Molim vas, najpre gospodin Momčilov, pa gospodine Krasić, pa onda vi, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. Uvaženi gospodin Mićunović je izašao ovde i rekao otprilike da nije lepo o mrtvima ovde pričati bilo šta i iznositi i slažem se uglavnom s tim.
Međutim, ono što je sledilo iza toga kao neko obrazloženje da je neka stranka impregnirana, ne znam čime, zaista je nešto što je takođe vređanje i što je nedolično. Opet ću biti slobodan samo da podsetim na jednog pokojnika, našeg kolegu, akademika Miloševića, koji je lepo napisao za jednog čoveka koji ovde pledira da je neka stranka impregnirana nekim ljudima iz neke službe, kako je na Golom otoku bio jedan mlad čovek vrlo kratko, i vrlo brzo se vratio i odmah dobio mesto na katedri Filozofskog fakulteta. Navodi i drugi primer. To je citat iz dela akademika ...

Gospodine Momčilov, molim vas, dužni smo da se jedni drugima obraćamo sa uvažavanjem. Nemojte vređati narodne poslanike.

Molim vas, to je objavljeno u knjizi akademika Miloševića. Doneću taj citat pa ću pokazati.
Da li lažem, gospodine Mićunoviću? Znači, neistinu govorim. Dobro.
Isti taj akademik Milošević znači laže i govori neistinu kad na razgovoru sa gospodinom Miloševićem i studentima, studenti traže ostavku, a Milošević se obraća gospodinu Mićunoviću i kaže - Mićune, jesmo se tako dogovorili? I to je laž? U redu, laže akademik Milošević. Izvinjavam se zato što sam obmanut od pokojnika.
Znači, sada vi osuđujete pokojnika. Doneću knjigu i citat gde to piše. Znači, laže pokojnik, sad možemo da ga osuđujemo i da ga eventualno i vređamo. U redu.
Ajde da se vratimo na čitavu stvar ovde o kojoj mi raspravljamo. Kaže gospodin Milivojević da ima gomilu citata koje može da donese. Nemojte donositi, nećemo ih opovrgavati. Mi pričamo o sadašnjoj krađi. Mi govorimo o nečemu što je nedopustivo, da neko ko je bio biran kao SRS danas više nije SRS, a isto traje u ovom parlamentu pod firmom SRS.
Gospodine Milivojeviću, pogledajte sajt naše Skupštine, ako ne verujete meni, ako lažem. Verovatno sve što kažem ovde će biti laž, a doneću i knjigu da se izvinim gospodinu Mićunoviću što sam bio u zabludi i citirao objavljeno delo i štivo.
Prema tome, ko je impregniran čime da mi to pustimo...
(Predsednik: Vreme.)
Isteklo mi je vreme 16 sekundi. Izvinite za prekoračenje.

Reč ima gospodin Mićunović

 

Naravno da je bilo pisaca i ljudi koji su govorili neistine, klevetali i radili svašta. Ali, postoje neke činjenice koje nikoga nisu do sada izneverile, a one se sastoje u sledećem.

Bilo je pokušaja kada sam postao predsednik stranke, i to je fabrikovano od strane DB-a, sa velikim zadovoljstvom su nažalost neki ljudi prihvatili. Imao sam manje od 18 godina kad sam hapšen. O tom vašem autoru ne želim da govorim ništa drugo, ali očigledno je bilo malo što sam bio dve godine, pa je kaže kratko bio.

Ali, kada sam došao, išao sam na studije, pa sam morao da završavam studije, pa sam radio u unutrašnjosti u gimnazijama, pa u institutima. Tek posle 30-te godine sam, uz godinu dana otpora Univerzitetskog komiteta, postao asistent, u 30 i nekoj godini. Toliko povodom toga da sam odmah s Golog otoka otprilike došo dovde.

Dok pokojnik, svako mu dobro, ali ni jedan jedini sekund nije bio bez hleba... dobro mu na onom svetu, ali je činjenica da je dotični akademik od asistenta postao redovni profesor, što je jedinstven slučaj u istoriji našeg prosvetarstva.

Prema tome, da ste korektni, što bi trebalo kao čovek koji ima uglednu profesiju, vi biste rekli - jeste, to sam pročitao kod gospodina Miloševića, ali sam pročitao biografiju gospodina Mićunovića više puta, i više ljudi koji su to bili, i onda se te dve stvari ne slažu.

.Ne, vi namerno upotrebljavate jednu zlobu, staru svađu, nije važno šta, da biste ovde ponovo danas probali da javnost dezinformišete. Previše je poznata moja biografija ovoj javnosti da biste vi ovakvim citatom pokušali da je ugrozite. Ali, vaša namera je ružna.

Gospodin Krasić.

Htela bih samo da kažem da je ovo 57. replika, tri i po sata isključivo radimo po Poslovniku. Mislim da smo se jako udaljili sa izuzetno značajne tematike za građane Srbije, da su na dnevnom redu izuzetno značajni zakoni, prosto, htela bih samo to da konstatujem. Ne bih ništa drugo da komentarišem, samo da vas zamolim, pretpostavljam da će gospodin Krasić dati doprinos ovom mom apelu, da se vratimo na dnevni red.

Izvolite, gospodine Krasiću.

Vi znate da dajem izuzetno velik doprinos u borbi za istinu.
Gospodine Mićunoviću, zar vi sumnjate da malo znam o vašoj biografiji. Mislim da možda u ovoj sali ne vidim ni jednog koji bi mogao da kaže, da se pohvali da bolje zna vašu biografiju od mene, ako mi verujete.
Ali, moram da vam skrenem pažnju na jednu stvar. Dva puta ste izašli ovde i potvrdili ste ono što sam rekao zbog čega ste se naljutili. Samo da vas podsetim na još jednu stvar, ako imate pozitivan odnos prema ljudskom životu i pričate o pijetetu prema mrtvima, rekli ste da je gospodin sahranjen u aleji velikana.
Gospodin koji je bio predsednik stranke Slavice Đukić-Dejanović, zahvaljujući toj političkoj opciji kojoj vi pripadate, ne samo što nije sahranjen u aleji velikana nego su neki duvali balone na Trgu Republike i veselili se onog dana kad je nekoliko desetina hiljada građana Republike Srbije bilo tu ispred Savezne Skupštine da se oda elementarna počast prema jednom čoveku, koji je nekoliko puta bio predsednik Republike Srbije glasovima građana Republike Srbije.
Zašto niste tada svoj veličanstveni odnos prema pijetetu demonstrirali i uhvatili za uši onog Albijanića, Dinkića i ove druge da im kažete – ne može se tako. Mora da se poštuje ljudski život, ljudsko dostojanstvo.
Gospodine Mićunoviću, pročitaćete ovaj zapisnik, ovaj stenogram. Iznervirali ste se kad sam malopre na početku nešto rekao. Dva puta ste izašli i potvrdili ste upravo ono što sam rekao. Sve što sam rekao ne tiče se pijeteta, dostojanstva, već samo nekih golih činjenica.
Vi ste potvrdili, čovek je bio na sednici Administrativnog odbora, potvrdili ste, neću sada da potenciram biblioteku, kanadsku donaciju, ali ću da fotokopiram dokumentaciju, pa ću nekima da dam. Nadam se da nećete to da mi zabranite.
Jer ovde kako je krenulo ne sme ni da se priča o činjenicama. Pazite, jedna je stvar kad se kaže to je činjenica, ona može biti istinita ili ne, ali onda neko zafelšira sa ove strane pa unese svoje osećaje, svoj dojam, što bi neki rekli, da bi izokrenuo sa nekim svojim stavom ili nekim mišljenjem, ne dotičući se činjenica.
U tome je razlika između mojih nastupa sa ove govornice i nekih drugih ljudi. Znam da su činjenice koje iznosim surove, ali namerno to iznosim, da bi građani shvatili koja se opasnost nadvila nad Srbijom.

Reč ima gospodin Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, uz reskir da opet doživim ovacije od poštovanih kolega, da se razumemo, gospodine Mićunoviću, nisam izašao da vas omalovažavam, poštujem vaše godine i mogu da poštujem sve ono što ste uradili dobro u svom životu. Nisam čovek koji bi to negirao.
Međutim, gospodine Mićunoviću, vi ste uvredili čitavu moju stranku. Rekli ste da smo mi stranka impregnirana DB-om i to za vas nije uvreda.
Znači, reagovao sam na tu vašu reakciju kao poslanika, kao na jednu lošu reakciju jednog čoveka koji, bar kad već ima onakvu biografiju, ne bi trebalo na takav način da govori. Rekli ste to što ste rekli, uslovno sam rekao da ću vam doneti citat i rekao sam da ako to nije istina da vam se izvinjavam. Sada ne znam zašto vidite tu zlu nameru. Ali, radi se o nečemu drugom.
Zašto ne radi u Skupštini ono ozvučenje koje ste kupili vi, koje i sada ne mogu da vrate u život, koje je basnoslovno plaćeno. Mi ne možemo da zasedamo u Domu nego zasedamo ovde. To je, recimo, nešto što je interesantno.
Interesantno je jako, znamo dosta svi, hvala bogu, kako je vršen izbor prvog predsednika DS. Da li je neko došao tamo u Šumicama, gde se to događalo, te zgrade više nema, sada je jedna nova zgrada sagrađena, sa ulice doveden, pa predložio gospodina Mićunovića. Živ je svedok još koji može to da potvrdi. Gospodine Mićunoviću, to nisu laži, znamo to. To nisu laži, živ svedok ima i on će to potvrditi. Samo toliko.