nespojivosti poslova sa sudijskim pozivom i naročito kao novinu disciplinsku odgovornost sudije. Sudska vlast jeste nezavisna, ali ona mora biti ograničena zakonom, i ponašanje i rad sudije mora biti sankcionisano ukoliko sudija ne zadovoljava kriterijume koji su utvrđeni zakonom, odnosno poslovnikom o radu suda. Taj disciplinski postupak odnosno disciplinska odgovornost je jedna od mera za nestručno postupanje, nesavesno postupanje sudija u njihovom radu.
Ono što je takođe važno istaći jeste pravo sudija na udruživanje, znači njihova asocijacija radi očuvanja i unapređenja nezavisnog položaja. I, što je posebno važno, to je pravo i obaveza sudija za usavršavanjem. Dakle, usavršavanje sudija, praćenje sudskih propisa, najava donošenja zakona o pravosudnoj akademiji je takođe bitno.
Na kraju da kažem, da bi neko bio sudija nije dovoljno da ima završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit i bilo kakvu radnu biografiju. Sudija mora da bude ličnost, mora da bude integritet. On mora da bude alfa i omega u sudnici u kojoj sedi.
Iznad njega ne može biti ni stranka, ni tužilac, ni veštak ,niti svedok, sudija je taj koji rukovodi procesom, koji donosi odluke i sudija mora da, na osnovu Ustava, zakona i principa slobodne ocene dokaza i savesnosti, donosi odluke.
Mi jednostavno moramo ući u jednu fazu egzistiranja sudskog sistema, gde ćemo imati daleko efikasniju zaštitu subjektivnih prava građana, gde građani neće čekati na pravosnažne presude pet ili deset godina, gde će se prema evropskim kriterijumima parnice završavati za dve godine, a krivični predmeti za godinu dana.
Ovaj zakon o kojem raspravljamo, zakon o sudijama i zakon o visokom sudstvu, daju izuzetan značaj i doprinos jednom ovakvom proklamovanom cilju. Zbog toga će DS i poslanička grupa Za evropsku Srbiju podržati ovakva zakonska rešenja.
Na kraju, želim da kažem da je uslov za državu vladavine prava sve ono što je proklamovano Ustavom Republike Srbije i svim evropskim dokumentima koje smo mi potpisali i ratifikovali, nezavisno sudstvo, nezavisno od političke i izvršne vlasti, ali zavisno od Ustava i zakona, i da se ta nezavisnost ne shvati na jedan deformisan i krajnje iracionalan način da sudije mogu biti nezavisne i od zdravog razuma, i od savesnog rada.
Naravno, to je manjina koja postoji u našem pravosudnom sistemu i želim da još kažem da je opšti izbor sudija u potpunosti u skladu sa Ustavnim zakonom, odnosno Ustavom Republike Srbije. Ne radi se ni o kakvoj lustraciji, radi se samo o tome da će stručne i kvalitetne sudije nastaviti, odnosno biti izabrane za ovako važnu državnu funkciju kao što je sudska funkcija.