Gospodo poslanici, vama je uručen izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu, koji je prihvatio amandman narodnog poslanika Srđana Spasojevića na član 44, sa ispravkom.
Pošto je ovaj amandman sa ispravkom u toku pretresa prihvatila i predstavnik predlagača, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman sa ispravkom pravno moguć, konstatujem da je amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto sam u nekoliko navrata zamolila da se vratimo dnevnom redu, a atmosfera je nepromenjena, molim šefove poslaničkih grupa da u 11.30 časova dođu na sastanak, a mi ćemo imati pauzu do 14.00 časova.
(Posle pauze – 14.10)

Gospodo narodni poslanici, verovatno su vas šefovi poslaničkih grupa obavestili da smo u ovoj pauzi imali dogovore, sastanak, da smo zaključili da naša komunikacija sa Vladom treba da bude i formalna, mada je po meni uvek bitnija ona suštinska, ali većina šefova poslaničkih grupa je insistirala na jednoj takvoj komunikaciji i na konkretizaciji šta to u stvari Vlada planira i koja resorna ministarstva konkretno treba da u narednom periodu, a povodom ovih rasprava koje smo imali ovih dana, preduzmu određene aktivnosti.
Sednica Vlade je u toku i moje informacije su da ćemo do 15.00 časova biti u prilici da imamo definitivni stav Vlade.
Imamo dve mogućnosti: jedna mogućnost je da produžimo ovu pauzu do 15.00 časova, a druga, ako nećemo reklamirati Poslovnik nego raditi, da radimo.
Sada zaista gledam u desnu stranu. Da li smo raspoloženi da radimo po amandmanima? Želite da sačekamo.
Molim vas da produžimo pauzu do 15.00 časova.
(Posle pauze – 15.00)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Htela bih da vas, pre svega, obavestim da ćemo se o terminu sednice koja je bila zakazana za sutra naknadno dogovoriti i da ću vas obavestiti. Očigledno je da ćemo sutra raditi po dnevnom redu ove sednice, a dogovorićemo se za sledeću nedelju. Takav je negde dogovor bio i sa šefovima poslaničkih grupa, kada će poverenje Vlade biti na dnevnom redu.
U svakom slučaju, nakon završetka ove sednice ili eventualnog prekida ove sednice, mi ćemo na prvoj narednoj sednici imati dnevnu tačku - poverenje Vladi, a zatim ćemo ići na raspravu o budžetu. To je jedan deo obaveštenja.
Drugi deo je informacija iz Vlade: "Poštovana gospođo Đukić-Dejanović, u vezi sa javnim zahtevom narodnih poslanika da Vlada Republike Srbije preko svojih nadležnih institucija izvrši nadzor i kontrolu poslovanja javnih preduzeća, obaveštavamo vas da će budžetska inspekcija - Ministarstvo finansija i MUP, u okviru svojih nadležnosti, preduzeti sve neophodne mere u javnim preduzećima, čiji je osnivač Republika Srbija i drugim institucijama osnovanim od strane Vlade Republike Srbije - Aerodrom "Beograd", NIS, EPS, Putevi Srbije, Železnica, Srbijagas, JAT, Direktorat za civilno vazduhoplovstvo itd. Vlada Republike Srbije će redovno izveštavati Narodnu skupštinu o preduzetim merama".
Narodni poslanik Petar Jojić podneo je amandman kojim je predložio da se naslov iznad člana 45. i član 45. brišu.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, podneo sam amandman na član 45. i predložio da se ova odredba briše.
Naime, iz predložene norme nije jasno kako će se utvrđivati ostali uslovi za izbor sudije kod njegovog prvog izbora. Pre nego što se pristupi izboru svakog nosioca pravosudne funkcije, nužno je i potrebno da budu izgrađena merila i kriterijumi na osnovu kojih treba da bude izabran ili sudija ili javni tužilac ili zamenik javnog tužioca.
Bez utvrđenih merila i utvrđenih kriterijuma, nije moguće izvršiti adekvatan i pravi izbor. Zbog toga je potrebno da se pre svega izgrade kriterijumi i merila, a potom da se pristupi izboru nosioca pravosudne funkcije.
Ovako imaćemo situaciju da će se mnogi koji nisu za obavljanje sudijske funkcije ili nosioca pravosudne funkcije, bilo da su tužioci u pitanju ili sudije, provući i imaćemo takve kandidate i takve kadrove koji neće zadovoljavati potrebe našeg društva.
Ako uzmete Englesku, Francusku, Nemačku i ostale zemlje uporednog prava, videćete da se sudija postaje posle 20 godina iskustva, koje provede kandidat za sudiju na određenoj dužnosti i određenim poslovima u okviru pravne struke, a pre svega u pravosuđu u svim mogućim referadama. Tek potom se nakon ozbiljne pripreme za sudijsku funkciju, jer je sudijska funkcija privilegija velika. Bar se u uporednom pravu tako tretira sudijska funkcija.
Pošto se radi o izuzetnoj privilegiji, mnogi roditelji, a i sam kandidat koji želi da bude sudija, nosilac pravosudne funkcije, ulažu ogromna materijalna sredstva za njegovo školovanje i njegovu pripremu, da bi on mogao da konkuriše i da bude kandidat za nosioca pravosudne funkcije.
S tim u vezi ću napomenuti ponovo da se u Engleskoj postaje sudija u 52. godini, a da se sudija Gornjeg doma lordova, kao najviša pravna instanca, postaje u 62. godini.
Dakle, ne možemo prihvatiti kriterijume koji se nude po ovom zakonu, pogotovo kada je u pitanju radni staž ili radno iskustvo gde je kandidat za sudiju ili tužioca pre konkurisanja i kandidature radio. Zato je potrebno duži vremenski period propisati, da se dođe do kvaliteta kadra koji treba da bude imenovan i biran za sudije i javne tužioce. U Francuskoj je, samo da napomenem, takav slučaj redak u svetu, jer je Francuska preuzela određene institute iz engleskog prava. Francuski kandidati za sudije školuju se pod specijalnim tretmanom, budu čak i izolovani, 30 dana odlaze u zatvor da bi doživeli atmosferu kakva je u zatvoru, da bi znali kakve odluke treba da donose.
Prema tome, kada su u pitanju nosioci pravosudnih funkcija, o tome se mora, dame i gospodo narodni poslanici, strogo voditi računa. Sudija nije šibicar. Tužilac nije šibicar. To su ozbiljne profesije, ozbiljni ljudi i ozbiljni kadrovi moraju da dođu.
Kod izbora nosilaca pravosudnih funkcija, posebno naglašavam, treba imati u vidu i voditi računa i prekinuti sa politizacijom pravosuđa. O jednoj vrlo negativnoj pojavi želim da govorim kada je u pitanju rad pravosuđa. Mnogi će se složiti, koji znaju određene slučajeve, a to je nepotizam u pravosuđu.
Sada ću vam na jednom primeru to bliže objasnim. U jednom malom sudu, predsednik suda je zet, ćerka je sudija opštinskog suda, druga ćerka jeste predsednik organa za prekršaje, a tast je advokat. To je bio slučaj u Novoj Varoši. U Novoj Varoši je to bio slučaj kada sam vršio obilazak i u drugim mestima.
Sad, drugo da vam kažem, šta kažete kada imate ovakav slučaj, veza advokatura, sud i tužilaštvo. Supruga sudija ili suprug sudija, i obratno advokat. Sada sudija drugostepenog veća rešava žalbu supružnika advokata, a uz to, da zlo bude grđe, iz tužilaštva ima kumovsku vezu.
Dakle, veliki se problemi u pogledu nosilaca pravosudnih funkcija i sudija i tužilaca pojavljuju kao negativna pojava. Ta je pojava kumovske, prijateljske veze i veze po drugim osnovama, o kojima ću govoriti kada budu drugi amandmani na dnevnom redu. Dakle, nepotizam u pravosuđu.
Šta je opasno još? Tužilac postane advokat, sudija ode u advokaturu, radi u mestu u kome ima određeni mali broj sudija. Možete mislite kakva je to situacija. Problemi su tu. Tu se javlja korupcija i kriminal. To moramo jednom da raščistimo i da otvoreno u lice kažemo. Kada bi se moglo iskoreniti da ne može onaj koji je iz pravosuđa došao na funkciju tužioca ili sudije, tu bi situacija daleko bila bolja u odnosu korupciju.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju rad pravosudnih organa, rekao bih nešto vezano za privredne sudove. Gospođo predsedniče, dozvolićete mi, posedujem pravilnik o osnovama i merilima za određivanje nagrade za rad i naknade troškova stečajnih upravnika.
Samo da vas informišem, ko nije imao priliku da vidi odredbe člana 4. ovoga pravilnika, koje donosi Ministarstvo za privredu. Jedan pravilnik je donet 2005. godine, ovaj pravilnik koji posedujem je donet 2008. godine. Gledajte, u članu 4 - visina nagrada za celokupan period trajanja stečajnog postupka se utvrđuje na sledeći način, obratite pažnju, osnovica 2.001 evro, nagrada za stečajnog upravnika je 2.000 evra, i ako samo jedan evro preko 2000 pređe, on ima još uvećanje za 20%. To znači, ako je osnovica bila da se neko preduzeće pod stečajem i da je vrednost njegove imovine samo 2.001 evro. Dakle, 2.400 evra treba iz stečajne mase da uzme.
Dalje, ako je vrednost stečajne manje u iznosu od 25.001 evro, do 50.000 evra, dok je nagrada za stečajnog upravnika 6.600 evra, uvećana za 8%. Dakle, vidite koja je to pljačka, ovo je novi vid i novi oblik u Srbiji kriminaliteta, novi vid i novi oblik kriminaliteta, dame i gospodo narodni poslanici.
Samo ću vam na jednom primeru reći šta se događa. Proverio sam u Trgovinskom sudu danas u Pančevu, vodi se stečajni postupak nad Agroživom. Nad Agroživom se vodi stečajni postupak, a stečajni upravnik je Moldovan Stevan iz Subotice. Otkud taj gospodin Stevan Moldovan iz Subotice da se nađe u Pančevu? Ko je njega imenovao i odredio, kojom odlukom, ko je odluku potpisao, a u Pančevu imate na stotine i stotine i ekonomista, i pravnika i ljudi od struke baš za tu oblast.
Samo jednu stvar da vam saopštim, prema mojim podacima do kojih sam došao u tom sudu, treba da bude isplaćeno Moldovan Stevanu 650.000 evra za stečaj nad Agroživom u Pančevu. Dame i gospodo, sudija taj ne može da dođe iz Subotice do Pančeva bez 4.500 do 5.000 evra, jedan dolazak.
Drugo, postavljam pitanje i tražim odgovor, gospođo predsedniče, koliko Moldovan Stevan vodi stečajnih postupaka? Koliko je vodio od 2001. godine do današnjeg dana i koliko je uzeo para kod subjekata gde je vršio veštačenje?
Osim toga, gospođo predsedniče, preko nadležnog Vrhovnog suda, molim da prosledite pitanje, i preko nadležnog Ministarstva za privredu zatražite obaveštenje i odgovor na naše postavljeno pitanje: koliko je isplaćen u evrima stečajni upravnik Robnih kuća Beograd? Prema nekim mojim saznanjima, radi se o milionima evra, što bi znači, ako to bude utvrđeno, a mi ćemo dobiti u Skupštini sigurno taj izveštaj, da je svaki radnik oštećen sa više hiljada evra koji je bio zaposlen u robnim kućama Beograd.
Dakle, dame i gospodo, stvar je vrlo ozbiljna, danas saopštavam vama i građanima Srbije, radi se o novom pojavnom obliku kriminaliteta organizovanog u oblaku stečajne mafije. Stečajna mafija nije obuhvaćena.
Ko ovde učestvuje? Mora da se stavi pod kontrolu i stečajni upravnici, i veštaci i svi oni koji učestvuju da se utvrdi visina stečajne mase. Koliko iz stečajne mase treba da bude sada izuzeto i, kako ovde u pravilniku kaže, da se nagradi stečajni upravnik? E to je nagrada, ali koja je nezakonita i to predstavlja pljačku.
Molio bih jedno istraživanje da sprovede nadležno ministarstvo i da utvrdi sve stečajeve unazad pet godina u privrednim sudovima, kako bi mogli da imamo informaciju o tome ko su stečajni upravnici bili, kolika su plaćanja izvršena, kolika je šteta naneta poveriocima.
Radnici u tim firmama koje idu pod stečaj, upravo su oštećeni, jer se iz njihove mase oduzima i daje nagrada, kako kaže ovaj pravilnik.
(Predsednik: Vreme.)
Evo, gospodine Todoroviću, ovaj pravilnik je potpisao ministar Dinkić. Molim ministra Dinkića i molim nadležno ministarstvo da stavi van snage ovaj pravilnik i više ne može biti nagrada, jer to nije baš ni u ovim uslovima u kojima živi siromašna Srbija dobro da se kaže - nagrada za veštaka.
(Predsednik: Gospodine Jojiću, hoćete, molim vas, da privedete misao kraju.)
Hvala. Završiću.

Po Poslovniku se javio gospodin Dragan Todorović.

Gospodine Jojiću, ne "postizavam". Ovo je afera za aferom. Polako, prvo da završimo sa Aerodromom "Nikola Tesla".
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo dobili novo pismo od strane Vlade. Mi ćemo ga prihvatiti kao iskreno, kao stvarnu želju Vlade da, na upozorenja poslanika Skupštine Republike Srbije, reaguje onako kako mora da reaguje Vlada, odnosno kako moraju da reaguju svi državni organi.
Ovo je nešto konkretnije pismo nego prethodno, ali poučeni iskustvima koje imamo, moram da dam jedno blago upozorenje Vladi, da iza ovog pisma, ne sumnjajući u dobre namere, moraju da se i neke stvari konkretizuju.
Pre svega, to znači da mi već sutra očekujemo informaciju da je budžetska inspekcija poslata na Aerodrom "Nikola Tesla". Što se tiče ovih ostalih javnih preduzeća, agencija i svega toga, nemamo mi ništa protiv.
Ne samo da nemamo ništa protiv, nego pozdravljamo to i insistiramo na tome, ali očekujemo da ćemo već sutra dobiti obaveštenje da je budžetska inspekcija ušla u Aerodrom "Nikola Tesla", zato što sam vam i jutros rekao, imamo ozbiljna upozorenja da se veliki broj dokumenata sklanja sa Aerodroma "Nikola Tesla", da to rade ljudi Bojana Krišta. On o tome ima izuzetno veliko iskustvo, jer je zanat dobro ispekao u Državnoj lutriji Srbije. Njegovo obezbeđenje, koje je još uvek na Aerodromu, ne dozvoljava nikom drugom da dođe, ne mogu ni da uđu u prostorije u kojima se nalaze ta dokumenta.
Ovo je, ujedno, upozorenje Vladi. Šteta je što je izgubljeno ovoliko vremena, pre svega zbog štete koja je već naneta i može da se nanese državi Srbiji, a i zbog toga što je Skupština morala toliko dugo da sačeka jedan potpuno logičan i normalan gest Vlade.
Dovoljno je bilo samo danas čuti da je Bojan Krišto imao 2.600.000, to je oko 32.500 evra. Ako uzmete da je prosečna plata u Srbiji nešto oko tridesetak hiljada dinara, onda ispada da je Bojan Krišto imao, otprilike, sto plata za jedan mesec. Pogledajte koliko su imali ostali direktori na Aerodromu "Nikola Tesla".
To su stvarno zapanjujući podaci koji traže hitnu istragu i definitivno određenje Vlade kada su u pitanju javna preduzeća, kada je u pitanju trošenje budžetskih sredstava, ne trošenje, nego arčenje, pljačka.
Očekujemo od Vlade, takođe, da nas već u idućoj nedelji obavesti o prvim rezultatima istrage.
Hvala vam.

Gospodin Maraš, po Poslovniku.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, u ime LDP želim da kažem da sav naš trud, odnosno naša borba proteklih dana da navedemo Vladu, odnosno državu da sve što je u njenoj moći učini da se poslovanje javnih preduzeća u državi Srbiji vodi u skladu sa zakonom, odnosno da se ispitaju sve moguće malverzacije, kroz ovo pismo je ipak dalo neki rezultat.
Takođe, želimo da verujemo da je namera Vlade iskrena, da će učiniti sve da, ne samo kada je u pitanju Aerodrom, nego sva javna preduzeća, izvrši potpunu kontrolu i da ćemo dobiti ubrzo rezultate. Mi iz LDP smo spremni da sačekamo nekoliko dana, tačnije pet dana, i da čujemo neke rezultate na osnovu istrage koja je sprovedena, ukoliko to bude bilo moguće.
Iskreno se nadamo da ovo saopštenje Vlade neće biti na neki način pokušaj da se priča skrene s pravog toka. Zbog toga smo spremni da sačekamo nekoliko dana, iduću nedelju, i da vidimo kakvi su rezultati onoga što je Vlada navela da će uraditi.
Kao i kolege iz SRS, mi ćemo nastaviti da radimo u skladu sa dnevnim redom, tačnije da radimo po amandmanima. Ovo je, nadam se, nauk i Vladi, a i vladajućoj većini, da nije potrebno da parlament bude blokiran da bi Vlada radila svoj posao. Hvala.

Očigledno je da ćemo očekivati izveštaj Vlade o toku svih radnji koje budu resorna ministarstva preduzimala u skladu sa tekstom koji nam je i dostavljen. Naravno, očekujemo od Vlade da nas redovno informiše. Uostalom, oni su to i napisali u dopisu.
Gospodin Željko Tomić, po Poslovniku.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226. Nekoliko prijatelja i poznanika iz Novog Sada me je zamolilo da izađem za govornicu i da kažem ovo što ću, naravno, reći.
Obraćam se, pod jedan, premijeru Srbije gospodinu Mirku Cvetkoviću i ministru kulture Republike Srbije gospodinu Nebojši Bradiću, kao i celokupnoj, najpre novosadskoj, a potom i ostaloj javnosti u Republici Srbiji.
U novijoj istoriji Novog Sada njime su vladali i fašisti, i komunisti, i socijalisti, i radikali i demokrate. Vlasti su se menjale, ali je Novi Sad, između ostalog, uvek imao jednu stvar, a to je bio bioskop. Danas bioskopa u Novom Sadu nema, verovali ili ne. Ima Novi Sad glamurozni filmski festival, ali bioskopa nema. Ugašena su poslednja dva bioskopa.
Pozivam vlast, kako u Republici Srbiji, tako i u Pokrajini Vojvodini, tako i u gradu Novom Sadu, da učini nešto po tom pitanju.
Podsetiću vas, Novi Sad je poznat u Srbiji kao "srpska Atina", kao kulturna prestonica u Srba.
Sada mogu, recimo, gospodina Hajdarevića da pitam da li u Priboju ima bioskop? Ima, drago mi je. Gospodine Pejčiću, možda u Leskovcu? Ima, tri komada. Šta ćemo sada sa onim kvazielitističkim parolama "što južnije to tužnije" i ne znam šta? Sada imam argumente da upotrebim "što južnije to kulturnije".
Ko će to i kada da reši? Ne kažem da je ova vlast ugušila te bioskope Arenu i Jadran, najeminentnije novosadske bioskope. Samo kažem da ništa nije učinila da se spreči gašenje bioskopa. Građani Novog Sada su više nego revoltirani, a jedna tzv. proevropska, tzv. reformska vlast je dozvolila da u "srpskoj Atini", centru kulture u Srba, gradu sa eminentnim filmskim festivalom, samo nema bioskopa.
Nema sada ni blokbastera, nema ničega gde bi mogao film da se pogleda, jedino u kućnoj varijanti, preko piraterije koja je, inače, zakonom zabranjena. Eto u kakav smo apsurd došli i šta ćemo zapamtiti za vreme vaše takoreći apsolutne vlasti, od nivoa Republike do nivoa grada Novog Sada. Hvala.