Gospođo predsednice, tako vam to biva kada imate neodgovorne poslanike iz većine koji izađu ovde pa izazovu lavinu replika i reagovanja, a i kada produžite rad Skupštine na jedan praznik kada mnogi ljudi slave u Srbiji. Koristim ovu priliku da svim građanima koji slave slavu Sveti Vrači čestitam slavu, a i vama lično kao doktoru, jer znam da je i vaša slava.
Ne znam odakle da krenem, pošto je sve ono što se pričalo u prethodna dva sata po Poslovniku je u raznim segmentima rečeno. Pokušaću da sublimiram sve kritike na račun predloženog zakona kroz jedan drugačiji način. Dakle, ovaj predloženi zakon je, po mom mišljenju, došao sa izvesnim zakašnjenjem i kada su već štetne posledice nastale.
Sve svetske ekonomije, odnosno sve ozbiljne države su preduzele sveobuhvatne mere za sprečavanje šteta koje će nastupiti svetskom ekonomskom krizom još pre nekoliko meseci, kada je ta kriza bila na pomolu i kada smo mi, kao poslanička grupa DSS, predlagali to početkom oktobra povećanjem rezerve, odnosno osiguranih depozita na 20 hiljada evra. Dobili smo za to ismejavanje od predstavnika Vlade.
Danas je 14. novembar i evidentno je da su nastale određene posledice i štete što ovaj zakon dolazi tek danas na dnevni red i kada se tek danas o njemu raspravlja, a štete su, pretočene u brojke, takve da imamo skoro 500 ili 450 miliona evra povučenih para građana iz banaka od strane građana.
Dakle, građani su povukli, uplašeni svetskom ekonomskom krizom i pre svega nereagovanjem adekvatnim Vlade, povukli svoj novac iz banaka. Time smo jasno pokazali da nemaju poverenja ni u banke ni u državu. Sada Vlada pokušava da ovom merom to poverenje povrati, bojim se da ta jedna mera neće biti dovoljna i da ona kasni.
Mogao je ovaj zakon da dođe na dnevni red onda kada smo mi predlagali, krajem ili sredinom oktobra da bude usvojen, i već u novembru bismo imali mnogo veći efekat, manje povlačenje para iz banaka i veće ulaganje u mesecu štednje.
Premijer je obećao da će u sklopu ovih mera biti predloženo da se kamate ukinu na štednju građana. Tog predloga zakona nema. Dakle, u mnogo navrata su od strane predstavnika vlasti slate poruke i obećanja koja nisu ispunjena i koja na neki način su uticala da se izgubi poverenje građana u vlast, državu, sistem.
Obećavano je da će penzije penzionerima biti 70% od plate, pa posle analize i povika i spasonosnog rešenja da svetska ekonomska kriza to ne dozvoljava, to obećanje je palo u vodu. Obećavan je beli šengen, pa je pomereno na 2009, pa smo juče videli da to nije izvesno ni za 2010. godinu.
Obećavano je da će Srbija biti kandidat za ulazak u EU 2009, pa smo čuli pre neki dan da če to apsolutno teško biti izvodljivo. Obećavano je da će biti novih velikih investitora, novih radnih mesta, a od tog obećanja nema ništa i postojeći investitori se povlače iz zemlje.
Obećavano je da će biti 200 hiljada novih radnih mesta sa novom vlašću. Situacija danas je takva da u zadnjih mesec dana je nekoliko stotina radnika ili hiljada radnika otpušteno. Juče je u Zdravlju Leskovac 200 ljudi dobilo otkaz.
Država, odnosno Vlada preduzima određene mere Predlogom ovog zakona koji nije sporan, ali šta je sa drugim merama? Obećane su sveobuhvatne mere koje će sprečiti štetne posledice finansijske krize i sve ozbiljne zemlje su te mere usredsredile, pored ovakvih mera koje su pre svega marketinške prirode da se dodatno učvrsti poverenje građana u državu, druge mere su usmerene pre svega na privredu.
Kod nas tih podsticaja za privredu nema, već naprotiv privreda se dodatno opterećuje. Kako se dodatno opterećuje? Tako što se jednostrano počne sa primenom Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, čime se ohrabruje uvoznički lobi, a privreda Srbije, iako nedovoljno jaka, neće moći da se izbori sa manjim cenama od velikih giganata iz sveta koji će plasirati svoje proizvode u Srbiji.
Drugi udarac na privredu Srbije, koja je u stvari oslonac budžeta i razvoja ove zemlje, jeste taj što je Narodna banka podigla referentnu kamatnu stopu na skoro 18%, građani su podigli svoje uloge. Kako će banke i pod kojim uslovima kreditirati tu privredu? Nema ni jednog jedinog razloga da banke ispod 22, 23 ili 25% daju kredite u privredu. Koja će to firma da izdrži takvo opterećenje i tolike kamatne stope?
Sve je manje i manje kredita u srpsku privredu, to apsolutno implicira da će biti i manje proizvodnje i manje radnih mesta, ionako nizak intenzitet privredne proizvodnje u Srbiji će dodatno opasti, privreda će biti izložena velikom pritisku uvozničkog lobija, neće moći da dobija povoljne kredite, njeni proizvodi će biti skupi.
A najnovija mera odnosno najnovije obećanje, koje unapred znam da će biti vrlo teško ostvarivo, a skoro neostvarivo, gotovo sam siguran, jeste obećanje i potpisivanje pompezno aneksa kolektivnog ugovora, gde se obećava 7.000 dinara mesečno zaposlenima u Srbiji. Odakle će posustala privreda to da plati?
Država, koja je najveći poslodavac, po tom osnovu moraće da izdvoji preko 25 miliona dinara ako želi da svoje obećanje ispuni. Odakle će se taj budžet napuniti? Ko će napuniti budžet Srbije za ovoliku potrošnju? Dakle, zamrznuće se plate, ali će se po ovom osnovu morati da odvoji dodatnih 25 milijardi dinara. Rezultat će, bojim se, biti velika stagnacija srpske privrede, a stagnacijom srpske privrede će pasti i uposlenost, pašće i standard.