Dame i gospodo, vi ste čuli poruke koje je uputio narodni poslanik gospodin Batić. Treba to malo da čuju oni kojih se ovo tiče, a tiče se, u celosti, pravosuđa u Srbiji.
Drugo, ovo što je kolega Palalić predložio, da se menja u odredbi ovog člana, sasvim je u redu.
Gospodo, kada ste pristupili predlaganju ovog zakona, čudi me kako je bilo moguće da se tolikim članovima i odredbama predvidi i normira sam izbor članova Visokog saveta sudstva.
Ni Kenedi, ni Buš, ni bilo koji predsednik u ovim velikim državama nije imao propisanu, ovakvu, kampanju, kao što je to predviđeno za izbor članova Visokog saveta. Ovo je čak opširnije i dignuto na veći pijedestal, nego engleska kruna. Ovo je veće od Krunskog saveta.
Pogledajte koliko odredbi članova propisuje sam postupak izbora. Gospodin Krasić je rekao, a bio je u pravu – ostala je samo predizborna kampanja, da bude javna, a drugo, da se odrede nepristrasni posmatrači i to, po mogućnosti, iz NATO pakta, ali da se ne mimoiđe ni Sonja Liht, ni Nataša Kandić, ni gospođa Biserko, da se Cesid slučajno ne zaobiđe i da se ne zaobiđu čuveni elektronski i štampani mediji, koji su već pripremili kampanju i obezbedili značajna materijalna sredstva za ovu kampanju, da bi bila uspešna, sveobuhvatna i da daje dobre rezultate.
Ovo što je rekao gospodin Todorović, on je veliki poznavalac ovoga – nemojte slučajno tajkune da zaboravite, oni će biti uvređeni, oni će biti iznenađeni ako njih niko ne bude uključio u ovaj značajan, veliki, svenarodni poduhvat koji se priprema u Republici Srbiji. Toliko o amandmanu.
Sada bih skrenuo vašu pažnju, gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, dozvolite mi da iznesem samo jednu uporednu sudsku praksu, koja se odnosi na efikasnost pravosuđa u nekim zemljama, da bismo uporedili bliže kako ćemo imati efikasno pravosuđe i kako sada imamo efikasno pravosuđe, a to govorim iz razloga što mnogi naši građani ne mogu svoje pravo da ostvare za života. Mnogi umru kada pokrenu parnicu, jer ne mogu da dočekaju da se ona odlukom određenog suda reši, pa čak i naslednici godinama vode tu parnicu, jer je, kao pravni sledbenici, preuzimaju, da bi ostvarili, kao sledbenici i naslednici, određeno pravo, bilo statusno, bilo nasledno, lična prava koja su neprenosiva, ali ona koja su prenosiva – juče sam rekao da sam imao prilike da vidim dva predmeta, jedan, gde se 19 godina vodi parnica, za običnu naknadu štete, a drugi, 20 godina.
Da vidimo mi naše zumbule, šta naši zumbuli rade.
Dame i gospodo, trajanje parnice u Nemačkoj zavisi od instance i regiona, ali, u proseku, u opštinskom sudu, 80% predmeta se završi u roku od osam meseci. Koliko, ono, bi godina? Dvadeset godina? Koliko tu meseci treba kod nas?
Mada ima i razlike, npr. Štutgart, sa najbržim sudovima, ima prosek pet meseci vođenje parnice, a Hamburg 11 meseci. U okružnim sudovima tri četvrtine postupaka traje između 11 i 14 meseci. Trajanje postupaka u Bavarskoj, istraživanje od 2002. godine, opštinski sud – 3,7 meseci završava u procentu od 83,7% predmeta, reši za manje od šest meseci, a 95,5% za manje od 12 meseci. Okružni sud 3,7 meseci, okružni sud – 6,4 meseca ili 68,7 predmeta reši za manje od šest meseci, 87% za 12 meseci okružni sudovi rešavaju.
Viši okružni sud rešava predmete, 6,3 meseca u 66,5 predmeta, manje i od šest meseci, a 90,9% za 12 meseci, čak i manje.
Ono što je kod nas nepoznato u pravosuđu, mada se to negde primenjuje, u određenim predmetima i kod nas, ali vrlo malo, jeste da sudi sudija pojedinac. U Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj veliki broj predmeta rešava sudija pojedinac. I kod nas bi to trebalo da bude na ovom, i kod nas bi to trebalo da bude, neka, stečena, tradicionalna, vrednost, da preuzmemo i mi od neke zemlje iz uporednog prava, koja može da smanji broj sudija, ali da ubrza rešavanje predmeta pred nadležnim sudovima.
Dame i gospodo, kako se to neki odlučuju da se stave iznad suda? Skrenuo bih vašu pažnju, vezano je za Vrhovni sud Srbije i za jednu instituciju koja nema dugu istoriju kod nas. Ovo je objavljeno u jednoj knjizi, verovano najveći u nizu skandala, u vezi funkcionisanja Saveta Republičke radiodifuzne agencije, koji se dogodio 10. jula 2007. godine, kada je Vrhovni sud Srbije doneo presudu kojom je uvažio tužbu TV RTL i još sedam radio i TV stanica koje nisu dobile dozvolu za emitovanje. Iako takva odluka Vrhovnog suda ne podrazumeva i automatsku izmenu odluke Saveta RRA, sud po zakonu samo utvrđuje da li su, prilikom donošenja odluka, poštovane zakonske odredbe, članovi Saveta reagovali su neprimereno svojoj funkciji i izneli niz optužbi na najviši sudski organ u državi.
Kako i ko? Zamenik predsednika Saveta Aleksandar Vasić je otvoreno optužio Vrhovni sud Srbije za korupciju i rekao – nakon najnovijih pritisaka, mogu, pritisaka, mogu (dva puta ponavlja) javno da saopštim da, dokle god smo mi predsednik i zamenik predsednika Saveta RRA, Nenad Cekić i ja, RTL, upravo zato što krši Zakon o radio-difuziji, neće dobiti dozvolu za emitovanje programa, ma šta presuđivao Vrhovni sud Srbije. Nejasno je koliko je miliona razloga, koji je RTL pripremao u svom lobiranju za sticanje dozvole za emitovanje programa u Srbiji, uticalo na ovakvu presudu. Bez obzira na milione razloge, Vrhovni sud Srbije ne može izdati dozvolu za emitovanje programa RTL.
Osim toga, predsednik Saveta, Nenad Cekić, ocenio je kako je odluka Vrhovnog suda Srbije školski primer državnog udara u političkoj teoriji i praksi i pozvao predsednicu suda, Vidu Petrović-Škero, da podnese ostavku, ako ima imalo sudske časti.
Predstavnici Vrhovnoga suda Srbije oštro su reagovali na ovakve optužbe, u saopštenju objavljenom 13. jula 2007. godine. Objašnjeno je da su isti pojedinci iz Saveta RRA nekoliko puta bahato i besprizorno ocenjivali odluke Vrhovnog suda Srbije, da nisu dostojni svoje funkcije, kao i da svojim postupcima omalovažavaju sud i pozivaju na nepoštovanje zakona, čime besprizorno podrivaju državni sistem.
Konačno, istaknuto je sledeće – takvo ponašanje predsednika državnog organa samo podgreva agresivnost građana koji su nezadovoljni sudskim odlukama itd.
Dame i gospodo, ovo sam želeo da istaknem i da saopštim i stručnoj javnosti, i Narodnoj skupštini, i našim građanima i našim sudovima, da uputim upozorenje onima koji se usuđuju da ovako omalovažavaju, bez obzira što je tu bilo primedbi – niko nema pravo da najvišu pravnu instituciju ovako omalovažava i da se sudske odluke ne poštuju! U ovoj državi, a jesmo država, ali ako ćemo da budemo pravna država, moramo da poštujemo odluke suda, jer smatramo da su odluke suda ravne zakonu. Prema tome, niko nema pravo, kao što su ovi ljudi iz ove institucije, da ovako napada pravosuđe, i ovim dokazuju da moćnici u našem društvu, odnosno u Srbiji, još uvek mogu i te kako da utiču na izvršenje sudskih odluka, a ujedno i na donošenje. Ja sumnjam i na donošenje ovih odluka.
Naše pravosuđe mora da doživi slavu. Ono ima tradiciju. Pravosuđe mora da bude nezavisno, sudija mora biti poštovan, kao što se to poštuje svuda u svetu. Ali, i taj sudija mora da gradi svoj integritet, svoj autoritet, on ne sme biti pilićar, šibicar i ja smatram da sudija nije šibicar, niti ikada sme da bude, ali ne može da se bavi poslovima koji su nespojivi sa sudskom funkcijom. Drugo, sudija ne može da dozvoli sebi da presudi danas, a dogodine, u isto vreme, na godinu, dana da napiše presudu. To nije sudija. Takav sudija u pravosuđu nema mesta, sudija koji ne poštuje zakon, koji krši zakon, a to se dokazuje, gospodin Batić to dobro zna, u brojnim postupcima koji su pokrenuti protiv sudija koji su izvršili krivično delo, kršenje zakona od strane sudije
Mi hoćemo da dokažemo kako mi sada hoćemo pravnu državu, hoćemo dobro pravosuđe, ali ja sam da se na drugi način pravosuđe digne u visine i da doživimo pravdu pred pravosuđem, a to znači da izbor bude pravičan. Da se svakome garantuje da će biti pravičan izbor i da niko neće uticati, ali ćete u praksi, gospođo ministre, imati ogromne probleme. Vi ste danas ministar, vi ćete poneti iskustvo iz Ministarstva. Ali, jednoga dana ako se budete bavili drugom profesijom naići ćete na brojne probleme. Videćete u praksi šta nam rade sudovi.
Hoćemo dobrog sudiju, ali hoćemo proceduru da on bude biran kao i svaki sudija, i onaj koji ulazi u Visoki savet visokoga sudstva. Ne mogu članovi Visokog saveta sudstva da budu zaobiđeni, a da ostali svi doživljavaju selekciju i lustraciju. Zbog toga SRS neće podržati ovaj zakon, jer smatra da je ovo čista lustracija. Jesmo za odstranjivanje onih koji su skloni korupciji i kriminalu, ali da se dokaže i da budu odstranjeni. Hvala.

Na član 34. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštujući vreme koje smo utrošili na analizu amandmana, i ono što je rekao kolega Palalić u odbranu svog amandmana, ono koje se odnosi na član 33, a član 34. se nastavlja na ovaj član po svom pravnom dejstvu, smatram da bi bilo dobro da su oba ova amandmana usvojena. Pre svega, zato što bismo, zaista, učinili mnogo transparentniji, mnogo vidljiviji sam proces izbora i otklonili mnoge sumnje koje se, ako se sve ne istakne, ne pokaže, ne bude vidljivo, ponekad javljaju u toku izbornih procesa koji se odigravaju. Ono što je u pravosuđu, i zbog čega je pravosuđe osetljivo, jeste ta vidljivost.
Ako smo se juče mnogo zalagali za onaj amandman da sudije ne iznesemo, na neki način, na giljotinu time što ćemo omogućiti svakom licu da pokrene inicijativu za njihovo razrešenje, onda je trebalo da bar ovaj deo izbornog procesa učinimo mnogo vidljivijim i mnogo transparentnijim. Time bismo im značajno olakšali sam taj izborni proces, odagnali mnoge sumnje koje se uvek u izbornom procesu javljaju. Hvala.

Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

 

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, na dnevnom redu je još jedan zakon koji bi trebao da reformiše naše pravosuđe, ali bojim se da ovim zakonom nećemo reformisti naše pravosuđe. U prilog ovoj mojoj tezi govori veliki broj amandmana koji je prihvaćen i koji je podnesen od strane poslanika opozicije.

Naime, da podsetimo građane Srbije koja je osnovna funkcija Visokog saveta sudstva. Visoki savet sudstva treba da imenuje i razrešava sudije u buduće. Ovaj organ će se baviti tim problemom. Inače, ovaj organ će imati 11 članova, tri po položaju, to su: ministar pravde, predsednik Odbora za pravosuđe, predsednik Kasacionog suda. Osam članova se bira, to su, pre svega, jedan iz Advokatske komore, jedan iz redova profesora pravnog fakulteta i šest iz redova sudija.

Mi u ovom zakonu nismo videli izbor članova iz Advokatske komore, međutim, vi ste prepustili to Advokatskoj komori, nećemo to da sporimo, to je vaše pravo.

Mi smo hteli i o tome da raspravljamo, ali, podsećam da ste danas usvojili jedan amandman, gospodina Jovana Palalića, koji govori o tome da sudija koji bude izabran u taj organ mora da zamrzne članstvo u sudu u kojem je radio, a analogno tome očekujemo i od Advokatske komore da i oni na taj način odrede svom članu koji bude izabran u taj organ da taj član ima obavezu da ugasi svoju advokatsku kancelariju, jer, u suprotnom, doći će do sukoba interesa. S obzirom na to da se radi o sukobu interesa, ja bih na jedom plastičnom primeru objasnio građanima Srbije.

Postoji mogućnost da član iz Advokatske komore, tj. advokat koji se nalazi u tom savetu odlučuje o razrešenju nekog sudije, imenovanju nekog sudije, a, u stvari, ima predmet kod tog sudije. To je taj sukob interesa i očekujem od Advokatske komore da će u svom poslovniku o izboru staviti tu klauzulu da će tog člana svoje Advokatske komore koji bude u tom organu obavezati da ugasi svoju advokatsku kancelariju.

Podneo sam amandman na član 35. koji govori o predlogu kandidata iz redova sudija. Predložio sam da stoji u članu 35. stavu 1 – ''Savet donosi odluku o predlogu jednog kandidata'', ja sam tu stavio ''tri'' kandidata, ''sa najvećim brojem glasova'', a reči ''ili više kandidata'' da se brišu, ''sa svake liste, na osnovu zapisnika o utvrđivanju rezultata izbora, koji im dostavlja Izborna komisija.''

Znači, ovim amandmanom sam hteo da rešim ovaj problem na taj način što će sa svake izborne liste imati po tri kandidata i da će na jednoj, fer, demokratskoj borbi ova skupština izabrati, a to je njena osnovna ustavna funkcija da bira članove Saveta, jednog kvalitetnog kandidata, a ne, uslovno, samo jedan, jer na taj način ova skupština gubi funkcije, ona samo imenuje, a osnovna funkcija po Ustavu ove skupštine jeste da bira članove.

Iz tih razloga očekujem, ministre, da prihvatite ovaj moj amandman i da će ubuduće u članu 35. imati reč ''tri'' kandidata, a da će ova reč "više kandidata" da se obriše.

Toliko, zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Srboljub Živanović.

Dame i gospodo poslanici, izgleda koliko smo se umorili, ima nas, možda, dvadesetak u ovoj skupštini, ali, dobro, građani nas slušaju, veruju da ćemo nekakve korisne zakone doneti.

Gospodine Živanoviću, izvinite, 51 poslanik je ubacio karticu u poslaničku jedinicu u ovom momentu, prosto, zbog javnosti.

Verovatno da je 51 poslanik, ali verovatno su kartice ostale u klupama. Ali, dobro. Ako ima više, izvinjavam se. Moram nešto da vam kažem, još 2001. godine kada sam došao u ovu skupštinu dobio sam ovu knjižicu koja se zove "Korupcija u Srbiji". Zbog čega sam to hteo da kažem? Hteo sam da se nadovežem na ovaj amandman, koji je prethodni govornik obrazlagao, podržavam i mislim da bi trebalo ministar pravde da prihvati ovaj amandman, jer on govori o korupciji koja je, u stvari, prisutna.
Reći ću vam nešto u vezi predgovora ove knjige, gospodin Dragoljub Mićunović je napisao predgovor, čovek koji je verovatno i ''otac ovog novog poretka'' ili da ga nazovem novog ''žutog preduzeća, koji je sve vreme pokušavao, normalno, da dođe na vlast, pa ste na, neki način, to i iskoristili petooktobarskom revolucijom.
Šta je on, u stvari, u predgovoru, u dve rečenice, rekao, zbog čega donosi ili piše ovu knjigu, o situaciji koja je prisutna u Srbiji. "Kao društvena pojava korupcija je stara koliko i društvo i o njoj se alarmantno govori i piše onda kada se ispune dva uslova. Prvi je, da postoji toliko slobode u zemlji da se o njoj sme pisati. A drugi, kada postaje jako masovna i kada prožme sve institucije društva i države i kada ometa normalno funkcionisanje pravnog i moralnog poretka.''
Sad vas pitam, ovo je izašlo 2001. godine, da li ste hteli da pišete o korupciji koja je, verovatno, za vas bila u nekom prethodnom periodu. Ovde je, dalje, moram vam reći, decidno opisano – ''korupcija u sudstvu''.
Sada ću da vam pročitam kako je Dragoljub Mićunović video korupciju koja je tada bila prisutna u sudstvu, pa ćete vi, verovatno, moći i primeniti i videti kakva je korupcija danas u sudstvu, i da li uopšte postoji.
''Sve više i češće govorimo o korupciji u sudstvu. Iskazi su generalni i paušalni, ali ipak uznemiravajući. U sudovima se o tome ćuti ili šapuće, ali priče dodiruju sve i sve su uverljivije. To je bio razlog što je Društvo sudija Srbije marta 1998. godine sazvalo okrugli sto i uglednim učesnicima kolegama advokatima, veštacima, psiholozima, naučnim radnicima itd. glasno postavilo pitanje – ima li korupcije u sudstvu. Iako je rasprava o ovom pitanju bila ozbiljna i upozoravajuća, priče su ostale bezimene, ali i zabrinjavajuće uverljive. Uostalom, ako korupcije ima u društvu, zašto je ne bi bilo i u sudstvu?
Sva je prilika, dakle, da je virus korupcije zahvatio i sud. Sudije koje primaju već su dobile zvanje primarijusa. Šta primarijus može primati? Sve: novac, stan, poklone, izbor u viši sud, ministarski položaj, predsednik suda počeo je političku funkciju, pečeno jagnje ili prase, ručkove i večere, razne usluge, kao i svaku drugu imovinsku i neimovinsku korist.
Šta može dati? Tu nema velikog izbora – presudu po narudžbini. Korupcija u sudstvu se ogleda u razmeni svake nečasne presude za svaku nečasnu korist. To znači, pokvarenost, izopačenost, okaljanost, zavedenost i potkupljivost.''
Šta se dalje govori o ovoj velikoj i opakoj bolesti?
Da je ''korupcija korov i zato proklija čim se stvore pogodni ambijenti za njen uspon. Zbog toga od ključne je važnosti odgovoriti na sledeće pitanje – šta je u našem sudstvu stvorilo klimu tako pogodnu za bujanje korupcije? Najpre, gubitak nezavisnosti u moralnom sunovratu društva, koje je pravo žrtvovalo nasilju, pravičnost interesima, a sudstvo dnevnoj politici. Taj pad je otpočet ubijanjem pravde u pravu, koja je postala volja vladajuće klase, i u sudstvu, koje je postalo klasna institucija.''
Kao što vidite, dame i gospodo, i u jučerašnjoj diskusiji sam iznosio koliko je kriminala prisutno u ovoj oblasti koja se zove sudstvo, ne treba ništa više da vam govorim, ali je ovo, verovatno, prisutno još od 2001. godine, kada je počela kriminalna privatizacija u Srbiji.
Pogledajte, sve ono što je privatizovano, moram vam iskreno reći, može se nabrojati na prste da je možda dva ili tri, možda pet posto čestito i pošteno privatizovano, a ono ostalo je sve kriminalno urađeno.
Vidite, ovde je i dalje u Odboru za privatizaciju gospodin Aleksandar Vlahović, čovek koji je bio ministar za privatizaciju, a Cvetković je bio direktor Agencije za privatizaciju. To su ključni ljudi koji su upropastili privredu Srbije i ostavili preko milion ljudi bez posla. Oni se danas nalaze na visokim funkcijama. Da li je neko pokrenuo bilo koji krivični postupak protiv kriminala tih ljudi?! Oni su vidni, a šta tek govoriti o onima koji se ne vide.
Dame i gospodo, pogledajte, žao mi je što je gospodin Batić otišao, pogledajte, evo, kum mafije u odelu heroja, evo, šta govore danas mediji, štampa, "Novosti", o najvećem zločincu srpskog naroda, ne mogu da kažem da je gospodin, već je to, u stvari najveći zlikovac, Hašim Tači. Sada ću vam pročitati šta o njemu piše štampa.
"Premijer Kosova Hašim Tači, heroj kosovskih Albanaca i miljenik Amerike, iz nemačkog ugla gledanja bio je kum, probran u fleksibilnog političara'', piše nemački list. List je ocenio da je jasno da je Kosovo pokriveno zločinima u kojima su bivši pripadnici podzemlja napravili zapanjujuće karijere u političkom "establišmentu", piše "Dojče vele".
Kao što vidite, i Nemci su počeli da pišu o onima koji su naneli velike žrtve Srbima. Počeli su da govore, a bili su među prvima koji su doprineli uništavanju bivše Jugoslavije, pa i sadašnje SRJ, kao i uništavanju i otimanju KiM, a to je Nemačka.
Sada, kada su se njihovi obaveštajci našli na teritoriji KiM i kada je, da tako kažem, spoljna politika Nemačke počela da bude ugrožena, oni se onda javljaju da prozivaju najveće zlikovce, Hašima Tačija, čoveka koji se na skopskom aerodromu s Borisom Tadićem rukovao, a da ne govorim o mnogim konferencijama na kojima je zajedno sa Borisom Tadićem i bio.
Onda možete sada napraviti jednu paralelu ili razliku između ovih ljudi, između Borisa Tadića, politike koju vodi Boris Tadić i politike koju vodi Hašim Tači.
Dame i gospodo, moram vam reći da sam mislio da ćete, ipak, za ovih osam godina shvatiti koliko je nedela učinjeno i naneto ovoj državi, građanima ove zemlje, a najviše onom heroju rada, koga najviše za ovom govornicom pominjem, a to je seljaku. Mnogi seljaci se zahvaljujući vama danas nalaze po sudovima ili vode se po sudovima, ili vode određene pranice.
To je zato što ste im preko nekakvih donacija obezbedili sadni materijal, kao što se to desilo u selima Mačve. Oko trideset sela u Mačvi, gde su seljaci uzimali malinu, preko neke holandske firme, to je bio falš sadni materijal, jer kada je trebalo da dođe na rod, seljaci nisu imali šta da naberu. Sada kada je došlo vreme vraćanja tih kredita, odnosno to su bile donacije; ne znam na koji način ste vi njima taj materijal davali kao kredit, ako su to bile donacije za Srbiju, to su donacije i za veselog seljaka.
Vi danas ne znate kako i na koji način je ta holandska firma, ili je to firma nekakvog našeg tajkuna, koji danas želi da sve naplati, isto kao i ove banke koje su stvorene u svakom gradu i na celoj teritoriji Srbije. One nisu došle ovde zato što vole Srbiju, već su došle na teritoriju Srbije da se obogate, jer samo na takav način, preko tih banaka, ti naši seljaci, odnosno naši građani i radnici mogu da prežive.
Kao što vidite, kako će seljak da vrati i odakle će da vrati taj kredit koji je uzeo, nadajući se nekom boljitku, nadajući se da će mu država pomoći da ostvari nekakav prihod, bar pozitivan prihod, da bi mogao da opstane, jer to seljačko domaćinstvo u stvari je jedna mala fabrika.
Ali, ne lezi vraže, vama je lepo, vidim na vašim licima osmeh, imate lepe plate, imate lepe dnevnice, sve se lepo uklapa, a o seljaku, o selu, o onoj njegovoj muci, niko ništa nije rekao, čak i onim seljacima koji primaju onako bedne penzije, koje su takoreći na nivou socijale.
Znajte da ste ga mnogo puta prevarili, ali ipak seljak ima strpljenja! Najopasnije je kada on krene, kada on uzme kuku i motiku i kada njemu dozlogrdi sve, verujte, nećemo moći ovde lepo da sedimo, da nam je lepo ovde, gde je toplo, gde nas grejete, gde je klima i leti i zimi.
Shvatite još jednom, možete da se smejete, vi mladi ne znate koji je to teret i koja je to muka, pogledajte, koliko ima seljačkih domaćinstava, vi treba da znate šta je učinjeno od društvenog kapitala jedne zemlje – onoliko koliko Srbija danas ima, najmanji procenat siromaštva jeste baš ovde u Beogradu, oko 3,3%, a pogledajte jug Srbije, tamo je preko 15%, pa ćete onda videti gde i kojim putem danas Srbija ide.
Shvatite me još jednom, ovo je jedno veliko, poslednje upozorenje, gde stvarno seljaci i radnici, naročito sada kada ste svima ovde zakočili, ili pomoću ovog vašeg, da ga nazovemo, fleksibilnog budžeta, koga još nismo ni videli, pokušavate opet da određenim transakcijama podignete plate u mnogim javnim preduzećima, a tamo gde treba da se podignu plate to niste činili. Zbog čega ne uđete malo u te socijalne institucije koje zbrinjavaju nezbrinute da vidite, da li ste tu svratili da pitate da li njima treba pomoć ili kako oni, koji su korisnici tih institucija, preživljavaju.
Vidite, dešavaju se ubistva, dešavaju se tuče, sve je to pokriveno nekim velom tajne, prema tome, shvatite da je ovo i ovaj put kojim ide Srbija pod vama put uništenja. Hvala vam. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 38. amandman je podnela poslanik Zlata Đerić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nataša Mićić i Slobodan Maraš.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Reč ima gospođa Judita Popović, potpredsednica skupštine. Izvolite.