Vaše pitanje će biti prosleđeno Ministarstvu spoljnih poslova i ministru. Za reč se javio gospodin Sreto Perić. Vaša poslanička grupa ima još osam minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, ostavljate utisak vrlo korektnog ministra. Gospodin Batić reče da ste i čovek sa vizijom. Ne znam šta vas sprečava da usvojite određen broj amandmana koji su neophodni da bi se ovaj zakon o sudijama popravio?
Moram da citiram i član 2. Zakona o uređenju sudova. Na to me podsetila gospođa vjerica Radeta kada je iznosila slučaj. Ne znam u koju grupu, u koju kategoriju sudova to da stavimo - da l' u jedan od 34, ili da bude novi 35. osnovni sud ili, možda po stvarnoj nadležnosti, da to bude neki drugi sud.
Član 2. Zakona o uređenju sudova kaže, u stavu 2 - ne mogu se osnovati privremeni, preki ili vanredni sudovi. Ta odredba stoji u članu 143. stav 2. Ustava. Niko se nije setio i privatnih sudova. Ovo po svemu liči na privatni sud. Vidite, izgleda treba sve uneti u zakon, ali onda bi nam zakoni bili baš kao onaj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, najbolju platformu za raspravljanje o ovim zakonima dao je svojom inicijativom narodni poslanik Dragan Todorović, šef poslaničke grupe SRS. Juče, a i ranijih dana, i danas, otkrivajući aferu koja se desila, mi moramo da budemo spremni da te probleme rešavamo, ne da ih preuzima parlament, nego da budemo spremni kroz sistem pravosuđa da to rešavamo. Zbog toga je bilo potrebno, gospođo ministre, najpre amandman na član 39. da bude prihvaćen, koji reguliše koeficijente sudijama.
Mi sada imamo i nije mali broj građana Srbije koji kažu da njihovi, pogotovo parnični procesi, traju i do 20 godina. Da bismo to sprečili, a imamo jednu izuzetno veliku pljačku koja je već svima postala jasna, i ona nije jedina naravno, da bi sudije mogle na efikasan i dobar način to da obavljaju, moraju da budu adekvatno i nagrađene za to. To je amandmanom na član 39. bilo predviđeno. Sudije za prekršaje takođe imaju veliki deo poslova i obaveza i tamo je predviđeno da se koeficijent poveća za jedan, što je u svakom slučaju trebalo da bude prihvaćeno.
Mislim da je i sada narodnim poslanicima jasno, ukoliko to vi niste učinili gospođo ministre, da će u Danu za glasanje glasati za amandman na član 39. i za amandman na član 50, koji je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević i narodni poslanik Filip Stojanović - jedan na član 50. stav 3, a drugi na član 50. stav 4.
Mišljenje koje daje Vlada, naravno, ima dispozitiv i obrazloženje. Vrlo su zanimljiva obrazloženja. U dispozitivu stoji da ga Vlada ne prihvata, a u obrazloženju navodi razloge zbog kojih to ne prihvata.
To moram da prokomentarišem zato što se ovde radi u članu 50. o predlaganju sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, a u vezi je naravno sa članom 59, koji govori o prestanku sudijske funkcije.
Obrazloženje na amandman, odnosno obrazloženje Vlade, dakle dispozitiv je da se amandman ne prihvata, a obrazloženje glasi - amandman se ne prihvata iz razloga što bi propisivanje obe ove obaveze uticalo na efikasnost i ažurnost u radu Visokog saveta sudstva. Predloženi stav glasi - pre predlaganja Visoki savet sudstva može obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima, na to se odnosilo da bi znali o čemu se radi.
Ovde kažemo da to bude obaveza, dakle, "mora", a ne "može", jer onda bi se uticalo na efikasnost Visokog saveta sudstva. Dakle, i ono što je stajalo "može" ne mora više tako da bude - zaista to nema smisla.
U obrazloženju, zbog čega se ne prihvata amandman narodnog poslanika Filipa Stojanovića koji je predložio da Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini umesto jednog ili više, dva kandidata prvi put za izbor sudije, kaže se - amandman se ne prihvata iz razloga što je data sloboda Visokom savetu sudstva da u svakom konkretnom slučaju proceni koliko će kandidata predložiti za svako sudijsko mesto, a smatra se da bi određivanje broja kandidata za izbor samim zakonom usporavalo rad ovog organa.
Kažemo da će predložiti jednog ili više kandidata, a posle kažemo - ukoliko bi predlagao više, da bi se usporavao rad Visokog saveta sudstva. Dakle, ta obrazloženja, ne znam ko to radi gospođo ministre, ali zaista su neprimerena onome što bi trebalo da se uradi.
Kada je u pitanju amandman narodnog poslanika Miroslava Petkovića, koji je predložio da se u članu 59. brišu stavovi 2. i 3, mislim da taj amandman takođe treba prihvatiti, jer imamo predsednike sudova, oni imaju određenu nadoknadu u odnosu i na broj sudija u sudovima koji jesu, i oni su i nadležni za sudsku upravu.
Dakle, moraju da vode računa kad koji sudija i koliki broj predmeta ima u radu, i kada neko ima 39 godina penzijskog staža, da ne kažem pravosudnog, jer može da bude i u nekim drugim oblastima, odnosno na nekim drugim zanimanjima, mora se voditi računa prilikom raspodele tih sudskih predmeta da ih završi u roku predviđenom za odlazak u penziju, a to je sa navršenih 40 godina staža osiguranja, da ne bi došao u poziciju da na predlog predsednika suda ili na bilo koji drugi način ostaje dalje na mestu sudije.
Konkretne pokazatelje za to, zbog čega to ne bilo dobro, kolega Mirko Munjić je napravio i procenu, a imajući u vidu u poslednjih nekoliko godina i u 2008. godini koliko imamo diplomiranih pravnika na evidenciji za zapošljavanje - sigurno da to ne bilo ni moralno ni korektno prema mladim ljudima koji se školuju i koji bi trebalo da postanu dobri nosioci pravosudnih funkcija.
Mi ne možemo da prihvatimo koncept reorganizacije, odnosno reforme pravosuđa koji je DS predložila, ali kada izuzmemo teritorijalnu organizaciju i sedišta sudova i tužilaca, pokušavamo da kroz amandmane ove zakone koji su sada na dnevnom redu ispravimo.
Još jednom da vas podsetim, ukoliko mi iz SRS, mislim na poslaničku grupu, procenjujemo da imate korektan odnos, onda bi trebalo da prihvatite i ove amandmane.
Još jednom moram da kažem da je najbolja platforma za raspravljanje po setu zakonu iz pravosuđa jeste upravo inicijativa narodnog poslanika Dragana Todorovića da Narodna skupština ukaže na probleme koji stoje i u javnim preduzećima, a videćete i u drugim državnim organizacijama i ustanovama.

Za reč po Poslovniku se javila potpredsednik, gospođica Nataša Jovanović.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu članova 225. i 226. Poslovnika.
Naime, upravo mi je u kabinet potpredsednika stigao dopis radnika iz Privredne komore KiM. U njihovo ime tražim informaciju od Vlade Republike Srbije, pre svega od Ministarstva finansija, od Ministarstva za privredu, od predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, jer ovo što vi radite sa Srbima na KiM, obraćam se i vama gospođo Malović jer ste i vi deo izvršne vlasti i snosite odgovornost, više je neizdrživo.
Moram da podsetim na to da je odmah po proglašenju šiptarske kvazidržave od strane vaših zapadnih prijatelja usledio dopis od strane Srba iz Kosovskog Pomoravlja, koji su bili zaposleni u Kosovskom zaštitnom korpusu, je l' tako, odnosno policiji, KPS-u, kako to već dole nazivaju žargonski Srbi na KiM.
Njih 180 do današnjeg dana nema mogućnost da preživljava, jer po obećanju tadašnje Vlade Republike Srbije, njih Ministarstvo unutrašnjih poslova još uvek nije preuzelo.
Ovo je sada dopis koji sam dobila pre deset minuta od radnika koji su zaposleni u Privrednoj komori KiM, od avgusta ove godine oni ne primaju platu. Oni su deo Privredne komore Srbije. Ako krenemo, a verovatno ćemo morati od ponedeljka, ako ne dobijemo sve ove informacije koje je pokrenuo gospodin Dragan Todorović, o pljački u 28 javnih preduzeća, evo, gospodin Todorović, predsednik naše poslaničke grupe je ušao u sali, da razmisli i o toj mogućnosti da počnemo da pričamo o Privrednoj komori Srbije, pa da se vratimo na Slobodana Milosavljevića, pa na period pre toga, pa da krenemo od tog institucionalnog načina pljačke, nerada.
Sa druge strane, ovi ljudi koji su ostali dole, da štite naše firme, da se bore. Vi sami znate šta radi Privredna komora jednog regiona upravnog okruga, u ovom slučaju to je Privredna komora KiM. Treba da vas podsećam na to. Evo, dobacuje jedan poslanik iz klupe - ne rade ništa. Samo njega da pitam šta on radi, a on ne radi ništa, a ti ljudi su bar časni i pošteni, i hoće da promovišu sve ono što je naša privreda, kakva-takva, tamo.
Nemoguće je da pričate o tome da se borite za državu i narod, a da znate u kakvoj su situaciji sva ta preduzeća na KiM. Vi ste iz DOS-a izbrisali jednim zakonom iz registra sva preduzeća koja su registrovana na KiM, a čiji vlasnici su pod balističkim šiptarskim nožem i terorom morali da pobegnu, odnosno da izbegnu i sada su prognana lica - da li u ovim tzv. enklavama ili kod mene u Kragujevcu, ili bilo gde, ili se nalaze u Crnoj Gori.
(Predsednik: Vreme)
O čemu mi onda pričamo? Ovi ljudi od nas traže zaštitu. Vi vidite kome šalju dopise. To nije nešto čime treba bilo ko od nas da se hvali. Ali, vi vidite da oni više nemaju poverenja ni u koga u državi, nijedan Srbin sa KiM, osim u srpske radikale.
Uostalom, rezultati izbora 11. maja su to pokazali, rezultati lokalnih izbora i republičkih izbora. Morate što pre da ispunjavate svoje zakonske obaveze, inače će ti ljudi biti prinuđeni da dođu ispred zgrade Vlade i Skupštine, a mi ćemo svakoga dana da vas opominjemo.
Izvinite što sam prekoračila vreme, važna je situacija. Ovi ljudi sada, u ovom trenutku, možda ne mogu da prate prenos, bez struje su po 15 - 20 sati, u nekim mestima i nekim opštinama nemaju struju. Uzmite se u pamet i krenite da štitite ono što je najsvetije - a to je svaki čovek na KiM.

Reč ima narodni poslanik Marina Raguš po Poslovniku. Izvolite.

Hvala, gospođo Đukić-Dejanović.
Na osnovu člana 225. i potrebe da se javnost u Srbiji obavesti, samo da se nadovežem na gospođicu Jovanović, a tiče se dokumenta do kojeg smo došli, zaveden pod delovodnim brojem S 2008 692, izveštaj generalnog sekretara UN povodom UNMIK-ove misije na Kosovu.
Dakle, po usvajanju ustava republike Kosovo 15. juna, kosovske vlasti su naravno nastavile da preduzimaju ostale korake kako bi provele državnost na tom delu teritorije. Citiraću vam zbog javnosti, a i svih vas, šta sadrže delovi ovog izveštaja. Prvi kosovski pasoši, to je pod tačkom 4 - vladavina prava, izdati su u julu. Kosovske vlasti, to znači generalni sekretar UN, konstatuje, nisu uveli nikakve restrikcije na upotrebu srpskih pasoša.
Onda, idemo dalje - rekonfiguracija Unmika, to je deo 10, tačka 21 - na osnovu dogovora između vlasti u Beogradu i Prištini, vrlo je značajno nekoliko datuma; 26. juna je zapravo počeo proces rekonfiguracije Unmika u korist Euleksa i to na osnovu Rezolucije 1244, koja je, da podsetim, flagrantno prekršena unilateralnim priznanjem nezavisnosti države nastale na šiptarskom terorizmu.
Dakle, ovo je potpuno pravno nasilje. Od ove godine pa nadalje međunarodno-pravni sistem više ne postoji. Najplastičniji primer za to jeste ovo što se dešava na KiM od strane SAD, srpskih vlasti i onoga što se dešavalo sinoć u Savetu bezbednosti, a mi nismo imali prilike da saznamo.
Dakle, idemo dalje - odnos između Unmika i Euleksa su evoluirali tokom ovog procesa kada je nastao ovaj izveštaj. Gospodin Ban Ki Mun očekuje da Euleks napreduje dalje u smislu razmeštanja na celoj teritoriji KiM, bez rezolucije, bez mandata, bez uopšte dijaloga u smislu da Beograd treba da odluči o ovome.
Avgusta 18. Unmik i Euleks su potpisali tehnički sporazum o prodaji celokupne imovine kako bi Euleks imao materijalno-tehničke pretpostavke da funkcioniše. Pri tome, generalni sekretar UN Ban Ki Mun kaže da Unmik nema mogućnosti, čak ni budžetske, da operiše na delu teritorije KiM, zato što je divljaštvom SAD uspostavljen Euleks, a oduzeta su budžetska sredstva Unmiku.
Pošto sam prekoračila 23 sekunde, nadam se gospođo Đukić-Dejanović da ćete imati razumevanja. Ostalo je samo još nekoliko važnih tačaka sa kojima javnost u Srbiji mora da se upozna, a pretpostavljam i određeni odgovorni delovi srpske vlade, za koje sam uverena da nisu za ovo što se trenutno provodi na teritoriji KiM. Hvala na razumevanju.

Na član 64. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Milan Veselinović i Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministar, poštovani građani Srbije, podnela sam amandman na član 64. U amandmanu sam tražila da se stav 1. ovog člana briše.
Taj stav glasi ovako: "Inicijativu za razrešenje sudije može podneti svako lice". S obzirom da već postoji u zakonu poznat institut mogućnosti žalbe stranaka u postupku, gde može da se iskaže nezadovoljstvo radom sudija. znači, podneti žalbu na rad sudije. Znači, postoji već dovoljno disciplinskih mera kojima se može intervenisati u slučaju da sudija ne vrši svoju sudijsku funkciju u skladu sa Ustavom i zakonom.
Mislim da je ovaj stav suvišan, pre svega zato što on disciplinuje sudije strahom, a to nije dobro. Osim toga, on zadire u jedan ustavni član, to je član 149. koji se tiče nezavisnosti sudija. Radi javnosti Srbije, ću ga pročitati: "Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu. Svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen".
U obrazloženju za odbijanje ovog amandmana pomenuto je da je u pitanju javnost funkcije sudije, mislim da sudije u svom radu i suviše trpe uticaj javnosti. Oni treba da budu javno kritikovani, njihov rad treba svakako da bude javan, ali ne smemo od sudijske funkcije napraviti svojevrsnu estradu. Jer ako se na ovakav način može pokrenuti inicijativa za razrešenje sudija, zamislite interesne grupe, a svi znamo u kakvom okruženju živimo, načeli smo nešto što se tiče organizovanog kriminala, još je to sve u povoju i dugo će trebati Srbiji da se sa tim obračuna, ali zamislite te organizovane grupe, iza kojih stoje veliki interesi, na koje će sve načine oni izložiti sudije pritiscima. Dakle, sudije neće biti nezavisne.
Već imamo član 90. kojim na poseban način disciplinujemo sudije, što je takođe neustavno. Dakle, moramo sudije i njihov dignitet zaštititi i ovim zakonom.
Mislim da ne smemo prepustiti sudije javnosti i linču javnosti na ovakav način, upravo zato što će ovo pokrenuti sve one kojima ne odgovara rad savesnih i dobrih sudija, da ih stalno pritiskaju ovakvim svojim postupcima, ili će ih stalno izazivati, da sudije budu u prilici da više brane sebe, nego građane.
Već postoji mogućnost, u zakonu predviđena, da sudije mogu da budu opozvane, da sudije moraju da odgovaraju za svoj rad, pa mislim da ovaj stav, da im baš svako lice možemo natovariti na vrat, nije dobar i mislim da treba da bude brisan. To je obrazloženje amandmana. Hvala.

Zahvaljujem gospođi Đerić.
Najpre po Poslovniku gospođa Marina Raguš.

Zaista se izvinjavam, opet se javljam na osnovu člana 225. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ali naprosto ne postoji drukčija mogućnost, tri minuta je izuzetno kratak period, da bi ono što je stalo na 23 strane izveštaja generalnog sekretara UN zaista prodrlo do onog centra nervnog sistema koji treba da proreaguje u momentu kada se stornira jedna država, kada se otima 15% teritorije i kada bi mi, verovatno, trebalo da pričamo o nekim sasvim sporednim stvarima.
Zaista ne bi trebalo da se priča i da se govori o zakonodavnoj aktivnosti Skupštine. Nama zakoni apsolutno nisu potrebni zato što apsolutno sve što zaista znači prerogativ jedne države je ovog momenta stornirano.
U delu 11 dijaloga sa Beogradom, o kojem mi ne znamo ništa, pokušavali smo više od mesec dana da saznamo i trudili smo se da ovde prozovemo i predsednika Republike i nadležne ministre, šta je to što oni rade iza leđa narodnih poslanika, legitimno izabranih predstavnika naroda i van svakog mandata Narodne skupštine, to saznajemo iz izveštaja gospodina Ban Ki Muna, da delegacije i u Beogradu i u Prištini, sa kojima je bilo pregovarano o statusu Euleksa, nisu imale nikakvih primedbi na status KiM, koji se ovim izveštajem potvrđuje, kao i Ustav novoizabrane države.
Tačka 28. je vrlo zanimljiva, u kojoj Ban Ki Mun kaže da će ovaj okvir od šest tačka, za koje opet precizno ne znamo o čemu govori okvir od šest tačaka, već koje oblasti bi trebalo da se urede, da bude samo privremen, dok se ostali pregovori ne privedu kraju, a ti pregovori bi trebalo da se odnose i na aneks 1.4 tačke koju je predložila albanska strana u ovim pregovorima.
Konačno dolazimo do 12. dela, to su opservacije. Tačka 48. kaže - u skladu sa mojim specijalnim izveštajem koji sam predstavio SB 20. juna, Unmik je počeo da prihvata strukturu i profil kao odgovor na suštinske promene realne situacije na KiM, odnosno na novonastalu državu, na šiptarskom terorizmu, zvanu republika Kosovo.
Generalni sekretar Ban Ki Mun dalje kaže - prema mojim instrukcijama, moji specijalni predstavnik i šef Unmika će provoditi pripreme koje bi trebalo da učine Euleks operativnim. To je tačka 50. Opet u okviru Rezolucije 1244 iz 1999. godine koja je flagrantno prekršena svim prethodnim stavkama izveštaja generalnog sekretara UN, zato što je država Kosovo samoinicijativno proglasila svoju nezavisnost.
Ono što je isto tako značajno, to je tačka 52 - moj specijalni predstavnik...(Predsednik: Vreme.) potrudiću se da završim misao - pokrenuo je dijalog sa Vladom Srbije po pitanju oblasti koje sam pokrenuo pismom upućenim predsedniku Tadiću 12. juna i Vlada Srbije je usvojila rezultate te diskusije.
Konačno – izvinjavam se, više se neću javljati, jer više nema svrhe da se javljam tražeći ovakvu vrstu objašnjenja – gospodin Ban Ki Mun kaže, zamolio sam mog specijalnog predstavnika da ubedi - ovo naši poslanici sa teritorije KiM treba da znaju - vlasti u Prištini da je ovo samo privremeni aranžman, dok se ne dogovore sledeći uslovi.
Javnost u Srbiji treba da zna u kakvoj državi živimo, šta se dešava na teritoriji KiM, i da nažalost mi ovde samo sprovodimo diktate SAD, Velike Britanije i Nemačke, a da pri tom nismo dobili odgovore šta su agenti BND-a tražili na teritoriji KiM.
Izvinjavam se i hvala još jednom.