Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, naravno da nismo mogli da se složimo s vama oko ovog zakona i, ne samo s osećajem velike obaveze prema građanima koji su za nas glasali, podržavajući koncept departizacije i depolitizacije društva, već s osećajem velike odgovornosti prema svim onim nezavršenim poslovima, mi ćemo glasati protiv ovog zakona.
Na takav način ćemo protestovati zbog činjenice da Vlada, koja sebe smatra proevropskom i reformskom, ne daje nikakvu argumentaciju za jednu takvu definiciju.
Hajde, prvo, da pođemo od suštine ovog zakona. Kada vidim kako me posmatrate, jasno mi je da ste srećni zbog toga što nećete glasati za ovaj zakon, nego će to morati da uradi poslušna vladajuća koalicija.
Mislim da sva ova aljkavost, zapravo, strašno kompromituje naše društvo. Prošao je onaj period 100 dana, u kom se za nesposobnost Vlade pronalazi obrazloženje u nekim dečijim bolestima.
Mi sada ovde, pogotovo pre rasprave o poverenju Vladi, moramo da vidimo da li postoji sposobnost za otklanjanje ove sistemske greške koju uočavamo u politici Vlade, koja svaki dan pred Parlament izlazi s nekim antievropskim predlogom. To je ono što je za nas problematično.
Citiraću vam izveštaj Evropske komisije za 2008. godinu, izveštaj s kojim ste mogli biti upoznati jedino ukoliko ste bili lično zainteresovani za tako nešto, pošto vas kabinet potpredsednika nije o tome obavestio adekvatno, jer u dve i po stranice selektivnog prevoda 58 strana dugog izveštaja Evropske komisije, svakako, nije bilo ovog o čemu sada želim da govorim.
U izveštaju Evropske komisije za 2008. godinu se izričito zamera Vladi da još uvek nije završen proces raspisivanja i obavljanja javnih konkursa za popunu mesta u državnoj administraciji. Zamerka je da proces nije dovršen, a ne samo da je propušten rok, i to se ne može otkloniti prostom promenom zakona, pri čemu, prolongiranje roka služi samo kao pravno pokriće za propuštanje postojećeg roka. Izričito se zamera da je proces reforme administracije usporen u 2008. godini i očekuje se da u narednom izveštaju i periodu bude ojačan sistem sprovođenja konkursa, departizacije i profesionalizacije javne uprave.
Na čemu se temelje ovakva očekivanja? Prvo, na standardima i jasnim kriterijumima EU, drugo, na potrebama našeg društva.
U prethodnih nekoliko meseci, od Vlade nismo dobili nikakvu zadovoljavajuću garanciju da će uraditi nešto što nije uradila u prethodnom sazivu. Da li je princip depolitizacije i departizacije ispoštovan prilikom onih rešenja koja su Vladu obavezivala u procesu imenovanja, recimo, članova upravnih odbora javnih preduzeća, ili direktora javnih preduzeća?
Ako Vlada nije stigla da do 31. maja raspiše konkurs i u skladu s ovim zakonom izvrši departizaciju, zapravo, profesionalizaciju državne uprave, šta je Vladu sprečilo da se rukovodi tim principima u imenovanjima koje je izvršila u poslednjih nekoliko meseci? Šta je Vladu sprečilo da jedan takav princip ispoštuje, recimo, pri izboru direktora ''Srbijagasa'', koji je i naš kolega poslanik, koji se ovde pojavio tokom današnje rasprave, nudeći za nas neprihvatljivo obrazloženje njegovog odbijanja, ili nesposobnosti njegovog preduzeća da ispoštuje odluku Vlade.
Građanima Srbije su ispostavljeni računi tačno u onom iznosu o kom smo govorili, protestujući zbog prevelikog i neodgovornog poskupljenja gasa, a pri tom preduzeće "Srbijagas", javno preduzeće, nije ispoštovalo odluku Vlade koju je bilo dužno da poštuje.
Da li je to signal da menadžment te kompanije nije kredibilan i da ne radi svoj posao onako kako treba? Za nas jeste.
Da li je to iznenađenje za nas? Ne. Za vas, ne znam, ali je činjenica da ste, recimo, na mesto direktora "Srbijagasa", jedne od strateških kompanija u društvu, postavili čoveka koji nema nikakve veze sa "Srbijagasom", osim što možda ima šporet na plin ili se greje na gas.
Govorim o nesposobnosti Vlade da afirmiše princip koji je suština ovog zakona, princip depolitizacije i departizacije, odnosno profesionalizacije, i tako u svakom segmentu svog delovanja.
Nemamo ništa protiv onih terminoloških promena koje su proizašle iz te površne reforme našeg obrazovnog sistema, ali skrenuo bih vam pažnju na nešto što ste vi zapostavili da pomenete u svom izlaganju, na činjenicu da, prema podacima službe za upravljanje kadrovima, pre donošenja Zakona o ministarstvima, a prema usvojenom kadrovskom planu za 2008. godinu, u organima državne uprave imamo 358 radnih mesta. Zašto su iz ovog zakona izuzeta radna mesta u Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu odbrane, MUP-u i BIA? Zbog čega?
Hajde da unapred verujemo vašim namerama, iako nemamo nikakvu argumentaciju, hajde da budemo naivni, mi ćemo profesionalizovati oblast obrazovanja, zdravstvene zaštite, ali će i dalje ''pendrek'' biti partijski monopol, odbrana – partijski monopol, spoljna politika – partijski monopol, BIA – partijski monopol, i na svim tim mestima će se, pre svega, voditi računa o nekoj političkoj korektnosti, a tek potom o profesionalnoj sposobnosti. Zbog toga ne možemo da podržimo ovaj vaš zakon.
Šta je ono što nam posebno smeta? To je zabrana povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata, koji je utvrđen članom 197. Ustava, onog ustava za koji ste svi vi zajedno glasali, Ustava za koji se u Srbiji glasalo dva dana duže nego što se o Ustavu razgovaralo. U članu 197. se kaže: ''Zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona''.
Dakle, ovde se primenjuje retroaktivna mera za jedan član Zakona, ali ne za bilo koji član. Taj član je suština ovog zakona. Mi bismo imali razumevanja da se retroaktivna mera primenjuje za član zakona kojim se, praktično, drugačije tretira ta kadrovska lista kroz te profesije koje su promenjene, s obzirom na reforme u našem obrazovnom sistemu, ali ovo nije bilo koji član zakona. Vi ste retroaktivno, praktično, prolongirali primenu čitavog zakona, ali ovde nema zakona.
Znam da stalno ovde sede predstavnici Vlade, koji su nezadovoljni našim tumačenjima, ali pokušajte da odgovorite na neki argumentovan način zbog čega bi LDP trebalo da podrži ovaj zakon. Nama se dopada ideja da javna mera koju izriče Ombudsman, kao razlog za prestanak radnog odnosa, bude uvrštena u ovaj zakon. Šta nam garantuje da će to biti tako? Opet treba da se razumemo sleganjem ramenima.
Da li mi imamo Odbor za sprečavanje sukoba interesa? Da li taj odbor izriče neke mere, sankcije, preporuke? Vi, kao vladajuća koalicija, ne poštujete taj odbor. Taj odbor je nekoliko puta javno apelovao na poslanike vladajuće koalicije, ukazujući na nespojivost poslaničke funkcije i funkcije predsednika opštine. Vaše poslanike baš briga za taj odnos. To ih, apsolutno, ne interesuje. Žalili su se, uz obrazloženje da oni nikome ne nanose štetu svojim delovanjem.
Oni nisu kvalifikovani i nas njihovo mišljenje ne treba da interesuje. Nas interesuje uspostavljena praksa, pošto se ne poštuju odluke Odbora za sprečavanje sukoba interesa.
Mera o kojoj vi sada govorite ništa ne znači. Ni ona neće biti ispoštovana. Hoćete da nam kažete da će u slučaju prijave Ombudsmana biti raskinuta vaša vladajuća koalicija, zbog toga što neki član vladajuće koalicije ne želi da napusti svoje radno mesto, iako to Ombudsman od njega traži. Kako smo reagovali na druge odluke? Kako reagujemo na odluke suda u Strazburu? Da li te odluke primenjujemo? Kako reagujemo na odluke UN-a? Mi te odluke ne primenjujemo. U slučaju našeg kolege, novinara Bodrožića, te mere nisu primenjene.
Sada ovde dobijamo tri vrste promene zakona. Kažemo da je prva ona koja, načelno, za nas i nije sporna, ali je realno, u praksi, do sada bila neprimenljiva, a to je poštovanje odluka nezavisnih institucija. Dajte garanciju da će to biti tako. Toga nema, nego da će javna mera koja je izrečena biti analizirana i prihvaćena od strane organa koji izvrši imenovanje. Veliki problem je i nedovoljno kvalitetno rešenje.
Sada da vidimo zbog čega, zapravo, nije došlo do poštovanja ovog zakona. Rečeno je da je prethodna vlada raspisala stotinak, 108 konkursa, a ovde vidimo da je kadrovskom listom obuhvaćeno 358 radnih mesta, ali da je izuzeto ne znamo koliko radnih mesta u svim ovim ministarstvima i BIA-i. Možemo da se složimo da za ta radna mesta važe neka druga pravila, ali to je za nas neprihvatljivo, jer to nije standardni kriterijum Evrope, ka kojoj nas Vlada vodi i ka kojoj mi želimo da idemo pomažući vam.
Ne mogu važiti jedna pravila za jedno ministarstvo, druga pravila za drugo ministarstvo. Za to nema argumentovanog obrazloženja. Naravno, ako poštujemo pravila iz prethodnog sistema, onda će, svakako, tako nešto biti razumljivo, ali mi taj sistem želimo da menjamo, ne da mu služimo.
Mi s tim ne možemo da se složimo. Državni službenik služi interesima države, štiteći interese građana, i to je definicija državnog službenika koja je za nas prihvatljiva.
Dakle, do 31. maja nisu organizovani konkursi, ali govorimo o 2008. godini.
Ovaj zakon je stupio na snagu odmah po usvajanju, 2005, kako ste nam rekli, i tada je u delu vladajuće koalicije bio deo današnje vladajuće koalicije, odnosno tadašnju vladajuću koaliciju je podržavala SPS, članica današnje vladajuće koalicije, a u punopravnom članstvu je bila stranka G17 plus i današnji član koalicije.
Zašto vi niste raspravljali između sebe? Recimo, u prethodnom sazivu Vlade, zašto nije došlo do poštovanja ovog zakona, pa onda učini nešto kako bi zakon bio poštovan. Svi znamo istinu. Ovo je paravan za afirmaciju partijske države, sa kojom se suočavamo na svakom koraku.
Kada tražimo posao, tražimo ga u stranci. Kada tražimo pravdu, tražimo je u stranci. Kada tražimo razumevanje za dete u školi, tražimo ga u stranci. Kada tražimo sigurnost i bezbednost, kažu nam – idi tamo gde si išao kada si tražio mesto za dete u školi, vezu u bolnici ili posao.
Ovakvim odnosom prema tom problemu partijske države, zapravo, pokazujete ambiciju da menjate kozmetičku formulu, a da sadržaj ni po čemu ne dodirnete. Način na koji je organizovana nova vlada je utvrdio temelje te partijske države. Otvoreno se govori o raspravama pojedinih ministara da je nemoguće rešavati probleme koji proizilaze iz delovanja jedne stranke, zbog toga što se time ugrožava i sama koalicija.
Podsetiću vas, recimo, na skandaloznu izjavu zamenika ministra za rad i socijalna pitanja, koji je predložio uvoz žena u Srbiju. Ministar je rekao da tu ne može ništa, jer zamenik nije iz njegove stranke, ali mu na pamet nije palo da podnese ostavku zbog toga što ne treba da bude ministar u takvom ministarstvu, nego je bez problema nastavio da radi taj posao, očekujući da će neka druga tema gurnuti iz prvog plana taj politički i moralni skandal.
Da li imamo tih problema i na nekom drugom mestu? Da, imamo ih u svakom ministarstvu, svakom javnom preduzeću, svakom upravnom odboru, čak i ovde, u Parlamentu. Ovde u Parlamentu kriterijum stručnosti i profesionalnosti nije poštovan. Delimo skupštinske odbore po partijskom ključu, delegacije po partijskom ključu, šefove delegacija po partijskom ključu i kvotama i na takav način potpuno kompromitujemo ono što je suština našeg nastojanja, a to je modernizacija države i društva, koje je talac nereformisane države.
Ne možemo da glasamo za vaš zakon, zbog toga što ne postoji nikakva garancija da će on biti primenjen u narednoj godini. Recimo, da ste u svom govoru pred poslanicima rekli da garantujete svojim položajem da će ovaj zakon biti poštovan, možda bismo imali argumentaciju da se složimo s vama, ali vi to niste uradili. Baš naprotiv, u svemu što ste rekli, zapravo, prepoznajemo nastup ministra koji ni sam ne veruje u ono što priča, ali ako je tako, neka se to tako kaže.
Ovako, mi se suočavamo s formulacijama ''Tadićeva administracija'' i sa životom u kojem pred nama nestaju institucije, parlament nije parlament, vlada nije vlada, sudovi nisu sudovi, tužilaštva nisu tužilaštva, građevinske firme nisu građevinske firme. Mi imamo jednu instituciju, predsednika Srbije, i ako je to tako, neka onda ona bude utemeljena u Ustavu i u zakonima.
Podsetiću vas samo na jedan od kriterijuma koji je nama veoma važan, a to je kriterijum kojim se utvrđuje status samostalnog savetnika, status savetnika i status mlađeg savetnika.
Samostalni savetnik je državni službenik koji ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena, diplomske akademske studije, master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije i najmanje pet godina radnog iskustva u struci. Savetnik je državni službenik koji radi složene poslove, koji su najčešće precizno određeni, da ne čitam ova besmislena obrazloženja, ali hajde da vidimo, od svih savetnika aktuelne vlade, koliko njih ima pet godina radnog iskustva, tri godine radnog iskustva na poslovima u kojima se pojavljuju kao savetnici.
Koliko godina radnog iskustva ima Vlade Divac, kao savetnik zamenika predsednika Vlade, prvog potpredsednika Vlade i ministra policije? Koliko godina radnog iskustva ima gospodin Toma Fila na tim poslovima? Koliko godina imaju savetnici u kabinetu potpredsednika Vlade, gospodina Đelića, mislim samo na radno iskustvo u tim oblastima? Ako to ne važi za njih, jer on ima pravo da izabere ličnog savetnika, koji se imenuje, koji se ne bira u skladu s ovim zakonom, zašto bi to obavezivalo bilo koga drugog?
O tome se radi, o činjenici da ti principi moraju biti poštovani, apsolutno, od onih koji te principe usvajaju za druge, a ne da nam se desi da ovde slušamo ministarku finansija, koja nam kaže – pa, nema veze što smo malo prekoračili zakon i što nismo poslanicima prosledili budžet, iako nas na to obavezuje Ustav i zakon. Slično i analogno tome, bilo bi razumljivo i prihvatljivo obrazloženje nekoga zašto ne mora da plati porez onda kada mu stigne zahtev za tako nešto.
Znači, principi ili postoje, apsolutno se poštuju od onih koji principe uspostavljaju i svojim primerom dokazuju da su ti principi korisni za društvo, ili su besmisleni. Ni u jednom principu koji je bio prepoznatljiv u dosadašnjem delovanju Vlade Srbije, da ne govorimo o datumima, nije pokazana spremnost za demontiranje partijske države i afirmisanje stručnosti i profesije.
Da li može drugačije? Može. Pogledajte primer Beograda. Na insistiranje LDP-a, javni konkurs je kao kriterijum uveden u Statut grada Beograda.
Na insistiranje LDP-a, a u skučenim formatima, u Zakonu o lokalnoj samoupravi, kroz formu javnog poziva, makar je delimično započet proces departizacije i depolitizacije gradske uprave, i to funkcioniše. Sekretar za zdravstvo u Sekretarijatu u kojem smo, kao LDP, preuzeli odgovornost, nije član LDP-a, član je druge stranke. Direktor "Beograd puta" nije član LDP-a, član je druge stranke. Niko od njih nije bio ni na jednoj odborničkoj listi LDP-a.
Takve primere želimo da vidimo i na nivou Republike, jer oni mogu da funkcionišu, što pokazuje delovanje LDP-a ovde u gradu. Kada će do toga doći, to zavisi od same Vlade, ali bojim se da vaša vlada nije ni u prilici, niti smatra u ovom trenutku neophodnim afirmisanje ovog segmenta svoga delovanja. To je ono što je problematično.
Slažemo se da je ta vlada, pod pritiscima, morala da napravi čitav niz kompromisa i cena tih kompromisa je bila prihvatljiva u trenutku u kome su kompromisi pravljeni. Ne može ta argumentacija biti apsolutno prihvatljiva u svakom trenutku. Jul je daleko iza nas i to što je tada zaustavljena gora vlada u formiranju i umesto nje formirana nova, danas nema više upotrebnu vrednost koju je imala u tom trenutku. To morate shvatiti, gospodine Markoviću, i vi i vaše kolege.
Na izborima su mnogi glasali za vladajuću koaliciju, ili za najveću stranku, najjaču listu, da ne bi glasali za SRS. U međuvremenu je ta ''đavolska'' Radikalna stranka delom postala prihvatljiva za vas i biće vaš koalicioni partner u nekim opštinama u Srbiji, što je vaše pravo i o tome ne želimo previše da razgovaramo. Ali, samim tim, prestala je i ona vrsta razumevanja koju smo imali prema vašoj vladi, jer ste vi danas, praktično, kroz tu vrstu partnerstva, otvorili mogućnost za ovakvu kritiku. Ne možemo više gledati kroz prste, dečije bolesti više ne mogu biti tolerisane.
Ovaj zakon je izigravanje koncepta departizacije i depolitizacije, kroz ovaj zakon niko nije spreman da preuzme odgovornost, a dosadašnje ponašanje Vlade, zapravo, govori o činjenici da će ovaj zakon biti zloupotrebljen za cementiranje partijske strukture, koje do sada nije utvrđeno, zbog toga što su se mesecima ranije svađali o javnim preduzećima, upravnim odborima, ambasadorskim mestima, funkcijama, položajima, žirafama, pa je sada na red došlo dogovaranje oko državnih sekretara i državnih službenika i to dogovaranje će trajati onoliko koliko vama bude potrebno, a u ovom trenutku se ono najlakše legalizuje kroz promenu rokova koji su utvrđeni Zakonom.
To je ono što je loše, to je antievropski i zato ne glasamo za ovaj zakon.