Na član 100. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospođa Radeta, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moglo bi slobodno da se kaže da su članovi 99. i 100. Predloga ovog zakona zapravo suština onoga što predstavnici Vlade nazivaju reformom pravosuđa, a mi u SRS kažemo da je to ozbiljna najava lustracije u sudovima i tužilaštvima.
Pre nego što kažem nekoliko rečenica vezano za amandman kolege Zorana Krasića, u obavezi sam pre svega zbog javnosti, a naravno i narodnih poslanika i predstavnika Vlade, pogotovo Društva sudija koje je kritikovalo rad ovog parlamenta, odnosno poslanika pre svega SRS zato što smo neke sudije prozivali imenom i prezimenom.
Naravno, radićemo to uvek i nemamo nikada nikakav problem s tim, kad god smo sigurni da neko ne radi u skladu sa zakonom, da ne radi u interesu građana Srbije, u interesu države Srbije, ma ko bio, ma kako se zvao i ma kojim poslom se bavio, biće tema rasprave poslanika SRS, ne samo u ovom parlamentu nego svuda, na svakom javnom nastupanju.
U obavezi sam da u ime porodice Miladina Kovačevića, malopre mi se javljala njegova majka dok je kolega Sreto Perić ovde govorio, žena je sva u panici, naravno isprestravljena, zvala, zamolila da obavestim javnost, ne bi li javnost Srbije zaštitila njenog sina.
Naime, Miladinu Kovačeviću je produžen pritvor na još 30 dana. Obrazloženje je, verovali ili ne, da ne bi pobegao iz države. Mlad čovek, za kojim je raspisana crvena međunarodna poternica, držaće se u pritvoru još mesec dana da ne bi pobegao iz zemlje, a gde bi on to pobegao - mečki na rupu, valjda.
Kako može nekom tamo sudskom veću da padne napamet da napiše u obrazloženju ovakvu glupost? Zašto ne kažu ono što je očigledno nažalost izgleda istina, da je Miladin Kovačević talac, da je neko nekom negde nešto obećao i da očigledno njegovi roditelji s pravom strahuju da se u međuvremenu ne desi njegova ekstradicija u SAD?
Zamislite nonsens da su pozivali njegove roditelje da svedoče, ljudi se nisu odazvali tom pozivu, jer nigde na belom svetu roditelji ne moraju ni u jednom pravosudnom sistemu da svedoče u predmetu kada su u pitanju njihova deca i onda je predsednik veća zvala na kućni telefon, izgrdila majku Miladina Kovačevića ružnim rečima i rekla da ona i njen muž moraju sutra da dođu da bi svedočili u predmetu svog sina.
Govorili smo mi ovde često o tribunalizaciji srpskog pravosuđa, tužilaštva, specijalnog tužilaštva za ratne zločine pogotovo, ali očigledno da je deo pravosuđa Srbije zapravo postao pritvorska jedinica američkog pravosuđa.
To je ono što sam želela da kažem, pre svega, radi javnosti. Volela bih da ovo, koliko god se ljutili predstavnici Društva sudija, dopre i do onih sudija koji su učestvovali u ovom veću koje je produžilo pritvor Miladinu Kovačeviću i da po žalbi njegovog advokata taj pritvor ukinu.
Kolega Zoran Krasić je podneo amandman i tražio da se član 100. Predloga zakona o sudijama briše.
Član 100, kao i onaj član 99, koji je ovde obrazlagao naš kolega Slađan Mijaljević, govori zapravo o tome šta je namera, kao što sam rekla, ovog zakona. Namera je lustracija, jer prestanak dužnosti i prava sudija koji su izabrani ili imenovani po ranijim zakonima je tema člana 101, a izbor sudija je tema člana 100.
Odluku o broju sudija i sudija porotnika donosi Visoki savet, to kaže član 100, u skladu sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana izbora prvog saziva itd. Izbor sudija, u skladu sa ovim zakonom, izvršiće se najkasnije do 1. decembra 2009. godine. Sudije izabrane, u skladu sa ovim zakonom, stupaju na funkciju 1. januara 2010. godine.
Da ne gubim vreme čitajući ceo ovaj član, znači, suština je da smo tražili da se ovaj član briše zato što je ovaj član veoma opasan po sve u pravosuđu, mislim na sudije i na javne tužioce.
Onda bismo mogli da se vratimo, onako u prolazu, što bi se reklo, na član 59. i na činjenicu da niste prihvatili da se brišu ova dva stava, gde se izuzetno po zahtevu predsednika suda, govori se o navršavanju radnog veka, Visoki savet sudstva sudija može produžiti radni vek za još dve godine, uz njegovu saglasnost itd. Da li vi to ne ostavljate neku rezervu za neke sudije za koje planirate da vam još trebaju na tim sudijskim funkcijama i da ćete tu da ih ostavite, naravno, da bi to bilo u skladu sa zakonom, onda donosite zakone koji nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Vlada kaže da ne prihvata amandman Zorana Krasića budući da se predlaže brisanje rešenja koje ima karakter prelazne odredbe koja propisuje rokove za izbor sudija po novom zakonu, što je inače u skladu sa rešenjima iz Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava, član 7. Zakona.
Gospođo ministar i kolege poslanici, kada smo kod Ustavnog zakona i tako striktne primene s vaše strane, ali naravno niste u pravu sa ovim obrazloženjem, jer Ustavni zakon nas ne obvezuje na ovo što vi planirate, ali da li će neko nekad da odgovara ili će da napreduje, od predsednika Skupštine da bude ministar u Vladi, zato što smo mi još uvek zapravo u neustavnom stanju, zato što još uvek nije postupljeno u skladu sa zakonom o sprovođenju Ustava, zato što nismo u roku doneli ove zakone u roku predviđenim članom 5. stav 2. Zakona za sprovođenje Ustava.
Da li će neko nekada da pita Olivera Dulića zašto to nije stavio na dnevni red? Da li će neko nekada da pita Olivera Dulića zašto mi dve godine nismo imali ni izbor ni razrešenje sudija? Da li će neko nekada da pita Boška Ristića kako se desilo da predsednik suda u Nišu bude žena koja je penzioner? Dakle, postoji mnogo pitanja na koja smo pokušali da dobijemo odgovor govoreći o ovim amandmanima i naravno da ćemo i kroz sledeće amandmane, ali nekako vi iz vladajuće većine i vi iz Vlade Republike Srbije mislite da ovi radikali pričaju, proći će to, ali radićemo po svome.
Ali, nije to baš tako. Videli ste na slučaju Bojana Krišta i mislimo da bi bilo bolje da malo slušate na vreme šta vam govore narodni poslanici.
Zašto niste u pravu, gospođo ministar, odnosno Vlada kada kaže da ne može da se prihvati amandman Zorana Krasića, jer to ne bi bilo u skladu sa Ustavom? Pa, nigde u Ustavu se ne kaže da u prelaznim odredbama treba da stoji da će sve sudije da se izbace, bukvalno rečeno, iz sudova da biste vi ponovo birali one koji vama odgovaraju.
Vi ovde predviđate jednu novu organizaciju u okviru pravosudnog sistema i onda je u tim prelaznim i završnim odredbama lepo trebalo da stoji, ne znam, predmeti koji su do sada bili evidentirani u opštinskim sudovima sada prelaze u osnovne sudove itd. Dakle, reforma se ne radi na način lustriranja sudija, nego se kaže vi ste ovako zamislili.
Mi mislimo da je uopšte ovakav način reformisanja veoma loš, ali govorili smo o tome i govorićemo kada budemo i o ovim drugim zakonima, ovo naravno nije u skladu sa stavovima SRS, ali ako donosite ovaj zakon, ne možete u Ustavu i u Ustavnom zakonu da tražite opravdanje za lustraciju, jer toga tamo nema. Dakle, u završnim odredbama trebalo je da govorite o predmetima, o skupinama predmeta, o oblastima, o visini zaprećene kazne, o visini iznosa ako je u pitanju parnica itd.
Mnogo je bilo načina da ovo uradite, da primenite ove zakone koji su, kažem, loši, ali nikako niste mogli to da uradite na ovaj način i ovo što planirate da uradite je neustavno.
Evo jedna poruka za Društvo sudija, koji su napali poslanike SRS. Mi smo govorili u toku rasprave, u načelnoj i u pojedinostima da se sasvim slučajno u nekim elementima slažemo sa Društvom sudija, ali mi inače se protivimo postojanju takvih organizacija, tih nekih strukovnih udruženja, koja idu po belom svetu da se tamo ''školuju'', ali su u pravu kada kažu da je ovo što vi planirate lustracija i da to nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Bez obzira na to što su skrenuli pažnju da misle da su narodni poslanici uvredili sudije, ne znam da li sam dobro zapamtila kako su rekli, da li izvrgavamo ruglu sudije čija imena ovde pominjemo, naravno ne možemo to da prihvatimo. Možda smo uvredili i Bojana Krišta, jer smo i njegovo ime pominjali. Dakle, ako neko obavlja časnu funkciju sudije ili javnog tužioca, ne znači da ne sme da bude tema rasprave u ovom parlamentu.
Mi srpski radikali zastupamo stav, ponoviću ga još jedanput, da je većina sudija i većina javnih tužilaca da su časni i moralni ljudi, da su stručnjaci, da im je stalo da se zakon primenjuje, ali nažalost postoji i onaj mali broj onih o kojima bi trebalo da se vodi računa.
Plašimo se da će upravo ti da ostanu u sudovima, a časni i pošteni da neće moći da dođu do izražaja, kao što i do sada uglavnom nisu uspeli da dođu do izražaja.
Verovatno ponukani raspravom, pošto se građani zaista mnogo javljaju ovih dana i u našu stranku i u naš poslanički klub, dobili smo takođe gore u poslanički klub iz Sokobanje neke podatke i mislim da ovo nije uvreda. Čisto kao informacija, pretpostavljam da je tačna, ako je gospođa Mirjana Milivojević je ovo javila i rekla da nije problem da joj se pomene ime.
Ona kaže da u sokobanjskom sudu sudija je gospodin Slobodan Miletić, a njegov sin Saša Miletić je advokat. Ovo nije jedinstven slučaj. Izvinjavam se zbog vremena. Ovo bi bila reforma. Da li mogu u tako maloj srediti, u tako malom sudu da otac bude sudija, a sin advokat? Da li tu možemo govoriti o objektivnosti? Možda su ovi ljudi najbolji na svetu. Ništa lično, ali iznosim primer.
Drugi primer je takođe iz Sokobanje. Snežana Milićević je sudija, a njen suprug Ljubiša je sudski veštak i stečajni upravnik. Ovo već zaista ne može.

Po Poslovniku se javila narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, javljam se po članu 226. Poslovnika, koji kaže - da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organizacijama i organima.
Danas je nekoliko poslanika iz DSS tražilo obaveštenje i odgovor na pitanje - zašto do sada Skupština nije dobila predlog budžeta za 2009. godinu? To je jedan od najvažniji zakona koji može u toku godine stići u skupštinsku proceduru, tako da svi narodni poslanici očekuju da taj budžet bude na vreme.
Danas je održana sednica Vlade Republike Srbije. Obavešteni smo da na Vladi nije bio predlog budžeta za 2009. godinu. Nije valjda moguće da je Vlada Republike Srbije danas slavila tu pobedu, kako je oni zovu, od sinoć, kada je na Savetu bezbednosti UN usvojen izveštaj Ban Ki Muna. Podsećam vas, to je izveštaj koji legalizuje, odnosno Vlada Republike Srbije legalizuje i pristaje na razmeštanje Euleksa. Euleks je čedo Martija Ahtisarija, odnosno to je deo plana Martija Ahtisarija, da se izgradi snažno i nezavisno Kosovo.
Bojim se da naša Vlada i svi mi zajedno nemamo razloga da se radujemo. Pre bih rekla da imamo razloga da tugujemo, jer je ovo početak pristajanja Vlade Republike Srbije na izgradnju nezavisnog Kosova. Hvala.

Na član 100. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Zoran Antić.

Dame i gospodo srpski radikali, meni ne smeta slika Vojislava Šešelja. Mi srpski Naprednjaci želimo mu sve najbolje, kao i ostalim haškim optuženicima.
Javio sam se po amandmanu gospodina Tomislava Nikolića na član 100. Smatram da je ovaj član i ovaj amandman jako važan, jer je rešenje u tom članu neprihvatljivo, i tu se potpuno slažem sa gospodom radikalima. Ovim članom ozvaničava se lustracija. Ovim članom ministru pravde se daju diskreciona prava i daje se saglasnost da određuje broj sudija faktički.
Pročitao bih, u obrazloženju se kaže - prvi saziv Visokog saveta sudstva odrediće broj sudija na osnovu prethodno pribavljene saglasnosti ministra pravde.
Čemu onda, dame i gospodo, Visoki savet sudstva, ako će prvi saziv da određuje ministar, ako će ministar da daje saglasnost? Nepotrebno je uopšte i donositi ove zakone koji tretiraju sudstvo. Ovim članom, ovim stavom se daje mogućnost veta na odluku, bilo o predlogu broja članova sudova, daje se mogućnost veta na odluku Visokog saveta sudstva. Ovim članom se onemogućava podela na sudsku, zakonodavnu i izvršnu vlast.
Samostalnost sudstva je i te kako ugrožena. Ovo je jako loše rešenje, rešenje koje je lošije od onog koje smo imali dosad, jer smo do sada kroz neku skupštinsku raspravu mogli da prodiskutujemo o tome koje se sudije biraju, koliki broj sudija imamo po sudovima. Na ovaj način izvršna vlast je preuzela pravo da sama određuje i broj sudova i same sudije. Ovo je jedna vrsta totalitarizma izvršne vlasti. Ovo je udar na demokratiju i na parlamentarizam.
Smatram da bi svi mi, poslanici i vlasti i opozicije, trebalo da porazmislimo o ovom amandmanu, da je neophodno da se ovaj amandman usvoji. Visoki savet treba da odluči o broju i o sastavu sudova. To je valjda elementarna stvar za šta ste se zalagali ovim zakonom.
Da iskoristim priliku, kada sam već za govornicom, da podržim sve one sudije koje radikali prozivaju ovih dana, da im u ime Srpske napredne stranke kažem da, za razliku od radikala, mi se nećemo mešati u sudsku vlast.
Sramota je za nas narodne poslanike, pa čini mi se, gospođo predsedavajuća i za vas, da dozvoljavate da se sudije prozivaju po imenu, da se vređaju bez ikakvih dokaza, i neophodno je i da svi poslanici, sve poslaničke grupe ustanu u zaštitu sudija širom Srbije.
Imam primer iz Jagodine, gde već drugi put Okružni sud obara rešenje lokalne samouprave zato što lokalna samouprava ne zna da sprovede proceduru o izboru i opozivu odbornika u lokalnoj skupštini. Baš zbog toga obara se to rešenje i nije problem u sudijama, problem je u lokalnoj samoupravi. I nemojte sa ove govornice da vređate, da omalovažavate, po imenu prozivate sudije, nisu oni krivi što lokalna samouprava više brine o žirafama i slonovima nego o pravnicima u sastavu lokalne samouprave.
Želim da kažem da se radi o elementarnom neznanju gospode radikala, želim da kažem da se radi o iživljavanju nad sudijama Okružnog suda u Jagodini, prozivate ih po imenu, pretite im reizborom, gospodo. Pa vi ćete na sledećim izborima da se borite za cenzus. Ko se vas plaši, gospodo radikali? Nemojte na taj način nikoga da plašite, nećete u tome uspeti.
Kada smo već kod toga, želeo bih da vam kažem da se potpuno slažem s vama da i sudije i tužioci treba da rade svoj posao. Najzad se nadam da će i Treće opštinsko tužilaštvo u Beogradu, mislim da je to na opštini Vračar, da nešto uradi povodom krivične prijave protiv Dragana Todorovića, koji je ni manje ni više, nego falsifikovao potpis samog Vojislava Šešelja. Biće prilike da o tome govorim sutra. Javiću se naravno o tome. Biće prilike i da vam podelim dokaz.
Pre mesec dana predali smo tu tužbu, krivičnu prijavu protiv Dragana Todorovića, ali očigledno je, gospodo demokrate, da vi štitite gospodu radikale. Kad bi se ova tužba procesuirala, sva ova rešenja o obaranju odborničkih mandata pala bi u vodu.
Postavlja se i elementarno pitanje, gospodo radikali, zbog čega vama, zbog čega Vojislav Šešelj ne daje podršku, ne daje ovlašćenje Draganu Todoroviću? Više puta ste išli za Hag. Zbog čega je ovaj potpis falsifikat? Grafolozi su već utvrditi da se radi o dečijem falsifikatu, mogu da vam kažem, to je vidljivo i za svakog amatera i pitanje je šta iza svega ovoga stoji.
Rekao bih da pre svega stoji novac, 15 miliona dinara koje ležu na žiro račun Srpske radikalne stranke svakog meseca, 200.000 evra, ako to otprilike dobro računam, gomila zaposlenih prijatelja, rođaka, švalerki. U Magistratu ima više zaposlenih nego bubašvaba, ni dinar ne dajete na lokal, na vaše aktiviste, ali zato olako zapošljavate svoje rođake i arčite taj novac. Pitanje je i koje ovlašćenja imate za korišćenje tih sredstava.
Prema tome, gospodo radikali, kad već govorite o poštenju, krenite malo od sebe, dokažite da ovo što sam rekao sa ove govornice, da ovo nije falsifikovan potpis Vojislava Šešelja i odgovorite iza koga iz Srpske radikalne stranke stoji Vojislav Šešelj.
Vi nastavljate sa pučem koji ste započeli onog trenutka kada ste faktički iz stranke izbacili, ne dozvolivši vanrednu skupštinu, izbacili Tomislava Nikolića i nas ostale poslanike. Na vanrednu skupštinu niste smeli da idete jer biste izgubili.
Mnogi od vas koji sebe danas nazivaju funkcionerima bili bi eventualno portiri u Srpskoj radikalnoj stranci. Istina je, gospođo Pop-Lazić, toliki rejting vi imate i u članstvu, najbolje se to pokazuje i po broju odbornika koji su prešli na stranu Tomislava Nikolića.
Meni je stvarno žao, ali je nedopustivo, i ovo sam rekao, pre svega zbog sudija koje poimenice vređate, omalovažavate, ponašate se krajnje primitivno, krajnje prostački. To je razlog zbog čega danas nismo s vama i hvala vam na neki način, imao sam dovoljno sreće, hvala bogu, i dovoljno pameti da danas ne sedim s vama i ne udaram u klupe.
(Tokom ovog govora poslanici SRS su udarali o stolove.)

Gospodo poslanici, javio se veliki broj poslanika po Poslovniku. Najpre gospođa Pop-Lazić, pa onda Milan Avramović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, moram zaista, mada nevoljno, gospođu predsedavajuću da opomenem na neke obaveze iz člana 27. Poslovnika i rekla sam da ću to uvek činiti kada ovakve individue, kao što je ova prethodna bila, dođe za ovu govornicu, jer smatram da nema nikakav legalitet, niti legitimitet da se tu pojavi.
Ali pošto je izgovorio razne bljuvotine, na koje zaista nemam nameru da odgovaram, jer prosto mi to moje dostojanstvo ne dozvoljava, iako je počeo rečima koje bi mogle da zvuče vrlo populistički, da želi sve najbolje svim haškim optuženicima, svoj govor je završio tako što je ovde počeo da optužuje Vojislava Šešelja, da ga, s njegovom dozvolom ili bez dozvole, neko ovde falsifikuje u Beogradu.
Znači, tolika mržnja prema čoveku koji se nalazi u Haškom tribunalu i koji se na sebi svojstven način bori ne samo za svoja procesna prava tamo, nego za pravdu i pravičnost i za odbranu srpskih nacionalnih interesa, prosto ne može da prođe ni dan jedan a da ga ne spomenu u bilo kom svetlu, pokušavajući da indukuju nešto što može da mu nanese nekakvu štetu u Tribunalu.
Dovoljno je tamo njemu onih muka koje ima sa onim sudijama, sa tužilaštvom. Ne treba još ovaj čovek, koji ne vredi ni šaku kukuruza, da dodaje na njegovu muku. Mislim da ste vi svesni koliko vredite, pa čim se opredeljujete prema tome ko koliki rejting ima, da li recimo ja ili Tomislav Nikolić, pa ćete na tu stranu.
To je smešno, znate, ako nemate svoj integritet, ako nemate svoja ubeđenja i uverenja, i kada ostanete sami morate da krenete dalje.
Da Vojislav Šešelj devedesetih godina kao sam, kao jedini poslanik nije verovao u ono što radi, ne bi na sledećim izborima dobio 73 poslanička mandata. U tome je razlika između vas iz te političke novostvorene partije i nas srpskih radikala koji verujemo u ono što radimo.
Dakle, morate duboko da verujete u ideju, ali da biste verovali, vi morate da imate ideju, morate da imate ideologiju, morate da imate želju da to narodu predstavite, da taj narod povučete za sobom. Nažalost, vi tako prazni, možda našminkani, lepo obučeni, možda i zavedete neke ljude, ali verujte, to će biti vrlo kratko, punđice se ne nose i te sarmice na glavi odavno. Dakle, čak ni u tome niste ''in''. Nažalost, šta da radim.
Ali, hoću da vam kažem da ne možemo da vodimo borbu sa vama jer imamo mnogo preče probleme, evo protiv kriminala i korupcije već nekoliko dana pokušavamo da skrenemo pažnju javnosti da je neophodno da se povede jedna opsežna borba. (Predsednik: Vreme.) Evo, završavam.
Pored toga, teška ekonomska kriza koja nas opterećuje i tek nas čeka prezaduženost države, sve su to problemi kojima treba da se bavimo. Neka svako vodi svoju politiku, neka se predstavi biračima kada na nekim izborima, koji će svakako biti danas, sutra, prekosutra, za šest meseci, godinu dana, četiri godine, ne znam već kako, danas Vučić kaže da će ih biti u martu, valjda se dogovorio sa Borisom Tadićem, ne znam s kim se dogovara, ili sa nekim engleskim ili američkim ambasadorom. Neko zna nešto što mi ovde u parlamentu ne znamo.
Tada, kada budu dobili određen broj glasova i dođu u ovaj parlament, mogu i da izađu za ovu govornicu da nam kažu šta hoće. (Predsednik: Vreme, gospođo Pop-Lazić) Mi ćemo opet imati pravo, ako nas bude, doći i odgovoriti, a ako nas ne bude, reći ćemo narodu hvala, traži ćemo neku novu priliku. Sigurno će nas narod malo kazniti što smo ovakve držali uza sebe.
Znate šta, protiv prijatelja je teško boriti se. Protiv neprijatelja možete sami. Znate ko su i znate kakvi su. Kada je neko ko vam je prijatelj, onda je to mnogo teže. Tu vam treba neko da vas od takvih sačuva. Mi smo propustili tu priliku, mnogo smo verovali i verovatno će nam se to na neki način osvetiti, ali pokušaćemo da građanima Srbije to vrlo transparentno pokažemo.
(Predsednik: Vreme, gospođo Pop-Lazić)
Batinaši ne možemo da budemo nikako. Čitajte naslove u novinama i onda ćete poverovati u ovo što oni pričaju. Ako vam ličim na nekoga ko je batinaš, ko može da bije Aleksandra Vučića, ako smo mi srpsku radikali takvi, onda treba da nas osudite, onda ne treba da budemo nigde.
Ali, novine nisu one koje će vam preneti istinu o SRS i o svemu što se na političkoj sceni dešava. Jedinu istinu možete ovde na Drugom kanalu RTS-a da saznate kada poslanici ne samo SRS nego i svi drugi izađu i uzmu učešće u debati. Tada možete da nas procenite, ko šta misli, ko šta radi i ko koliko vredi. Izvinite, molim vas, što sam oduzeo toliko vremena.

Gospodin Paja Momčilov, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo i predsedavajuća, javio sam se po amandmanu na član 100, koji je podneo kvazinarodni poslanik i vođa poslaničke grupe gospodin Tomislav Nikolić, a koji je ovde obrazlagao jedan takođe kvazinarodni poslanik, koji je sebi dozvolio da iskoristi tu priliku da ispadne, pored toga, smešan.
Naravno, mi srpski radikali uopšte ne mislimo da uđemo u takav nivo rasprave, prizeman, kojim se poslužio taj gospodin. Bilo je tu niz nelogičnosti, ali da krenem po amandmanu.
Poslanici SRS su uložili amandman gospodina Krasića, koji je lepo obrazložen od strane gospođe Vjerice Radete. Mi smo jasno kazali da mi tražimo brisanje čitavog člana zbog toga što odredbe o ponovnom izboru, o opštem izboru sudija su, po nama, po našem mišljenju, protivne našem Ustavu i mi se ne slažemo da se na jedan ovakav način uvodi, praktično, lustracija naših sudija. To je jasno zbog čega mi smatramo da treba da se briše ovaj član i mi ostajemo pri tome.
Kad neko izađe i kaže "slažem se sa radikalima", prvo sebe proglasi radikalom, pa onda čovek ne zna šta dalje da priča. Zbog toga, kaže, da prihvata stav radikala. Onda ne može da ga prihvati u parcijali, kao što je ponudio ovde jednim svojim malim delom da ga prihvati. To je, u svakom slučaju, po meni, malo smešno - da prihvataš stav radikala, a onda ideš na jedan minimalistički deo od toga, za koji se sam lično zalažeš. No, dobro.
Zašto se mi zalažemo da se ovaj član briše? Upravo iz razloga što smatramo da se u ovoj zemlji nedovoljno poštuju i sadašnji zakonski propisi i da se nedovoljno poštuje Ustav.
Poći ću od jednog konkretnog primera. Član sam Odbora za zdravlje. Mi smo dobili ovih dana dopis, gde nam se studenti, nastavnici, nenastavni radnici Medicinske akademije "USA Medical school" obraćaju sa apelom za pomoć i zaštitu zakonitosti i sve zbog onemogućavanja naših elementarnih prava i sloboda, prava na učenje, prava na rad, prava na egzistenciju, akademskih prava i sloboda.
Ovaj zahtev i apel je potpisan od 149 studenata ovog fakulteta, od njihovih nastavnika. Vi ste verovatno u štampi videli o čemu se, praktično, radi.
Radi se o tome da 50 studenata četvrte godine privatnog fakulteta su danas na ulici i ne mogu da vežbaju, da se uče, da mogu na odeljenjima gde leže pacijenti da dođu do potrebnih znanja.
Da situacija bude još interesantnija, vi ste imali da je taj fakultet dobio dozvolu od Ministarstva prosvete, koje je jedino nadležno da ovakvu dozvolu izda. Taj fakultet može onda normalno da radi.
Međutim, šta se dešava? Ministar u istoj Vladi, gospodin Tomica Milosavljević, koji je ljuti protivnik privatnog medicinskog fakulteta, izdaje naredbu dvema ustanovama koje su potpisale legalne ugovore, a to su KBC Zemun i KBC Dragiša Mišović, sa ovim fakultetom, da će prihvatiti 50 studenata da mogu da obavljaju praktični deo vežbi, a ti ugovori su i nama stavljeni na uvid i oni su potpuno validni i pravno važeći, ministar sada nalaže ovim ustanovama da poništavaju ove ugovore.
Samo ću da vas podsetim na stručno mišljenje koje je dala prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić o svemu ovome. Pročitaću samo dva stava koja su bitna vama koji se zalažete za put u Evropu, koji se zalažete za vladavinu prava, da vidite kako je u zemlji jedna šizofrena Vlada, gde jedan ministar daje dozvolu, a drugi je osporava, da ne mogu ni oko elementarnih stvari da se dogovore i imaju jedinstven stav, onda imamo ovakve presedane koje ističe ova gospođa Vesna Rakić-Vodinelić, ona je jedan od prvoboraca ove revolucije koja se dogodila 2000. godine.
Kaže ona, otprilike, ovo: ravnopravan položaj državnih i privatnih visokoškolskih ustanova proističe iz samog Ustava Republike Srbije, koji utvrđuje princip ravnopravnosti svih oblika svojine, od državne do privatne. Oblik svojine, ni po Ustavu, ni po Zakonu o visokom obrazovanju, ne može biti osnov za različiti pravni položaj visokoškolskih ustanova.
Favorizovanje jednih u odnosu na druge predstavlja diskriminaciju s obzirom na oblik svojine, a diskriminacija je zabranjena Ustavom Srbije, Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i drugim međunarodnim izvorima koje je Srbija ratifikovala. Zabrana diskriminacije važi ne samo za pravna, nego i za fizička lica.
Kada analizira postupke ministra zdravlja i drugih koji su se upleli u ovu nečasnu rabotu, da 50 ljudi mladih spreče da dođu do kvalifikacije svoje i do svoje egzistencije, kaže u tački 8 ovako - naročito je važno podvući da su dva dopisa potekla od ministra zdravlja Republike Srbije, koji nije ovlašćen da raskida ugovore koji su zaključila treća lica, niti da im nalaže raskid.
Jedan KBC je osnovala država Srbija, a osnivačka prava vrši Vlada Republike Srbije, a ne ministar. Drugi KBC je osnovao grad Beograd, a osnivačka prava vrši gradsko veće, a ne član gradskog veća.
Takođe, u dopisima navedenih državnih funkcionera radi se o statusu jedne obrazovne institucije koja je u nadležnosti Ministarstva obrazovanja.
Znači, da rezimiram sve ovo što sam kazao. Ima li šanse da neko u Vladi, ovde je jedan njen predstavnik koji verovatno nikakve veze sa ovim nema i apsolutno nije kriv za ovakvo šizofreno ponašanje jedne ovakve, na čudnim principima, sklopljene Vlade, koja dovodi do ovakvih situacija, da neko odgovori ovim mladim ljudima, da zaštiti njihova ljudska prava, elementarna, na obrazovanje, na školovanje u zemlji, koja je, složićemo se, ipak kapitalistička. I da se spreči da jedan komunistički poverenik u liku ministra zdravlja ne radi ovo što radi u ovoj zemlji.
Hoće li ti ljudi, a ne mogu da vežbaju, oni su na ulici. Šta će se dogoditi? Normalno, ono što će se dogoditi. Ukoliko im ne bude omogućeno da vežbaju u ovim ustanovama, oni će vežbati negde drugde. Vežbaće oni možda u Crnoj Gori, vežbaće možda u Republici Srpskoj. Ko će platiti odštetu koja će uslediti nakon sudskih procesa. Plaćaće građani Srbije, poreski obveznici.
Prema tome, gospodo iz Vlade, uzmite se u pamet. Nemojte da pravite haos u ovoj zemlji Srbiji, jer ni ovaj set zakona, koji smatrate spasonosnim, neće nam pomoći ukoliko vi i dalje nastavite da kršite i do sada važeće zakonske norme i propise. Što je još važnije, norme civilizovanog sveta i Evrope, u koju vi tobože želite da idete, ali kako ste krenuli, teško da ćete stići.