Zahvaljujem. Htela bih samo da vas obavestim da ćemo, u skladu sa članom 85, produžiti rad nakon 18.00 časova, do pristojnog vremena, mislim da će nekakav prenos utakmice početi u 20.45 časova.
Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, te konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospođa Judita Popović. Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, javljam se povodom ovog amandmana koji je podneo kolega iz NS. Ujedno bih istakla da LDP podržava ovaj amandman iz sledećih razloga.
Prema članu 50, a inače ovaj član se odnosi na predlaganje sudija koji se prvi put biraju, prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, pored stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, Visoki savet sudstva će posebno ceniti i vrstu poslova koje kandidat je obavljao nakon položenog pravosudnog ispita. Dakle, to je prvi stav člana. Za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika obavezno se pribavlja ocena rada. To je stav 2.
Ono što se amandmanom predlaže, to je zamena reči "može" sa rečju "mora" iz stava 3. ovog člana, koji kaže - pre predlaganja Visoki savet sudstva može obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima. Kada se uzmu u obzir stav 1. i 2. ovog člana, može se razumeti zašto je predloženo da se ova reč "može" zameni obavezujućom rečju "mora".
Opet bih se osvrnula na član 45, koji je tesno povezan sa ovim članom 50, jer taj član definiše šta znači stručnost što se sudijskih kandidata tiče. Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije. Pitam vas, kako će Visoki savet sudstva da utvrdi da li kandidat poseduje potrebnu stručnost za obavljanje sudijske funkcije ukoliko kandidata i ne vidi?
Osposobljenost, prema ovom članu 45, podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta. Postavljam pitanje, kako će Visoki savet sudstva da utvrdi osposobljenost kandidata ako nije prethodno porazgovarao sa njim, ako prethodno nije čak ni video kandidata? Normalno, Visokom savetu sudstva je ostavljeno na volju da li će uopšte izvršiti taj razgovor sa kandidatom.
Dostojnost, po članu 45, podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama. Postavljam pitanje, kako će Visoki savet sudstva, ukoliko ne vidi i ne porazgovara sa kandidatom, utvrditi da je isti dostojan za obavljanje sudijske dužnosti.
Moralne osobine propisane ovim članom 45. koje sudija treba da poseduje su: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumevaju čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje itd. Postavljam pitanje, kako će Visoki savet sudstva da utvrdi da li taj kandidat dotični ima moralne osobine koje su obavezujuće prema ovom članu 45. ukoliko ne obavi prethodni razgovor sa kandidatom?
Inače, Visoki savet sudstva je taj koji po članu 45. utvrđuje kriterijume i merila za ocenu stručnosti. Što je najveći apsurd inače, a po ovom stavu 2. člana 50, za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika obavezno se pribavlja ocena rada.
Dakle, oni koji su već u sudu, sudijski pomoćnici, koji su bukvalno stalno pod nekom kontrolom sudija, za njihov rad će se obavezno pribaviti ocena rada.
Šta je sa tim kandidatima koji nisu tu pri ruci, nisu sudijski pomoćnici itd.? Sada kada se sve to uzme u obzir, zar nije logičnije i racionalnije i normalnije da se reč "može", dakle, ostavljanje na volju nekome, zameni rečju "mora", dakle, obavezujućom jednom premisom.
Inače, mi smo obrazloženje Vlade dobili zašto se ovaj amandman ne prihvata, i kaže se - amandman se ne prihvata iz razloga što bi propisivanje ove obaveze uticalo na efikasnost i ažurnost u radu Visokog saveta sudstva. Šta je onda bitno, da Visoki savet sudstva brzo radi ili kvalitetnije radi?
Dakle, ipak bi trebalo da se uzme u obzir da ono što se radi bude pametno, bude efikasno, bude racionalno i u opštem interesu društva, a pogotovo srpskog pravosuđa.
Prema tome, bez obzira koliko će to da traje, Visoki savet sudstva mora da procenjuje kandidate, a ne paušalno, samo na osnovu nekih podataka koje neki drugi serviraju Visokom savetu sudstva, odlučuje ko je merodavan kandidat koji treba da bude predložen da se bira za sudiju prvi put.
Jako je bitno, dakle, još na početku da se utvrdi da li određene osobe imaju određene kvalitete da budu sudije, a ne da se ostavlja da se nakon trogodišnjeg staža ponovo radi neka procena koja je mogla da se uradi mnogo ranije, jer time smo već izgubili neke tri godine ako smo odabrali ljude koji nisu podobni, nemaju sve ove kvalitete koje je predvideo Visoki savet sudstva. Visoki savet sudstva ima prvenstveno obavezu da vodi računa o tome kakvi ljudi će biti birani za sudije, jer to je alfa i omega budućeg nezavisnog pravosuđa.
Ukoliko oni to propuste da urade kvalitetno, onda nam džaba svi zakoni, bilo kako ih nazivali evropskim, reformističkim, reformatorskim, kako god hoćete, bitno je samo da se odaberu pravi ljudi i pravi kandidati.
Ako je to prioritet što se rada Visokog saveta sudstva tiče, onda ne vidim razloga zašto ih osloboditi te obaveze. Dakle, to je jedna od obaveza Visokog saveta sudstva, a na njemu je obaveza da organizuju svoj rad, da bude što efikasniji i što bolji, a ne da ih apriori oslobodimo te obaveze, jer to je normalno ono zbog čega se ovde i raspravlja o tome da li nam trebaju novi zakoni o sudijama, o Visokom savetu sudstva i ostali zakoni koji su na dnevnom redu.
Prema tome, s obzirom da je ovaj amandman veoma racionalan i smatramo da isti poboljšava kvalitet ovoga člana 50, a normalno davaće i određene rezultate koji su u opštem interesu, predlažemo da se ovaj amandman prihvati.

Po amandmanu se najpre javio gospodin Zoran Krasić, pa onda vi.

Amandman gospodina Spasojevića i amandman gospodina Petra Jojića, mada se odnose na dva različita člana, ipak čine jednu celinu, ali čine celinu samo ako se pogledaju odgovori Vlade povodom ta dva amandmana.
E sada, da bi to bilo interesantno i poslanicima koji su, naravno opravdano, zaboravili kući na klaviru Predlog zakona, pa nisu u mogućnosti da vide o čemu se radi i za građane koji prate ovaj prenos, da bi im bilo to interesantnije, situacija je otprilike sledeća. Vlada Republike Srbije je propisala da će za sudiju da se izabere čovek koji iz mesta može da skoči sedam metara u daljinu - to je član 45.
Član 50. kaže - biće od strane Visokog saveta sudstva predložen kandidat za koga mi i ne moramo da utvrdimo da l' je toliko skočio. Da to bude još bolje, nekima što se kerebeče, to je otprilike kao kada bi sud doneo presudu i u presudi napisao - Paraskeva Minić mora da voli Petra Minića zato što joj je muž. Onda izvršni organ treba da sprovede tu presudu i da utvrdi da li ona po presudi i po zakonu voli muža.
Uzdišite vi, ali mislim, gospođo Malović, ovo vaše dete (govornik se smeje), trudni ste i to je dobro, biće izuzetno dobar pravnik, jer uči pravo još u stomaku. Velika je razlika.
Pazite, vi ste za član 45. dali obrazloženje ovako - Amandman se ne prihvata iz razloga što član 45. Predloga zakona propisuje ostale uslove za izbor sudija i to - stručnost, osposobljenost i dostojnost.
Povodom amandmana na član 50. vi odgovarate - da se ne prihvata iz razloga što bi propisivanje ove obaveze uticalo na efikasnost i ažurnost rada Vrhovnog saveta sudstva.
To su dva potpuno kontradiktorna odgovora. U prvom odgovoru kažete - važna je stručnost, dostojnost, o tome mora da se vodi računa. U odbijanju drugog amandmana kažete - zbog efikasnosti mi čak i ne moramo da razgovaramo sa kandidatima, ne moramo, već je dovoljno da preko sajta vidimo sliku.
Bez tog razgovora ne znam da li će Visoki savet sudstva da dođe do zaključka da li neko lice postoji ili ne postoji. Vi kažete, ako umesto reči "može" se stavi reč "mora", onda postoji obaveza. I treba da postoji obaveza. Treba da postoji obaveza Visokog saveta sudstva da radi svoj posao, a ne da bude obaveza kao alternativa - može, ako hoće, hoće, ako neće, ne mora. Ako ne mora, onda se postavlja pitanje - o čemu će da odlučuje, ko će onda da odlučuje?
Nulti sastav Visokog saveta sudstva, to su ovi koji navodno na bazi zvanja, znanja i ne znam čega postaju članovi i u prvom tom naletu dele sudbinu - ko može, ko ne može da sudi, ko ispunjava uslove, ko ne ispunjava uslove.
Sada moram da se vratim, pošto su ova dva amandman u vezi, na ono što ste propisali članom 45. Ako se pročita šta ste ovde napisali ovde kao neku imperativnu normu u pogledu uslova koje moraju da ispunjavaju kandidati i pretendenti, onda morate da mi kažete - da li neko može da pronađe kantar koji će ovo da izmeri?
Evo, da uzmemo jedan kriterijum. Kaže - dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama. Ako vi ne želite da obavite razgovor - onda ne znam kako ćete da cenite da li je neko ispunio kriterijum dostojnosti? Dostojnost podrazumeva, već se stvara fikcija, moralne osobine.
Da li Visoki savet sudstva u nultom sastavu, bez obzira kakav da bude, evo neću da uzmem nijednog aktivnog, uzeću nekog ko je nekada bio sudija, pa je sada u penziji, Zoran Ivošević, kako bi on mogao da oceni dostojnost nekog kandidata? Ajde kažite mi na osnovu kog kriterijuma, na osnovu kog merila? Šta bi bila jedinica mere?
Jedinica mere bi verovatno bilo nešto što je koristila Milka Babović u svojim prenosima - šljokice, vizuelni efekat. Ali šta, ako ne žele da razgovaraju sa kandidatom, ne žele da vide kandidata? Nego će da kažu - molim vas, nećemo da ga gledamo. Evo, Visoki savet sudstva, ako je za osnovni sud, pričam podatak, na primer 50 sudija, a konkurisalo 250 kandidata - Visoki savet sudstva ne želi da razgovara sa 250 kandidata, već oni žele da imaju diskreciono pravo da proberu sedamdesetak, 50 onih za koje je Demokratska stranka odlučila da moraju da budu sudije, 20 radi dekoracije, a ovi drugi nisu interesantni za razgovor.
Znači, ako već imate neki stav, a siguran sam da nemate stav kao Vlada povodom ovih predloga zakona, onda morate da budete dosledni, znači da logički nastavljate ono što je vaš osnovni stav od jednog člana do drugog člana, od jednog amandmana do drugog amandmana.
Stav mora da se vidi, jer treba da procenimo, da nas ubedite - da vi forsirate ovim zakonom nešto što predstavlja novi kvalitet, novi sistem vrednosti, a ne diskreciju i samovolju. Gde postoji diskrecija, gde postoji samovolja, gde postoji voluntarizam - nema prava. A ovo je Predlog zakona sa tendencijom da bude zakon.
Ako vi predlažete evropski zakon bez stava, bez mišljenja, bez nečega što je doslednost u razmišljanju, onda ne znam zašto se ljutite kada vas na to upozori neko sa tako nekim amandmanom? Samo da znate, za vaše predloge zakona su najbolji amandmani koji glase - član, briše se. To su najmoćniji amandmani, jer na najbolji način oslikavaju kvalitet vaših predloga zakona. Idemo na drugi kriterijum. Hajde da vidimo kako će to Visoki savet sudstva u nultom sastavu, to su oni probrani - 11 onih po funkciji i onih 8 koji treba da se izaberu, da radi. Kaže - moralne osobine koje sudija treba da poseduje su: poštenje, molim gledaoce da se ne smeju, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost.
A ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva - čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje; svest o društvenoj odgovornosti; održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti.
E, sve je ovo lepo. Nadam se da se ovaj misaoni proces kod gospodina Srđana Milivojevića, kao ideologa Demokratske stranke i bliskog saradnika Borisa Tadića, povodom krupnih državnih pitanja, odnosno vi možete da izračunate intenzitet, stepen i sve kriterijume, kako bi se ove moralne karakteristike neke ličnosti izrazile vrednosno, kako biste mogli da ubedite mene koji, recimo, ne zna šta znači ovo.
Sve očekujem, s obzirom na vaš visoki koeficijent inteligencije, odnosno nema nikakvih problema. Samo da znate merilo nije - paljevina Narodne skupštine ili Savezne skupštine. Ako uzmemo to kao kriterijum - vi ste ispunili uslove za zatvor, ali sada ne pričamo o tome. Pričamo o sudijama, a ne o osuđenicima. Za osuđenike je dovoljna presuda, osuđujuća. Pričamo o sudijama koji treba da osuđuju takve primere kao što ste vi.
Znači, da li neko može da izmeri ovo? Da li je takav blesimetar izmišljen - pa uključe kandidata za sudiju i on mu kaže: koeficijent stručnosti 2,1; koeficijent moralnosti 1,1; koeficijent dostojnosti 0,6? Pri tome, o takvim predlozima zakona treba da razgovaraju oni koji su recimo - ukrali mandate, koji su pokazali veliku dostojnost, moralnost, poštovanje prema Bogu, porodici, zakletvi, prijateljima, odanost Ustavu, odanost zakonu, odanost savesnosti, poštenju i svemu tome.
Naravno, i tu nemamo taj blesimetar za merenje. Vas ne čudi to što sudije ne vraćaju, a ovde vam se predstavlja. Poštovani gledaoci, zamislite situaciju, pošto je očigledno, posle ovolikih kritika, da je Bojan Krišto nešto loše, negativno za državu Srbiju. Kako možete da zamislite, recimo, da njega kritikuje neko, a cela javnost zna da taj drži nezakonito mandat.
Mali lopov nema pravo da kritikuje velikog lopova, zato što je razlika između malog i velikog lopova u tome koliko se para našlo u sefu. Kada je bilo mnogo para pa taj uzo, to je onda veliki lopov, kada je bilo malo para, on je mali lopov. Lopov je lopov, principijelno je lopov.
Molim vas, kako ćete ovo vi da izmerite? Gospođo ministar, vi ćete po novom zakonu biti član Visokog saveta sudstva. Biće član Visokog saveta sudstva i gospodin Petković, koji je predsednik nadležnog Odbora za pravosuđe u Narodnoj skupštini; izvinjavam se, Boško Ristić.
Gde njega nađoste? Kako će on da meri? Boško Ristić šta god je predložio, to je bilo na kraju nezakonito. Pravio Ustavnu povelju, država se rasturi. Pravio Poslovnik, nikada nije ni zaživeo taj poslovnik. Znate šta je uradio u sudu u Nišu? Postavio je penzionerku za predsednika Okružnog suda.
Sada on treba o dostojnosti i moralnosti, vezan za aferu "Amila", vezan za prvi lizing. On je izmislio finansijski lizing u Srbiji. On treba da razmatra da li neko ispunjava uslove da bude sudija?
On treba da ceni kriterijum, e, moj Stamboliću, Stamboliću, kriterijum dostojnosti.
Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta. Boško Ristić da bude etalon za merenje ovoga? Nemojte, molim vas, da nas brukate
Dajte po Poslovniku da pričamo još, tek smo na početku borbe protiv organizovanog kriminala. Ljudi, šta vi ovo radite? Vama je neko greškom dao da vodite državu, a ne da vozite karting, aman ljudi.
Kažite mi ko će da primeni te kriterijume. Kažite mi kako ćete te kriterijume da primenite povodom n.n. osobe kao kandidata, ukoliko Visoki savet sudstva nema obavezu čak ni da vidi tog kandidata.
Častim vas ova tri minuta, nek vam bog pomogne.

Gospođa Zlata Đerić po amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajući, poštovana gospođo ministar, u ime poslaničke grupe NS, koja je podnela ovaj amandman, želim samo da skrenem pažnju, s obzirom da su kolege pre mene zaista iscrpno govorile o ovom amandmanu.
Čak mi je drago da je koleginica iz LDP-a vrlo stručno obrazložila zašto bi ovaj amandman morao biti usvojen. Zaista mislim, bez ikakve političke ostrašćenosti, čisto sa terminološkog gledišta i struke, ovaj amandman mora biti usvojen. Zašto?
Zato što ovaj član zakona ima pet stavova. U stavu 5. kažete: "Odluka o predlogu Visokog saveta sudstva mora biti obrazložena". U trećem stavu tražimo da se glagol "može" zameni glagolom "mora". Onda bi taj stav glasio ovako: "Pre predlaganja Visoki savet sudstva mora obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima".
Značenje glagola "može" i značenje glagola "mora" su veoma različiti. U sudstvu, u zakonodavnoj praksi, u terminološkoj sudskoj praksi, mislim da glagol "može" treba izbegavati što je više moguće, zato što on ostavlja mogućnost da se svašta može različito tumačiti.
Ono što je veoma važno kod ove terminološke zamene, na kojoj smo insistirali ovim amandmanom, jeste da obavljeni razgovor sa kandidatom, ono što se u stvari u nekoj savremenoj svetskoj poslovnoj praksi smatra najvažnijom ocenom kandidata, to je intervju koji se objavi, i vi znate da je u evropskoj praksi intervju veoma važan, da ne postoji nijedna agencija, nijedna firma u svetu ozbiljnija koja će ikoga zaposliti ako ne obavi sa njim razgovor, odnosno kako se to kaže savremeno - intervju.
Znači, moramo obavezati Visoki savet sudstva da sa svakim kandidatom obavi neposredan razgovor. Može i ne mora je drugo, ali ako mora, onda je taj razgovor obavezujući i ulazi u tu konačnu ocenu.
Time ćemo prema kandidatima pokazati objektivni sud, a ovako se ostavlja sumnja i među kandidatima. Ovo vam govorim zbog toga što su se i same sudije o tome tako se izjasnile.
Znači, za nekoga će postojati neka druga ocena, pa može i ne mora da se obavi razgovor. Mislim da je ta terminološka razlika bitna i da će bitno poboljšati kvalitet ovog člana. Hvala.

Zahvaljujem gospođi Đerić. Još tri minuta ima vaša poslanička grupa. Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što je objasnio kolega Krasić i što je govorila prethodno koleginica, apsolutno treba biti prihvaćeno. Zašto? Ako pogledate odredbe predloženog člana 45, sa odredbama člana 50, pa ih usaglasite, videćete da se odnose upravo na isti događaj, na iste činjenice i na iste uslove.
Ponoviću odredbu koja se odnosi na član 45. Kako to može Visoki savet da proveri dostojnost, kako može da proveri poštenje, kako može Visoki savet, a da nema kontakt sa kandidatom, da proveri i utvrdi savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje? Svest o društvenoj odgovornosti, održavanje nezavisnosti i neprikosnovenosti itd.
Pitam vas koji ćete možda glasati za ove odredbe - kako može Visoki savet, a da nema nikakvog kontakta sa nekim kandidatom, da utvrdi sve ove kriterijume i ova merila? Ne može nikako. Šta će se dogoditi? Predsednik suda će da predloži svoju saradnicu, svog ranijeg stručnog saradnika i on će poslati svoje mišljenje. Ko to mišljenje proverava? Ko utvrđuje ove činjenice? Ne utvrđuje niko. Sve ovo ne može da bude utvrđeno.
Smatram da je ovde potrebna jedna intervencija kada je u pitanju prijem prvi put, provera znanja. Gospođo ministre, provera znanja od strane Visokog saveta za sudstvo. Dolazi ne jedan kandidat, mora da bude predloženo više kandidata za određeno mesto u pravosudnom organu, da svi idu na test i da se proveri znanje, s tim da se angažuje i neuropsihijatar, da se angažuju profesori, da se angažuju ljudi iz struke, dakle iz suda i tužilaštva i da onda Visoki savet za sudstvo može da ima jasnu situaciju o kom kandidatu se radi i ko treba da dođe.
Jedan primer, kolega Ratković, izneću samo da narodni poslanici čuju nešto.
(Predsednik: Vreme.)
Nastaviću kasnije. Hvala.

Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smata da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Stojanoviću.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovana ministre, u stavu 4. člana 50. Predloga zakona o sudijama navedeno je da Visoki savet pravosuđa predlaže Narodnoj skupštini jednog ili više kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto.
Amandmanom na stav 4. člana 50. Predloga zakona o sudijama predložio sam da se reč "jednog" zameni rečju "dva", a da se reči "ili više" brišu. Na ovaj način Visoki savet pravosuđa bi se obavezao da za jedno sudijsko mesto predloži najmanje dva kandidata, što bi Narodnoj skupštini ostavilo mogućnost izbora.
Ukoliko bi bilo zadržano rešenje iz Predloga zakona o sudijama, Narodna skupština ne bi bila u mogućnosti da napravi izbor, već bi bila prinuđena da prihvati ili ne prihvati jednog jedinog kandidata za sudiju. Ovo znači da bi najviše zakonodavno telo često bilo stavljeno pred izbor - uzmi ili ostavi.
Ukoliko ne prihvati jednog kandidata za sudiju, Skupština bi mogla da bude optužena za opstrukciju, ili čak nedozvoljeni uticaj na sudijsku granu vlasti, koja ne može da funkcioniše bez dovoljnog broja sudija.
Ovakav predlog u kojem Visoki savet pravosuđa može da stavi samo jednog kandidata je čudan, tim pre što svi znamo da veći broj lica konkuriše za mesto sudije. Nemoguće je da Visoki savet pravosuđa od tolikog broja ljudi ne može, kao kandidate, da predloži barem dvojicu i na taj način Narodnoj skupštini omogući izbor. Ovako predloženo rešenje se više čini kao nametanje jednog kandidata, možda miljenika izvršne vlasti.
Ovim putem vas podsećam da je pravna praksa prosvećenih naroda i demokratskih država da gde mogu i gde nema posledica ostave mogućnost izbora.
Isključenje prava na izbor je uvek bilo karakteristično za totalitarne režime i države čija se vlast boji konkurencije. Čudno je da Vlada Srbije ne primećuje ove činjenice.
Izbor sudija nikad, ni u jednoj zemlji, nije bila mala stvar, pa se posledica ovakvog predloga čini još težom. Upravo zbog svega ovoga smatram da Skupštini Srbije moraju po ovom pitanju da budu ponuđena dva kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto, kako bi uopšte bilo omogućeno pravo na izbor i konkurenciju, jer konkurencija može sama da doprinese izboru boljeg i stručnijeg kandidata.
Zbog toga vas pozivam da prihvatite moj amandman.
Kada je u pitanju izbor sudija prema Zakonu o sudijama, podsetio bih vas na član 100. i član 101, kojima se na mala vrata uvodi reizbor, ili, da budemo jasni, lustracija. Reizborom sudija krše se osnovne norme Ustava Srbije, a demokratija u našoj zemlji se suspenduje.
Ukoliko prihvatimo ovakav zakon, vi ćete ukinuti načela podele vlasti, kao i načela kočnica i ravnoteže.
Sudska vlast više neće biti nezavisna i ravnopravna u odnosu na druge dve grane vlasti, već će postati podređena Borisu Tadiću i njegovom režimu.
Podsećam vas da su demokratija i zaštita ljudskih prava nemogući bez poštovanja načela podele vlasti.
Sada ću vam skrenuti pažnju na pomenute članove 100. i 101. Predloga zakona o sudijama koji uvode reizbor sudija, ali iz drugog ugla. Hvala.