Da li još neko želi reč? Imate još dva i po minuta. Replika? Izvolite.

Samo kratko repliku, zbog onih čestitih radikala širom Srbije, zbog svih građana Srbije. Znači, niti ja, niti Srpska napredna stranka, nikoga ne mrzimo, ni vas. Gospodo radikali, građani mogu jako dobro da procene ko se kako ponaša u Republičkoj skupštini. Mržnja, očaj, bes, to se primećuje na licima. Ako to vide na mom licu, onda ih ja lažem.

Na član 100. amandman je podneo narodni poslanik Đura Mučenski.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 101. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor ga smatra pravno mogućim.
Da li želite reč? Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslanika SRS, podneo sam amandman na član 101, gde sam predložio da se ova odredba briše, jer nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Naime, u ovom članu predlagač predlaže da sudijama iz člana 99. stav 1. i 2. ovog zakona, koji nisu izabrani u skladu sa ovim zakonom, dužnost prestaje 31. decembra 2009. godine. Sudije iz stava 1. ovog člana imaju pravo imaju pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci u visini plate koju su imali u trenutku prestanka dužnosti sudije. Pravo na naknadu plate iz stava 2. ovog člana prestaje pre proteka roka od šest meseci ako sudija kome je prestala dužnost zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju, a može biti produženo za još šest meseci, ako je u tih šest meseci stekao pravo na penziju.
Dame i gospodo, Vlada Republike Srbije u obrazloženju kaže, amandman se ne prihvata budući da zakonska odredba uređuje položaj sudija koji ne budu izabrani u skladu sa novim zakonom, pa predstavlja neophodno prelazno rešenje za regulisanje statusa ovih lica. Po mišljenju stručne javnosti, po mišljenju poslanika SRS, ovo nije prihvatljivo. Ovo je samo stavljanje poslanika u zamku da se na ovaj način prevare da bi slučajno glasali za predlog ovog člana.
Neprihvatljivo je ovo rešenje, a želim to i da obrazložim. Ne postoji ustavno-pravni osnov za ponovni izbor svih sudija, reizbor sadašnjih sudija. Novi Ustav, kao i do sada važeći, propisuje načelo stalnosti sudske funkcije. Dakle, član 146. važećeg Ustava Republike Srbije normira stalnost sudske funkcije u stavu 1: sudska funkcija je stalna. To je nesporno.
Ustav ovo reguliše i nijedan drugi zakon ne može da derogira odredbe Ustava. Eventualno ukidanje postojećih sudova ili znatnog dela njihove nadležnosti, kao i promena naziva Vrhovnog suda Republike Srbije u Vrhovni kasacioni sud, ne predstavljaju osnov za prestanak sudske funkcije u članu 150. navedenog Ustava Republike Srbije.
Naime, u članu 150. stav 2, u slučaju ukidanja suda ili predloženog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno može, bez svoje saglasnosti, biti trajno premešten ili upućen u drugi sud u skladu sa zakonom.
Ponovni izbor svih sudija, to je po našem mišljenju, reizbor sadašnjih sudija. Da se, pre svega, ne zameni teza u izbor novih sudija, ovo je čist reizbor sadašnjih sudija, koji najavljuju mnogi političari, a što se pretočilo i u Predlog zakona. Bez postojanja pravnog osnova za to, u direktnoj je suprotnosti sa ustavnim odredbama Ustava Republike Srbije, jer u članu 1. Ustava Republike Srbije normirano je načelo zabrane povratnog dejstva, tj. retroaktivnog važenja, kako to predviđa i član 197. Ustava Republike Srbije.
Naime, u članu 197. Ustava Republike Srbije normirano je: "Zabranjeno je povratno dejstvo zakona i drugih opštih akata". Dakle, opet je prepreka Ustav i Ustav ne može niko da gazi, i niko ne može da Ustav derogira i da ga stavi van pravne snage ovim odredbama.
Sprovođenje u delo predloženih izbora svih sudija predstavljalo bi grubo kršenje Ustava. Time bi Republika Srbija, umesto države zasnovane na vladavini prava, postala država zasnovana na vladavini političke samovolje pojedinih političkih stranaka, u konkretnom slučaju samovolja političke stranke na vlasti, tj. njene koalicije. Problemi u sudstvu, pa i oni koji se odnose na stručnost sudija, njihovu savesnost i poštenje, koji nesumnjivo postoje, proističu prvenstveno iz slabosti sudskog sistema, te njihovo rešavanje zahteva sveobuhvatne promene i reformu celog sistema, ali sasvim na drugim osnovama. U pogledu Visokog saveta sudstva, neophodno je da se članovi Visokog saveta sudstva biraju iz redova sudija, po predlogu samih sudija i da se obezbedi zastupljenost sudija i sudova svih vrsta i svih stepena.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim predlogom sudstvo je zaobiđeno. Ovim predlogom izvršna vlast preuzima komandu. Ovim predlogom biće tako da će postojeći Visoki savet za pravosuđe sam sebe proglasiti da je on nadležan da bira sve sudije i na taj način neće biti u prilici članovi Visokog saveta sudstva da budu birani po kriterijumima koji proističu prema predlogu za sve sudije u Republici Srbiji.
Ne može taj Visoki savet sudstva samog sebe da bira, samog sebe da postavlja, da izbegne proceduru, jer ne čeka i ne dozvoljava izvršna vlast da se omogući sudijama svih stepena sudova, od opštinskog do vrhovnog, odnosno budućeg kasacionog, da sami predlože svoje kandidate u koje će imati poverenje i koji će biti nepristrasni, nezainteresovani, koji će se odupreti svakom pritisku, svim intervencijama i svim političkim pritiscima koji su u prošlosti, nažalost, bili zabeleženi.
Reći ću samo jedan primer. Kada sam bio prvo zamenik ministar pravde Srbije, a nakon toga savezni ministar, jedan predstavnik jedne političke partije 1999. godine došao je u Ministarstvo pravde Republike Srbije kada su se birale sudije i tužioci.
Čovek je došao i kaže - ja sam iz te i te partije, evo mi imamo predlog sudija. Kakav predlog, pitam? Kaže, evo predloga. Rekoh, dajte da vidim. Pogledam - memorandum političke stranke i spisak podobnih sudija. Reko sam, gospodine, popijte kafu i možete da idete. Ovde vi nećete da predlažete, niti će ijedna politička stranka, jer sa tim neću da se složim i nisam se složio na kolegijumu ministra i to sam odbacio.
Opet se plašim da ćemo doći u situaciju da biramo sudije i pravimo greške kako je to bilo u prošlosti.
Dalje, dame i gospodo narodni poslanici, pored toga što ne postoji ustavni osnov za izbor niti osnov za prestanak sudijske funkcije propisan zakonom, kao što nisu definisani ni pouzdani, pazite molim vas, opšteprihvaćeni, uporedni, znači iz drugih država, kriterijumi za izbor sudija.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra i ima svoje mišljenje - sudije će biti lično slobodne, a takvo će biti i vršenje njihovih dužnosti u nepristrasnom odlučivanju o slučajevima u saglasnosti sa procenom svih činjenica. I ono što je najbitnije, ovde ne govorim samo zbog javnosti, ovde govorim uvaženim poslanicima, jer su svi zainteresovani da dođemo do jednog reorganizovanog i dobro organizovanog pravosudnog sistema.
Dame i gospodo narodni poslanici, ujedno se obraćam svim sudijama u Republici Srbiji, pa makar to bilo i ovde. Verovatno ćete preneti jer vi idete u opštine. One sudije koje su učestvovale u donošenju odluka kada je u pitanju Zakon o lokalnim izborima, to su časne sudije - pa mi na njih nemamo nikakve primedbe. Zašto, kada su ljudi primenjivali odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, čl. 146, 147. i 149. Što bi mi to radili?
Vidi te, ima zalaganja da se SRS, eto, sukobila sa sudovima i sudijama. To nije tačno, o tome nema ni govora. Mi smo to pokazali time što osporavamo reizbor sudija, što osporavamo odredbe čl. 99, 100. i 101, koji u prelaznim odredbama upravo zadiru u veoma osetljivu materiju i u egzistenciju sudija u Republici Srbiji.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, SRS neće podržati ovaj predlog u odnosu na Zakon o sudijama, a isto tako nećemo podržati ni ostale zakone koji uređuju i koji se predlažu za reformu ovakvu sudstva u Srbiji, jer ovo ne vodi dobroj reformi. Mora proteći malo više vremena, pripreme izvršiti i na taj način Srbija konačno da dobije pravo pravosuđe. Hvala.

Zahvaljujem. Dame i gospodo, na član 101.  amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 102. amandman je podneo poslanik Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor ga smatra pravno mogućim, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 102. amandman je podneo poslanik Pavel Marčok.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor ga smatra pravno mogućim, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 107. amandman je podneo narodni poslanik Biljana Hasanović-Korać.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača, gospođa ministar Snežana Malović, želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona o sudijama u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučiti o Predloga zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Gospođo ministar, gospodine Homen, gospodine Ćosiću, poštovane dame i gospodo, nastavljamo rad sutra u 10.00 časova.