Poštovani gospodine potpredsedniče, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, želela sam da vam se obratim vrlo kratko u vezi sa ovim amandmanom, ali najpre ću morati da imam jedan uvod.
Još uvek sam član stare delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i želela bih i za javnost i za vas da iznesem vrlo dobru praksu kada se radi o amandmanima u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Na stalnom plenumu svako ima svega 30 sekundi da priča "za" odnosno "protiv" određenog amandmana i onda plenum glasa.
Želim da naglasim da se veći deo posla dešava na samim matičnim odborima, gde ti amandmani prolaze ili ne. Uglavnom je plenum taj koji sluša glas razuma, odnosno odbor i glasa tako kako je matični odbor odlučio.
Znamo da je većina ovih amandmana o kojima danas razgovaramo, nažalost, odbačena na našem matičnom odboru. Takođe, ni Vlada nije prihvatila ove amandmane, ali se mi i dalje nadamo da će gospođa ministarka, kao predstavnik Vlade, izaći i prihvatiti neke od njih.
Sada da se vratimo na konkretan amandman koji su predložili kolege iz LDP-a, gospođa Judita Popović i gospodin Maraš.
Ako uporedite amandmane koje je predložio Savez vojvođanskih Mađara, znači, trojica mojih kolega i ja iz Poslaničkog kluba manjina, naši amandmani su potpuno identični, iz čega se ponovo vidi da u ovoj skupštini kada se radi o zakonu o područjima i sedištima sudova i javnih tužilaštava postoje vrlo slična mišljenja opozicije. Još jednom se zahvaljujem svim opozicionim strankama i nekim kolegama koji su podržali, bar rečima, naše amandmane, a videćemo kako će to izgledati na glasanju.
Ovde je izneto puno argumenata ovih dana. Zarad javnosti, samo još jednom da naglasim da neprihvaćenih amandmana na ovaj predlog zakona ima 109, da mi trenutno pričamo o 23. neprihvaćenom amandmanu, da ova rasprava traje danima i verovatno će trajati danima.
Još jednom se zahvaljujem gospođi ministarki, koja zaista sedi sa nama ovde od jutra do mraka, i sedeće, kako stvari stoje.
Nekoliko poslanika je vrlo realno predložilo da se ovaj predlog zakona jednostavno povuče i da se doradi. Savez vojvođanskih Mađara se zalaže, to smo čuli nekoliko puta, videli smo i vizuelni prikaz našeg amandmana, videli smo kartu Vojvodine prikazanu od strane gospodina Lasla Varge, pa smo čuli koleginicu Juditu Popović koja je rekla da će možda biti pristrasna... Ne bih se složila da sam pristrasna, jesam Mađarica, jesam Vojvođanka, ali sam državljanka ove zemlje, živim u Srbiji, građanka Srbije, naravno, narodna poslanica, i zalažem se, kao i SVM, sigurni smo i LDP i svi mi ostali, za poštovanje istih principa.
Naravno da ćemo i mi podržati ostalih šest predloga zakona, jer jesmo za reformu pravosuđa, bez obzira na to što je Evropska komisija u svom izveštaju rekla da je reforma pravosuđa još u nekoj početnoj fazi i da bi trebalo to doraditi, ali SVM se nikako ne zalaže za racionalizaciju po svaku cenu. Jednostavno, treba se pridržavati istih principa za sve, treba ozbiljno razmisliti o tome da li ova rasprava ima smisla, da li će se pojaviti neko ko će se u poslednjem momentu predomisliti.
Naravno, bilo je već nekoliko javnih rasprava i televizijskih debata, priča o tome kako će ovaj problematičan zakon proći. Čuli smo odgovor državnog sekretara i određenih predstavnika iz poslaničkog kluba ZES da, zapravo, za prihvatanje ovog zakona nije neophodna apsolutna većina. Naravno da je dovoljna prosta većina, ali svi znamo da je, zapravo, za glasanje neophodno 126 kartica. Pošto je jasno da se niko iz opozicije još uvek nije izjasnio da podržava ovaj predlog zakona, takav kakav jeste, a nas četvoro poslanika iz SVM, kao i ostali predstavnici Poslaničkog kluba manjina, u kojem nas je sedmoro, čak i određeni predstavnici poslaničkog kluba ZES, tu mislim na LSV, i mnogi drugi su izneli problematične amandmane i nisu se jasno izjasnili da li će glasati.
Treba ozbiljno razmisliti o tome da li ova rasprava ima smisla, da li je možda pametnije povući ovaj predlog zakona, nastaviti konsultacije. Naglasila bih da smo se mi izjasnili da SVM neće odustati od svojih zahteva. Mi ne pretimo nikome, mi nikako ne želimo da srušimo Vladu, jednostavno, želimo da sačuvamo sudove u Bačkoj Topoli, Senti i Bečeju. Smatramo da su oni neophodni, jer, kao što smo čuli danas nekoliko puta, tamo gde nacionalne manjine čine nekakvu većinu učinjena je nepravda.
Znači, još jednom bih želela da naglasim da i Poslanički klub manjina i SVM svakako podržavaju ovaj amandman LDP-a o kojem trenutno pričamo, da ćemo mi u danu za glasanje glasati za njega, kao što pozivamo sve vas da glasate za naš amandman koji je u identičnom obliku. Hvala na pažnji.

Hvala. Reč ima gospođa Judita Popović, replika.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, iskoristila sam jednu stilsku figuru, mislim da je malo pogrešno shvaćena. Jeste, rekla sam da ja posmatram stvari iz ugla manjina.
Dakle, objasnila sam da se taj ugao sastoji iz toga što pripadam jednoj manjinskoj zajednici kao Mađarica i da sam Vojvođanka, građanin Vojvodine, predstavljam teritorijalnu manjinu u odnosu na Republiku Srbiju.
Inače, zahvaljujem se Savezu vojvođanskih Mađara na podršci amandmanu Liberalno-demokratske partije. Dakle, svaka podrška je dobrodošla. Takođe, mi ćemo podržati sve amandmane koji se odnose posebno na zaštitu prava nacionalnih manjina, pa, između ostalog, i na sudove i na pristup pravdi i pravičnom suđenju.
Prema tome, dobrodošla je podrška Saveza vojvođanskih Mađara, a očekujem podršku i od ostale opozicije, i pozitivan odgovor vladajuće koalicije u pogledu ovog našeg amandmana.
I dalje smatram da je zaštita nacionalnih manjina jedna civilizacijska tekovina i da je ukidanje sudova koji se nalaze na teritoriji Vojvodine, gde živi veliki broj nacionalnih manjina, jedna pogrešna i loša poruka svetu. Mislimo da to ne bi trebalo na taj način da se radi. To je isto kao kada slon uđe u staklarsku radnju, pa napravi veliku štetu. Isti je slučaj i u pogledu Vojvodine. Vojvodina ne sme da bude večito kolateralna šteta nečije pogrešne procene ili nečijeg pogrešnog pristupa rešenju problematike, odnosno štednje i racionalizacije. Pozdravljamo štednju, pozdravljamo racionalizaciju, ali ne uvek na uštrb Vojvodine.
Prema tome, zahvaljujem vam se svima na podršci našem amandmanu.

Hvala vama.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, pa gospodin Zoran Krasić.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, gospođo ministre, kada je reč o članu 3. Predloga zakona, vidimo da su prve dve tačke ovog člana posvećene Beogradu. Kaže se ovako u tački 1): "Prvi osnovni sud u Beogradu, za teritoriju opština", a to su inače gradske opštine, ne treba ih brkati sa ovim drugim opštinama koje su ovde navedene, iako to zvuči isto kada se izgovori, "Vračar, Voždovac, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukarica". U drugoj tački kaže se: "Drugi osnovni sud u Beogradu, za teritoriju opština Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin, sa sudskim jedinicama", ovo je sada interesantno, "u Lazarevcu, Mladenovcu, Obrenovcu i Sopotu". Da vas čovek pita zašto je to ovako napisano, potpuno sam siguran da ne biste umeli da objasnite. Zaista želim da izađete posle mog izlaganja i da mi objasnite zbog čega je ovo ovako, a da to pije vodu, da za to ima nekog razumnog objašnjenja.
Mi smo pokušali to da sagledamo sa više strane i, pravo da vam kažem, čak da se stavimo u vašu ulogu i da probamo da opravdamo zbog čega je ovakvo uređenje ovde, odnosno zašto je ovakvo teritorijalno uređenje sedišta sudova. Meni to uopšte nije jasno. Dakle, iz ovoga što se vidi u ovom članu, u ova prva dva stava, razume se sledeće: grupisane su sve opštine koje se imaju smatrati tzv. urbanim gradskim jezgrom, urbane gradske opštine, da ih ne nabrajam sada ispočetka; zatim su iz ovog korpusa izdvojene opštine koje bi trebalo da čine tzv. prigradske opštine.
Tako gledano, može se jednima naći srodnost u činjenici da su to tzv. urbane gradske opštine koje čine urbano gradsko jezgro, a da su ostale opštine prigradske opštine koje imaju neki svoj ruralni oblik. Da li je to bio kriterijum? Čak i da jeste, on je potpuno nedosledan. Vi imate urbanu gradsku opštinu Palilula, koja u dobrom delu svoje teritorije zahvata seoska područja u gradu Beogradu. Isti slučaj je sa Zemunom, doduše, u manjem obimu, jer otkako je nastala opština Surčin ona predstavlja ovu drugu kategoriju.
Da li ovde da se vratimo na one čuvene kriterijume i objašnjenja koja smo dobili od vašeg zamenika? Recimo, vratićemo se na jedno interesantno objašnjenje, kaže – jedan od razloga za ukidanje pojedinih sudova, većine tih sudova, jeste to što se u manjim sredinama javlja veći stepen korupcije.
Hajde da primenimo ovaj kriterijum, recimo, na grad Beograd. Da li možete da mi objasnite da li ste se možda tim kriterijumom rukovodili kada ste odlučili da postoje dva osnovna suda u Beogradu? Ne kažem ja, možda treba da budu dva osnovna suda u Beogradu. Nazivi ovih sudova i smanjenje ukupnog broja sudova u skladu je sa strategijom koju smo još mi osmislili. Rekao sam vam i pre podne da je ovo što ste vi napisali karikaturalno u odnosu na ono što je bila naša zamisao, zato imam pravo da vam govorim o tome kako ovo izgleda.
Recimo, imamo dva osnovna suda u Beogradu i recimo da su potrebe Beograda takve da se završavaju na dva osnovna suda. Mogu li da vas pitam nešto? Zbog čega, recimo, ova podela ne bi išla drugačijom logikom? Je l' vi hoćete ovde da uvedete sudije specijalizovane za problematiku ruralnog područja grada Beograda? Ili sudije specijalizovane za urbanu problematiku u gradu Beogradu? Uopšte mi nije jasno šta ste hteli da uradite.
Zašto nije moglo ovako da se radi: da se povuče jedna linija, geografska, po Beogradu, onako vertikalno, od severa ka jugu, i da se onda kaže – za celo područje grada Beograda koje se nalazi istočno od ove linije biće prvi osnovni sud, a za celo područje Beograda zapadno od ove linije biće drugi osnovni sud. Razlog koji bih vam izneo za jednu takvu podelu se može potpuno ravnopravno nositi sa bilo kojim razlogom koji vi meni izgovorite za ovu podelu koju ste ovde napravili.
Ovo je potpuno nejasno. Nikakvog kriterijuma, verujte mi, zdravorezonskog nema da se ovakva vrsta podele napravi. Šta je sada nama bilo činiti? Da bismo mi rekli kako mislimo da ovo treba uraditi, trebalo je da sednemo sa svom onom logistikom koju vi posedujete u Ministarstvu, sa svim onim ulaznim podacima koje vi imate, a koje očigledno ovde niste ni koristili, niti ste ih prikupljali, a trebalo bi ih napraviti, da bismo napravili jedan kvalitetan predlog zakona.
Da smo mogli da napravimo, a objektivno nismo, jedan kvalitetan predlog zakona koji bi mogao da se suprotstavi vašem predlogu, onda smo mogli da idemo od člana do člana i da napišemo amandmane koji bi bukvalno promenili ove vaše odredbe koje su predložene, tako što bi se onda napisalo koliko osnovnih sudova treba da bude u Beogradu, da li dva, četiri ili pet, i kako oni treba da izgledaju.
Vidite, recimo, u drugim situacijama, kada je reč o prekršajnim sudovima i drugim opštinama, vi govorite o tome: osnovni sud, nemam pojma, u Jagodini, za teritoriju opština Rekovac, Svilajnac i za grad Jagodinu, pa onda naglašavate, sa sudskim jedinicama u Rekovcu i Svilajncu. Vi ste, recimo, ovde u drugom stavu, kada je reč o Beogradu, rekli gde su sudske jedinice – u Lazarevcu, Mladenovcu, Obrenovcu i Sopotu. Imate prvi osnovni sud u Beogradu za teritoriju onih opština koje ste naveli. Šta treba da radi, recimo, stanovnik naselja Besni Fok, koje je najisturenije naselje opštine Palilula, malo pretrčite, pa ste u Pančevu? Šta on treba da radi? Gde je sedište, gde je fizički sedište prvog osnovnog suda u Beogradu? Koja je logika? Zbog čega smo onda odredili da Sopot ima svoju jedinicu? Gde je sedište drugog osnovnog suda? Gde predviđate da bude sedište drugog osnovnog suda?
Vi ste rekli – Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac i Sopot imaju jedinice. Zašto? Valjda je logika takva da ako se stanovnicima Lazarevca, Obrenovca, Sopota i Mladenovca ne daju te jedinice, trebalo bi onda dosta da putuju. Ti ljudi ne bi mogli da ostvare svoja prava u blizini mesta gde stanuju. To je verovatno ta logika. Ne vidim drugu.
Šta je sa drugim stanovnicima Beograda? Šta je sa stanovnicima područja prvog osnovnog suda? Da li vi mislite da taj gradski saobraćaj tako sjajno funkcioniše da neko može iz Besnog Foka da pretrči, recimo, ako ostane sedište prvog osnovnog suda kod Železničke stanice, mislite da je to njemu jednostavno? Da on odande može vrlo jednostavno da dođe?
Kontraargument bi bio da je i danas područje suda za teritoriju opštine Palilula tamo. Jeste, ali zašto smo mi hteli da promenimo sadašnje propise o sedištima sudova? Zbog čega smo smislili sve ovo, što ste vi pogrešno nastavili da radite? Upravo zbog toga što postoje nelogičnosti. To je bila cela ideja. Da ne postoje neke nelogičnosti, nikome na pamet ne bi palo da nešto menja, znate. To je bila ideja. Onda vi uzmete ideju o tome da se nešto promeni nabolje i napravite od toga, izvinjavam se na izrazu, čitavu sprdačinu.
Nije vam samo ova odredba st. 1. i 2. člana 3. takva, nego su vam sve odredbe zakona takve. To je prosto neverovatno. Ja ne mogu da verujem. Zašto smo mi podneli ovakav amandman?
Naravno da ćete nam odbiti amandman, naravno da ćete reći da nije u redu, jer u našem amandmanu piše da je prvi opštinski sud u pitanju za teritoriju Palilule i Starog grada, da je drugi opštinski sud za teritoriju Rakovice, Savskog venca i Čukarice i da je treći opštinski sud Beograda za teritoriju Vračara, Zvezdare itd. Isto kao i sada.
Znate li šta je bila ideja? Ako usvojite ove naše amandmane, vi ste praktično vratili zakon na staro, a mi vam sada sa ovog mesta poručujemo da je to deset puta bolje nego da pravite ovu karikaturu koju ste napravili od one predivne ideje koju smo mi imali. To je velika razlika.
Zbog toga mi prosto ne možemo da pustimo ovo bez rasprave. Ne možemo da pustimo da ova stvar ide dalje, a da se na ovo ne osvrnemo. Drugi narodni poslanici su već do sada govorili kako to sve izgleda karikaturalno po celoj Srbiji. To što ste vi kompenzovali sudskim jedinicama ideju o dostupnosti pravdi, nemam ništa protiv, ali je to sve preskupo, prekomplikovano. Da ne govorim o tome da će ukupan broj sudija da se smanji.
Hajde da vam postavim jedno prosto pitanje, a to morate da nam kažete; u zakonu to ne piše i bilo bi vrlo interesantno to čuti. Šta je, recimo, sa Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu? On će prestati da postoji, jer će postojati jedan osnovni sud za područje grada Beograda. Šta će biti sa ukupnim brojem sudija u Beogradu? Hoćemo li da poizbacujemo one sudije koje su do sada radile u Četvrtom opštinskom sudu zato što nisu specijalizovani za gradsko područje ili ćemo... Šta ćemo, da ih premeštamo, šta ćemo sa njima da radimo?
Šta je ovde ideja, da li vi to znate? Ja ne znam. Ne verujem da ćete me tako lako ubediti da je ovo dobro promišljeno, urađeno sa jednom veštom strategijom i da će ovo sjajno sutradan da funkcioniše. Jer, da je to tako, ne bi svi skočili na vas zbog ovoga. Na vas jedino ne skaču poslanici vladajuće koalicije iz razloga elementarne pristojnosti, podržavaju Vladu, iako neki od njih ne misle da je ovo dobro. Šta će ljudi, verovatno bih se i ja tako ponašao na njihovom mestu, budimo vrlo otvoreni. Naravno, postoje i amandmani nekih od njih.
Prosto, stručna javnost, opozicija u državi, svi stoje protiv ovog predloga zakona. Ako ništa drugo, ovome nedostaje makar da izađete u javnost sa ovim predlogom zakona, u jednu javnu i stručnu raspravu, da se otvore argumenti i da se vidi da li ovo treba ovako da stoji ili ne treba ovako da stoji. Možda ste vi u pravu, ali mi do sada nismo čuli kvalitetan i validan argument koji bi objasnio ovakvo konkretno uređenje ove teritorijalne podele sedišta sudova.
Dakle, ovo nam nije jasno i ne možemo glasati za nešto što nam nije jasno.
Ako vi mislite da se predlozi zakona mogu dostavljati Narodnoj skupštini sa vašim autoritetom Vlade Republike Srbije, da je to sasvim dovoljno i da za bilo šta ovde ne treba da postoji bilo kakvo objašnjenje, verujte mi da ste se prevarili.
Ovo vam je najbolji dokaz: umesto da rasprava o ovom predlogu zakona traje jedan ili dva dana, da se ona lepo okonča, pa da idemo na glasanje, svidelo se nekom ili ne ono što ovde piše, vi ste praktično vašim predlogom zakona prouzrokovali da imate stotinu amandmana o kojima ćemo, verujte, sigurno raspravljati dobrano, o svakom podnetom amandmanu, i pokušaćemo da ovu stvar detaljno raspravimo. To je ono što ćete od nas čuti.
Naravno, uvažavamo mi i sve druge potrebe države, ništa ne brinite, ako dođe i kad dođe do toga, ali ovde jednostavno mora da se otvori jedna ozbiljna rasprava, i to ne samo sa nama. Nismo mi kao narodni poslanici čak ni dužni da poznajemo propise. Dužni smo da glasamo za njih, dužni smo da se upoznajemo sa onim što vi radite... Ne da nismo dužni da poznajemo propise, izvinjavam se, pogrešno sam se izrazio, da budemo stručni u jednoj oblasti. Ali, vi niste stručnu javnost konsultovali. Cela stručna javnost stoji protiv vašeg predloga zakona.
To je ono sa čime se vi danas suočavate, a naravno, vladajuća većina može da izglasa šta god hoće. Znate, dovoljno je da imate 126 u danu za glasanje i da imate većinu onog broja poslanika koji su se prijavili za glasanje, to je vrlo prosto.

Hvala. Za reč se javio gospodin Zoran Krasić, po amandmanu.

Radi se o amandmanu na član 3. Predloga zakona. Moram da skrenem pažnju, kada su u pitanju ovaj amandman i skoro svi ovi amandmani o kojima danas raspravljamo, gotovo da nisu bitna imena poslanika koji stoje iza amandmana, svi su amandmani napisani sa jednim osnovnim principom, ali je Vlada pokazala selektivnost pa je neke prihvatila, iz nekih svojih razloga, i nije nam rekla zašto je dala veru tom principu, a tom istom principu kada je u pitanju opozicija nije dala. Doduše, odbila je i amandmane poslanika vlasti.
Međutim, gospodine Aligrudiću, kod ovog člana 3. postoji, kako bih vam rekao, tektonski nedostatak. Sada će da ti bude jasno, pa kaži kada savetuješ Mikija Rakića, Vukadinovića i Borisa Tadića o svim pojedinostima, Srđane. Ti si naravno zadovoljan, tvoj amandman je prošao i ja sam ti juče čestitao.
O čemu se radi? Ja bih zamolio poslanike, ako su voljni, da pogledaju šta piše u članu 3. Predloga zakona, gde kaže: "Osnovni sudovi jesu: 1) Prvi osnovni sud u Beogradu, za teritoriju opština Vračar...", i ređa se dalje.
Izvinite, molim vas, gde ste vi našli teritoriju opštine Vračar? Koliko znam, po Ustavu Republike Srbije, po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, po Zakonu o lokalnoj samoupravi i po Zakonu o lokalnim izborima ne postoji opština Vračar.
Da se ne biste čudili, ja ću vam pročitati Ustav Republike Srbije. Molim vas, samo da idemo redom. Član 188. Ustava Republike Srbije kaže: "Osnovne odredbe. Jedinice lokalne samouprave su opštine, gradovi i grad Beograd. Teritorija i sedište jedinice lokalne samouprave određuje se zakonom".
Ako bi postojala opština, sada ću da čitam šta ste sve naveli u ovoj tački 1) - opština Vračar, opština Voždovac, opština Zvezdara, opština Zemun, opština Novi Beograd, opština Palilula, opština Rakovica, opština Savski venac, opština Stari grad i opština Čukarica, onda one ne bi mogle da budu u sastavu grada Beograda, već bi bile jedinice lokalne samouprave. Identična je situacija i sa tačkom 2) člana 3.
Znači, ako se kaže opština, to je jedinica lokalne samouprave. Voždovac nije jedinica lokalne samouprave, već je gradska opština. Vi ne smete da kršite Ustav. Znate zbog čega ste to napravili? Zbog toga što ste uzeli za ceo koncept zakona pogrešan ustavni osnov. Znači, to je jedna, kako bih ja rekao, ustavnopravna i formalnopravna primedba koja dovodi u pitanje ovo.
Moram da vam skrenem pažnju, imamo opštinu, grad i glavni grad. Što se tiče gradova, ta greška ne postoji. Znači, nemojte da tražite u ovim drugim tačkama, tamo ste lepo rekli, recimo, uzeću primer, poslednja tačka 34) – osnovni sud u Šapcu, za teritoriju opština Bogatić, Vladimirci, Koceljeva i za grad Šabac. Znači, tu ste poštovali odredbu Ustava o tome šta je jedinica lokalne samouprave.
Sada ćemo da se vratimo na glavne razloge ovakvog koncepta i da javnost zna, neki poslanici znaju, neki ne znaju, ali javnost mora da zna – za ovo što oni nazivaju "set pravosudnih zakona" najvažniji su oni koji su prvi bili na dnevnom redu. To je zakon o uređenju sudova. On je važan, navodno se usaglašava sa Ustavom Republike Srbije zato što se gase pojmovi: opštinski, okružni. To je osnov za reizbor, nove izbore, nazovite to kako hoćete, i eliminaciju partijski nepodobnih ljudi iz pravosuđa. Ista logika je primenjena i kada su u pitanju tužilaštva.
Drugi zakon iz te grupe jeste zakon o sudijama. Treći je zakon o visokom savetu sudstva, da se napravi nulti sastav tog saveta, identična situacija je i kada je u pitanju javno tužilaštvo, i da se blokira pravosuđe, odnosno učini prihvatljivim za Demokratsku stranku, a ovo ima poprilično elemenata državnog terorizma. Sada ću i to da vam objasnim, da se ne biste mnogo iščuđavali.
Onda je kao vrhunac svega ubačen ovaj zakon o organizaciji, upravo sa ciljem da se jave svi poslanici, jer svako od poslanika trpi pritisak svoje lokalne samouprave, svog opštinskog, okružnog suda, tužilaca, koji kažu – aman, ljudi, ne može biti zamena sudska jedinica ili odeljenje za nešto što je sud kao institucija. Međutim, oni su se dosetili pa su u ovu igru ubacili i dodatni kvalifikacioni momenat, a to je što su neke sudove podigli na republički rang, za ove druge nisu rekli koji je rang.
Onda se javljaju različiti amandmani ili, da budem precizan, prepoznatljivi amandmani, jer su svi pisani na isti način. Ali, argumentacija kojom se ovde brani amandman menja se od lokacije do lokacije. Kada dolaze poslanici sa teritorije Vojvodine oni iznose jednu grupu razloga. Juče je gospodin iz G17 plus podneo amandman, mislim da je iz Tutina, Novog Pazara, i izuzetno dobro je objasnio svoj amandman. Pripremio se; i površinu teritorije, broj stanovnika, nacionalni sastav, postojeću organizaciju sudova, broj sudova, broj tužilaca - sve je to idealno upakovao u argumentaciju kojom brani svoj stav. To je legitimno. Nema nikakvih problema.
Ovo pričam zbog javnosti, da shvati da poslanici nisu krivi, kriv je onaj ko je napisao Predlog zakona i dostavio ga u ovakvom obliku. Koliko je to loše, nije reklama za mene i za moju stranku, ali moram da kažem da i neki evropski faktori kažu da su ovo ćorava posla, ova vrsta organizacije pravosudnih organa.
Znači, svima je jasno da ovo ne valja. Onda se postavlja pitanje zašto Vlada na silu gura ovako nešto. Onda dolazimo do jednog jedinog odgovora, gospođa Judita nije tu, ali ona ga je načela nekim svojim razlozima; pričala je o tome, pošto se amandman odnosio na Bačku Topolu, da manjina ima neko pravo. Ja koristim isti taj argument kao ona. I ja se osećam kao manjina, ne samo kao manjina ovde u Skupštini, zato što sam poslanik iz opozicione stranke, nego se uopšte osećam kao manjina. Meni su svuda zatvorena vrata. Ko pripada nekoj drugoj manjini, po nekom drugom kriterijumu za određivanje manjine, on je zaštićen, a ja sam manjina u Beogradu. Mene može svako da proganja.
Vi znate da u Beogradu postoji Drugi opštinski sud. On je verovatno najvažnija institucija zato što je nadležan po sedištu BIA i nadležan za neke druge predmete. Aligrudić je lepo primetio – čekajte, svuda ste pričali gde je sedište nekog suda, šta ste napravili kod ova dva beogradska? Gde je sedište? U vazduhu?
Znači, sprovodi se državni terorizam. Ko je osmislio ovaj državni terorizam u pravosuđu? Ono što je, po ponašanju, primitivno, prosto, anticivilizacijsko, prepoznaćete ga po tome - glasaj iz Bodruma, glasaj iz Soluna, pa se predstavlja kao da je to evropska tekovina.
Ne znam da li ste primetili ovaj kvalitet, od ove vlasti se ograđuje i EU. Imali ste prilike da čujete danas izjavu ovog Miškovog malog, Jeremića, kaže – Srbija je ugrožena od EU. Zamislite koji je fluid proradio kod njega odozdo na gore, pa mu došlo u glavu. Mi o tome pričamo 15 godina, a vi ste rekli – to su naši partneri.
Samo da vas podsetim, kada je bio na dnevnom redu rebalans Zakona o budžetu za 2008. godinu ovde je izneta, sa ove strane, najargumentovanija kritika rebalansa budžeta. Ova strana je to nonšalantno odbila, računajući "pas laje, vetar nosi".
Zašto bi građani bili zadovoljni nekom diskusijom i nekom kritikom kada se suštinski ništa ne može promeniti? Taj je osećaj prisutan kod građana, a kod nas su svi građani manjina. Većina je u ovoj maloj grupi na vlasti koja putem medija, BIA, CIA, svega i svačega vlada ovom zemljom, vlada dušama ljudi.
Srbija je jedna od retkih država gde čovek glasajući za ono što je primitivno, prosto, anticivilizacijsko u stvari glasa protiv sebe. Zamislite čoveka koji zaokruži broj ispred naziva one stranke čiji visoki funkcioneri glasaju iz Bodruma! Čim je zaokružio, on je glasao protiv sebe. Pod kakvom je fatamorganom bio kad se latio olovke na biračkom mestu, to je nešto što će nauka tek da objasni.
Sve vas pozivam, dajte da izađemo iz ove podvale u koju je Vlada Republike Srbije, kao predlagač, gurnula celu Skupštinu. Neko je primetio – ni manji zakon po broju članova, ni veći broj amandmana. Koliko je podnela opozicija? Nešto malo manje ili prilično manje stranke koje čine vlast. Svaka stranka koja na neki način participira u vlasti, da li na nivou pokrajine, grada Beograda, opštine ili Republike, nalazi neke svoje razloge za uslovljavanje, ali sa puno osnova oni mogu da kažu da to nije uslovljavanje. Zašto? Naš amandman se zasniva na principu koji je bio nešto što je rukovodilo i SRS, i DSS, i NS, i LDP, i G17 plus, i ove stranke manjina i predstavnike DS-a, ali oni su imali taj kuriozitet da su njihovi amandmani usvojeni. Ali, princip je isti. Ako usvojite amandman Srđana Milivojevića, vi nemate odgovor zašto niste usvojili druge amandmane. Nije valjda da Srđan Milivojević više voli Kruševac nego što Milovan Radovanović voli Aleksinac? Da li je to ta poruka koja ide prema građanima – kad si poslanik vlasti amandman ti prolazi, a kad si poslanik opozicije onda ne prolazi?
A onda ovde slušamo na momente nešto što deluje kao uslovljavanje. Ja sam kao svojevrsnu paradigmu morao da iskoristim priliku da kažem da se i ja osećam kao manjina, ne samo kao politička manjina u Narodnoj skupštini, ja se osećam kao manjina u Beogradu. Za beogradske sudove će važiti princip koji ne važi ni za jednu drugu lokaciju. Ovi izmislili opštinu Vračar, a ona je gradska opština.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Krasiću.)
Mnogo vam se izvinjavam, gospodine.

Za repliku se javio gospodin Miloš Aligrudić. Izvolite.

Moram da se javim na repliku gospodinu Krasiću jer me je pomenuo u više navrata.
Kada me je prvi put pomenuo govorio je o tome da ovaj član u sebi pokazuje izvesni tektonski poremećaj. Naravno, pri tom nije mislio na mene, govorio je o zakonu, govorio je o predlagaču zakona itd., ali je pomenuo jednu interesantnu stvar na koju sam se ja osvrnuo, ali mi se čini da ili mene gospodin Krasić nije najbolje razumeo ili me je dobro razumeo ali ja onda nisam dobro razumeo ono što je on rekao, a replike zato i služe, da se stvari razjasne i da oni koji prate prenos vide kako stvari stoje.
Po Ustavu ove države, svi gradovi, i grad Beograd naravno, imaju gradske opštine. Ta opština koju Ustav pominje, koja se zove gradska opština, nije što i svaka druga opština, to je prirodno, jer je u osnovi ono što čini opštinu opštinom zapravo i sam grad Beograd. To nije bitno promenjeno u odnosu na stari Ustav, to stoji i u novom Ustavu, jedino što je sada to pojašnjeno i što stvari sada tako stoje.
Zašto smo mi u našem amandmanu napisali samo opštine i nismo naveli gradske opštine? To je mali nesporazum i to hoću da objasnim. Zato što je cilj naših amandmana bio, zašto da ne, otvoreno ću to reći, da u nekom profesionalnom smislu i ponizimo one koji su podneli ovaj predlog zakona, predlažući time da se tekst kompletno vrati na staro.
U starom zakonu, važećem zakonu stoji - opština, ne - gradska opština, naravno pogrešno, tako da cilj amandmana nije bio da usaglasi postojeći predlog zakona sa Ustavom, jer bi tada moralo da piše - gradska opština, nego je cilj amandmana bio da ukaže da je bolje ostaviti postojeći zakon i ovaj zakon povući iz procedure i napraviti bolji zakon od ovoga. E, to je bio jedini cilj ovih amandmana.
Što se tiče ostalog što je gospodin Krasić pričao, on je potpuno u pravu. Prosto je neverovatno da predlagač zakona ne zna Ustav Republike Srbije i da u svom predlogu zakona ne napiše ono što treba da piše a to je - gradska opština, jer se drugačije nije ni moglo napisati.
Da smo kojim slučajem mi učestvovali kao politička stranka u Vladi Republike Srbije, takav nemar nam se ne bi desio. Pišući novi zakon, u skladu sa strategijom pravosuđa i u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ne bismo prevideli to. Svakako da bismo, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, napisali sve odredbe kao ustavne odredbe, a ne kao neustavne predloge odredaba, kao što je slučaj sa članom 3. i, kao što je gospodine Krasić rekao, tektonskim poremećajem koji se u ovom članu 3. desio.
Istina je, postoji tektonski poremećaj i taj tektonski poremećaj je u tome što postoje odredbe koje nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i drugim pozitivnim propisima.
Bio sam dužan da iskoristim ovo pravo na repliku da objasnim zbog čega je to ovako u samom tekstu amandmana i, naravno, da se složim oko toga zbog čega to nije u Predlogu zakona, a moralo bi da bude, pa sam na to skrenuo pažnju u svom izlaganju, ako ste me pažljivo slušali. Hvala.

Hvala. Mislim da smo sada razjasnili ovo. Reč ima gospodin Krasić, po Poslovniku. Izvolite.